KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
PATENTNI
SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
BR. 14400
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za iziadu kondenzaciomh produkata Prijava od 8 novemtra 1937.	Važi od 1 juna 1938.
Naznačeno pravo pivenstva od 28 novembra 1936 (Nemačka).
Nadeno je, da se dobivaju visokovred-ni smolasti produkti, ako se tela, koja sa-drže jedan prstenasti sistem od pet članova, u kojem je dvaput prisotna grupa
X — N —- C=N —
I I
H
pri čemu X označava H ili NH2, koja prema torne odgovaraju formuli
X - HN
X-HN
X—HN
C=N\
I N ili R-C/
C—N\	C=N\
I	C—NH—X ili	I R
R-N/	C=N/
NH—X
NH—X
gde X ima isto značenje kao i gore, R označava proizvaljan član iprstena od pet članova, kondenzuju sa niskomolekularnim aldehidima masno g reda, odn. sa sredstvoma, koja odvajaju aldehid, pri čemu se na jedan mol diamino-tela dovodi u dvejstvo najmanje jedan mol aldehida.
Kondenzacija se može vršiti u meutral-nom, kiiselom ili alkalnom stanju; ista se može izvesti u tečnostima ili rastopinama, organskim ili neorganskim. Aldehidi se mogu primenuti u rastvorenom ili čvrstom obliku.
Na taj način dobiveni kondenzacioni produkti odlikuju se prema poznatim ana-lin-formaldehid-smolama dobrom električnem izoilacijiom, visokom postojamošču u vodi, bezbojnošču d postojanošču na svetlost. Ovi su odlično pogodni za izradu pre-sovanih artikala i mogu biti preradeni sa materijama za punjenje i bojenje različitih vrsta. Pri primeni za ciljeve lakiranja i impregnirala pružaju prednost, što daju prevlake postojane u vodi i na svetlost; po-
godni su dalje i za slepljenje i kitovanje predmeta najrazličitijih vrsta.
Ako se upotrebljavaju za kondenza-ciju sa aldehid-komponentom ne samo dia-min-tela gore naznačenih vrsta, več ako se ista upotrebljavaju u mešavini sa uobiča-jenim telima, upotrebljenim do sada za kondenzaciju sa aldehidima, kao karbamid, tiokarbamid, fenol, diciandiamid itd., on-da dolaze do izražaja gore spomenute po-voljne osobine kondenzacionog produkta i u takvim mešanim telima.
10 dela guanazola, sa formulom:
NH2
I
C = N\
I	N
HN — C/
I
NH2
rastvaraju se u oko 15 delova vode, kojoj je dodat 1 do 2 dela piridina. Rastvoru se
Din. 10.—
dodaju 25 delova vodenog 30°/o-nog ra-stvora formaldehida i zagreva se kratko vreme do slabog ključanja. Zatim se od-destilira voda celdshodno u vakumu i zaostala smola izlaže se još izvesno vreme dejstvu temperature od 100—110° C. Dobiva se proziran, čvrst produkat, koji vrlo jako odbija vodu.
Ako se umesto guanazola upotreblja-va odgovarajuča količina amidoguanazola, s a formulom :
i
nh2
I
C = N \
|	C—NH„
H2N—N — N./
dli fenilguanazola sa formulom:
N H.,
I
C = N\
I	C—N H.,
N — N/
I
A
| |
V
1
onda se isto tako dobivaju kondenzacioni produkti sa vrlo dobrim osobinama.
Primer 2.
14 delova dihidrazoamidopirodiazola sa formulom:
H„NHN—C = N\
I	N
N — (V
I I
H..N NHNFk
rastvaraju se u malo vode. Rastvoru se dodaju oko 3 dela piridina i 25—30 delova vodenog 30%-nog rastvora formaldehida, kratko vreme se zagreva na približno 80° i voda se otparava u vakumu. Zaostala smola se otvrdnjava pri približno 100°. Dobiva se tvrd, providan produkat sa vrlo jakom izrazitem postojanošću u vodi.
Primer 3,
10 delova 3,5-diaminopiTazola sa formulom:
NH2
I
C = N\
I	N
HX - N/
I
NH„
zagrevaju se zajedno sa oko 30 delova vodenog 30°/o-nog rastvora formaldehida do nastupanja potpunog rastvaranja. Zatim se voda oddestiliše i zaostala smola se otvrdnjava na temperaturama, koje celishodno leže iznad 100°. Dobiveni produkat isto tako vrlo jako odbija vodu.
Pr imer 4.
