KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 28 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14714
Bosio Giacomo, Dr. Bosio Felice i Dr. Baggini Gesualdo, Turin, Italija.
Poboljšano štavilo i postupak za njegovu izradu.
Prijava od 10 decembra 1937.	Važi od 1 septembra! 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 12 decembra 1936 (Italija).
Pronalazak se odnosi na stavila na bazi naf ti Im et amsulf o-k ise lina i sulfitne celulozne lužine, koja poslednja, kao što je poznato, vrši izvesna korisna dejstva štavljenja. Več je bilo predloženo, da se kao veštačka stavila poznatih kondenzacionih proizvoda naftaliinsulfo-kiselina sa formaldehidom po njihovom pripremanju doida-du sulfitnoj celulozno j lužini. Ovde se pak sulfitna celulozna lužina samo nepotpuno i ne trajno isoriščava, jer ona po Stavljenju većim delom ostaje u rastvoru.
Sada se uspostavilo, da se dobijaju iznenađujuće dobra dejstva štavljenja sa potpunim i trajnim iskonišćatvanjem sulfitne celulozne lužine, ako se ova dodaje za vreme kondenzacije, koja se vrši između formaldehida i naftalinsulfo-kiseline.
Ovaj postupak je predmet pronalaska. Novo dejstvo objašnjava se time, što se kako između ligninsulfo-kiseline i formaldehida tako i između aldehiida ilignina i naftalinsulfo-kiseline odigravaju dopunski kondemzacioni tokovi, koji praktično ne bi mogli nastupiti kod običnog mešanja gotovih naftilmetamsulfo-kiseliin'a sa sulfitnom celuloznom lužinom.
Postupak po pronalasku izvodi se primera radi prema sledečim gledištima:
Najpre se celulozna lužina temeljno očisti i potpuno oslobodi kreča i gvožđa. Čišćenje se zgodno izvodi na taj način, što se lužina dovede: na koncentraciju od prilike od 17 do 20° Be, koja se zagreva približno do tačke isparavanja i 'dodaje se rastvor natrium sulfata u srazmeri od pri-
like 3 do 5 kg natrium sulfata bez vode na 100 kg lužine.
Masa se dobro promeša i dodaje se amonijačna soda dotle, dok tečnost ne daje jednu aikalnu reakciju. Zatim se za taloženje gvožđa dodaje riatrium sulfid, i to je dovoljno uopšte za 100 kg tečnosti 4 do 6 kg natrium sulfida.
Talog, koji sadrži ceiofcupan kreč i gvožđe, udaljuje se filtriranjem ili čišćenjem od mulja.
Tako se dobija čista i bistra sulfitna celulozna lužina, koja zatim uzima alkalnost dodavanjem sumporne kiseline ili druge podesne kiseline, posle čega se lužina može upotrebljavati.
Kao naftalinsulfo-kiselina naročito podesno za mešanje sa celuloznom lužinom po postupku po pronalasku pokazala se P-naftalin sulfo-kiselma.
Za pripremanje ove kiseline sulfoniše se najpre naftalin, pri čem se sumporna kiselina od prilike od 66° Be u toploti pušta da deluje na naftalin. Pri tome se dobija P-naftalinsulfo-kiselina. Mora se raditi od prilike na 150 do 160° C, jer pri nižoj tempenaturi nije potpuna reakcija, dok već malo povećanje temperature vodi do obrazovanja nerastvornih materija. U opšte potrebno je 75 do 100 sumporne kiseline za 100 naftalina.
Zatim se P-mhftalin-suUfo-kiselina kondenzuje, pri čem se dodaje formalin od prilike na 60 do 80° C u srazmeri od prilike 30 litara formalina na 100 kg naftalina. Za vreme kondenzacionog toka dodaje se na gore navedeni način dobiveni
Din. 5.—
celulozni sulfit u količini od prilike od 10 do 50% pri -čemu -temperatura iznosi 150— 160° C i acidnost je velika. Količina .celulozno«- sulfita z-avisi u pojedinim slučajevima od vrste koža, koje se štave. Ona mora biti veća, ako se štave lake kože, i može se smanjiti kod koža sa većom težinom. Dodavanje se podesno vrši još za vreme kondenziranja. Moguće je isto tako, da se'gotova din&Mrnetansulfo-kise-lina meša sa. celuloznim sulfitom, ali onda je stavilo znatno gore.
