KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 13 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 1468$
Huj>o Lenlz & Co., Wien, Nemačka.
Rekonstrukcija pregrevača u dimnim cevima.
Prijava od 6 novembra 1936.	Važi od 1 septembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 6 novembra 1935 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na rekonstrukciju pregrevača u dimnim cevima, kod kojih pregrevajuče cevi prolaze kroz dimne cevi ikakvog lokomotivskog kotla sa bar dve vijuge vođene tamo i amo. Pronalasku je cilj, da se pregrevači ove vrste izvođenja, koji su podesni samo za srazmemo niske temperature pregrevanja sa što je moguće manje sredstava i uz to što je moguće više zadržavanja ostalih pregrevačevih delova tako rekomstruišu, da se mogu upotrebiti .za visoke temperature pregrevanja. Ovo se po pronalasku postiže time, što se u dimnim cevima postavljeni prevojni krajevi poslednje pregre-vačeve vijuge odsecaju i na njihovo se mesto navaruju u vidu slova U savijeni produžni delovi, koji se sastoji iz materijala postojanog u toploti i koji je izabran prema stepenu pregrevanja i u dimnoj cevi dopiru skoro do vatrišne komore ili šta više u ovu strče. Ovim se obrazuje pregrevač sa dva stupnja, kod kojeg jedna petlja predstavlja prethodni stupanj sa niskim pregrevanjem a dodata petlja (prevoj) predstavlja drugi stupanj sa višim pregrevanjem. Takvom izmenom i izvođenjem pregrevača se bolje liskorišćuju grejni gasovi vatrišnih gasova. Pri tome nije spre-čeno ulaženje grejndh gasova u dimne cevi, jer se u ovom delu nalazi samo jednostavna vijuga produžnog komada (dela) i ova se stoga naročito intenzivno obliva najvrelijim gasovima. Pošto se produžni delovi nalaze u poslednjoj pregre-vačevoj petlji, to pri odvodu vrele pare ne nastaje nikakvo znatnije hlađenje.
Dalje se pronalazak odnosi na naročito izvođenje produžnih delova.
Na priloženom nacrtu: Sl. 1 pokazuje šematički jedan pregrevač poznatog izvođenja, pni čemu su navareni krajevi jednog pregrevačevog cevnog kraka predstavljeni kao preseoi.
SI.	2	pokazuje	jednu izdvojenu	dimnu
cev sa	ugrađenom	pregrevajućom	vijugom cevi	gledanom	odozgo.
SI.	3	pokazuje	presek po liniji	11I-11I,
a si. 4 presek po liniji IV-IV iiz sl. 1 kroz jednu od dimnih cevi.
SI. 5 pokazuje mesto zavarivanja u uvećanom razimeru, dok
SI. 6 do 8 pokazuju izvođenje produžnog komada u vidu slova U iz jednog komada cevi.
SI. 9 pokazuje jedan lokomotivski kotao đelimično u preseku sa u grejnim cevima postavljenim S rekomstruiisauim pregrevačem.
Sa 1 je obeležena komora za prikupljanje zasićene pare, od koje se odvajaju pojedine pregrevačeve cevi 2 i sa dva dvocevna kraka 2’ i 2” prolaze kroz dimne cevi 3 koje se nalaze jedna iznad druge. Zasićena para struji najpre kroz prvi krak 2‘, koji kroz dimnu cev prolazi samo de-limično, da bi zatim prešla u drugi dvocevni krak 2”, u kojem se vrši stvarno pregrevanje. Povratne cevi 4 koje vode vrelu paru se zatim priključuju na komoru 5 za vrelu paru.
Kod do sada poznatih pregrevača ove
Dio. 25.—
Wiste je kraj drugog dvocevnog kraka 2” stirčao samo malo napred preko kraja prvog dvocevnog kraka. Stoga je poslednji deo dimnih cevi 3, koje su se nalazile najbliže vatrišnoj ili komori za povraćaj, ostajao neiskorišćen za pregrevanje, pošto je usled opasnosti progorevanja prevojnih krajeva bilo nemoguće, da se pregrevače-vi cevni kraci vode do krajeva dimnih cevi. Da bi se sad izašlo u susret poveća-niim zahtevima kod pregrevača i kod već postojećih pregrevača, to se ovi znatno poboljšavaju time, što se krajevi drugog cevnog kraka 2” odsecaju i zamenjuju se navarenim cevnim vijugama 6 u vidu slova U iz u vatri veoma postojanog materijala.
Dužina navarenih prevojnih krajeva se upravlja prema visini željenog pregrevanja, pri čemu se prevojni krajevi drugog cevnog kraka mogu pomeriti napred do kraja dimne cevii, i čak šta više do u va-trišnu komoru ili za povraćaj. Odgovarajući ovom pomeranju napred se bira i gradivni materijal za navarene krajeve, pri čemu se kod vrlo visokog pregrevanja upotrebljuje veoma otporni gradivni materijal, a kod manje visokog pregrevanja odgovarajući manje otporan gradivni materijal.
