KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
*
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 AVGUSTA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13463
Marconi’s VVireless Telegraph Company Limited, London, Engleska.
Poboljšanja koja se odnose na kratko talasne radiosaobraćajne sisteme.
Prijava od 26 septembra 1932.	Važi od 1 februara 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 5 novembra 1931 (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na kratko-talasne radio saobraća jne sisteme i na konstrukcije termojonskih ventila, za upotrebu u ovim sistemima. Naročito ali ne isključivo pronalazak se odnosi na sisteme sa vrlo kratkim talasima, ko ji rade po tako zvanom Barkhausen-Kurz-ovom principu, kod koga se, kao što je poznato, upotreb-Ijuje termojonski ventil kao oscilator, time. što se kontrolna elektroda čini visoko-po-zitivnom u odnosu na katodu i anoda o-država na potencijalu, koji je istovetan sa potencijalom katode ili koji može biti nešto više pozitivan ili negativan u odnosu na n ju.
Pronalazak se sastoji u stvaranju ultra kratkotalasnog otpremnog sistema, koji ima dva ventila (cevi), čije rešetke dobijaju pozitivni prednapon, a anode se nalaze na niskom potencialu i koji radi na način Barkhausen-Kurz-ovog oscilatora, pri čemu pomenute cevi napajaju zračeči dipol, dok su njihove rešetke spojene sistemom Lecher’ovih žica a dva druga sistema sprevodnika od Lecher’ovih žica spajaju: jedan anode a drugi katode istih cevi. Karakteristična novina pronalaska sadrži se u činjenici da za razliku od svih postojećih uređaja ne samo postoje pomenu-ta tri sistema sprevodnika od Lecher’ovih žica, nego su još sva ova tri sistema akor-dirana na radnu talasnu dužinu.
Kao što se lako može videti, iskustvom su zapažene mnoge praktične teškoće kod otpremnika sa ultra-kratkim talasima ove vrste, pri čemu dve glavne teškoće tiču uspešnog prenošenja oscilatorne energije
iz upotrebljencg ventila ili upotrebljenih ventila na antenu i zračenje ultra kratko-talasne energije ovom antenom. Dalja teškoća leži u stvarnoj konstrukciji otpremnika i javlja se usled vrlo malih dimenzija koji se mogu dopustiti za elektrode upo-trebljenih za dobijanje ultra-kratkih tala-snih dužina. Zatim pominjemo teškoću koja se javlja usled toga što je praktično nemoguće ili bar izvanredno teško da se ovakav ultra-kratko talasni otpremnik ili prijemnik dobro uzemlji, pošto je u praksi vrlo teško ako ne i nemoguće ostvariti takav zemljovod, čija bi se dužina u sravnje-nju sa uitra-kratkom dužinom radnog talasa mogla zameniti. Ova poslednja teškoća delom je otklonjena upotrebom antene dvopolnog ili dubletnog tipa, koja je vezana za termojonski oscilatorni sistem preko Lecher-ovog žičnog sistema, pri čemu je jedna polovina antene vezana za ploču a druga za rešetku, oba puta preko Lecher-ovih žica. Pa čak i sa ovim uređajem javljaju se teškoće pošto dovođenje antenskih struja u fazu obično nije savršeno, jer u otpremniku strana dubleta vezana sa rešetkom mora da vrši veći deo korisnog rada, dok kod prijemnika teži deo posla vrši anodna strana dubleta.
Cilj je ovom pronalasku da nađe praktično u trgovini primenljivo reešnje teškoća, koje se javljaju kod ultra kratkih-tala-snih otpravnik i prijemnih sistema. Ovaj se pronalazak može upotrebiti sa znatnom koristi u kombinaciji sa drugim pronalaskom istog pronalazača koji obuhvata u-potrebu antene skeletnog tipa od štapova
Din. 50.—
učvršćenih u mestima g'de se javljaju čvorovi napona.
Pronalazak je pokazan na priloženim nacrtima, u kojima su sl. 1 šematski pokazuje jedan oblik otpravnog kola, si. 2 jedan bolji raspored pomoću koga se visoki napon može dostavljati rešetkama ventila u otpravljaču po ovom pronalasku; si; 3 pokazuje drugi način dovoda visokog napona rešetkama ventila; si. 4 i 4a pokazuju podesan konstruktivni raspored ventila za primenu kod otpravljača, kao što je šematski pokazano u si. 1; si. 5 pokazuje raspored u kome su Lecher-ovi provodnici uzeti za spajanje dva push-pull-oscilatora u sin-hronom i u izohronom ili ma kom drugom faznom odnosu. SI. 6 pokazuje raspored u kome su upotrebljena četiri oscilatora u sinhronizmu, si. 7 pokazuje šematski detalj jednog oblika prijemnika, si. 8, 8a, 8b pokazuju način kombinovanja većeg broja dubleta u jednom višestrukom reflektorskom sistemu antene; si. 9 pokazuje šematski jedan bolji i nešto izmenjeni oblik otpravljača iz sl. 1, si. 10 pokazuje prijemnik koji kao što se vidi, dosta odgovara, u opštem rasporedu, otpravljaču pc si. 9; si. 11 pokazuje raspored u kome su kombinovane antene i vezani reflektori, si. 12 pokazuje šematski kombinovani otpravili i prijemni raspored po ovom pranala-sku.
U sl. 1 zračeči element sastoji se iz dubletne antene A, koja je od bakarne ili posrebrene bakarne šipke, koja se obično završava koturima b1 i b2, koji služe za to da smanje gušenje dubleta i obezbede jednostavnije razvođenje struje nego što bi to na koji drugi način bilo moguće. Članovi bJ i b2, mogu biti, ako se želi, u istoj liniji sa šipkama i ne moraju se sastojati iz kružnih kotura. Dublet dobija energiju od ventila V1 V2 koji obrazuju push-pull vezani oscilator. Dve strane ili polovine zra-čećeg dubleta vezane su za rešetke ventila preko dva Lecher-ova sprevodnika f,, f2, pri čemu je otstojanje između spojnih mesta ovih napojnih žica sa dubletom i sredi-šne tačke dubleta, izabrano tako-, da se im-pedansa fidera fj, f2, izjednači. Ova impe-dansa zavisi između ostalog, od prečnika i otstojanja komponentnih žica fidera f,, f, i ako je potreban maksimalan prenos energije od ventila na dublet onda se ta impe-dansa mora izjednačiti na ventilima i na dubletu. Lecher-ov žični fider f,, f2 upo-trebljen je kao impedansni transformator, da bi se obezbedio maksimalan prenos e-nergije sa oscilatora na antenu. Dužina o-vog fidera biće prema tome, obično manja od jedne talasne dužine. Visoki napon rešetkama ventila dovodi se iz jedne baterije
ili kog drugog izvora Eg kroz kakov pokazujući instrumenat i promenljivi otpor R, ka središnjoj tačci dubleta. Anode ventila V, V2 spojene su vrlo kratkim provodnikom određene i prvenstveno udesive dužine (ova dužina u vezi sa kapacitetom anoda ventila V, V2 igra važnu ulogu u određivanju akordiranja) a katode su spojene vrlo kratkim provodnikom kao što je pokazano u si. 1. Za dužinu žice, koja vezuje anode, utvrđeno je, da je kritična, jer je nužno da se dobije tačan fazni odnos između visoko-frekventnih potencijala na dvema anodama i da se obezbedi da potencijali na dvema polovinama dubleta budu tačno za 180° van faze.
