Letnik: XXVIII maj 1988
čevljar
glasilo delovne organizacije tovarne obutve	tržič
/--------------------------------------------\
U PRAVIM RUKAMA
v___________________________________________J
Na prigodnoj svečanosti održanoj 9. svibnja u Domu Sindikata Jugoslavije v Beogradu podjelje-ne su Prvomajske povelje Saveza sindikata Jugoslavije naj bolj im opčinskim i osnovnim organizacijama sindikata iz svih dije-lova Jugoslavije, koje je uručio Zvonimir Hrabar,
predsjednik Viječa saveza sindikata Jugoslavije.
Prvomajska povelja SAVEZA SINDIKATA Jugoslavije dodjeljuje se kao znak posebnog dru-štvenog priznanja za aktivnost u razvoju samoupravljanja, povečanju proizvodnje i produktivnosti rada, ostvarivanju
Predsjednik OO SS prima PRVOMAJSKU POVELJU
principa raspodjele prema radu i rezultatima rada, unapredenju životnog standarda, obrazovnog i kulturnog života radnika, organiziranju zaštite na radu, razvoju inventivne djelatnosti, zapošljava-nju, organiziranju opče-narodne obrane i društvene samozaštite u stvara-nju uvjeta za humaniji položaj čovjeka u radu i društvu.
Medu dvadesetčetiri osnovne organizacije sindikata Prvomajsku povelju za 1988 godinu primila je i Osnovna organizacija sindikata »Budučnost« Lud-breg. Kako stoji medu ostalim u opširnom obraz-loženju odluke o dodjeli priznanja, »Budučnost« je
primjer kako se na jasnim dohodovnim intere-sima mogu prevladati re-publičke gr anice. Zahva-ljujuči takovim odnosima svi pokazatelji rada i postava su primjereni od ra-sta produktivnosti, iskori-štenosti kapaciteta, pa do stalnog rasta izvoza. Sma-njuju se izostanci s posla, a osnovno obilježje raspodjele u OOUR-u je stimuliranje rezultata rada. Značajni rezultati posti-gnuti su i na području po-boljšanja standarda radnika.
Prvomajsku povelju je u ime Osnovne organizacije sindikata, odnosno svih zaposlenih u OOUR-u »Budučnost« primio Marijan Novak, predsjednik Osnovne organizacije sindikata.
Neposredno uoči uničenja Povelje održan je razgovor sa prisutnim predstavnicima organizacija sindikata, gdje su najviši sindikalni funk-cioneri upoznati s načinom provedbe i osnovnim primjedbama na raspra-vama o promjeni Ustava SFRJ. Branko Gotić
JUBILANTI RADA
ZNAČAJAN DOPRINOS RAZVOJU
Zadnji petak pre prvomajskih praznika smo se u dvorani zgrade uprave preduzeća okupili jubilanti rada sa 30 i 20 godina radnog staža. Pevači Komornog zbora Peko su im otpevali nekoliko pesama, a predsednik KPO Franc Grašič ih je pozdravio:
DRAGE SARADNICE I SARADNICI,
DRAGI JUBILANTI!
Istinski sam radostan da vam u ime čitave radne zajed-nice Peko, samoupravnih organa i DPO, u ime mojih sarad-nika i u svoje ime, iskreno čestitam na vašim radnim jubile-jima. U periodu 10, 20 i 30 godina vi ste uložili mnogo znanja i napora, postigli uspehe i savladavali poteškoče pri izvrša-vanju svakodnevnih zadataka. Postignuti uspesi u prote-klom periodu su plodovi savesnog rada, upotrebljenog znanja i praktičnih saznanja, još posebno vas jubilanata. Ovom prilikom vam se još posebno zahvaljujem za vaš doprinos dostignučima Peka.
Današnje proslavljanje je prilika da ukratko pomenem najvažnija dostignuča u proteklom periodu. Jubilanti sa trideset godina radnog staža bili ste medu onima koji su iz godine u godinu utvrdivali samoupravljanje. Sa skromnim sredstvima, ali sa puno volje i osmišljenom poslovnom politikom radnički saveti i upravni odbori su odlučivali o temelj i-ma današnjeg Peka. Usmerivanje na KVALITET i specializacija proizvodnog programa i izgradnja vlastite prodajne mreže bili su temelji daljeg razvoja.
