KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZASUTIJ
KLASA 47 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. NOVEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1442.
Franc Wels, inž. Beč.
Sprevodni translacioni pokretač.
Prijava od 27. septembra 1921.	Važi od 1. januara 1923.
Pravo prvenstva od 27. novembra 1920. (Austrija).
Izloženi pronalazak koji je proizvod sve-slranih študija kinematskog dejstva ribijeg repa, izlaže mehaničko rešenje tog problema i njegov u tehničku primenu kao aktivni potornik kako kao postojani sprovodni pokretač, tako i kod stacionernih dejstvujučih mašina u proiz-voljnom sredstvu, bilo to čvrstog, polučvrstog, tečnog ili gasovitog, odnosno vezdušastog ili bilo to energetičnog karaktera.
Kretanje ribe fig. 1	— biva mehanički
kičmom, koja slična produžnoj zglavkastoj napravi u dijagonalnim pokretima muskula savijanjem tela prouzrokuje, koji početi kod glave prostiru se u nazad i pre nošto neparno vrh repa napusle, spreda budu opet obnovljeni. Prožmaju dva ili više pokrela jednovremeno kičmu, obrazuju se zmijasti pokreli po šemi 1—, gde C , c", c'", predstavljajo poternice, a strelice pak njihov pravac, pri čemu R rezul-tirajuče ukupno kretanje u napred. Na isti način biva i kod kosog položaja širokih strana segmentalno izvijenih tičij.h krila, čija tačka oslonca e u istoj šemi f pada samo na liniju A—B i čiji spoljašnji pravac m, n talasno uzvišenje i talasno udubljenje pokazuje. Razlika izmedju krila i ribljeg repa sestoji se samo u torne, da on dejstvuje jednostrano.
Riba i tiča jesu iste sa ove tačke ispitivanja i ptica se razvila iz familije reptija i po torne i postoji sredstvo ove mehanike. Sve jedno da li parno ili neparno segmentalno mahajuči, ili vertikalno ili horizontalno izvršeno, princip ostaje isti i ova funkcija kosoga položaja ras-
prostire se na insekta i kožne letice. Svima ovim bio-mehaničkim pojavama služi anorganskem svetu kao preteča talas fig. 1—, čije savremeno razviče je izraz svih tih pokrela.
Mnogobrojni sistematski izvedeni opiti da se jedan istovrednosni pokret mehanički stvori, dovela su do pronalaska da jedna površina W fig. 2, koja u Avanzini-jevoj trečini svoga puta a pod pravim uglom na spojnu liniju b—c jedne krivajeve poterne poluge P sa kojom je čvrsto vezana, u normalnem pokretu krivajeve poterne poluge čvrsto vodjena u lancu a, b, c, (K P Q; foronometrijski razvoj napred opisanih prirodnih pokrela skoro kopira.
Ovde kao i lamo iz koga bilo mrlvog položaja 0, 0 (talasastog brega ili talasaste doline) izvijaju, počevši prvo čelne lačke V, produžuju uzput prenosno izvijanje a kod konstantnog smanjivanja uglova	preko najubrza-
nije tačke X. i svršavaju jednim aktivnim na-zadnim skretanjem, kako bi odmah u preo-krenutom pravcu napred opet produžio pod stalnim održanjem približno upravnog položaja na poterni luk c, d istovremeno oslobo-djavajuči linealni vodjač od pritiska D, vralio ponova na polaznu tačku O. Škodljivi čelni otpor ne pojavljuje se ovde, počem uzdužne ravni c, d, (c , d') kod celishodne podele i slabo federovanih krajeva analog. — slično — ribljem repu i tičijim kritima, neče biti prekoračeni položaji f\ f2, /! itd., naznačeni na poternom organu po redu sa tačkaslim linijama.
Din. 2. -
Krivajni mehanizam kod koga potema polaga može ovde vrlo kratka da bude omogu-čava svojim pokretom u nazad obostrano ili jednostrano dejstvo pokreiača, prema torne kako se zamisli, sistem potopljen ili viseči u prostoru.
