ДР. ДАНИЛО ГРЕГОРИК. Ч . - f.: Штампарија »ЛУЧ«, Београд, Краљице Наталије 100 Тел 21-772. ДР. ДАНИЛО ГРЕГОРИЋ САМОУБИСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОСЛЕДЊИ ЧИН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТРАГЕДИЈЕ ДРУГО, НЕПРОМЕЊЕНО ИЗДАЊЕ 19 4 2 ИЗДАВАЧКО И ПРОМЕТНО А. Д. ЈУГОИСТОК Б Е О Г Р А Д Сва права задржана 42 d^.J, 'tt Догађаји, који су крајем марта и почетком априлз 1941 године затресли Балканом и избрисали, после два-десеттрогодишњег живота, Југославију са мапе Евро-пе, још су свима у живом сећању. За свега неколико дана уништена je једна државна творевина, за коју je било везано много вере, много нада и која je имала пред собом великих могућности. Свега један дан лежи између потписивања приступа Југославије блоку Трој-ног пакта и државног удара у Београду, једанаест дана између оног судбоносног 27 марта и почетка рата, а за даљих десет дана дошао je пуни слом војске и државе. Исувише смо још сви под угиском догађаја, који су се стихијском снагом сручили на народ и државу, па да би се могли узети у расматрање у свима поједи-ностима и танчинама све појаве и сви узроци, чија je последица био распад Југославије. Тек из једне уда-љеније, мирније перспективе могу се правилно оценити све повезаности, све позадине, све тајне и јавне, под-земне и познате снаге, које су у својој сарадњи ство-риле предуслове за све што je снашло наш народ. Дело о животу, заблудама и смрти Југославије треба тек написати. Биће поучно, врло поучно за касније ге-иерације и за друге народе, који би се нашли у поло-жају, у коме су се нашли Срби, Хрвати и Словенци по-сле првог светског рата, када су пришли стварању сво-је заједничке државе. Ho свакако ce већ данас може са пуним уверењем да тврди једно: до мартовских и априлсиих догађаја и до распада државе од 15 милиона становника дошло je не само услед акције оне мале шаке завереиика, но и услед грешака и заблуда, колебљивости и слабости, погрешних схватања и пропуштених прилика југосло-венске прошлости. Сва прошлост дала je темељ, дала je позадину, дала je предуслове за успех акције од 27 марта. А сама та акција доказала je да je стање у Ју-гославији било такво, да je неколико амбициозних ге-перала, неколико новцем плаћених душа, неколико сле-по странцима и страној политици подвргнутих поли-тичких професионалаца и минимални број бесвесиих извршилаца могло да учини то, што се извргиуло у иеминовну националну катастрофу. Пропаст Југославије je школски иример последи-ца погрешно вођене политике. Л сама завера од 27 марта je исто тако школски пример сарадње свију сила европске деструкције и несавесног жртвовања малога народа за интересе великих. Југославија je ударом од 27 марта извршила своје самоубиство баш у тренутку, када je, упркос свима сле-пим, заслепљеиим и купљеним утицајима, била учинила све да обезбеди не само своју будућност, већ и неслу-ћене могућности за свој развој у њој. Она je обезбе-дила свој интегритет, своју територчју и свој сувере-нитет и TO без обзира на то, како ће се џиновско свет-ско хрвање међу великима свршити. Било je више но злочии према сопственом народу, у томе тренутку из-брисати све то, и у извршењу плана који je једна ве-лика капиталистичка империја сковала ради свога одр-жања и свога спаса гурнути свој народ у све страхоте које су га снашле. Злочин од 27 марта се ничим не може оправдати, па макако се рат завршио. И његове страховите последице се никада неЛе моћи да исправе и избришу. Ране се могу залечити. Али ожиљци, дубо-ки и болни, остају. Ово мало дело, које се предаје читаоцу, je прилог за утврђивање истине. Оно треба да послужи као гра-ђа за историју Југославије, и то за њен завршни, по-следњи део. А у данашњем тренутку, оно je намењено обавештењу наше јавности о збивањима, која су прет-ходила катастрофи. О тим збивањима се много говори, а мало зна. Све-га неколико људи je уопште знало ток догађаја у доба, када je Југославија учинила последњи, највећи напор да избегне смрти и да стане на пут, који би јој омогућио живот и процват. To je, по свој прилици, и била велика погрешка. Али и да je све што je прет-ходило потписивању приступања Тројноме пакту било јавности познато, ипак се, вероватно, они који су кри-ви за катастрофу, не би либили да изврше своје дело. Јер њихово дело није производ њихове љубави за ову земљу, за овај народ, па макако погрешним схватањи-ма била та љубав диригована. Оно je чиста служба ту-ђину, чисто извршење наређења, примљеног из ино-странства. А ту ни аргументи ни логика и стварност нису могли да користе. Но ако код њих знање о свему пе би произвело никакав ефекат, ипак би, можда, јав-иост била — да je била обавештена — отпорнија и на-род не би дозволио да га одведу на кланицу и у про-паст, без разлога, за туђе интересе, за туђе рачуне, као страначку легију, као црначке аскаре. Ради ове опште необавештености није ни чудо што још и данас, мада су наступиле све последице које je предвиђао један врло, врло мали број људи, — иажа-лост исувише мали и исувише неутицајан, — владају потпуно погрешне претставе о оноие, што je претхо-дило катастрофи и што je било њен непосредни повод. Баш због Tora се ово дело предаје јавности и ова-кво какво je. Оно садржава само један исечак из зби-вања. Али оно садржава истнну. Истииу доживљену. Сваки догађај, који се помиње, стварно се одиграо. Свака реч заиста je изговорена. Имао сам прилике да лично доживим и проживим највећи део описаиих до-гађаја. Л оно што сам, из сопственог доживлпавања, ни-сам знао, реконструисао сам из исказа очевидаца који су у догађајима нграли пресудпе улоге и из звапичних докумената. Читаоцу се предаје последњи чин ненаписане тра-гедије. Можда ће доћи време, када ће се и цела траге-дија двадесеттри године живота Југославије написати. Пре описа самих збивања, која зиаче распад Југо-славије, а као увод у њих, кратко су додириута два момента: 1-XII-1918 и 6-1-1929. За разумевање позади-не, на којој се испунила трагика судбиие југословеиске државе, потребно je било да се и та два иајзначајнија датума у њеној историји кратко опишу. ^fvwa^ ce ^аЏа ЖЕНЕВСКИ СПОРАЗУМ Влажно и хладно je било новембарско јутро на Женевском Језеру. Врхови мирних, снегом покривених Ллпа огрнули су се мутно-млечним магленим покрива-чем. Ситна киша je ромињала беспрекидно. Музика олу-ка, кроз које капље вода, равномерно, успављујуће, да-вала je основни тон граду, у коме су се, после слома Централних сила, по први пут састали у заједничку седницу претставници трију тела, која су претставља-ла народ Срба, Хрвата и Словенаца: Народног већа Државе Словенаца, Хрвата и Срба, Југословенског од-бора и владе Краљевине Србије. Из агоније, из крвавога грча Хабсбуршке монар-хије родила се држава аустријских јужних Словена. Имала je, као централну власт, своје Народно веће у Загребу, чији je претседник био искусни, мудри др-жавник др. Антон Корошец. Имала je и своју владу. Имала je и нешто оружаних одреда, на брзину