Sigurno se još sečate brzog rasta opsega proizvodnje, prvih značajnih nastupa, povezivanja sa drugim proizvodači-ma u Jugoslaviji, te početak proizvodnje u gumari i plastiča-ri. Za dalji razvoj Peka je još posebno bila značajna odluka o osnivanju i zajedničkom finansiranju Tehnične čevljarske šole u Kranju.
U periodu poslednjih petnaest godina je pre svega važna promena kvaliteta izvoza, to je promena njegove strukture u korist izvoza usmerenog na konvertibilna tržišta. Godine 1968 bilo je izvezeno tada rekordnih milion pari obuče u Sovjetski savez, a udeo konvertibilnog izvoza je predstavljao samo 20 %.
Prošle godine smo izvezli 2,4 miliona pari obuče, od toga čak 77 % na konvertibilno područje. Za ove uspehe su bili od vanrednog značaja odluke od pre 16 godina kad je Peko kao partner pristupio firmi Afis i pre osam godina kad je počela saradnja sa firmom Rockport iz Sjedinjenih država Amerike. Prodaja na domačem tržištu je prošle godine bila u porastu, pa ipak i na ovom tržištu svaki dan jače osečamo delovanje ponude i potraživanja. Ovo zahteva jednak odnos do na-šeg kao do stranog kupca.
Naravno da se ne sme prevideti rezultate na proizvod-nom području. Prenos dostignuča na području razvoja i tehnologije u našu proizvodnju omogučilo nam je prodore na svetska tržišta i odgovarajuči renome kod domačih kupaca. Uvedena je bila proizvodnja poliuretana, sagradili smo nove proizvodne kapacitete, u poslednje vreme pre svega za traj-nije obezbedenje dovoljnih količina gornjih delova obuče. Saradnja sa preduzečem Budučnost iz Ludbrega dovela je pre nekoliko godina do udruživanja. Tamo je takode proizvodnja u novim prostorij ama u vanrednom porastu. U čita-vom Peku je prošle godine bilo izrađeno 4,2 miliona pari obuče, što znači skoro 5 % jugoslavenske proizvodnje svih vrsti obuče.
Ispričano je samo kratak osvrt na najznačajnije dogada-je i uspehe Peka u poslednjih trideset godina. Mislim da mo-žemo svi skupa biti ponosni na to, još posebno zato što je sve to bilo postignuto napornim i savesnim radom, sa stalnom borbom za više i pre svega za bolje. Ova deviza je veoma dragocena, ona nas uprkos zapletenim ekonomskim prilikama ispunjava optimizmom za sledeči period.
U ovom srednjeročnom periodu zadali smo si veoma težak, a za daljni razvoj Peka i uredenje radnih uslova veoma važan zadatak to je realizacija investicionog projekta »LOKA«. Na žalost, ekonomske prilike i preskromna akumulacija realizaciju ovog projekta sve više odmiču. U ovim teškim uslovima privredivanja uspečemo sa ovim planovima samo ako če stvarno svako izvršiti svoj zadatak kako u pogledu količine tako i u pogledu kvaliteta. Več u planovima za ovu godinu smo te zadatke posebno eksponirali, a njihovo izvršenje bi moralo imati odraz na stvarno povečanje dohotka i bistveno smanjenje zaliha, odnosno na brže obrtanje sredstava.
Ekonomska kretanja u ovoj godini nisu naroči to povolj-na. Zaoštreni uslovi privredivanja, koji proizilaze iz veoma kritične situacije u državi, ne idu pored nas. Izvoz nije posebno stimulisan, a neophodan je za naš opstanak. Na vidiku su nova ograničenja, ali i obečanja da če za izvoznike biti bolje. Uprkos tome svesni smo da moramo put ka boljim rezul-tatima poslovanja nači pre svega sami, a ta je u više i pre svega u boljem radu. To je ujedno naše centralno opredelje-nje plana za ovu godinu.
U prvom tromesečju ove godine zaostajemo za planiranim opsegom proizvodnje, ali zato imamo bistveno manje proizvoda slabog kvaliteta. Na području ekonomskih odnosa sa inostranstvom imamo povoljna dostignuča, jer je izvoz na konvertibilno povečan za 42 %, što nam je omogučilo manje problema na području uvoza, a povečalo probleme sa dohot-kom, pošto izvoz nije još stimulisan merama ekonomske politike. Naročita nismo zadovoljni sa prodajom na domačem tržištu, želeli bi da bi bila veča. U sadašnjim uslovima privre-
Jubilanti rada. »Tridesetgodišnjači«
đivanja je veoma važna smer kretanja zaliha, koje se sma-njuju, što je po mom mišljenju konstatacija koja nas može najviše radovati.