Ako se upotrebe ventili u kojima su anodne veze provedene kroz podnožje sa provodnicima za vlakno, onda oba kratka sprevodnika mogu biti obavezana od metalne ploče, koje su raspoređene blisko jedna uz drugu i ispod ventilskih postolja tako, da one zajedno ne obrazuju samo kratke provodnike već isto tako kondenzator d. Bakarna cev g je zatopljena ili na koji drugi pogodan način učvršćena za ploču kondenzatora d koja stoji u vezi sa vlaknom i upotrebljena je kao nosač za ceo otpremnik ili za jedan njegov deo. Ova se cev isto tako upotrebljava za provlačenje jedne ili više izolovanih žica koje vode ka elektrodama ventila dovodeći njima jed-nosmislene potenciale. Ovaj način smešta-nja napojnih žica za jednosmislenu struju daje efikasnu zaštitu i tako isto štiti žice od vetra ili kojih drugih spoljnih sila da se ne kreću.
Ddrugi krajevi katoda produženi su u Lecher-ove žice f:!, f:i, koje su podešene tako da su podesne za radnu talasnu dužinu. Vlakna se zagrevaju od baterije Ef1; Ef.,, (obe baterije mogu, po želji, biti obrazovane od jedne jedine baterije) koje su vezane za zemlju na jednoj strani a na drugoj vezane preko promenljivih otpora R.„ R:{ za pokretne tačke za odvod na Lecher-ovim žicama. Ove žice produžene su iza napojnih tačaka skoro za jednu četvrtinu radne talasne dužine, tako da se obezbe-đuje postojanje trbuha struje (sredine po-lutalasa) na tom mestu. Obratno, potreba za produženje Lecher-ovih žica može se otkloniti vezivanjem srazmerno velikog kondenzatora preko napojnih tačaka. Cev g je vezana za zemlju preko promenljive odvone tačke kao što je pokazano.
Vidi se da je raspored kola za vlakna takav da se ova vlakna napajaju energijom u čvornoj tački potenciala.
Anode ventila Vj V2 vezane su preko provodnika h i podesnog pokazujućeg instrumenta za jedan kraj sekundara (sekun-
darnog namotaja) transformatora Trj, dok je drugi kraj sekundara vezan preko baterije Ep za zemlju. Modulišući potenciali dovode se primaru transformatora Tr,.
Bolji raspored za napajanje visokim naponom rešetke ventila pokazan je u sl. 2 u kojoj je dublet A nošen od metalnog stuba a, a koji je utvrđen za izolovani blok b, koji stoji na bakarnoj cevi C, koja služi kao oslonac antenskog sistema u reflektorskom sistemu, koji može biti sagrađen shodno našim ranije pomenutim pronala-scima. Blok b može se pomerati duž cevi i utvrditi ma u kom položaju u cilju pome-ranja dubleta A u tačan fekalni položaj, s pretpostavkom da je reflektor (nije poka-ž,an) paraboličan kako je to opisano u našim ranijim prijavama. Visoko naponski provodnik (pokazan šematski radi lakšeg crtanja pri vrhu slike 1) za napajanje rešetke proveden je kroz cev g od koje je izolovan, a pri izlasku iz pomenute cevi g (sl. 1) produžuje kroz ploče kondenzatora d (obe ploče kondenzatora d su načinjene sa otvorima za prolaz izolovane visoke naponske žice) i onda kroz bakarnu cev C si. 2 gde je vezan za noseći stub a. Visoko naponsko kolo se onda upotrebljuje preko same dubletne antene i napojnih žica f,, f? kao što je šematski pokazano u si. 1. Na ovaj način postignuta je mehanička čvrstoća i visok stepen zaštite. Kod drugog rasporeda rešetkinog visoko naponskog napajanja po si. 3, ovo napajanje vrši se na mestu između dva prigušnika stavljena u provodniku, koji spaja rešetke. Isto tako kondenzatori C,, C2 su uključeni između žica fj f2. Ovaj način vezivanja omogućava da se električno središte dubleta rasporedi po si. 3 i uključi termo-spoj ili radio frekventni brojač u centar dubleta, da bi bilo lakše tačno podešavati otpravljač. Jasno je da položaji kondenzatora Ch C9 i prigušni-ci mogu znatno varirati od položaja po si. 3.
Dubletna antena sa svojim uključenim termo spojem ili kojim drugim pokaznim instrumentom kao i znatan deo napa jača f, f2 može se smestiti u stakleni ili kakav drugi podesni sud, da bi se zaštitila od atmosferskog uticaja, a ostali deo otpremnika može se smestiti u hermetičan sud u koji staje etakleni sud ili sam napajač sa izolovanim zglobom, koji ne propušta vlagu. Zaštitni sud treba da je konstruisan i raspoređen tako, da ne dopušta uticaje u-sled odbijanja energije.
S druge strane mseto da se upotrebi zatvoreni zaštitni sud, antena i napojnik mogu se prevući slojem celuloze ili sličnim zaštitnim lakom ili emaljem. isto tako korisno je da se takav zaštitni sloj predvidi
na reflektoru koji je vezan sa sistemom.
SI. 4 pokazuje perspektivni izgled a si. 4a horizontalni šematski presek u ravni vlakna jednog mogućeg oblika izvođenja i ustrojstvo ventila V, V2, koji treba da se rasporede jedan pored drugog kao u si. 4, tako da se provodnici sa svake elektrode jednog ventila mogu načiniti jednakim sa odgovarajućim provodnicima drugog ventila, pri čemu će raspored elektroda i provodnika biti simetričan u odnosu na jednu ravan koja je podjednako udaljena od oba ventila. Jasno je da ventili nisu isti i da se ne mogu zamenjivati međusobno ako se žele najbolji rezultati t. j. ako treba da ostane simetričan raspored iz si. 4 14" Počev od ove centralne ravni i idući prema spoljnoj strani nalaze se prvo nosači PS, zatim provodnici na zadnjim krajevima RE vlakana (t. j. krajevi najudaljeniji od posmatrača u si. 4) zatim sprovodnici ka visoko-naponskim krajevima PH vlakana i najzad nosači GS rešetke. Jedan od nosača ploča PS svakog ventila produžen je i vezan za izvodne žice PSW, koje izlaze iz ventila u blizini provodnika REW i HPW, pri čem se održavaju gore pomenuti, relativni položaji. Na svakom kraju ploče su držane od izolovanih nosača PS, od kojih samo jedan i to onaj blizu nisko-napon-skog kraja RE vlakna, je nastavljen električno da bi obrazovao spojnicu PSW. Do-god se simetričan raspored tačno održava dotle prekretanje položaja vlaknenih provodnika nije od velike važnosti, naravno, nisko naponski kraj svakog vlakna mora biti vezan za zemlju.