Dužina kretanja ipak ovde nije ravna duplom prečniku D, naprotiv če usled skretanja uglova
P', P" celokupna kružna površina biče u ravne sektore preoblečena kao i brzina v, v', v usled gore označenih poprečnih obrta neče biti samo sumirani več če proižvesti jedno potpuno ravnomerno kretanje pokretača kao i pojedi-nih elemenata u prostoru u nazad, a što ukupno proizvodi jedno kretanje u napred. U svome preokrenutom položaju može isti sistem da se upotrebi i za kretanje u nazad.
U mesto jedne poterne površine, mogu se uspostaviti i više uvek upravno na liniju e, d, poterne poluge P ili direktno na istu, ili van njenih polova.
Osim nacrtanog prizmatičnog linealnog vo-djenja, može se ovo postiči i sa svakim poz-natim linealnim vodjenjem spojenih krivaja, kao i sa hipocikloidnim kružnim vodjenjem. Obrnuto može s jedne strane u krugu, sa druge strane u pravoj liniji vodjena potema poluga samo kao pokretni sprevodnik prenosnih pokreta da služi, i dinamični pokret neposredno proizvesti sa pravolinejnim vodjenim klipom.
Njen n. ročiti oblik dobija ova naprava tek principom rasčlanjevanja na taj način, da je osno .-ni element W svezan nasilno, pomoču uzduženih krakova L, L', L" daljnim sličnim ili večim takvim elementima W , W koji po pravoj C—D u proizvoljnim odstojanjima, čak prelaze preko krivajine osovine W i vodjeni po jednom zajedničkom klizaču Z prave ista kretanja kao i osnovni element.
Sve ove pokretne naprave mogu prema sv oj oj primeni vertikalno ili koso, po parovima jedan prema drugom, ili paralelno krečuči se preko pored ili jedno za drugim u istom ili diferenciranim grupama biti postavljene. Kod postroja u parove nesimetrični putovi krivajinog puta biče uništeni i kružni momenti izjednačeni.
Takousmislu uporedne mehanike pronadjena načelnost nalazi mašino-spilozovski dalju do-
punu u šrafu, koja ne samo planimetriski, šema fig. 1— več se i u sfernom razvoju podudara sa valom.
Suma sviju iznesenih uporedjenja nalaze se u predstoječem translacionom elementu kako kinematski tako i dinamički spojeno sa naročilom odlikom u stvarajučoj sili, izbegavajuči stvaranja praznina bolje iskoriščava Raikinove vodene struje N u fig. 2, i sa teoriskom raz-Iikom, da i silni pokret kose površine nije u kružnoj več u translatornim naizmeničnim pokretima.
Patentni zahtevi:
1.	Tranzlacioni pokretač naznačen poternim površinama, (očkovima, krilima ili perajama, koji su pričvrščeni sa polugom okretačom ili ekceterovom polugom.
2.	Tranzlacioni pokretač, po zahtevu 1, naznačen time, što je kraj poterne površine, koji u pravcu kretanja stoji pozadi, izveden elastično.
3.	Tranzlacioni pokretač po zahtevu 1. odn.
2.	naznačen time, što su više poternih površina ili ostalih poternih sredstava, spojeni medju-sobno vodiljrim šipkama tako, da oni pokre-tani jednim jedinim rukatkinim ili eksenterovim mehanizmom, izvode isto kretanje.
4 Tranzlacioni pokretač, po zahtevima 1. do 3. naznačen time, što su sistemi poternih sredstava ustrojeni kao naprava za nošenje odn. za kretanje napred koji se kreče slobodno u prostoru ili kao stalni pokretač na koji udara struja, odnosno kao naprava koja pokreče sredstvo (tečnost ili gas) ili kao izazivači va-lova ili primaoci valova.
5.	Tranzlacioni pokretač, po zahtevu 1. odn.
4.	naznačen time, što potema sredstva zauzmu u prostoru pravac, koji odgovara namerova-nom pravcu kretanja odn. pravcu strujanja pokretanog sredstva (tečnosti ili vazduha) pri čemu dejstvuje potema sredstva ili obostrano ili jednoslano.
6.	Tranzlacioni pokretač, po zahtevu 1. odn.
3.	naznačen time, što poterne površine (ili ostala potema sredstva) koje pokreče ravnomerno klip lamo i ovamo, upravlja nasilno poluga okretača, koja je na jednom kraju vodjena pravoertno.
Ad patent broj 74^2.