Dakle, tekuča privredna kretanja nam barem na nekim, iako skromnim, područjima ulivaju nešto optimizma. Upr-kos zapletenim ekonomskim prilikama imamo mogućnost postizati još bolje učinke. Ovu mogučnost vidim u boljem ra-du, promenjenom odnosu do rada. Svaki posao može se ura-diti bolje danas nego što smo ga uradili juče, a sutra se može uraditi još bolje. Ako to svi uradimo, onda ni ukupan bolji rezultat ne može izostati, a to su viši lični dohodak te više potrebne akumulacije za dalji razvoj.
Na današnjoj svečanosti ste okupljeni jubilanti koji imate puno radnog iskustva, znanja i sposobnosti. Sadašnje po-teškoče možemo savladati ako čemo biti složni i povezani. Posebno želim da svoja bogata iskustva prenesete na mlade, da tako obezbedimo i dalje na gore usmeren razvojni put Peka.
Iskrene čestitke uz vaše jubileje, te iskrena hvala za vaše doprinose dosadašnjem razvoju i poslovanju radne organizacije Peko.
JUBILANTI — 30 godina
Sonja Ahačič 500, Janez Dobrin 500, Slavica Gros 700, Jože Klemenčič 500, Marija Kogoj 400, Ivanka Kokalj 900, Jožefa Kokalj 900, Dora Križnar 200, Filipina Ležaja 501, Štefanija Marčun 900, Amalija Meglič 700, Marija Mladič 400, Milka Pavšek 400, Lado Resnik 200, Anči Ruparčič 201, Vili Špehar 500, Olga Švab 400, Silva Zupan 900
OBUTEV:
Marija Brlek 512/3 (upokojenka), Jožefa Gaberc 510, Jože Gregorc 520, Marija Grguraš 512/3, Jelka Gros 524 (upokojenka), Marija Hladnik 524, Anica Hribar 512/2, Marija Janc 510, Marjan Jančič 512, Frančiška Kersnik 512/2, Cirila Kodrič 512 (upokojenka), Elza Krapež 512, Ana Markič 510, Jožefa Mekuč 510 (upokojenka), Ivanka Pavkovič 520, Edvard Perko 523, Ivana Perko 512, Jožefa Pintarič 510, Ljudmila Podgoršek 512/1, Janez Praprotnik 522, Margareta Primožič
522,	Francka Rožič 512/1, Franc Rožič 521, Franc Ruparčič
523,	Milena Tomažič 512/1, Kristina Zupan 520, Silva Zuran 521
KOMERCIALA:
Janez Černilec 301, Rajko Košir 300, Ivanka Lukman 600, Gabrijel Pagon 300
MREŽA:
Karel Zajc 602 TRBOVLJE:
Filip Sladič 551
Marija Mavrič, Sežana; Josipa Radetič, Umag; Dušan Radulovac, Vršac; Biserka Sablič, Kruševac
Jubilantima rada srdačne čestitke!
Karol Zajc. Trideset godina za Peko.
SLAVILI SMO
U očekivanju praznika koji nas vode u pravo proleče, mnogi člani Peka smo proslavili radni jubilej.
Na priredbi, nama u čast, predsednik naše radne organizacije je u pozdravnom govoru predstavio period u razvoju našeg društva i naše radne sredine. Naglasio je da smo svoj deo k torne doprineli i mi. Za svo to vreme smo stekli radne navike i obogačeni njima i znanjem trebali bi te odlike pre-nositi medu saradnike. Na kraju nam je poželeo još mnogo radnih uspeha.
Naše pevačko društvo nam je, kao več mnogo puta na ta-kvim i sličnim priredbama, pripremilo lep kulturni deo pro-
grama.
Zaneseni od skladnog pevanja proslavljanje smo zaključili društvenim susretom. Na inicijativu sindikata bila nam je priredena i zakuska. Pri tome su se iskazali radnici iz pogona društvene prehrane. Moram kazati da smo bili prijatno iznenadani ukazanom nam pažnjom.