Nosači GS rešetke (kao što se vidi ima ih dva) izolovani su, isto tako jedan od drugog, pri čemu je spoj GSW rešetke, u oba slučaja izveden kroz omot ventila a sa kraja rešetke, koja je udaljena od visoko-potencialnog kraja HP vlakna. Kao što se vidi, oba nosača rešetke a isto tako i oba nosača ploča izolovani su jedan od drugog staklom, tako da krajevi ni ploče ni rešetke jednog i drugog ventila nisu vezani preko tih nosača. Ako se hoće, veza rešetke može u oba slučaja biti izvedena i sa suprotnog kraja rešetke t. j. sa kraja, koji je blizak visoko-potencialnom kraju vlakna, i doista malo poboljšanje postiže se sa ovim rasporedom. Iz dole izloženih razloga spojevi rešetke se mogu izvesti na obema stranama ventila t. j. po jedan provodnik sa ma kojeg kraja rešetke.
Alternativno se može predvideti odvojeni nosač i sprevodnik za visoko-naponski kraj vlakna pri dnu svakog ventila, pošto treba udesiti tako da kapaciteti između visoko naponskih krajeva vlakna i njihovih izvodnih žica i ploče i nisko-naponskih kra-
jeva vlakna treba da bude mali.
Za talasne dužine na pr. između 30 i 100 cm mogu se ekonomično upotrebiti dva odvo jena ventila, ali za krače talasne dužine možda je potrebno smestiti elektrodni sistem iz dva ventila jedan pored drugog, u jedan omot, da bi je otklonila teškoća koja nastaje zbog vrlo kratkih veza, koje su nužne kod vrlo kratkih talasnih dužina.
Mnogobrojne izmene mogu se činiti u pogledu načina izvođenja modulisanja. U slučaju po sl. 1 moduliranje se vrši pomoću tranaformatora vezanog na red sa kolom struje ploča ventila. Ovaj transformator ima mali omski otpor u svom sekundarnom namotaju, da bi se izbeglo smanjenje snage otpravljača. Veličina modulacione snage potrebne kod ovog načina, vrlo je mala i primena tačne vrednosti negativnog potencijala na ploče važna je činjenica pri određivanju kvaliteta.
Drugi način izvođenja sastoji se u tome, što se menja visoko naponsko napajanje rešetke ventila pomoću jakog pojačiva-ča vezanog preko transformatora, čiji je sekundar vezan na red sa napajačima.
Dalji način za izvođenje modulisanja jeste u upotrebi nisko-frekventne push-pull modulacije u ploči ili rešetci kola osci-latora.
U ovom slučaju (t. j. u slučaju push-pull modulacije u kolu ploče) kolo ploče se cepa i uključuju na red dva podesna kondenzatora, pri čemu se od ova dva kondenzatora odvode paralelno sprovodnici ka sekundam modulacionog transformatora, pri čemu se visoko-naponsko napajanje dovodi srednjoj tačci ovog namotaja. U daljem slučaju, (t. j. u slučaju push-pull modulacije u kolu rešetke) kolo rešetke se na sličan način raspoređuje t. j. antena po sredini cepa i uključuje veliki kondenzator ili dva kondenzatora na red, da bi se mogao uključiti sekundarni namotaj push-pull kondenzatora, pri čemu se visoko naponsko napajanje dovodi centru ovog namotaja.
U vezi sa kolom pokazanim u sl. 1 napominjemo da ovo kolo radi vrlo dobro sa polovinom snage t. j. ono će uspešno raditi ako je jedan od ventila isključen (ili prego-reo) ili je zamenjen ekvivalentnom kapaci-tetnom mrežom. Uopšte pak maksimalno iskorišćenje potrebno je i treba upotrebiti dva ventila sa push-pull rasporedom.
Jasno je, da se prijem može izvesti već opisanim rasporedima, time, što se predviđaju sredstva za „slušanje” u kolima za modulisanje. Bolje je pak upotrebiti specijalan raspored za prijem, o kome će biti reči đocnije u vezi sa si. 7.
Napominjemo, da se raspored po si. 9
razlikuje od onog po si. 1 poglavito u rasporedu vlaknenog kola i da su četiri glavna podešivača za akordiranje predviđena kod 1, 2, 3 i 4. Ova četiri podešivača jesu: podešivač (1) dužine Lecher-ovih napo jnika (fidera) f,, f2, koji vezuju rešetke ventila Vj, V2 za antenu. Ovaj podešivač sa podešivačem otstojanja između provodnika fj, f2 omogućava da se impedansa napojnika, obrazovanih iz provodnika, izjednači sa impedansom antene i dobiju tač-ni uslovi na krajevima; podešivač (2) dužine provodnika ploče fT, f«, podešivač (3) provodnika f5, f« od zemlje do krajeva vlakna, vezanih za zemlju, podešivač (4) provodnika fs, f4 ka krajevima vlakana. Tačni u-slovi akordianja t. j. prave dužine ovih provodnika (izražene radnom talasnom dužinom) pokazani su u si. 9. Što se tiče propisne dužine provodnika, koji vezuju obe ploče i krajeve vlakana, vezane sa zemljom, one moraju biti tako kratke, da će tamo gde se upotrebljuju odvojeni ventili normalnih dimenzija mesto ventila Vj, V2 izvođenje ovih spojnih provodnika stvarno biti nemoguće, usled toga što omoti ventila suviše velikim otstojanjima izazivaju fizičko odvajanje. Ove teškoće mogu se otkloniti povećanjem dužina ovih veza za jednu talasnu dužinu i savijanjem dodate talasne dužine provodnika u natrag, na pr. kao ukosnice (vidi si. 9) tako da dodate talasne dužine ne zrače.
U praksi je svaka Lecher-ova žica ili provodnik u vidu ukosnice, upotrebljen za akordiranje, raspoređen u zaštićenoj sa zemljom vezanoj bakarnoj cevi omogućava da se sistemi za akordiranje rasporede jedan pored drugog u zaštićenoj kutiji bez ikakve bojazni za neželjena skopčavanja.