састав-љених из остатака некадашње аустро-угарске војске. Али, углавном, њена егзистенција није била ни међу-народно призната од он«х, који су делили у тим да-нима, после слома својих противника, Европу и свет, а њен у^гутрашњи ауторитет био je слаб. Зелени кадар, разуларене анархичне чете владале су земљом, чије границе нису биле ни одређене ни сигурно познате. Емигранти из јужно-словенских крајева, јавни рад-иици, бивши народни претставници у бечком и пе- штанском парламенту и у земаљским скупштинама образовали су, ]ош у почетку рата, заједнички одбор, са главним седиштем у Лондону и са претставништви-ма у разним престоницама Антанте, у Швајцарској и у Америци. Назвали су своју организацију Југословеи ским одбором, у програматичном прокламовању свога крајњега циља: стварања југословенске државе. Др. Анте Трумбић, далматински Хрват, био му je на челу. Иза тога одбора није стајао нико, до општа тежња, општа жеља да се дође до своје државе. Интелекту-алци, који су сачињавали одбор, у дугим годннама емиграције били су доста изгубили везе са народом, чији су претставници били. Други људи су, у њиховом отсуству, преузели њихова места на челу јужвих Сло-вена у Аустро-Угарској. Али њихов велики личии ау-торитет, њихов дугогодишњи рад у целом свету и њи-хове везе са људима и силама, које су одлучивале 1918 године о судбини народа Европе, учинили су да се при остваривању уједињавања јужних Словена Југословен-ски одбор није могао мимоићи. Најзад, српска влада са седиштем на Крфу била je једини од Антанте признати легални претставник онога дела јужних Словена, који je био одређен да одигра првенствену улогу у формирању нове државе, заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Стари Никола Пашић, са својим животним искуством, својим великим ауторитетом и целокупном симболиком Срп-ства, оличеном у његовој политичкој фигури, био je њен претседник. У једноме су, углавном, претставници ова три тела били сагласни: требало je спровести уједињење наро-да, који су они претстављали. Али којим путем, у ко-јој форми и са којим опсегом, — о томе су се мишље-ња разилазила. Разилазила често дијаметрално. Било je и раније контакта између српске владе и Југословенског одбора. Из таквог једног контакта ни-кла je Крфска декларација, као протест и противтежа Лондонском пакту, којим je Антанта обећала Италији велики део Словенима настањених области Аустрије. Али ни та декларација, нити други договори између владе на Крфу и емигрантског одбора нису недвосми-слено прецнзирали битне карактеристике, политичку основу нове државе, која je имала да се роди. Никола Пашић видео je пред собом увек Србију и у вовој држави гледао je наставак и проширење сво-је земље. Људи из Југословенског одбора, напротив, стали су на начелно гледиште, да je држава која се ствара нешто сасвим ново, а не Велика Србија. И да стога Србија треба са осталим деловима, који ће се ујединити, равномерно и равноправно да изгуби један део своје суверености у корист нове заједнице. Аустрија и Угарска су се слоагиле, антантине чете умаршовале су у њихове територије, Италија je поче-ла са присаједињавањем области, за које су и Југосло-венски одбор и загребачко Народно веће сматрали да треба да уђу у састав нове државе. Анархија je кови-тлала земљама аустријских Словена. А нове државе још није било. (^и велики и моћни у Паризу посма-трали су ово одуговлачење са много негодовања. Би-ло им je потребно да се ту, у овом делу Балкана, што пре консолидује како-тако један државни организам. To je захтевала њихова политика. План и намера Народног већа били су, да се прво добије од Антанте признање нове државе, која се ор-ганизовала са центром у Загреб}', па да се потом ре-ши питање уједињења са Србијом. Српско гледиште je, међутим, било, да се реши питање јужних Словена без претходног формирања двеју држава — Србије и Државе Словенаца, Хрвата и Срба — с тим да Србија буде призната за претставиика целокупног Југословен-ства. Но TO гледиште, за које се залагао Никола Па-шић са својом владом, претставници српске опозиције нису делили. Они су вндели, да се почела већ органи-зовати држава око загребачког Народног већа и осе-тили су, да би стварање и коначно признање те држа-ве могло да избаци на терен међународних погађања још једног чиниоца, који би могао да у питању ства-рања коначног поретка на словенском Југоистоку ути-че у правцу доношења одлука мимо Србије. Зато су они једним меморандумом 20 октобра 1918 године тра-жили од владе, да се образује концентрациони кабинет у који би ушли и претставници Југословенског одбо-ра. Марко Трифковић и Милорад Драшковић одре-ђени су, да у том правцу започну преговоре са Па-шићем. Ови преговори нису дали резултата, пошто je Па-шић био одлучно против стварања заједничке владе, већ je предлагао да се створи српска концеитрација између радикала и опозиције. У наредним данима je и Трумбић одбио да уђе, како je то желела српска опо-зиција, у неку заједничку владу, сматрајући да без прет-ходног међународног признања Народног већа или Југословенског одбора, та влада не би била заједнич-ка, југословенска, већ само српска. Развлачење пре-говора довело je, најзад, дотле, да je ДрапЈковић у име опозиције запретио, да ће се опозиција удружити са Југословенским одбором против српске владе. Пашић je, под притиском догађаја, сазвао саста-нак, коме су присуствовали поред њега српски посла-рик у Паризу Веснић, Др. Трумбић и претставници опозиције. Трумбић je, одмах на почетку састанка, напао Веснића, што je овај приликом састављања усло-ва примирја пристао да Италија окупира један део хрватских земаља. Пашић je, са своје стране, тражио да Србија — као призната савезница великих сила — на међународном терену буде и остане једини прет-ставник за све југословенске крајеве. Трумбић се ово-ме предлогу одлучно успротивио, сматрајући да На-родно веће у Загребу не може да ликвидира Државу Словенаца, Хрвата и Срба, која je била у стварању и која je обухватала све некада аустро-угарске јужне Словене, све док се уставним путем не уреде односи између Краљевине Србије и југасловенских области Хабсбуршке монархије. Изгледало je, да ће се и ова конференција разићи без резултата, када je Драшковић предложио да се, као почетак, образује заједничка влада са осам мини-стара из Србије, а осам из аустро-угарских крајева. Пашић се са тим предлогом сагласио, алн je тражио да TO питање пречисти претходно и са Др. Корошцем, претседмиком Народног већа, који je тих дана био у Женеви. Др. Корошец je у Женеву био дошао, по налогу Народног већа, да покрене још једном питање при-знања Државе Словенаца, Хрвата и Срба од стране Ан-танте. Но он je јасно осетио, да ће за заједничке инте-ресе бити врло штетно, ако се приликом преговора о миру, из којих се имала родити и нова држава, појаве три чиниоца — Србија, Народно веће и Југословенски одбор — уместо једног, као заступници Југославије. Зато je он и са своје стране позвао Пашића и Трум-бића да