U ime svih jubilanata zahvaljujem se na pažnji i trudi kod pripreme i izvodenja svečanosti, a mi čemo se za sve odužiti marljivim radom, posebno još u našoj jubilarnoj go-dini PEKA.	Zajc Karel
INFORMATIVNI DAN
Da li se več izvodi nov način obračunavanja minulog rada (po starom) za radnike koji rade na normu više od 25 go-dina?
VI PITATE —
Ml ODGOVARAMO
Najpre pitanja i odgovori za koja je bilo najviše zanimanja
38. član Samoupravnog sporazuma glasi:
Radnieima koji su napunili 30 godina radnog staža, odnosno radnicama koje su napunile 25 godina radnog staža i rade po normi, se faktor 0,40 u formuli za izračunavanje dela ličnog dohotka na osnovu minulog rada promeni na 1 %. Od januara ove godine se na ovaj način obračunava minuli rad radnieima koji su do 31. decembra prošle godine ispunili uslov (30 godina radnog staža za muškarce, odnosno 25 godina za žene).
Kako je sa nagradama za radno doba provedeno u Peku?
Usvajanjem samoupravnog sporazuma ponovo smo uveli nagrade za dugogodišnji rad u radnoj organizaciji i to za 25 i 35 godina rada. Višina nagrade i datum isplate nisu još odredeni, a verovatno če biti u sedmici kad čemo se pripre-mati na proslavu osamdesetpetogodišnjice.
Kakav je prosek ličnih dohodaka i kako to da toliko za-ostajemo za slovenačkim prosekom?
Za mart mesec naš prosek je 358.000 dinara. Sa visinom, naravno, nismo zadovoljni, ali to je odraz postignutih rezultata. Zaostajanje je jednako kao u prošloj godini. Slovenija ima visok prosečan lični dohodak, pa tako na primer Budu-čnost sa nižim prosečnim ličnim dohotkom manje zaostaje za hrvatskim prosekom. Samo sa bolj im i više rada moči čemo povečati prosečan lični dohodak i tako se približiti slove-načkom proseku.
K°d uvodenja autokontrole ima puno novosti koje mnogima još nisu jasna, uprkos objašnjenjima koja su bila data na seminarima pre njezinog uvodenja u proizvodnju. Na-ime, o svemu znaju suviše malo.
U početku sve stvari verovatno neče biti svima jasne. Zato su organizovani seminari i odredeni instrukturi koji če sve nejasne stvari objasniti. Odelenju kontrole kvaliteta čemo predložiti da one stvari koje su nove i teško razumljive detaljnije obrazloži i objasni.
Kako je sa proizvodnjom za Rockport? Da li če se sa-radnja produžiti?
Sa proizvodnjom za Rockport čemo produžiti. Dokaz za to je pismo i izložbeni pano u recepciji sa kojim nam javljaju da se saradnja produbljuje i da je kvalitet naših proizvoda postigao takav nivo kao što ga zahteva američko tržište.
Kako je sa isplatom regresa za godišnji odmor?
U radnom kalendaru za 1988 godinu smo zapisali da če isplata regresa biti juna. Zajednički radnički savet je več do-neo odluku da če višina osnovnog regresa biti 150.000 dinara.
Kada če radnici koji imaju na to pravo moči koristiti kredite za stambenu izgradnju, adaptacije i kupovinu stanova?
Za stambene kredite možemo koristiti sredstva vrače-nih anuiteta i tekuče oblikovana sredstva od bruto ličnih dohodaka. Ova sredstva se mogu koristiti po tromesečnim obračunima. Činjenica je da je sredstava manje nego što bi ih trebali. Pokušačemo povoljno rešiti sve molbe, a pri dode-Ijivanju kredita biče poštovan redosled na rang listi.
•
Zar ne bi mogli isposlovati da ne bi uplačivali sredstva u fond za nerazvijene dok nam država duguje izvoznu stimu-laciju?
Na žalost ne.
Prilikom usvajanja nove analitičke ocene rekli smo da najpre treba nagraditi stručnjake, jer da če to imati pozitivne efekte na ekonomski položaj radne organizacije i dohodak. Da li se več pokazuju efekti nove analitičke ocene, ili je za to još prerano?
Za konstantovanje efekata nove analitičke ocene je još prerano, a nije sporno da ako ne bi usvojili promene analitič-kih ocena tada nekih stručnjaka više ne bi bilo ovde.