Frekvencija proizvedene oscilacije zavisi od akordiranja od napona dovedenog ventilima i od dimenzija ploča i rešetka ventila. Utvrđeno je, da se u dosta velikim granicama mogu dobijati frekvencije sa jednim podesnim tipom ventila u otprav-Ijaču po si. 9. U praksi dobivena je frekvencija od 25 x IO11 perioda. Podešivači 2 i 3 akordiranja su vrlo tačni pri određivanju proizvedene frekvencije, dok podešivači 1 i 4 određuju dobrotu prenosa energije sa ventila na antenu. Najkraća talasna dužina, koja se može dobiti kod ma kog posebnog otpremnika, jeste ona, koja se dobi ja, kada je dužina provodnika između dveju ploča potrebna za akordiranje na tu talasnu dužinu najmanja moguća dužina. Za kraće talasne dužine moraju se upotrebiti ventili sa manjim elektrodama a koji pri nižim negativnim naponima na rešetci mogu proizvesti granične učestanosti dobivene sa većim ventilima. U stvari ventili
sa pločama dugim 20 mm i prečnika 11 mm upotrebljeni su za talasne dužine između 70—45 cm (sa 300 volti pozitivnog napona na rešetci za 50 cm) dok se ploče duge 15 mm i prečnika 9 mm upotrebljuju za 30— 35 cm (sa 175 volti na rešetci za 50 cm.)-
SI. 5 pokazuje dva push-pull oscilatora, koji se sastoje iz ventila Vj, V2, V.,, V4 koji su vezani između sebe Lecher-ovim žicama za vlakna. Ako su krajevi sistema ovih žica, udaljeni od ventila, spojeni neposredno jedan za drugi, kao u si. 5, i ako su te žice pravilne dužine, može se postići savršeno lažno draženje oba oscilatora. Kako frekvencija proizvedena od oscilatora zavisi od malih promena u konstrukciji kao i od napona, to je potrebno podesiti jedan oscilator dok Se njegova talasna dužina ne približi dužini drugog. U stvari ovo podešavanje najbolje se izvodi menjanjem struje u vlaknu svakog posebnog ventila i održanjem ostalih napona stalnim. Da bi se ovo olakšalo uključeni su kondenzatori Q, C2, C:!, C4 u Lecher-ove žice t. j. u onom delu sistema, koji je upotrebljen za skopča-vanje oscilatora, U si. 5 teoriska raspođela napona pokazana je isprekidanim linijama. U praksi pak kriva raspodele verovatnoi ide i pada na nulu na mestu spoja sa zemljom. Stvarno dejstvo dobiveno je kompleksno, pošto jedan deo visoko-frekvent-ne struje ide kroz kapacitet obrazovan od provodnika ka ventilima na mestu gde su oni zatopljeni za staklo. SI. 5 pak pokazuje način na koji bi se energija koja bi se inače beskorisno trošila u Lecher-ovim žicama mogla upotrebiti za spajanje dva ili više ot-pravljača.
Drugi način sprezanja otpravljača u sinhronizmu i izohronizmu ili u kom drugom faznom odnosu u tome je, da se kolo rešetke ventila produži u pravcu suprotnom od antene. Iz toga razloga mora se načiniti veza na oba kraja rešetke svakog ventila. Ova se veza pravi preko staklenog omota. Na taj način rešetke su u stvari produžene na obema stranama ventila u Lecher-ov žični sistem i zadnji sistemi Lecher-ovih žica dvaju ili više otpravljača spojeni su zajedno u određenim tačkama da bi se postigao unapred određeni odnos faza pri sprezanju.
Kod jednog drugog načina skopčava-nja dva otpravljača u sinhronizmu i izohronizmu ili u ma kom drugom faznom odnosu, sprovodnici rešetke se vezuju na mestu između rešetke dva ventila i antene svakog otpravljača. Raspored je isti onom iz si. 5 izuzev što upotreba kondenzatora na svakom kraju spojnih žica nije potrebna, pošto će oba sistema biti normalno napajana strujom istog napona za rešetke.
Pri izvođenju ovog pronalaska, Le-cher-ovi žični sistemi na anteni ili za vlakna ili za spojke rešetke mogu se potpuno ili delimično zameniti kalemima potrebnih ekvivalentnih električnih dimenzija, da bi s.e umanjio prostor gde to treba. Takvi kalemi treba da su konstruisani tako, da naponska raspođela bude što približni-ja raspodeli kod Lecher-ovih žica.
Osim toga Lecher-ovi žični sistemi se mogu produžiti na obe strane ventila i svakom se kraju mogu priključiti antene ili se pak jedan kraj može kratko vezati na mestu izabranom tako, da svaka energija, koja može biti zračena iz samih ventila bude odbijena natrag prema anteni sa unapred tačno određenim faznim uglorn.
SI. 6 pokazuje izmenu rasporeda po si. 5, gde su četiri otpravljača vezana međusobno. U si. 6 kao i u si. 5, kola nisu potpuno pokazana već samo onoliko koliko je potrebno da se pokaže način vezivanja. Na -ravno pronalazak nije ograničen na vezivanje dva ili više otpravljača, pošto se sistemi po si. 5 i 6 mogu menjati neograničeno. Jasno je, da se dubleti u posebnim ot-pravljačima, koji su skopčani zajedno u si. 5 i 6, mogu rasporediti ma u kojim željenim položajima, da bi se osigurala željena dejstva smera. I obrnuto kola se mogu podesiti tako, da dubleti osciliraju sa određenom faznom razlikom u cilju osiguranja željenih dejstva smera. Razni načini kombinovanja dubleta biće opisani docnije u vezi sa si. 8, 8a, 8b, 10 i 11.
SI. 7 pokazuje jedan oblik prijemnika čija se konstrukcija može lako videti iz o-pisa i si. 1. U si. 7 A’ je dubletna antena, koja može biti tačan duplikat antene upo-trebljene kod sarađujućeg otpravljača i može biti snabdevena konturima, koji se mogu pomerati duž svojih odgovarajućih antenskih polovina. (Predviđanje podešlji-vo postavljenih koturova preporučuje se i sa otpravne antene). Dužine napajača f,’, f2’ imaju važan uticaj na akordiranje prijemnika i mogu se lako načiniti podešlji-vim, time što se prave od bakarnih šipki, koje se pomeraju u bakarnim cevima. Maksimalna signalna jačina dobiće se, ako dužina napajača, dužina antene i položaj dodirnih tačaka napajača na anteni jesu takvi, da daju maksimalan prijem dolazećeg talasa i pruža maksimalan prenos energije od antene na ventile.
Napominjemo za si. 7, da su ploče ventila Vj’, Vy vezane za dubletnu antenu, pri čem su rešetke spojene sa kratkim provodnicima određene i podešljive dužine (vidi prethodni opis u odnosu na odgovarajuće provodnike u otpravljaču). Utvrđeno je, da ovaj raspored daje vrlo dobru oset-
Ijivost. Tačno akordiranje dobija se menjanjem napona dovedenog elektrodama ventila, pri čemu se ova podešavanja vrše pomoću potenciometra i drugim napravama pokaznim u sl. 7. Za telefonski prijem potrebna je vrlo fina i tačna kontrola napona vlakna i ploče i mogućne su mnoge kombinacije podešavanja napona za dobi-janje dobrih rezultata.