Kao gradivni materijal za pregrevač se podesno upotrebljuje nedavno izvedeni u vatri postojani hrom-molibden-čelik ili nisko legirani čelik na bazi hroma i alu-miniuma sa feritično-per 1 iitičnom strukturom, koja pokazuje veliku otpornost u pogledu progorevanja i u sravnjenju prema hrom-oikl-čeličnim legurama može da se dobije srazmerno jeftino.
Prevojni krajevi koji treba da se do-dadu na drugi cevni krak, mogu biti tupo navareni na stare pregrevačeve cevi. Ali pošto u ovom slučaju mogu lako da nastupe sužavanja preseka cevi, to ie podes-nije prema si. 5, da slobodni krajevi produžnog komada 6 prehvataju preko odse-čenih krajeva cevi 2”. Time se čist presek produžnih delova malo uvećava, i usled toga je brziiina pare u produžnom delu malo manja, tako, da u njemu nalazeća se para kratko vreme pre svog stupanja u komoru za pribiranje vrele pare se snažno izlaže uticaju grejnih gasova.
Na si. 9 je pokazan delimično u preseku raspored jednog tako rekonstrnisa-nog pregrevača u grej no j cevi 3 jednog lokomotivskog kotla 10.
Produžni komadi koji treba da se na-varuju mogu biti izvođeni iz jednog komada neprekidne cevi na sledeći način: Iz izabranog konstruktivnog materijala
saistojeća se glatka cev 6 se snabdeva trapezastim izrezom 7, kao što to pokazuje si. 6. Po tome se vrši sabijanje gradivnog materijala na izrezanom mestu toliko, dok se kose površine 8 ne sastave jedna s drugom i gore se usled nagomilavanja materijala obrazuje zadebljanje 9 (si. 7). Sad se cev savija u oblik slova U (si. 8), pri čemu površine 8 izreza dolaze do inaleganja jedna 'iui drugu i uzajamno se zavaruju. Kod ovog izvođenja cevnih komada, se mesta zavarivanja nalaze u tako zvanoj toplotnoj senci zaštićena od .neposrednog uti-caja grejnih gasova.
Rekonstrukcija pregrevača iz grejnih cevi po ovom pronalasku se može izvoditi brzo i jeftino, pošto se prevoj.™ krajevi druge petlje pregrevača samo odsecaju a produžni komadi se jednostavno priključuju na odsečene krajeve, a da se ne suzi presek otvora za strujanje pare. Stoga i nc nastupa nikakvo priguši van je pare i nikakvo nedozvoljeno povećanje brzine pare u dodatom pre vojnom kraju, koji je naročito za to određen, da veoma pregreje strujeću paru. Od ovog kraja dospeva tada veoma pregrejana para najkraćim putem ka komori za prikupljanje vrele pare, tako, da se više ne vrši povratno hlađenje pare i ona veoma pregrejana dospeva ka mašini.
Na opisan! način mogu pregrevači kojima je potrebna popravka i čiji su prevojni krajevi progoreli, da ibudu ne samo popravljeni već da se i poveća njihovo dejstvo.
Patentni zahtevi:
1.	) Rekonstrukcija pregrevača u dimnim eevima sa bar dve u dimnoj cevi vra-čajuće se pregrevačeve vijuge, naznačena time, što su na odsečene prevojne krajeve poslednje pregrevačeve vijuge dodati u vidu slova U cevasti komadi bar istog prečnika kao i pregrevačeve cevi, koji treba da se navare i koji se sastoje iz gradivnog materijala koji je postojan na vatri i u toploti, i njihova je dužina tako odmerena, da strče uvek prema željenom pregrevanju do krajeva dimnih cevi, odnosno i u komoru za povraćaj, odnosno u vatrišnu komoru kotla.
2.	) Rekonstrukcija pregrevača u dimnim eevima po zahtevu 1, naznačena time, što se svaki od navarenih u vidu slova U cevastih komada sastoji iz jednog komada previjene glatke cevi, koja je, pre previjanja, na mestu previjanja trapezasto izrezana i sabljanjem podebljana i što su po
previjanju dodirujuće se površine izreza zahtevu 1 i 2, naznačen time, što krajevi spojene pomoću zavarivanja.	produžnih komada prehvataju odsečene
3.) Pregrevač u dimnim cevima po krajeve pregrevačevih cevi.
i
k
Fig. 6
8
Fig 7
8y^8

2
Fig 8
Ad pat. hr. H688
Ad pat. br. 14688
Ficf 9
\
	\l
/>—	11		—" ll
	II
	II
	I1
/ -Љ	1' f-f'r
«ј-жаа^а-
cr-,r/4 5,/	^
'/1,1!
п 'i'1
,! ч!
l'1 'i j
’ji ~J /
/?/?/>\
)
'	‘	"	> rr * 'vV"

' «*■

. . .	. «*i>J'