$
IZMENJENA VLASNIŠTVA
AFIS sa sjedištem u Pirmasensu u Saveznoj republiki Njemačkoj je ortačka firma. Formirala se pre šestnajst godina. Učešće PEKA je 49 %, ortaka g. Scmitt i g. Horst svaki sa po 25,5 % uloženog kapitala.
Več prošle godine g. Scmitt odlučio je prodati svoj dio učešća. Njegov dio kupio je g. Horst, koji ima sada 51 % vlasništva.
Promjena vlasništva vodi se od 1. 1. 1988 dalje. Odredbe dogovora za Peko nisu se menjale.
N
Dvadeset sedam godina može biti dugih ili kratkih. Du-gih ako pomislim na godine, a kratkih ako se sečam vremena koji sam proživela, odnosno radila u Peku. Bila sam poslovo-da poslovaonice Litija. Sa saradnicama iz moje jedinice, pa i sa saradnicama i saradnicima iz drugih jedinica sam se dobro razumela i medu njima sam se prijatno osečala. Svo vreme smo bili u dobrim odnosima.
Došlo je vreme kad sam se penzinisala i napustila radnu organizaciju i trgovinu u kojoj sam proživela deo svog života. U mislima sam još uvek sa vama i svaka dobra vest o uspešnom poslovanju če me i ubuduče razveseliti. Želim da bi i dalje postizali dobre poslovne i finansijske rezultate.
Prilikom penzionisanja sam od saradnika II grupe pri-mila lep poklon, za šta se svima iskreno i srdačno zahvalju-
Frida Savšek, Litija
SINDIKAT O PROBLEMIMA
Predsedništvo konferencije OOSS RO Peko sastao se na svom 3. redovnom sastanku. Zahtev za sazivanje ove sednice diktirali su ne samo usputne potrebe, nego i trenutak u kome se nalazimo. A on nije takav kakav bi ga večina nas želela. Kao što znamo i ove godine su našem godišnjem sporazumu potrebni dopunski planovi.
U raspravi o tim dopunskim planovima su vaši predstavnici došli do nekih zaključaka za koje smatram da su kao INFORMACIJA potrebni široj javnosti.
Kao prvo, stanje u kome se nalazimo nije nimalo ružiča-sto. Dopunski planovi koje čemo primiti su neophodno potrebni. Nužno neophodno je i ISPUNJAVANJE ovih planova. Upravo iz tog uzroka smatramo da je u te planove nužno odrediti i nosioce akcija, j er j edino tako možemo doči do konkretnih krivaca, ako če biti, za neispunjavanje zadanih zadataka.
Jasno nam je da radnici u neposrednoj proizvodnji nisu krivi za stanje sa kojim se danas susrečemo. To se vidi i iz podatka o zaključnom računu da su prošle godine ispunili normu za više od 100 %. Krivi su samo utoliko što nisu pozvali na odgovornost sve one koji su krivi za nepravilno plani-ranu proizvodnju, za manjak sastavnog dela, zbog kojeg su zastoji u proizvodnji i kasnije zalihe u skladištima; sve one koji rade ovakve i drukčije greške.
Razgovarali smo i o oporezivanju, doprinosima za SIZ-ove i o novcu koji je namenjen za nerazvijene. Jednoglasni smo bili u tome da je privreda sa svim tim preopterečena. A svaki preopterečeni most se jednom sruši. Smatramo da se društveno-političke zajednice ne mogu ponašati kao da u pri-vredi vlada blagostanje. Primerom kazano, ni jedna opština ne može dizati piata i deliti dobitaka ako radne organizacije na njezinom području rade sa gubitkom ili ne mogu povečati vlastitih piata i deliti dobitaka.
Isto tako moraju biti svesni ne tako nužno potrebni SIZ-ovi da radnici neče od svojih piata odvajati za njih, a sami če ostajati praznih usta.
Sto se tiče nerazvijenih, preuzimamo misao akademika Josipa Vidmara, koji smatra da za nerazvijene dajemo suvi-še i više nego što je potrebno. Kako na to uticati? Teško. Pa čak ni oni, koji bi to mogli, time mislim pre svega na naše delegate, to ne rade. Za primer neka samo navedem da je na sednici delegacija za veče udruženog rada od 54 delegata »talilo« 36 delegata, od toga samo 3 opravdano.