дођу у Женеву и да сс усиостави у гом лич-ном контакту слога у погледу даљега рада. Тако je дошло, 6 новембра 1918 године, у једној соби хотела „Национал" у Женеви до конференције, из које се имала да роди заједничка држава Срба, Хр-вата и Словенаца., Киша je равномерно ударала о прозоре. Жута све-тлост јевтино-помпезног хотелског лустера тешко се пробијала кроз густе облаке плавога дима од дувана, који се лењо лелујао изнад загрејаних глава. Седели су око стола, устајали и шетали по соби, договарали се у малим групицама, па затим опет настављали за-једничка већања, људи, којима je судбина била стави-ла у задатак да формирају државу а тнме судбину пет-наест милиона Срба, Хрвата и Словенаца. Већ сатима су говорили, а још су били далеко од сагласности. Од српске стране били су ту стари Пашић, миран и увек као помало неодређен у својим излагањима; мр-шави, високи Драшковић, преплануо и експлозиван; Трифковић, који je у сталоженијем тоиу поткрепљивао сваку Драшковићеву реч, и Маринковић, са својим су-вим, кратким кашљем и оштрим погледом испод гу-стих обрва свога интелигентног, израђеног лица. Народ-но веће су претстављали, поред Др. Корошца, испи-јени и жути Грегор Жерјав, најљући Корошчев против-ник у питањима локалне, словеначке политике а нај-вернији његов присталица у области великих, општих политичких концепција, и Др. Чингрија, сав Дубровча-нин, сав госпоствен, но, ипак жив и пун духа. Ca Трум-бићем дошли су, од стране Југословенског одбора, Сло-Бенац 113 Трста Др. Густав Грегорин, сталожен, миран али постојан у своме ватреном идеализму, са својим карактеристичним златним адвокатским цвикером и својом негованом шиљатом брадицом, и Србин Васи-љевић, који je интересе и схватања Срба из Хабсбур-шке двојне монархије видео у пуној сарадњи са Хрва-тима и Словенцима. Корошец je говорио. Његов мелодични, пријатни глас, који je умео тако речито и громко да зазвони са говорнице бечког парламента, када се радило о словен-ским, а нарочито о јужно-словенским питањима, био je мало нестрпљив али још увек одмерен. Велики бе-седник, признати вођа не само својих Словенаца, него и осталих јужних Словена у аустријском Рајхсрату, свештеник велике културе и финих манира, Др. Коро-шец je и у преговорима за зеленим столом био тврд i орах за своје противнике, мада je увек своје мисли и жеље умео да изрази на начин, који није давао повода за оштро реагирање. „Ja MopaiM још једаред да се вратим на нашу основ-ну линију, коју дели са Народним већем и Југословен ски одбор. Ми морамо прво да постигнемо, да Саве-зници признају егзистенцију Дри<аве Словенаца, Хрва-та и Срба. Тиме ћемо обезбедити за нас оне крајеве, које Савезници никада не би уступили и предали Ср-бији самој. Па кад то буде готово, онда можемо да ре-шимо заједнички, како ћемо спровести уједињење те државе са Србијом, тако да сви подједнако буду задо-вољни." Мршава, помало дрхтава, старачка рука Пашићр-ва гладила je сребрнасту, брижљиво неговану дугу браду. „Па, овај, није да нисте у праву. Ja сам с тим и споразуман, ако се влада са мном сложи. To и треба тако да иде." Корошец одахну и задовољно се наслони у сво-јој фотељи. Ипак je, дакле, најзад, Пашић пристао на оно, што je за њега било најбитније. Али стари, по-мало неразговетни глас je наставио: „Само знаш, овај, опет je Србија једина од нас свих, за коју они тамо у Паризу знају. Па ja мислим, да ће бити најзгодније, да се — овај — Србији и срп-ској влади повери да у спољним пословима претстав-ља и све вас тамо, и ваше Народно веће и све јужне аустриске Словене." Корошец се брзо усправи. Шта je то имало да зна-чи? Па баш та тачка je била централна. Тада он од-говори : 17 Ч „Па тиме нисмо ништа добили. To змачи, да Др-жава Словенаца, Хрвата и Срба према осталом свету не постоји и тачно ће доћи до оиога, што ми сви же-лимо да спречимо." „Ама није, не разумемо се, овај. Сад ћемо ми да образујемо заједничку владу радикала и опозиције, па ћемо онда да продужимо. А ви, благо мени, створите тамо вашу државу. Па ћемо онда да се ујединимо. А дотле мора, брате, неко да вас претставља у свету. А TO ћемо, овај', да учинимо ми." Драшковић скочи. Плануо je, најзад, пошто je ду-го времена покушавао да се уздржава. Пребацио je Па-шићу да изврдава јасне одговоре. И најзад je опет предложио оно своје: да се створи заједничка влада од министара из Србије и од претставника члавова На-родног већа. Но ни један ни други табор не хтеде да прими тај предлог. Пашић je пристао, као последњу концесију, да прими уз српско министарство спољних послова је-дан саветодавни одбор који би поставило Народно ве-he. А Трумбић je тражио да се прво реши питање др-жаве Народнога већа, а затим да се тек сврши формал-но уједињавање. И тако се конференција разиђе, без резултата, без успеха, без слоге. Сутрадан, 7 новембра, међутим, дође телеграм од Веснића из Париза. Поенкаре je тражио да се сагла-сност постигне. Није хтео више да чека док се ови твр-доглави Балканци препиру око појмова, који за вели-ке силе нису били ни разумљиви ни важни. И тако Па-шић пристаде да призна Народно веће законитом вла-дом и претставником Државе Словенаца, Хрвата и Ср-ба и нареди посланицима Србије у европским престо-кицама да затраже међународно признање за ту држа-ву и њено Народно веће. А 9 новембра дође до пот-лиса споразума. Протокол споразума обухватао je четири дела. У првом je изречено признање Државе Словенаца, Хрва-та и Срба и Народног већа. У другој je утврђено да се има образовати заједничка влада од 12 министара, од којих половину именује српска влада, а половину На-родно веће. Први полажу заклетву своме владару, а други др. Корошцу, као претседнику Народног већа. Та заједничка влада има да припреми организацију за-једничке државе, чији устав има да донесе уставотвор-на скупштина. Дотле ће остати како Краљевина Срби-ја, тако и Држава Словенаца, Хрвата и Срба при својој територијалној и административној конструкцији. За-једничка влада ће водити спољне послове, војску, ис-храну, заједничке финансије, саобраћај, ратну морна-рицу, поморство, припремање за конституанту и ко-ординацију рада између влада у Београду и у Загребу. Трећи део протокола садржи протест ради окупације Далмације а четврти изражава гледиште, да je Црна Гора саставни део заједничке државе и да треба ради тога повести преговоре са њеним претставницима. По-ред оних који су присуствовали првом састанку, иро-токол су потписали још и Др. Н. Стојановић и Ј. Ба-њани«. Најзанимљивија одредба протокола je била, да ће седиште прве заједничке југословенске владе бити Париз. Но тек што je протокол потписан, дошло je већ до нових размимоилажења. Пашић je хтео да задржи за себе министарство спољних послова, док je Трумбић сматрао да у заједничкој влади не сме седети ни је-дан активни члан српске владе. Тако се, најзад, сагла-сише, да у заједничку владу не уђе ни један шеф стран-ке или одбора. Од стране Краљевине Србије одређени су, најзад, у заједничку владу Љуба Давидовић, Мика Гавриловић и Дража Павловић, од стране Југословен-ског одбора и Народног већа Јанко Брејц, Др. Мелко 19 2* Чингрија и Душан Васиљевић, док су остали портфе-љи имали да се попуне касније. И тако 11 новембра Пашић отпутује у Париз, да код савезника постигне признање Женевског споразу-ма, споразума који je имао да буде темељ заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. 