Nađeno je, da za pravilno detektova-nje ploče ventila treba da se održavaju na pozitivnom naponu nešto većem od pada napona vlakna. Pod tim uslovima ventili ne osciliraju lako. Ako se predvidi pomoćni oscilator (sa jako podešljivom frekvencijom) i upotrebi za stvaranje elektro-mo-torne sile na pločama ventila, onda će njegovo dejstvo biti u tome, da brzo i naizme-nično dovodi u stanje za detektovanje (pozitivni napon ploče) i u stanje za osciliranje, (negativni napon ploče) i na taj se način može postići super regenerativno primanje. Ali takva super-regenerativnost nije neophodno potrebna i vrlo dobri rezultati mogu se dobiti bez lokalnog oscila-tora i sa ventilima podešenim za detektovanje. Glavne nezgode neupotrebe super-regenerativnosti jesu smanjena osetljivost i potreba za nešto više tačnije podešavanje.
Izlazno kolo samog prijemnika (t. j. ventila V/, V2’) spregnuto je pomoću pri-gušnih kalemova i kapaciteta, kao što je pokazano, za sledeči ventil V:!’ udešen na uobičajeni način. Jasno je da se mesto u-potrebe pokazanog uređaja za dovod napona anodama ventila VV, V,’. Ovaj se dovod može izvesti, preko dubleta na način koji je gore već bio opisan u vezi sa ot-pravljačem i pokazan na si. 2. Kod takvog rasporeda anodni dovodni provodnik ide kroz bakarnu cev vezanu za srednju tačku veze rešetke ili za zemlju i postavljenu što je moguće bliže tačnoj sredini između napajača f/, f2’ tako da se pri približavanju tačci oscilacije sistem stabilizira.
Kao i kod opravljača jedan od ventila VV ili Vo’ može se zameniti ekvivalentnom kapacitetnom mrežom i prijemnici se mogu skopčavati na način sličan ranije opisanom pri skopčavanju otpravljača.
U si. 10 su delovi, koji odgovaraju de-lovima u si. 9 pokazani istim oznakama ali sa jednim indeksom. Kao što se vidi glavna razlika je u tome, što su ploče ventila V,’ V.ć vezane za antenu A’, dok su rešetke skopčane preko kondenzatora C4, Cr. za primer transformatora Tr čiji sekundar napaja (preko filtra LPF) nisko-frekventni pojačivač (nije pokazan). Kondenzatori C.7, C„ C4, C-, i kalem! CH,, CH2 omogućavaju da se odvojeno čitaju, jednosmislene re-
šetkine struje oba ventila, na instrumentima Ij, I2. AO je lokalni oscilator (za su-per-regenerisanje) koji je udesivo vezan za sam prijemnik, dok su Pa i Ra udesivi potenciometri odnosno otpornici. Filter u-klanja neželjenu visoku frekvenciju koja potiče od oscilatora AO.
Kao i kod otpremnika, kod kojeg je radna talasna dužina unapred određena i nepromenljiva, delovi za udešavanje 3, 4 i 1 (odnosno 3’, 4’, l’, kako je kada slučaj mogu se izostaviti i umesto promenljivih predvideti određene vrednosti.
SI. 8 pokazuje tri dubleta 1a . 2a i 3a od kojih svaka ima završne koture, koji su isto tako upotrebljeni za sprezanje dublete. Dublet 1a vezan je za termo-element ili koji drugi ispravljač i napravu za merenje (koja nije pokazana) radi lakšeg podešavanja do tačne talasne dužine. Dublet 2a je dublet otpravljača, dok je dublet 3a dublet prijemnika, pri čemu su veze za otpravljač i prijemnik prestavljene sa TTR odnosno RCR. Svaki poznati uređaj za ugušivanje može se upotrebiti u instalaciji sa tri dubleta pokazanoj na si. 8, o kojoj je sada reč, i pri upotrebi ugušivača odjeka potpuno je moguć dvojni rad sa jednim reflektorom i za prijem i za otpravljanje.
Sl. 8a prestavlja dvopolni raspored dvojnog otpravljača, koji se sastoji iz dva vezana otpravljača, na pr. kao u si. 5, pri čemu je treći dublet 1, uključen između dva otpravna dubleta 2a za vezu sa instrumentom za merenje. Dublet 1 a koji se može smatrati kao dublet za merenje talasa, u-sled svoje namene, može se načiniti tako, da bude vrlo oštar pri akordiranju i to upotrebom većih kotura od onih upotreb-Ijenih na dubletima otpravljača, pri čemu, naravno, postoji odgovarajuće smanjenje dužine dubleta između kotura.
Razlog za smanjenje dužine dubleta za merenje talasa i za povećanje prečnika kotura u tome je, što je gušenje i prema tome absorbcija energije znatno smanjena time, dok je struja u centru dubleta povećana. Ovo omogućava da se dobiju veća a-paratska čitanja, čime se olakšava otkrivanje promene amplituda u nosaču otpravlja-ča. Ali pošto smanjenje gušenja uoštrava akordiranje sistema, to se postiže ta korist, što instrumenat ne pokazuje samo količinu zračene snage već isto tako da li je ona zračena sa tačnom talasnom dužinom. Kako se snaga absorbovana dubletom za merenje talasa smanjuje do minimuma, on ne utiče znatno na količinu zračene snage, i ako se načini raspored po si. 8a onda može pomoći povećanjem efektivne dužine same antene.
U vezi sa predviđanjem ovih dubleta
za merenje talasa, napominjemo dalje, da od njih absorbovana snaga (koja je svedena na minimum) potpomaže proizvodnju jednostavnije raspodele struje u žiži reflektora.
Kod drugog rasporeda, dublet za merenje talasa postavljen je ispred ili baš u u-nutrašnjosti reflektora.
SI. 8b pokazuje postrojenje, koje se sastoji iz dva spojena otpravljača dubleta . od kojih je svaki vezan za dublet 1a • Jedan od ovih dubleta može se, naravno, zameniti prijemnim dubletom.
Mesto da se antena i povezani reflektori rasporede kao što je šematski pokazano u si. 8, 8a i 8b znatno bolji stepen isko-rišćenja dobija se upotrebom antene ispred i na sredini između reflektora, kao što je pokazana u si. 11. Bolji raspored kombino-vane otpravne i prijemne stanice, pokazan je šematički u si. 12, u kojoj je 1a prijemni dublet a 2a su otpravni dubleti.
U si. 8, 8a, 8b i 11 i 12, linije obeležene RFR pretstavljaju centralnu žicu parabola, koje obrazuju reflektor.