Za jednom toliko.
PREDSEDNIK KONFERENCIJE OOSS RO PEKO Matjaž Hrgovič
AVTOKONTROLA
JOŠ UVEK NEPOZNATA
Autokontrola je danas verovatno jedan od najefikasni-jih sistema kontrole, koji bi morao delovati pre svega u smislu preventive. Sa autokontrolom želimo postiči sledeče osnovne cilj e ve:
—	skračenje vremena reagovanja od otkrivanja slabog kvaliteta (za slabi kvalitet sazna se puno pre nego što bi o torne obavestio krajnji kontrolor)
—	povečanje mogučnosti otkrivanja i eliminisanja slabog kvaliteta (tri ili pet medufaznih kontrolora po staroj sistematizaciji prema 17 do 25 autokontrolora po novoj sistematizaciji)
—	poboljšanje tehnološke i organizacione discipline u proizvodnim organizacijskim jedinicama (definicja tehnoloških postupaka, egzaktno izvodenje tehnoloških postupaka)
—	smanjenje broja kontrolora (tri ili pet profesionalnih kontrolora na medufaznoj kontroli, 17 do 25 autokontrolora, s time da se profesionalna mesta ukinu, poveča budnost, više očiju više vidi)
—	smanjenje škarta i popravki u proizvodnom procesu (kad je sistem zaključen od prve do završne faze, posebno
ako autokontrolori i režija rade kao dobri gospodari, ako su radovi dosledno izvedeni, tako da svako na svom radnom mestu eliminiše grešku ili o njoj obavesti pretpostavljenog radnika i da on reaguje i odmah počne rešavati nastali problem).
Tada če takode autokontrola biti uspešna.
Smernice zadnjih kongresa EOQC (Evropska organizacija za kontrolu kvaliteta) su bile da države u razvoju, koje nemaju sredstava za automatizaciju kontrole proizvodnih procesa, mogu efikasno obezbedivati kvalitet proizvoda intenzivnim uvodenjem auto kontrole u svoje proizvodne procese i organizovanjem kružoka za poboljšanje kvaliteta. Ta-kva je bila i naša strateška odluka, a i stručna odluka na nivou RO Peko u celini.
Tako smo kod nas u PEKU završili sa intenzivnim pri-premama za uvodenje autokontrole, a krajem 1987 godine počeli smo sa praktičnim izvodenjem. Zato apelujem na sve radnike, autokontrolore predradnike, maj store, šefove odele-nja, šefove radnih jedinica i direktere OOUR-ova, a posebno još sindikat, da se maksimalno angažuju, kako bi autokontrola dala očekivane rezultate. Naime, samo sa zajedničkim naporom čemo uspeti »ispeči kolač kojeg možemo i pojesti«. Naročite moram naglasiti da u današnjem svetu kvalitet nije nikakav luksuz, nego neophodnost da bi se preživelo.
Miro Mežek
NA HUMANOM ZADATKU
Prije devet godina osnovan je u ludbreškoj tvornici obu-če »Budučnost« Aktiv dobrovoljnih davalaca krvi. Od tog vremena pa do danas evidentirano je preko petsto dobrovoljnih davalaca, koji redovno dva puta godišnje poklanjaj u drago-cjenu tekučinu i svojom humanošču spasili su sada mnoge živo te.
Premalo je prostora da nabrojimo sve one koji godina-ma učestvuju u akcijama prikupljanja krvi, ali istaknimo da su mnogi dobili priznanja i diplome za nesebičan rad na ovom humanom zadatku. Medu najaktivnije članove, koji su dali svoju krv preko trideset puta spomenimo Kežmana An-tuna, Stanko Josipa, Škuder Dragutina, Markovič Dragutina te Sazič Krunoslava.
U svome radu Aktiv DDK veoma uspješno suraduje so Opčinskim odborom CK iz Ludbrega, dobrovljnim davaoci-ma krvi iz »Peka« Tržič, a posebno prisne odnose uspostavili su sa davaocima krvi iz profesionalne vatrogasne jedinici iz Rijeke, sa kojima se druže več osam godina.