1 ХП 1918 Двадесет осми новембар 1918 године освануо je хладан и сунчан. Жута, прљава, набујала од јесењих киша, ваљала je Сава своје таласе према Дунаву, са чи-јим се водама меша под бедемима Калемегдана. Стара тврђава, којој су војни инжењери прошлих векова да-ли њен данашњи облик по нацртима маршала Вобана, видела je у току своје дуге историје већ много про-мена и много ратова, много свечаности и много доче-ка и испраћаја. Некада je она била граница између ма-ле Србије и велике Аустро-Угарске. И пркосно се на брежуљку у Земуну, преко пута старе Београдске твр-ђаве, диже кула Хуњади Јаноша. На њеном врху орао са мачем, упереним према српској престоници: споме-ник je подигнут у доба када je Земун био гранична ва-рош Мађарске, за успомену на прославу хиљадуго-дишњице доласка Мађара у Европу. Tora дана су стари Калемегдан и примитивно при-станиште испод њега били искићени заставама. Тре-бало je да коначно Сава изгуби својство граничне реке. Делегација Народног већа из Загреба, на челу са Др. Антом Павелићем-старијим и Светозаром Прибиће-вићем, стигла je дан пре тога у Земун и 28 новембра je имала да се искрца у Београду. Између женевске конференције и одласка деле-гације Народног већа из Загреба прошло je свега не- што р.ип1е од две неде.'Бе. Ипак, тај кратак период из основа je изме»ио женевске одлуке и показао недво-смислемом јасноћом историјског збивања све тешко-ће и сва размнмоилажења која су положена у колевку заједничке државе Срба, Хрвата и Словенацз!. To што се одиграло између 11 новембра и 27 новембра већ je јасно оцртало фронтове, чији je сукоб пратио држа-ву Југословена од њеног постанка до њеног краја. Па-|шић, који je пристао само на наваљивања Веснићева, иза кога je био притисак Рејмона Поенкареа, иа за-једничку владу Кралзевине Србије и Народиог већа у Загребу, морао je да поднесе оставку свога кабине-та. Исувише je велика била опозиција која се појавила с једне стране међу српским политичарима, а с друге стране и међу српским члановима загребачког Народ-ног већа против одлука конференције у Женеви. Три најважнија члана Пашићеве владе: Протић, Ђуричић и Трифуновић поднели су одмах, чим су са-зналн за споразум у Женеви, своје оставке. Женевски споразум je за њих био израз непоштовања великих заслуга Србнје за ослобођење. Протић je чак нагла-сио да одредбе споразума о полагању заклетве пред Народним већем претстављају злочин против Србије. Ц^ Корошец и Трумбић били су за Протића про-тивници јединства. Он се ослонио »а извештаје које je добио раније из Загреба, из којих je закључио да може доћи до стварања заједничке државе одмах, уз признање већег удела и ауторитета Србије у њој, и без свих оних одредаба које би имале да створе дуа-лизам између Народног већа и српске владе. Пашић сам повукао je, подневши оставку, све што je раније лично у Женеви био прих-ватио. И своме пар-тијском другу Протићу извинио се у дугом телеграму, у коме je објаснио своје држање приликом саветова-ња на обала1иа Леманског Језера. „Ja сам устрајао на томе да се Србији с обзиром на жртве што их допринесе на ослобођењу и у будућој држави о^гура водећа улога, исто толико као што je имала и водећу улогу и српска војска за време рата. Претставвици Народног већа и Југословенског одбора гледали су у томе српску превласт и тражили су начин да се осигурају против ње. Па пошто су ми и Савезни-ци саветовали да настојим да се што пре дође до спо-разума између Јужних Словеш, био сам стављен пред алтернативу: или да склопим споразум или да примим на себе народно проклетство. Зато, да дам доказа страноЈМ свету да je постигнута слога и споразум из-међу српске владе и Народног већа у Загребу, између Југословенског одбора и српске владе, сматрао сам да je паметво и умесно примити решења која се »е сла-жу са нашим осећањима и погледима, него ли не сло-жити се и створити прелом који би употребили наши народни непријатељи и омели стварање једне државе Срба, Хрвата и Словенаца." И када су Др. Корошец и Др. Трумбић стигли у Париз и јавили се француском министру иностраних послова Пишону да му саопште основе споразума по којима се имала створити заједничка држава Срба, Хрвата и Словенаца, овај их je пресрео изјавом, да га je Пашић већ известио да од Женевског споразума не-ма ништа. На тај начин су сазнали Југословенски од-бор и Народно веће да je Пашић опет повукао спора-зум који je потписао два дана раније. ~ Пашић je наново покушао да спроведе своју ра-нију замисао: да прошири утицај и власт српске владе и на оне територије које су биле у саставу држава Сло-венаца, Хрвата и Срба, у чему га je нарочито помагао и извештај српског војног изасланика у Загребу, који je јавио својој влади да већина ст.ранака у Народном већу стоји на гледишту оснивања једне јединствене и недељиве државе са Краљевином Србијом и Црном Гором. Тако Пашић 18 новембра, свега недељу дана по-сле потпнса Женевског споразума, покуша да позове поједине претставнике локалних народиих већа у Љуб-љани, Сарајеву и Загребу, да ступе у српску владу. Но и у самом Народном већу у Загребу дошло je до тешког сукоба између Срба са територије бив1пе Аустро-Угарске и Хрвата. Прибићевић се нарочито истакао у оштрим нападима на Женевски споразум, и у једној бурној седници Народног већа узвикнуо je: „Ако Хрвати мисле тако да стварају заједнику др-и<аву, онда нека себи створе своју Хрватску репу-блику." При свему томе, до састава владе у коју би ушли и претставници са територије Народног већа, није до-шло. А с друге стране појавило се и у редовима срп-ских политичара велико размимоилажење, јер су Дра-шковић и његови другови инсистирали на томе да се Женевски споразум изврши. ПашиК се крио иза Ре-гента Александра, тврдећи да je Регент одбио да при-хвати споразум. У суштини, међутим, Регент je за спо-разум тек сазнао када je Пашић био поднео своју оставку и тиме већ запечатио судбину протокола скло-пљеног у Женеви. Уместо да после споразума дође до координације рада Народног већа и српске владе, дошло je до рас-цепа и у Народном већу и у редовима српских политич-ких странака. У Загребу су се све хрватске странке изјасниле за федералистичко-децентрализовано уређе-ње, а српске за централизам:, па чак и за издвајање извесних чисто хрватских области из будуће државе, за њихову ампутацију, како се то називало, ако Хр-вати не би пристали да прихвате централистичку државну тезу. Цело ово несређено стање унело je у још недовршену и ровиту државу Народног већа мно-го немира и нервозе. Локална Народна већа, која ни-су знала за све тешкоће на које су наишли