Kod pokazanog otpravnog sistema, na pr. u sl. 1, mogućno je bez štete dodati, srazmerno veliku vrednost naknadnog om-skog otpora vezanog na red, kolu ploče oscilatorskih ventila ako su isto tako predvideni, na red vezani sa kolom ploče, izvor napona, koji služi da tačno balansira pad napona kroz krajeve dodatog omskog otpora, a usled oscilirajuće jednosmislene rektifikujuće komponente struje, koja prolazi kroz isti. Ova činjenica se može iskoristiti za dobijanje podesnog sredstva za draženje oscilatora.
SI. 13 pokazuje potpuni dvo-strani telefonski sistem, koji je uređen prema o-vom pronalasku za t. zv. rad sa kočenjem (blokiranjem).
U ovoj slici 13 taj sistem neka se sastoji iz 10 aparata koji su označeni isprekidanim okvirima A, B, C, D, E, F, G, H, I, J. A je sklop izravnavajućih kalemova sa urav-notežujućom mrežom BN i služi zato, da vezuju dvo-žičnu liniju LS — (koja vodi lokalnom pretplatniku) sa otpravnim i prijemnim bežičnim aparatima. B je više stupni nisko frekventni pojačivač. C je telefonski pojačivač čiji se rad koristi za modulisanje otpravljačkog oscilatora. D je izravnjujuće kolo detektora. E je uređaj u kojem su otpor R i baterija EC uključeni u anodno kolo, koje vodi ventilima VTt, VT2, koji odgovaraju ventilima V,, V2 iz si. 1. Baterija EC kompenzira oscilirajuću komponentu napona ispravljene jednosmislene struje koja se pojavljuje kroz otpor R, a upravljanje oscilatorom se vrši uključivanjem otpora R ili (kao što je poka-
zano) postavljanjem mimoilaznog otpora obrazovanog ventilom KV, čijim se kolom rešetke upravlja tako, da se pad napona u R menja prema promenama napona rešetke u ventilu KV. Ako se napon rešetke u ventilu KV ne učini dovoljno negativnim, onda ovaj ventil povlači iz anodnog kola toliko struje, da se anodni napon ventila VT, i VT2 toliko opada, da ovi ventili više ne mogu oscilirati, i obrnuto: da se pro-menom potencijala na rešetki cevi KV ventil VT, i VT2 prevode iz neoscilatornog u oscilatorno stanje. Napon doveden rešetci ventila KV, dobija se, kao što se vidi, u zavisnosti od jačine primljenih signala, tako da kada se imaju primati signali, otprav-Ijač se dovede u neradno stanje, jer se sprečava osciliranje ventila VT, i VT2. (Napominjemo, da raspored kod E može po sebi obrazovati uključni raspored za signalisa-nje, pošto se energiziranje može vršiti dovođenjem rešetci ventila KV napona uzetog sa kakvog podesnog uključnog mesta, na pr. telegrafskog relea. F je raspored kola specijalno predviđen za izvođenje promene sa otpravljanja na prijem. G je pojačivač, koji se može kočiti (blokirati), napajan iz prijemnika, FI je telefonski pojačivač. 1 je višestupni pojačivač. J je raspored koji nije apsolutno potreban, ali bolje je da isti postoji) za umanjenje »šuma« koja dolazi u aparat kod B i D, kad niko ne govori.
Aparat kod D.
Ovaj aparat dejstvuje na način sličan dejstvu relea koji ima jezik, koji se kreće između dva kontakta od kojih je jedan beležeči a drugi razmičući kontakt. Ovaj aparat se sastoji iz dva ventila V,4, V’,4 koji rade kao rektifikatori (usmerači) bez ano-dne baterije i od kojih svaki ima u svome kolu struje sekundar transformatora TR, ili TR„ vezanih na red sa kolom, koje se sastoji iz otpora R:. ili R2, koji su premošćeni kondenzatorima C, ili C2. Rešetke ovih ventila održavaju se na nešto negtivnom naponu pomoću malih baterija (od oko 1 'j0 volta) Eg,, Eg„. Svaka od ovih baterija vezana je između rešetke jednog ventila i spojne tačke sekundara transformatora i otpora u kolu struje drugog ventila, tako da u stvari svako kolo rešetke čini deo kola ploče drugog ventila. Ako se kroz transformator TR, ili TR, ne uvodi energija onda nema napona kroz otvor R,, ili R2, ali ako govorne struje idu iz B kroz transformator TR.>, onda će pozitivne polovine govornog talasa učiniti, da se kondenzator C, napuni usled čega se stvara napon. Ovo čini da negativni napon dolazi, da bi se kontrolisali aparati E, F i G (na dole opi-
sani način) i istovremeno čini da rešetka ventila V]4 dobija negativni napon tako da ako govorne struje produ kroz transformator TRi onda če one ostati bez dejstva. Na isti način za vreme prijema i uz pretpostavku da je kod A savršena ravnoteža, pozitivne polovine govornog talasa, koja dolazi od I kroz transformator TRj stvo-riće preko C:1 napon što će i učiniti da ventil V’14 ne radi i sem toga proizvešće negativni napon koji se ima upotrebiti za u-pravljanje aparatom J. Naravno ako grupa kalema kod A nije uravnotežena, onda će primljeni govorni signali ići preko A i B ka TR2, tako da će oba transformatora TRj i TR2 istovremeno primiti napon. Ovo* stanje pak nije stabilno i usled ukrsne veze ploča i rešetka ventila V14 i V’14 jedn ventil trenutno će prestati da radi i struja će teći samo u kolu ploče drugog ventila t.j. onog koji je primio viši napon ploče.
U mnogim slučajevima, na pr. gde se prijem i otpravljanje vrši preko antena, koje su postavljene vrlo blizu jedna drugoj i na istoj ili skoro istoj frekvenciji, u svakom slučaju tamo gde postoji jaka tendencija za »unakrsni govor« sa otpravne antene na prijemnu iste stanice, vrlo je potrebno da se prijemno kolo ukoči pre nego što se otpravljač otkoči. Prema tome, izborom visoke vrednosti a otpor R., kod D, napon kroz C2 može se podesiti tako, da svoj maksimum postigne vrlo brzo, ali vreme da se ovaj napon vrati na nulu, za-visiće od vremenske konstante kombinacije Co R2.
Kočenje prijemnika pre otkočivanja otpravljača može se obezbediti podesnim rasporedom na pr. izborom podesnih ventila, tako da prednapon recimo od 7 volti doveden ventilima V,, u sistemu G bude dovoljan da izvrši kočenje, dok se rešetki ventila KV u sistemu E mora dovesti prednapon od oko 40 volti pre nego što otpremnik počne da se otkočuje.
Ako otpor R, ima visoku vrednost, t.j. vremenska konstanta kombinacije C2 R2 je duga, onda prelaz sa prijema na otpravljanje je dovoljno brz a otsecanje početnih slogova reči koje se mogu otpremiti, ako ga uopšte bude bilo, biće neznatno. Na rešetci ventila KV kod E ima napon za vreme pauza između slogova i prijemnik je dobro ukočen pre nego što se počne rad otprav-Ijača.