15 delova guanazola, 10 delova para-fo>rmaldehida, 2 dela piridina i oko 85 delova butilalkohola zagrevaju se do ključanja. Bistrom filtrisanom rastvoru smole dodaju se oko 2 dela butilftalata, kao sredstvo za omekšavanje. Taj je rastvor smole vrlo dobro pogodan kao sredstvo za lakiranje, slepljenje, impregnisanje i za levanje filmov a.
Primer 5.
10 delova guanazola kuvaju se kratko vreme sa 40 delova 20°/o-nog formaldehida i 2,5 delova piridina, zatim se jed a n deo vode otparava kod oko 70° i gust rastvor smole meša se sa 25 delova brašna od kvar-ca. Suši se potpuno i dobivena masa se sa-melje. Na taj način izraden prah za preso-vanje može se pretvoriti putem uobličava-nja pod pritiskom več pri temperaturi od oko 100° u uobličene delove, sa dobrom postojamošču u toploti i vodi, kao i dobrom čvrstočom.
Primer 6.
30 delova karbamida zagrevaju se oko 3 časa do ključanja sa 100 delova neutra-liziranog 30%-nog formaldehida. Po ohla-denju umešaju se 10 delova guanazola u obliku koncentrisanog vodenog rastvora kao i 40 delova celuloze. Masa se su&i i usitni. Dobivena masa za presovanje daje kod zagrevanja pod pritiskom uobličene delove, cija je postojanost u vodi bitno veča, no što je ista neke smole samo iz karbamida.
Ovde primenjeni karbamid može biti zamenjen odgovarajučom količinom tio-karbamida, diciandiamida, fenola i sl., ili mešavinama ovih tela.
Primer 7.
12 delova guanazola, 10 delova propi-laldehida, 4 dela 30%-inog formaldehida,
1 deo priridina i 10 delova drvenog brašna mešaju se 1 do 2 časova u nekom uredaju za gnečenje. Po sušenju pri 50—60° dobiva se masa, koja se može isto tako presevati u vrlo tvrda i u vodi postojana uobliče-na tela.
Primer 8.
35 delova fenilguanazola mešaju se sa mešavinom od 40 delova vode i oko 7 de-
lova piridina. Zatim se zagreva na 40—45° i dodaju se uz mešanje 120 delova 40°/o-nog formaldehida pri 45—50°. Za kratko vreme nastaje bistar rastvor jedinjenja metiliola fenilguanazola. Ovo se lagano do-daje uz mešanje pri oko 90—95° mešavini od 80 delova butanola i 25 delova toluola. Pošto je jedan deo vode sa toluolom odstranjen na pogodan način, dodaje se 0,4 dela anhidrida ftalne kiseline i vadi se briga za dalekosežno odstranjivanje vode iz reakcione mase. U reakcionoj posudi zaostali bistar butanolni rastvor kondenzacio-nog produkta oslobada se od eventualno prisutnih mehaničkih mečistoča filtrisa-njem. Dobiva ju se oiko 125 delova bistrog rastvora kondenzacionog produkta. Ovaj se rastvor može proizvoljno Tazrediti sa butanoliom i drugim alkoholima, sa meša-vinama alkohola i benzola, toluola itd., sa acetonom u drugim rastvornim sredstvima; isto tako se može vrlo lepo i lako mešati sa nitroceloluloznim lakovima itd.
Ako se nanosi — na pr. sa acetonom
X—HN	X —HN
\ \
C N\ '	C
I	N ili	1
NH—X
gde X ima gore navedeno značenje i R označava proizvoljan član prstena od pet ■članova, kondenzuju sa mskomolekular-nim aldehidima masnog reda, odn. sa sred-
razredeni, rastvor produkta na neku sta-klenu ili metalnu podlogu, onda se dobiva nog produkta oslobada se od eventualno po sušenju bezbojna, bistra, providna, jako sjajna i vodu odbijajuča prevlaka, koja se može stvrdnjavati dužim skladiištenjem Ili brže sa zagrevanjem na više temperature. Prevlaka je zatim tvrda, ima visoki sjaj i vanredno jako odbija vodu. Dalja prednost na taj način spravljene prevlake sastoji se u torne, da je vrlo teško sagorljiva i potpu-no otporna protiv najviše organskih ra-stvornih sredstava, kao na pr. benizin.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu kondenzacionih produkata, naznačen time, što se tela, koja sadrže prstenasti sistem sa pet članova, kod ko jih je dvaput prisutna grupa:
X — N — C = N —
H
u kojoj X označava H ili NH2, koja prema torne odgovaraju formulama:
X—HN
N\	C = N\
C—NH—X	ili	I	R
— N/	C = N/
1
NH—X
stvima, koja odvajaju aldehid, pri čemu se na jedan mol diamino-tela dovodi u dejstvo najmanje jedan mol aldehida.
'
.









■
- '■
■
'
.
■
■
.


.