покушаји за споразумно решење пнтања оснивања заједничке др-жаве, настојала су да што пре дође до аранжмана са Србима по сваку цену. У одуговлачењу гледали су опасност за опстанак свих територија, јер се Антанта није много журила да ма у ком погледу прихвати тезу 0 целини подручја државе Словенаца, Хрвата и Срба. Прибићевић je развио велику активност да се до-ђе што пре дп непосредног споразума са Београдом. Оптуживао je Др. Корошца пред Народним већем што није успео да створи контакт са Србијом, и најзад je успео да Народно веће усвоји његов предлог по коме би се 23 новембра одржала пленарна седница у прису-ству једног делегата српске владе. Та седница имала би да расправља о уједињењу и образовању нове скуп-не владе. Бурни су били дани у Загребу тада. У Бео-граду се мало шта знало о целој игри иза кулиса На-родног већа, коју je режирао и водио Прибићевић, а у којој су Хрвати били већ заузели опозициони став према његовим покушајима. Када je дошла у Београд вест да стижу делегати Народног већа, варош je на бр-зину искићена заставама и иа пристаништу je припре-мљен дочек. Од министара били су присутни само Момчило Нинчић и Љуба Јовановић. Поред њих претседник Београдске општине, а око њих разна удружења са својим заставама, певачким зборовима и музикама. „Ти си био у Загребу и ваљда з«аш боље од мене како je дошло до тог изненадног доласка делегације?" упитао je Љуба Јовановић Момчила Нинчића, док су очекивали долазак лађе, која je из Земуна имала дз довезе загребачке делегате у српску престоницу. Нин- чић je климнуо главом и својим нејасним гласом, при-тиснутим тежином великог носа, промрмлзао: ,,.Да, TO je била вештина оног Светозара. Да њега нема, ништа не би било." „Па добро, ипак je Светозар претставник Срба. Како je успео да савлада отпор Хрвата?" Нинчић се мало насмеши, пређе руком преко крат-ко поткресаних бркова и објасни : „Збунио je Прибићевић цело Народно веће. Коро-шец je у иностранству и још од 23, од оне седиице на којој сам ja говорио, у раду Народног већа није уче-ствовала незадовољна мањииа, већ je закључке донела већина сама." И у кратким потезима Нинчић исприча Јованови-ћу како су текли догађаји у Загребу, како су Далма-тинци тражили одмах сједињеље са Србијом у једну државу са заједничким Регентом, заједничким парла-ментом и владом састављеном од претставника Србије и Народног већа. Овај je п.редлог предвиђао још и ау-тономне владе у Београду, Загребу, Љубљани, Сплиту, Сарајеву, Цетињу и Новом Саду. Пријатељн Светозара Прибићевића били су подне-ли предлог о једноставном уједињењу, с тим да Уста-вотворна скупштина касније утврди државни облик и све остало. Стјепан Радић je предложио да се спрове-де јединство на темељу федеративног уређења, при чему 'иа челу државе треба да стоји Регентски савет, састављен од српског престолонаследника, хрватског бана и претседника Народног већа у Љублзами. Он je предвиђао образовање аутономних влада и аутоном-них парламената према областима историјским и етнич-ким, које сачињавају нову дрлсаву. Најтеже je било, причао je Нинчић своме колеги, изаћи на крај са Ра-дићем и његовом странком. Они су поставили фор-My.ty да се Хрватска, Славонија и Далмација, на теме- љу Хрватс1шг државног права и народног самоодређи-вања, изјашњавају за стварање савезне државе саКра-"љевином Србијом и Црном Гором. Према томе се имао сачувати историски и национални индивидуалитет и потпуна самосталност појединих држава, које би има-ле своје сопствено законодавство, сопствене законо-давне саборе, а државио јединство почивало би на за-једничкој одбрани и заједничкој спољној политици., Радић je остао у мањини са својим предлогом, јер сеЈ већ Далматинци, национално угрожени, са њим нису' сложили. И тако долази до одлуке донесене већином, да једна делегација од 28 чланова отпутује што пре у Београд и спроведе организацију јединствене државе. Било je много гласова у Загребу који су тражили да се не жури са одласком у Београд док се не врате из иностранства Трумбић и Корошец. Али они нису могли да пр.одру против одлучне воље Светозара При-бићевића, који je све више истицао потребу хитног стварања јединствене централистичке државе. Ипак ^ Прибићевић морао послужити једним лукавством^ да би његов предлог о брзом поласку у Београд био при-хваћен. Он je, као претседник заседања Народног већа^ толико одуговлачио дискусије, док није највећи део чланова већа, сматрајући да те вечери више неће бити одлуке, напустио заседање. Међутим, једномишљеници Светозара Прибићевића сакупе се изненада после 10 часова увече, и одлуче да изасланство Народног већа сутрадан пре подне отпутује за Београд, на челу са Др. Антом Павелићем и Светозаром Прибићевићем, и да тамо и формално сврши начелно већ одлучено ује-дињење. To je укратко испричао Нинчић Јовановићу, док се лађа са члановима Народног већа полако прибли-жавала пристаништу, уз пуцање прангија и клицање масе. y претседништву српске владе, коју je у отсуству Николе Пашића водио Стојан Протић, одржан je први састанак између српских претставника и изасланика Кародног већа. „Сретни cMio што м'0}кем0 да Вам саопштимо да с\'о дошли по налогу Народног већа Словеиаца, Хр-вата и Срба из Загреба, да желимо уједнњење свих ју-гословенских области у једну заједничку државу. У-слове под којима се то уједињење има да спроведе На-родно веће je фиксирало, заснивајући све на Уставо-творној скупштини, која што пре има да се сазове _и која има да донесе све одлуке о државној форми," по-чео je Прибићевић своја излагања, после којих je про-читао дуг списак од једанаест тачака, у којима je би-ло садржано гледиште Народног већа. Мада je то гледиште било засновано на начелу је-ди-нства државе без прејудицирања одлуке У.ставотвор-не скупштине, ипак je у њему дошло до изражаја на-чело о деконцентрацији и децентрализацији власти. И око тога се одмах развила велика дискусија између Стојана Протића и претставника Народног већа. Протић, веран своме начелном ставу, био je про-тив концепције ма каквог дуализма, већ je видео је-дину могућност у држави, постављеној на темеље пу-ног јединства. „Ако ми почињемо с тим да сваки од појединих делова, који улазе у заједиичку државу, гледа да са-чува што више својих регионалних и управних особе-ности, никада нећемо имати јаку државу. Увек ће би-ти сукоба међу појединим деловима. А данас, у ова бурна времена, више но икада држава мора да буде јака и јединствена, ако жели да се афирмира." Док je Прибићевић ћутао, подбочивши главу, Па-зелић je узео да објашшава гледиште Хрвата. „He можемо ми данас да везујемо у Један ланац и српски и хрватски и словеначки народ, са свима пот-пуио различитим традицијама и великим опрекама у историји и менталитету. Између ових појединих са-ставних делова мора постојати извесна сразмера, из-весна равнотежа. Морају се утврдити извесни односи између хрватских и словеначких земаља и српских. Јер Хрвати и Словенци сматрају државно јединство тако, да се између ових разних области створи извесан одре-ђенији, правичнији однос. Не треба заборавити да су и Крал:.