Ipak, ako je vremenska konstanta C2 R2 duga onda prelaz sa otpravljanja na prijem može doduše biti vrlo spor i prvi slog ili čak prva reč otpremljena od dalekog otpremnika može biti izgubljena. Ova nezgoda se, očevidno, ne može potpuo izbeći izborom male vremenske konstante za C2
R2, pošto ovo teži za otsecanjem reči koje se otpravljaju ako se vrši prelaz sa prijema na otpravljanje. Nađeno je u praksi, da stvarno ne postoji dobra kontrolijska vrednost vremenske konstante za C2 R,. Zato je bolje predvideti specijalno pomoćno kolo za izvođenje prelaza sa otpravljanja na prijem i izabrati C2 R2 sa visokom vremenskom konstantom. Pomoćno kolo pokazano je kod F.
Uređaj kod F. Ovaj se sastoji iz tro-elektriodne cevi V15 koja je udešena da u-pravlja dvama elektro-mehaničkim releima, od kojih svaki ima dva radna namotaja. Jedan od namotaja W, prvog ili glavnog re-lea uključen je u kolo ploče ventila Vjr„ dok se drugi namotaj W2 koji služi kao upravljajući namotaj napaja preko udesivog otpora R15 iz kakvog podesnog izvora potenciala na pr. iz baterije visokog napona i nisko naponske baterije (vezanih na red) za ventil V15.
Ako se mehaničko upravljanje relea udesi da bude neutralno t.j. ako se rele tako udesi da u otsustvu kojih bilo dolaze-ćih potencijala njegov mehanički pokretan deo t.j. kotva, ostaje u neutralnom položaju: na sredini između kontakta, onda se njegovom osetljivošću može upravljati pomoću relativne vrednosti konstantne uprav-Ijajuće struje. Ako pretpostavimo, da normalna anodna struja ventila Vir, iznosi 6 miliampera a da neprekidna upravljajuća struja iznosi 1 m.a., onda je jasno da će rele promeniti kontakt čim anodna struja opadne ispod 1 miliampera ali ne i pre, i da će se vratiti na raniji kontakt, čim se struja ploče poveća iznad 1 miliampera.
Ako se struja električnog upravljanja podesi na 2 miliampera umesto jednog, onda će se osetljivost relea promeniti u oba smisla — rele će se zatvarati ranije, i docnije ponovo otvarati.
Da bi sada ubrzali prelaz sa otprema-nja na prijem na kraju govora ili posle znatne pauze između reči, predviđeno je da se kondenzator C2 momentano kratko vezuje, i naravno, čim se kondenzator potpuno isprazni, kratka veza se mora otkloniti.
Za izvođenje ovog trenutnog kratkog spoja, upotrebljava se drugi ili pomoćni rele AL, čiji su namotaji vezani na red sa velikim kondenzatorom Cn i koji je otočno vezan otporom R12. Pri govoru struja ploče u ventilu V15 pada na nulu i jezičak glavnog relea ide prema kontaktu C, usled čega se pali pokzna sijalica L,. Kada se govor završi, struja ploče Vj5 brzo raste od nule, pošto otpor R2 prazni kondenzator C2 i čim struja ploče savlada struju električnog upravljanja releom, jezičak
menja kontakt, usled čega se isključuje sijalica L, i šalje sruja preko kola vezanog sa releorn AL.
Prva navala ove struje puni kondenzator Cn i čini da rele AL privlači svoju kot-vu usled čega se kondenzator C2 kratko, vezuje, ali čim se kondenzator C,, napuni struja če prestati da teče u namotaj relea i prema torne če se rele AL usled svog mehaničkog uređaja za upravljanje ponovo otvoriti. Otpor R12 služi da automatski prazni kondenzator Cn ume-renom brzinom. Na ovaj se način postiže maločas pomenuto kratko vezivanje kondenzatora C2.
Aparat kod G. Ovaj se sastoji prosto iz push-puil vezanog pojačivača sa ventilima V, ičije se uvodno kolo napa ja iz radio, prijemnika (koji nije pokazan) i koji mogu primiti negativni potencial preko žice BW Ventili V,, su raspoređeni i izabrani tako, da malo povećanje negativnog potencijala preko žice BW bude dovoljno da ukloni struju ploče sa tih ventila.
Aparat kod J. Ovaj se sastoji iz ventila V1;, koji je tako uključen da prima preko žice BW, prednapon iz sistema D i u svom anodnom kolu ima udesivi otpor RB. Ovaj ventil prima anodnu struju iz kola za napajanje anoda ventila Vl2 (koje nije pokazano), koje prenosi primljene signale u napravu A tako, da kada ventil V1;f povlači anodnu struju — kao što čini za vreme kad niko ne govori — anodni potencial koji stoji na raspoloženju ventilu V10 smanjuje se tako, da — izuzev za vreme prijema — ventili VT2 većim delom ne rade. Na taj naći prenos (za vreme kada nema prijema) šuma na aparate B i D —-usled neuravnoteženosti u kalemima sistema A je otklonjen u velikoj meri.
Rad.
U slučaju da niko ne govori pomoćni rele AL je otvoren. Oseti jivost ventila V12 je vrlo mnogo umanjena ali ne i uništena, pošto maksimalna anodna struja absorbo-vana ventilom V,.. prolazi kroz otpor RB.
Pri otpremanju govorne struje se sprovode u otpremnik preko aparata C i stižu u ispravljač, uređaj D, gde one stvaraju visoki negativni napon na kondenzatoru C2, koji se istovremeno prenosi u sisteme E, F i G prouzrokujući kočenje ventila V'n, otkočivanje otpremnika, pripremanje kola u sistemu F i kočenje prijemnog ispravljača V14.
Po prestanku govora negativni napon u kondenzatoru C2 brzo opada i rele AL kratko vezuje kondenzator C„, koji u stvari skoro trenutno vaspostavlja potpunu
osetl jivost ispravijajućeg ventila V,4> zaustavlja noseći otpremni talas i otkočuje prijemne ventile V4l.
Za vreme prijema govorne struje stižu u sistem D u kojem stvaraju negativni napon, koji koči ventil V’14, čime se sprečava svako dejstvo na sisteme E, F i G, i koči ventil V,-!, usled čega se otvaraju ventili Vj„, jer negativni napon stvoren govornim strujama daje ventilu V12 prednapon ispod njegove tačke prekida rada, tako da ventil Viaviše ne može da propušta anodnu struju.
U slučaju gde se ceo uređaj upotrebljava kao završna oprema, aparat E može se zameniti drugim aparatom J, koji u mesto da pušta u rad otpravljač otvora put za govor ka otpravljaču, u kome se slučaju na izlaznoj strani aparata C predviđa drugi aparat J. Jasno je da se aparat kod E i F može rasporediti tako, da više odgovara iz-vesnim frekvencijama nego nekim drugim, ako se to želi, i podesiti da odgovara energiji za slogove na već poznat način.