Proizvod dinafti-lmetansulf o-kiseline i celuloznog sulfita ponovo se zagreva od prilike na 70 do 90°. Usled jakog zakiše-1 javan ja i toplote pretvorio se celulozni sulfit i Izgubio sve osobine celuloze. On obogaćuje tečnu masu sa materijom, koja poboljšava i upotpunjuje štavljeće osobine proizvoda, tako da pri njegovoj upotrebi kože dobi ja ju jezgrovitost, elastičnost, mekoću i otpornost kao sa quebracho-ekstraktom.
Mešavina se sada oslobađa jos od gvožđa, bistri i zakišeljava.
Ali se najpire neutrali-še masa dodavanjem kaustične sode, da bi se otklonio suvišak sumporne kiseline. Dodavajuca količina kaustične sode zavisi od sumporne kiseline koja se upotrebljava za sulfo-nisanje naftalina. Dodavanje se mora postepeno izvesti, dok potopljena lakmusova hartija ne počne da plavi, jer treba iz-beći prekomerno dodavanje kaustične sode.
Za oslobodavanje od gvožda dodaje se sada natrium sulfid i to dotle, dok je tečnost još topla, jer toplota povoljno u-tiče na obrazovanje pahuljica od taloga. Potrebna količina natrium sulfida je mala, jer se u tečnosti nalazi vrlo malo gvozda. Filtriranjem ili izdvajanjem mulja izdvajaju se jedinjenja gvožđa.
Zatim se dodaju biljni taninski ekstrakti, na primer od kestenovine, rasto-vine, boroviine ili rujevine (Sumach—Rhus coraria) i to u količini, koja leži između 20 i 50% i upravlja se prema tome, da ii se obrazuju lake ili teže kože.
Tako dobivena tečnost dovodi se na koncentraciju od 25° Be i zatim obrađuje sa natrium bisulfitom, da bi se otklonio ostatak natrium sulfida, koji bi možda o-stao po taloženju gvožđa u rastvoru.
Po otklanjanju taloga dodaje se stipsa i ekstrakt borovine i zatim' se preduzi-ma zakišeljavanje, pri čem se sumporna kiselina od 66° Be dodaje u količini od prilike 35 do 40 g čisto na 1 kg tečnosti.
Po mešanju mase i odmeravanju u-tvrđuje se lako opadanje sadržme kiseline, jer je kiselina upotrebljenla za razlaganje ostatka natrium bisulfita i za neutra-lisanje preostatka u sodi, -koja je bila dodata' pre čišćenja, da bi se masa načinila alkalnom. Stoga se sumporna kisekna ponovo dodaje, dok se ne dostigne željeni stepn kiseline, posle čega je štavilo po pronalasku gotovo za upotrebu.
Prednji navodi o pomoćnim materijama i brojne vrednosti za- pojedine količine imaju samo značaja kao primer. U okviru pronalaska -može se odstupiti od gornjih brojnih vrednosti i navedene po^ moćne materije mogu se zameniti drugim, koje imaju istu vrednost.
PUitrtm zahtevi:
1.	) Štavilo, naznačeno time, što se sastoji iz kondenza- onog proizvoda naf-t a 1 i n su 1 f o -ki se i i '■ z formaldehida i sidfitne celulozne kiseline
2.	) štavilo po zaiitevu i, naznačen:!
time, što osim pomenutog sadrži i biljne faninske ekstrakte	,
3.	) Postupak za izradu štavila, -naznačen time, što se sulfitna celulozna lužina, naftalinsulfo-kiselina i formaldehid zajednički izlažu kondenzaciji.
4.	) Postupak po zahtevu (3, naznačen time, što se sulfitna celulozna lužina za vrelme kondenzacije na-ftali-nsu 1 flo -kiseljne dodaje naftilmetansulfo-kiselini u auto-klavama i pir tome se acidiosr 'državg na visokom stupnju.
5.	) Postupak po zahtevu 3 ili 4, naznačen -time, što se materija, dobivena na bazi naftilmetansulfo-kiseline i isulfitne celulozne kiseline, još jednom zagreva na 70—90° C.
6.	j Postupak p > je inom on zahteva 3 do 5, naznačen time, što se sulfitna celulozna lužina pre kondenzacije prečišća-va u toploti sa natrijum sulfatom i sa natrijum sulfidom oslobađa od gvožđa i kreča.
7.	) Pos-ur ik po jednom od za'r.eva 3 do 6, naznačen time, što se kao naftalinsulfo-kiselina upotrebljava (3-naftalinsulfo-kiselina
8.	) Postupak po zahtevu 7 za izradu štavila po zahtevu 2, naznačen time, što se biljni taninski ekstrakti, na primer od ra-stovine, borovine, kestenovine ili rujevine dodaju na kraju kondenzacionom proizvodu pre zakišeljavanja.