евине Хрватска, Славонија, Далмација у бив-шој Аустро-Угарској имале своју унутрашњу аутоно-мију, своју владу, своје законодавне саборе, свој др-жавни устав који je никао из историјског развоја, сво-ју војску и своју администрацију. Јединствено утапа-ње једног оваквог организма који, без обзира на отсу-ство свог пуног суверенитета, ипак није био без атри-бута једне народне државне целине, не може дати до-бре резултате за заједнички живот у будућој држави, Држава баш онда може да буде јака, ако неће бити сукоба међу деловима. А сукоби међу деловима ће се појавити овда, ако један део^буде незадовољан пре-влашћу другога. Свака покрајина мора несметано да напредује и да развије све народне и привредне снаге." Протић, који je у главном сам говорио у име Ср-ба, саслушао je пажљиво излагање вође загребачке делегације. Али, као што су претставници Хрвата устра-јали на што већем очувању свог индивидуалитета и тражили што већу аутономију, већ у самом основном склопу државе, тако исто je Протић упорно заступао гледиште да у држави нема места за појединачна спе-цијална тела са посебним уређењима, већ да мора, па чак и на темељу самоуправа, склоп државе бити засно-ван на принципу јединства. y тешој сали, загрејаној и загушљивој, разговор се отезао без краја. Маколико je Прибићевићу успело да услове Народног већа прилагоди жељама Срба, ипак je између њих и гледишта српске владе постоја-ло још увек осетно размимоилажење. Два схватања о држави, два начелна гледишта, засиована на историји и менталитету, дошла су у сукоб. У један сукоб који се понављао безброј пута у разним видовима касније кроз целу историју југословенске државе. На једној страни било je српско гледиште, гледи-ште Срба и Србије. Њихова држава je стварана сто-тинама година из малог зачетка, на једном национал-но, расно, етнички хомогеном тлу. Људи су се између себе познавали. Животне прилике, социјални, економ-ски, политички услови били су исти у целој земљи. Сви су били као једна велика породица. Без обзира на међусобне борбе. Заједничка судбина кроз векове, за-једничка крвава, херојска, вековна борба против Ту-рака, мали територијални обим и начела на којима je народ извојевао своју државу учинили су да je Срби-ма изгледало немогуће постојање ма какве државе ко-ја не би била заснована на истом начелу хомогености и централизма на којима je била заснована сама Србија. С друге стране Хрвати. Хиљаду година у опозици-ји против државе у чијем су оквиру били, са истори-јом која je сва у знаку борби за стицање појединих мањих или већих националних права или привилегија. Срби су се кроз пет стотина година носили са турском влашћу, али не на бази тражења правде и добијања извесних позиција, самоуправних или других, већ на бази борбе са оружјем у руци, жилаве и трајне, са убиствима и устанцима, са поразима и победама. Хр-вати, међутим, водили су своју борбу на терену легал-ности, стичући извесна права и губећи их опет, али увек у виду погодби и нагодби, споразума и догово-ра. Они су били у саставу мађарске половине Двојне монархије, али у том саставу они су опет имали један посебни статут, као што су Мађари имали свој посеб-ни статут у држави Хабзбурга. За њих еу компликова-не државно-правне формуле претстављале гаранцију за њихову националну самосталеост и за њихов нацио-нални развој, — као што су за Србе претстављали је-дино обезбеђење за државу и народ што веће једин-ство, што већа хомогеност, што јаче стапање у за-једницу. Ове две концепције нису могле да се сложе 1918 године. Сукоб међу њима довео je до размимоилаже-ња и трзавица у животу државе која je тада ствара-на, потресајући je увек изнова и претстављајући го-тово нерешив проблем за све време заједничког живо-та Срба и Хрвата у једној државној заједници. „Како Ви замишљате да ће држава, коју сада ми-слимо да створимо, имати снаге и угледа, када став-љате у својим условима у питање чак и династију, која je за нас изван дискусије, а која je основ наше др-жавне мисли?" — упитао je Протић. „Не можемо ми да прописујемо унапред Уставо-творној скупштини шта има она да одлучује", одго-ворио je Павелић. „До доношења новог устава може-мо да прихватимо монархију са српском династијом, али Уставотворна скупштина je слободна да реши ко-начно питање државног облика, јер ми немамо ника-кво овлашћење да јој вежемо руке ма у ком погледу. Наш^_андат je да створимо сада једну заједничку др-жавну заједницу, а како ће она да изгледа у поједи-ностима мора да буде остављено Уставотворној скуп-штини." „Ако се не призна монархија и династија ми не- мамо никаквих гаранција како ће се догађаји развија-ти даље, а нама je циљ стабилност." И по овом питању попустила je делегација Народ-ног већа. Тако долази 1 децембра 1918 године до пријема делегације Мародног Bciia и чланова српске владе код српског Регента Алексаидра. Средњег раста, доста танак, сиажног поса испод кога чврсто стегнуте усне повлаче праву линију пат-криљену малим, црним брцима, уиркос своје младости већ просед, Регент Алексаидар, окружен српском вла-ДО.М и генералијма, саслушао je адресу, коју му je про-читао у име Народног већа Др. Аите Павелић. Руку склопљеиих над балчаком сабл:.е, наслоњен на њу, Ре-гент je стајао мирно, без иједног покрета, без најма-ње промене на препланулом лицу. Кроз сочива свога цвикера посматрао je, један за другим, озбиљие лико-ве људи који су стајалм пред њнм. Пре иеколико го-дина још млађи краљев син, далеко од престола, про-глашен je мнмо старијег брата за престолоиаследника. И шест година je са народом ншао из рата у рат, до-живео повећање Србије Македонијом и Старом Срби-јом, доживео прогонство, повратак у своју ирестони-цу, и најзад се пред њим отворила перспектнва вла-дара једне државе која би на Балкану по својој вели-чини имала да заузме прво место. Био je слаб говорник. Исувише нервозан, нсувише импулзиван. И читајући одговор на адресу Народног већа, он je неколико пута замуцнуо. Можда je то би-ло узбуђење, изазвано важношћу тренутка за његову будућност и за будућност његовог народа. „...