KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusla 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7264
Dipl. Ing. Josef Grobi, Munchen—Solin, Nemačka.
Višestruko uže.
Prijava od 4. septembra 1929.	Važi od 1. februara 1930.
Traženo pravo prvenstva od 6. septembra 1928. (Nemačka).
Pri polaganju užeta, naročito kod daljnovodnih sprevodnika, opaženi su prekidi užeta, i ako je opterećenje užeta iznosilo samo 50% od čvrstoće kidanja, koja je utvrđena u laboratoriumu. Užeta su bila izrađena shodno propisima V. D. E. (Udruženja ne-mačkih elektrotehničara). Opiti §u pokazali, da je kidanje prouzrokovano propisanim oblikom izvođenja ovih užeta. Žice su, kao što je poznato položene oko osi užeta u obliku puža, a ne paralelno sa ovom osi, tako, da ovo polaganje (smeštanje) pojedinih žica izaziva poprečne sile, koje prouzrokuju obrtne momente, čija veličina odgovara veličini njihovog ramena. Pošto je omotavanje (smer zavojaka) izvedeno u međusobno suprotnom smeru, to su i ovi obrtni momenti upravljeni jedan proti drugom. U slučaju, kada zbir ovih obrtnih momenata nije ravan nuli, onda rezultujuća razlika obrtnih momenata zavrće uže, pa se na taj način narušava jednakomerna specifična raspodela opterećenja. Cilj je dakle, da se ovakove razlike obrtnih momenata ponište, I. j. da se diferenca napravi jednaka nuli.
Teoretski opiti su pokazali, da se to može postići ako uže odgovara uslovu:
DA1
1 +
Z, .ff, % P.,. Z2. E-j
±
Dn.Zn.Fn MA _
pri čemu je: D = srednjem promeru sloja, Z == broju elemenata sloja, E'=broj, koji označava dužinu zavojka (prema propisima V. D. E. — 11 — 14), 8 = promer jednog elementa, -f- odn. — označava desni ili Uvi zavoj, a indeksi 1,2 ... .n označuju stepen sloja, računajući od sredine prema obodu.
U praksi je zgodnije, da se veličina D i Z eliminiraju, pa da se jednačina postavi samo sa veličinama 8 i /j.
Za trostruko uže sa naizmeničnim smerom zavojaka i sa ^ = 8,, daje teoretsko odvođenje sledeči uslov:
jfs (on?, — br;.,) cn. jr2 + cfro?, -f enr^ = 0;
pri čemu je x = -^) *) — ■
•CT
Din. 15.
dok a —e predstavljaju konstante i to: a = 12; 6 = 48; c=25; d —10; e=l. U ovoj jednačini mora se Ey uvrstiti kao maksimum (prema propisima V. D. E. = 14), E« kao minimum (prema propisima V. D. E. = 11), a E^ kao maksimum (prema propisima V.D. E. = 14).
Sl. 1 predočava presek jednog trostrukog užeta
Pri tome je Z, (t. j. broj žica prvog struka) =6, Z2 (t. j. broj žica drugog struka) =12, Z3 (t. j. broj žica trećeg struka) =31. Promer d0 srednje žice, promer dj žice prvog struka i piomer S2 žice drugog struka potpuno su jednaki. Promer žice
najgornjeg, trećeg struka je po prilici = jy^. U srazmeri prema celokupnem promeru užeta/1 dobija sed0 = dx =d2 =~, a
U granicama dužine zavojaka E' = ll—14 mogu se utvrditi još i drugi promeri žice i drugi brojevi žica, ali ovi nisu tako podesni s obzirom na praktičnu upotrebu.
Za jedno trostruko uže, kod kojeg su dva unutarnja struka postavljena u istom smeru (na pr. sa levim zavojkom) a spoljni struk je upravljen u protivnom smeru, važi za slobodno odvrtanje sledeči uslov:
jc3 (— ar]l — 6%) + cnrl3 x* + d7tr]3 x -|- enrj3 = 0
U ovom slučaju, mora se Et i E* uvrstiti kao minimum, a E3 kao maksimum. Konstante a do e ostaju ne promenjene s obzirom na prethodni primer. Na si. 2 predočeno je jedno ovakvo uže u preseku. Zavojci d, i d2 zamišljeni su tako, kao da su upravljeni na levo, a spoljni zavojci d3 na desno. Za razliku od prethodnog primera ovde je Z3 (t. j. broj žica spoljnjeg zavojka d3) = 25.
jedno dvostruko uže je slobodno od odvrtanja onda, ako odgovara uslovu:
arj x3— cnrl2 x2 — dnrjt x—eTtrjz — 0
a u tom slučaju je o = 12, c = 9, d = 6, e = 1,
pri čemu je Et uvršten kao minimum, a E2 kao maksimum.
SI. 3. predočava jedno dvostruko uže u preseku. Zl = 6; Z2 = 26, d0 = d1;
J	slJ	zJ
d2 =2^- U odnosu prema celokupnom promeru užeta J dobija se; dx =d2=—. Na
isti način mogu se izvesti jednačine za četverostruka i višestruka užeta.
Patentni zahtevi:
1.	Višestruko uže, naznačeno time, što približno odgovara uslovu:
Z91. Z,. E", -J- D2. Z3. E2
Dn.Zn.En
= 0
pri čemu je D= srednjem promeru svakog sloja, Z= broju elemenata sloja, E — broju dužine zavojka (prema propisima V. D. E. = 11 — 14), d= promeru jednog elementa, dok p označava levi a — desni zavojak, a indeksi 1,2------n, označavaju stepen
sloja, računajući od sredine prema obodu.
2.	Trostruko uže prema zahtevu 1, sa naizmeničnim smerom zovojaka naznačeno time, što približno odgovara uslovu
x3 (aril - brj ) -f x2 + dn^ x + ert^ = 0
pri čemu je x = -p;
3+(!)"
dok a — e predstavljaju konstante, na pr. o = 12; 6 = 48; c = 25; r/ = 10; e = 1.
3.	Trostruko uže, prema zahtevu 2, naznačeno time, što je Ej = maksimumu (prema propisima V. D. E. = 14); E2= minimumu (prema propisima V. D. E. = 11); E3 = maksimumu (prema propisima V. D, E. = 14).
4.	Trostruko uže, prema zahtevu 1, sa dva unutrašnja struka upravljena u istom
smeru i jednim spoljnim strukom upravljenim u suprotnom smeru, naznačeno time, što približno odgovara uslovu:
x3(— a^! — &r/2) -j-CTt.Jfo x1 2dn.	-\-enri3 =0
5.	Trostruko uže prema zahtevu 4, naznačeno time, što je El = minimumu; Ea = minimumu; E3 = maksimumu.
6.	Trostruko uže, prema zahtevu 2—5 naznačeno time, što kod Z3 = 31 iznosi
1 1
promer srednjeg elementa^—, a promer elemenata spoljnjeg sloja — od celokupnog promera užeta z/.
7.	Dvostruko uže prema zahtevu 1, naznačeno time, što približno odgovara uslovu:
arj x3 — estri.,x3 — dnrj,x — enri., = 0
pri čemu je a = 12; c = 9: d = 6; e— 1
8.	Dvostruko uže prema zahtevu 7, naznačeno time, što je E, = minimumu, a E, = maksimumu.
9.	Dvostruko uže prema zahtevu 7 i 8, naznačeno time, što kod Z, =26, iznosi
1
promer srednjeg elementa i elementa unutarnjeg sloja —, a promer spoljnjeg sloja
1
— od promera užeta
Adpafentbroj 7264-.