Patentni zahtevi:
1) Ultra kratko talasni otpravili sistem koji se sastoji iz oscilatora, koji ima par ventila; iz sredstva za dovod relativno visokog potencijala rešetkama tih ventila; iz sredstva za održanje anoda tih ventila na niskom potencijalu, usled čega ti ventili osciliraju, po tako zvanom Barkhausen-Kur-zovom sistemu; iz zračećeg dipola; iz Le-cher-ove žice ili ekvivalentnog sistema provodnika, koji vezuje rešetke ventila sa dubletom; iz sistema provodnika, koji vezuje anode ventila, i iz sistema provodnika vezanog sa katodama ventila, naznačen time, što su Lecher-ove žice, ili ekvivalentni sistem provodnika, između dubleta i rešetki ventila i sistem provodnika, koji vezuje anode ventila, kao i sistem provodnika ka-toda, akordirani na radnu frekvenciju.
2. Sistem po zahtevu 1, naznačen time, što je svaka rešetka ventila vezana za mesto sa jedne ili druge strane od srednje tačke dubleta, pri čemu su ta mesta podjednako udaljena od te tačke i odvojena takvom razdaljinom, da je efektivna impedan-sa provodnika naneta od dubleta jednaka impedansi akordiranog sistema sprovod-nika, koji vezuje dublet sa rešetkama ventila.
3)	Sistem po zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se akordirani sistem sprevodnika vezan sa ventilskim katodama sasto ji iz Le-cherove žice ili ekvivalentnog sistema, koji ima dva provodnika, od kojih je svaki vezan za spoljni kraj katode a uzemljen na
jednom mestu svoje dužine, dok su unutarnji krajevi katode vezani između sebe.
4)	Sistem po zahtevu 3, naznačen time, što su unutarnji krajevi katoda povezani međusobno pomoću Lecher-ove žice ili e-kvivalentno akordiranog sistema provodnika, koji je vezan za zemlju.
5)	Sistem po zahtevu 1—4, naznačen time, što se pozitivni potencijal dovodi rešetkama ventila preko centra dubleta i preko akordiranog sistema provodnika, koji vezu je dublet za rešetke ventila.
6)	Sistem po zahtevu 1—5, naznačen time, što je kondenzator vezan između jednog mesta, koje se nalazi između dve anode i. mesta između dve katode.
7)	Sistem po zahtevu 1—6, naznačen time, što su Lecher-ove žice ili ekvivalentni akordirani sistem provodnici oklepljeni.
8)	Izmena sistema po zahtevu 1—7, naznačena time, što se jedan ventil ostavlja bez dejstva ili zamenjuje ekvivalentnom kapacitetnom mrežom.
9)	Izmena sistema po zahtevu 8, naznačena time, što se ova sastoji u zameni modulišućih sredstva kolom za »slušanje« usled čega se izmenjena konstrukcija može upotrebiti za prijem.
10)	Sistem po zahtevu 1—9, naznačen time, što provodnik, koji vezuje anode ventila, ima deo dužine jednake jednoj ta-lasnoj dužini koji je presavijen na pola tako da ne zrači.
11)	Sistem po zahtevu 1—10, naznačen time, što su ventili simetrično raspoređeni (si. 4 i 4a).
12)	Sistem po zahtevu 1—8, naznačen time, što se ploče ventila vezuju za dublet i rešetke ventila sprezaju međusobno, što se anodama dovodni pozitivni potencial, i što se kolo za »slušanje« vezuje sa rešetkama, usled čega se izmenjena konstrukcija može upotrebiti za prijem.
13)	Sistem za prijem, po zahtevu 12, naznačen time, što je lokalni oscilator predviđen za dobijanje super-regenerativ-nog prijema, šalje potencial ventilskim anodama preko srednje tačke dubleta i provodnika, koji vezuje dublet sa anodom.
14)	Sistem iz većeg broja otpremnih
oscilatora po zahtevu 1—7, naznačen time, što su oscilatori povezani u sinhroniz-mu i u željenom faznom odnosu (si. 5).
15)	Uređaj po zahtevu 1—13, naznačen time, što jedan ili više sistema Lecher-ovih žica ili ekvivalentno akordiranih sistema provodnika imaju dužinu, koja se može udešavati.
16)	Sistem po zahtevu 1—15, naznačen time, što je reflektor vezan sa dubletom.
17. Dvostrani telefonski sistem udešen za t. zv. kočeći rad, naznačen time, što ima kontrolno kolo sastojeće se iz jednog para rektifikujućih ventila, čije su katode povezane međusobno dok su kola struje ploče vezana međusobno i sa zemljom; sredstva koja rade prema signalima za otpravljanje u cilju dovođenja potenciala na kolo ploče jednog ventila; sredstva koja rade prema signalima za prijem u cilju dovođenja potencijala na kolo ploče drugog ventila; vezu između rešetke svakog ventila i kola ploče drugog ventila, i sredstva za kontrolisanje pomoću potenciala u kolima ploče ventila za određivanje da li treba otpravljač ili prijemni pojačivač da radi.
18)	Sistem po zahtevu 17, naznačen time, što kolo ploče svakog ventila ima kolo sa dugo-vremenskom konstantom.
19)	Sistem po zahtevu 18, naznačen time, što je proviđeno pomoćno upravlja-juće kolo za izvođenje prelaza kola dvojnih ispravljačkih cevi iz stanja za otpravljanja u stanje za prijem.
20. Sistem po zahtevu 18 i 19, naznačen time, što pomoćno kolo ima rele, koji .je vezan i udešen da trenutno kratko vezuje vremensko kolo u kolu ploče ventila, koji se napaja energijom signala za otpravljanje.
21) Sistem po zahtevu 19—20, naznačen time, što su potencijali, izazvani u kolu ploče ventila, koji se energizira signalima za prijem, koriste za regulisanje osetljivo-sti pojačivača, koji stoji iza prijemnog po-jačivača (pomenutog u zahtevu 17), usled čega se prvom pojačivaču osetljivost smanjuje izuzev za vreme prijema signala.
^TV
Ad pat. br. 13463
A
+-/i7-V
(k	>4
“* ^ 	 1-			 t// / i !	-iMr	^

f

-p	1 	W		9/1	m			
'4 *— --	X	£ n rr/t	«*		f * fT 1 V			‘ //
/7«		rr/?//f				
ffFR
\RC# 2ft
-jrft
V/,
3?#
m
/P/T?
n
f?F/?
rr/f
4
a		
		T
		_L
O
Ml
4

T
r4
-Sr-

\rrff
T
x
i
AA«V*
H'P
'VVVV
mmmm
Ad pat. br.
I-----------------------
—2“