и у име Његовог Величанства Краља Петра I проглашујем уједињење Срба са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Кра-љевство Срба, Хрвата и Словенаца... Ja могу уверити Вас и Народнп веће да ћу се и ja и моја влада са свим Краљ Алексаидар, највећа (|)игура коју je Србија дала Југославији. с o 9 X ti ^ С\ c •с X — c zi E 5 'S' i; rS c n s S s — n T: n S cc a — т. — п r; пг* C > т: ro г. Ü: — cc — >> n' n с 7" ^ U ^ ^ ГГ — F r: — Р c > ■ оним што претставља Србију и њен народ увек и сву-да руководити само дубоко непомућеном љубавлЈу братског срца, према сваком интересу, према свима светињама, милим души оних у чије сте име дошли к мени ..." И док су одмах сутрадан у Београду почели пре-говори за састав заједничке владе, дотле je у Загребу Стјепан Радић основао Хрватску републиканску сел:1ач-ку странку; странку која je већ тада ималаузсебе већи-иу Хрвата, и која je најзад, при крају државног живота Југославије, успела да окупи готово све хрватске гла-сове; странку која није признавала одлуке од 1 децем-бра 1918 године, и која je повела одлучну акцију про-тив њих. Прва влада Краљевине Срба, Хрвата и Сло-венаца, створена 18 децембра 1918 у Београду, била je бсз претставника хрватске већине: 12 Срба, 2 Словеи-ца, 4 Хрвата и 1 Муслиман ушли су у њен састав. }' * JX^J- 's-Г7, Ш 'S шт. ШЕСТИ ЈАНУАР - АЛЕКСАНДРОВ ВЕЛИКИ ПОКУШАЈ _ Било je TO у ноћи између 5 и 6 јануара 1929 годи-не. Пред новим конаком у Београду, заклоњени у ка-пијама суседних кућа, стајали су новинари, претстав-ници свих већих домаћих и страних листова. Хладан ветар и снег, помешан са кишом, чинили су да je про-фесионално бдење новинара многима донело кијави-це, због којих су се још и ка)сније, без обзира на важ-ност догађаја чији су били спољни сведоци, још дуго сећали те ноћи. Стајао сам у једној капији са дописником једног од највећих француских листова. Ветар je носио, сва-ким јачим ударом, на нас пљускове кише са крупним, влажним пахуљицама. Били смо промрзли и прокисли, прозебли, мокрих ногу. Новинарска дужност, профе-сионални ризик. Поред нас су промкцали ретки про> лазници дигнутих оковратника, шешира иамакнутих на очи. Снага ветра није дозвољавала отварање ки-шобрана. Понекада се појави иза угла, у брзој вожњи, какав велики, црми дворски аутомобил, засени нас му-н>ом својих фарова и нестане брзо у дворскај капији. Ближила се поноћ. Француз се полако и пажљиво раскопча и извуче табакеру. „Да запалимо. Проћи ће нам време брже." „Изгледа да ипак све није тако припремљено, ка-ко je јуче у току дана изгледало. Дуго већају." Једна шибица за тре^гутак осветли глатко, ведро лице мога сабеседника. „Враг ће га знати," процеди он између два почет-на дима своје цигарете, „да ли je обо добро проми-шљеко што се рад«. Бојим се да се неће добро сврши-тн. У нашој исторнји смо имали пример када су се над раздрузганим рушевинама Парлам-ента, искиданог у де-сетнне фракција, стварали аутократски режими. To се никада није добро свршило." „Овога пута HCiMa другог излаза," усудио сам се да противречим славном колеги. „Шта се друго могло урадити? Док je Радић још био у болници, и док je он прокламовао са операционог стола паролу: Кралз и народ, могло je још нешто и да буде. Али данас, када je он мртав, када су се политичке и неполитичке, кул-турне и националне, научне и хумане установе у За-гребу, па чак и певачка друштва, изјаснили против сваке сарадње и сваког контакта са Београдом, нема лругог излаза." „А не верујете ли Ви," — учинило ми се при сла-бом отсјају наших цигарета као да се Француз мало потсмехује — ,,да би ово тешко стање могло да буде чак и помало прижељкивано са извесне стране? Ни-je ли Вам, можда, пало на памет да би могао неко на-мерно да дроби цели политачки живот ваше земље и да тиме доведе до апсурда цео парламентарни склоп њен?" Замислио сам се за тренутак. Били смо већ чули овакве примедбе. Нарочито из Загреба су долазиле, а н из кругова оних који су још увек слепо веровали у непогрешивост парламентарног система и у неопход-ност парламентарног кључа, који може једино да ре-ши сва питања и све проблеме. „Не знам. Можда има нечег у тим гласовима и истинитог, али не могу да верујем. Исувнше je смело^ предузети тако нешто. To би значило играње са др-жавом. Ca народом. А ни међународна ситуација HPije таква да би ма ко могао да ризикује такву игру." „Знате, приметио ми je Француз, Прибићевић сма-тра да je још могуће решити државну и националну кризу парламеитарним путем. Он je то и предложио Краљу. А TO je предложио и Др. Мачек, који покуиш-ва данас да замени покојног Радића. Они су тражили од Краља изборе. Потпуно слободне изборе без ика-квог утицаја власти." „Откуда знате то?" „Чуо сам од њих самнх, пре него што су отпуто-вали. А чуо сам од њих и то, да je Кралз одбио тај предлог." „To je било јасно и најширој јавности још од мо-мента када je изашло саопштење из Краљеве канце-ларије о томе, да су безуспешно исцрпљене све могућ-ности парламентарног решења садашње кризе." „Да, TO je саопштење било јасно, потпуно јасно. Али опет мислим да je можда преурањено." „Неће бити да je тако. Сктуација која je данас код нас у земљи таква je, да само најенергичније ме-ре могу да нас спасу од грађанског рата и од распада. Оне барикаде у Загребу 1 децембра, они преврнути трамваји, црне заставе по хрватским варошима, — све су TO знаци да би избори, ако би се дозволили, иза-звали само још горе и још теже сукобе. И онда, ти би се избори водили на платформи Пречана против Ср-бијанаца или Србијамаца против Пречана, како год хо-ћете. Шта би све из тога могло да произиђе!" Француз заћута. Заћутао сам и ja. Цигарете су нам биле догореле. Ca рукама у џеповима посматрали смо тамну фасаду преко пута нас, иза које се сада радило на доношењу судбоносних одлука, одлука од којих je зависио даљи опстанак државе. Кроз тешке завесе ни једсш трачак светлости није успео да се пробије у све скажннју мсћаву и ноћ. Приђе нам још један колега. „Изгледа да јс ипак Петар Живковић, а не Хаџић." „Један од те двојице je свакако у питању," рече Француз. „Прибићевнћ ми јс то рекао, а њему Краљ. Ие, не, Живковић, сигурно Живковић. Већ због везе са радикалима. Знате „Бела рука" и т. д." И колега са овим важним саопштељем оде далзс, вероватно на телефон. „Петар Живковић," промрмља Француз. „To беше онај што je 1903 године отворио капнју као дежурни официр убицама Александра Обреновића. Чуднсшата каријера. Од малог завереника до дворског генерала, преко команданта Гарде до поверљиве личностн Кра-љеве и најзад до шефа диктаторске владе." Опет остадосмо неколико тренутака у ћутању. v3a-тим Француз продужи као да говори за себе: „Чудни сте Би народи ва Балкану. Имате довољ-но у себи још неистрошене, примитивне снаге, а толи-ко сте обузети својим малим партијским слепилом и својим унутрашњим шовинизмом." Пред блиставом светлошћу тешког аутомобила, који je из дворске капије завио у улицу Кралза Мила-на, затворисмо за тренутак очи. „И како сте то правили државу са 40 странака и ишли на изборе расцепкани још када сте бирали сво-је претставн'ике за Уставотворну скупштину? Не пра-ви се држава тако! За вас су постојале две могућно-сти: нли да једна јака личност безобзирно уништи, у великом замаху са добол>но ауторитета, све мале уну-трашње рачуне и сва размимоилажења међу вашим разним народима и племенима. Или, ако то нисте има-ли, иисте смели да донесете свој први устав а да нај-снажнија хрватска група, која je у исто време прет- стављала хрватске масе, не учествуЈе у његовом до-ношењу." „Имате право, али шта je могло да се уради? Јаке личмости није било, а устав je био потребан. Боље je ма какав него никакав." Још два новинара придружила су нам се у нашој капији, тражећи такође заклона од неврвмена. Један Немац и један Београђанин. „Занима ме из