Tekst i snimka:
Bedenic Boris
U poslednjo akciji prikupljeno 170 bočica krvi
LIJECNIKU BEZ ČEKANJA
U tvornici obuće »Budućnost« već deset godina djeluje zubna ambulanta i ambulanta opće prakse. Kroz funkcionalno uredenje prostorije obiju ambulanti prode dnevno u pros-jeku šezdesetak pacijenata. Kada bi svi pacijenti išli na pregled u Zdravstvenu stanicu Ludbreg, svaki dan bio bi odsu-tan sa posla gotovo jedan proizvodni trak, ovako se za kratko vrijeme može zatražiti liječnička pomoč, bez drugih čeka-nja i gubljenja vremena.
Nešto više o radu zubne ambulante doznali smo u kra-čem razgovoru sa dr. Dragutinom Dobec.
»U ambulanti pacijenti dobivaju kompletne zubarske usluge, od vadenja zubi, liječenja bolesti zubiju do protetike. Dnevno obradimo dvanaest do petnaest pacijenata, jer ambulanta radi samo pola radnog vremena i to od 6 do 10 sati. Posebna pogodnost je za sve zaposlene da nema dugih če-kanja. Akutne probleme rješavamo odmah, a za liječenje i saniranje zubi ne čeka se više od mjesec dana. Pacijenti se naručuju u točno zakazano vrijeme, tako da nema praznih hodova i gubljenja vremena. Radimo sa najsuvremenijom zubarskom tehnikom, u ko ju je »Budučnost« uložila znatna materijalna sredstva.«
Zamoljen da nešto kaže o preventivnom čuvanju zubi dr. Dobec je rekao: »Svaki čovjek trebao bi, bez obzira na stanje zubi, izvršiti najmanje jednom godišnje preventivni pregled u našoj ambulanti, jer često puta dolazi do kvarenja zubi, a da to čovjek i ne primjeti. Pacijenti dolaze u ambu-lantu tek kad počinju bolovi, a tada može biti kasno za liječenje. Uz ovu napomenu svakako je veoma važna usna higi-jena, tu mislim na redovito pranje zuba i to najmanje dva puta dnevno.«
Ambulanta opče prakse radi u »Budučnosti« svaki radni dan od 10 do 14 sati. Svaki zaposleni radnik može u torne vremenu obaviti liječnički pregled. Koliko to doprinosi bo-ljem iskorištavanju radnog vremena ne treba posebno na-glašavati, kada znamo da se u zdravstvenim ustanovama čeka na jedan recept i po nekoliko sati.
tekst i snimci: B. Bedenic
Detalj iz zubne ambulante
NASI
PEDESETOGODIŠNJACI
MARIJA SOKLIČ poslovodja u Radovljici
JOSIP VRBANIČ Budučnost
IVAN DORČIĆ Budučnost
IVKA LONČARIČ Budučnost
IVKA GRULJA Budučnost
MIRKO NOVOSEL Budučnost
Čestitamo!
Plaketa za osvojeno 2. mjesto
STRELCIMA DRUGO MJESTO
U čast 13. maja Dana službe sigurnosti održan je u Lud-bregu tradicionalni sportski susret radnih kolektiva i pripadnika OSUP-a. Za tvornicu obuče »Budučnost« nastupale su dvije ekipe i to u malom nogometu i streljaštvu. Dok nogometaši nisu imali sportske sreče, pobjedeni su u prvom kolu, strelci iz malokalibarskog pištolja osvojili su u veoma jakoj konkurenciji izvršno drugo mjesto.
U znak veoma uspješne suradnje izmedu OSUP-a Ludbreg i »Budučnost« predstavnici tvornice uručili su radnici-ma ludbreškog SUP-a prigodan poklon.
Tekst i snimci: Bedenic Boris
Borba za krugove
A
čevljar
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve PEKO Tržič n. sol. o. — Ureja uredniški odbor: Ivanka Horžen, Lojze Hostnik, Boris Janc, Matevž Jenkole, Edo Košnjek, Brane Plajbes, Marko Ručigaj, Marija Slapar, Tomislav Zupan — Glavna in odgovorna urednica: Marija Slapar — Naslov uredništva: PEKO Tržič, telefon 50-260 int. 230 — Tisk TK Gorenjski tisk Kranj — Izhaja enkrat mesečno v nakladi 4200 izvodov v slovenskem in 2100 izvodov v srbohrvaškem jeziku — Glasilo dobijo člani delovne organizacije, upokojenci in štipendisti brezplačno.