каквог ће се резервоара извући хр-ватски заступници у овој влади, која се спрема," ре-че Немац. Француз се накашља. „Мислим да je то већ прилично јасно. Ако поли-тичке странке не могу да се појаве, онда ће то бити масонске ложе. Ви иначе овде, у овој земљи, нисте имали још од 1918 године ни једну владу, која не би имала најутицајније своје чланове из редова слобод-них зидара, — као уосталом ни остале балканске др-жаве." Немац je дуго и темељито брисао нос. Најзад, ка-да je завршио свој посао, обрати се Французу: „Па да, сви ови народи на Балкану, којима су свет-ски рат и његове последице дали самосталне држа-ве, више или мање спадају у ваш политички домен и све њихове политичаре држите преко вашег Великог Оријента." Француз се кратко насмеја. „Боље je тим! путем, него другим, компликова-нијим." Немац je пао у ватру: „Разуме се, за вас je то једноставније. Тако je ва-ма свеједио, која je странка и која je струја на власти на Балкану. На сваки начин, њени шефови су чланови ложе. На сваки начин, најутицајније чланове владе, па ма из ког табора се она састављала, ви држите преко ложе у рукама." л.^ i Дискусија je узела обрт француско-немачке диску-сије 0 Европи и њеном Југоистоку. „Ми не можемо да дозволимо," приметио je Фран-цуз, „а TO ћете Ви и разумети, да Иемачка поново стек-не привредни и политички утицај у овим крајевима, којн je затварају у њеној тежњи према Истоку. Уоста-лом, за нас je још увек најједноставније и најјевтшшје преко ложа и помоћу неколико црвених трака легиЈС части прикупити најважније људе балкапских зема-ља. Зато ми данас потпуно мирно можемо да посма-трамо промене, које се одигравају у овој земљн. Наша левичарска штампа he, .разуме се, да скочн иа ауто-крату Александра и његовог генерала, али спољна по-литика ове землзе н њена општа оријентација се неће променити. Ту не помаже никакав утицај. Ту je слаб сваки покушај. Уосталом, ви не претстављате никакву атракцију за ове народе који траже заштиту, једни од великог руског блока, други од Италије. Ви не може-те дати ни једно нн друго." Пошао сам полако према дворској капији. Изгле-да да су саветовања у двору била готова. Низ аутомо-била са спуштеним завесама покуљао je из дворске капије. Сјајне, оштре купе бљештаве светлости парале су кроз снежну ноћ. А СЈтрадан, у ванредним издањима, на афишама које су свуда по вароши биле излепљене, прочитао je народ Срба, Хрвата и Словенаца, прокламацију свога Краља у којој се каже: „Наступио je час када између народа и Краља не може и не сме бити посредника. Жалосни раздори и догађаји у Народној скупштини поколебали су код на-рода веру у корисност те установе. Уместо да парла-ментаризам развија и јача дух државног и народног јединства, он je, овакав какав je, почео да доводи до духовног расула и народног разједињавања. Чувати јединство народно ћ делину државе, то je највиши циљ моје владавине и г i мора бити највиши закон за мене и сваког. Ми мора.ло тражити нове методе рада и кр-чити иове путеве. Ради тога решио сам и решавам да устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28 јуна 1921 године престане важитн. Народна скупштина ра-спушта се." Отпочео je период диктатуре Краља Александра. Један покушај, који je ишао на то да спасе унитари-стичку и централистичку форму државе, а тиме и основ-ЈГу мисао на којој je држава саздана. Широке масе прихватиле су у први мах нови ре-жим са одобравањем. Али шефови разних странака, уколико нису ушли у нову владу, и њихове истакнуте при':талице задрж.али су свој став. Ако нису више мо-гли да воде своју политичку борбу отворено на тере-ну, слободном речју, они су почели своју акцију да претварају у пропаганду од уха до уха, подземним агитовањем. И као што je мој сабеседник из н:оћи, коју смо провели у очекивању великог догађаја, тачно предви-део, слободни зидари су дали новој влади неколико најистакнутијих њених чланова. Влада, која je прихва-тила стање од 6 јануара и имала да га спроведе у де^ ло, по своме саставу није била таква да би могла ту замисао да изврши до краја. Шефови старих странака ушли су у њу са свима својим предрасудама и са свима својим старим политичким везама. У суштики, многи-ма од н>их дала je диктатура, иза које су се заклони-ли, могућност за несметан наставак свога котерија-шкога рада. пр-жаб^ се- ^спад-а ПАД МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА Владе су долазиле и одлазиле. Ређале су се једна за другом. Ca краљем Александром нестало je са позорнице југословенске политике 1934 године најјаче личности 1<оХу' je Србија дала Југославији. Позадина његозог краја у Марсеју je мутна. Много компонената сарађи-вало je при катастрофи. Сам атентат извршио je један познати терориста, члан ВМРО. А тада je европска јав-кост први пут чула и за хрватску емигрантску органи-зацију, за Усташе. У Александру je требало погодити носиоца идеје о Југославији, о јединственој Југосла-вији под српским воћством. С друге стране je, међу-тим, само спровођење атентата олакшано дрлсањем владе Француске републике, опредељене масонеријом, која je морала да зна да се атентат спрема и која je пропуштањима, која се не могу оправдати, и лабаво-шћу приликом спровођења мера безбедности омогућила атентату пун успех. Мора се на сваки начин веровати да je међународна масонерија била један од важних чинилаца у Александровој смрти и да су пројектп, Koje je Краљ спремао у погледу преориентације спољне и унутрашње политике Југославије, били и један од. разлога његове смрти. Александар je био човек велике енергије и вели-ке интелигенције. Његова амбиција хтела je да створи од Југославије јединствену државу, која би била до-воЈБно снажна да послулш као политички инструменат за његове даље планове на Балкану. Имао je, као сви људи, својих грешака. Једна од најтежих била je та, што ннје умео да пронађе праве људе за спровођеље својих намера, што није умео да нађе сараднике који би га схватили и који би његове планове заиста могли да спроведу у дело. Тако се десило, да су се изаТ^е-говог имена крили многи који су били све друго, а са-мо не корисни њему, династији и држави. Александар je био човек великог формата, који je сконцентрисао југословенску државну мисао у својој ' лнчности. Ca његовом смрћу настаје опадање те ми-сли, а самим тим припрема се и пропадање државе, ко-ја je на тој мисли била заснована. Исцрпно приказивање Александрове личности остаје један од важнијих задатака историје балканских на-рода. Под владавином намесннка дошла je прво наупра-ву земље влада Богољуба Јевтића, једног од истакну-тих српских MiacoHa. Последње краљеве речи, —■ биле оне истините или измишљене, — искористио je он по-литички у TOM смислу, да je њему лично Краљ предао аманет да чува државу. Човек Друштва народа, потпу-но подлон<ан Ке д' Ороеју, слаб, а жељан да претстав-ља ауторитет, Јевтић je хтео да настави у њеним сполз-ним манифестацијама Александрову политику, једну политику која je постала неспроводљива, јер je само врло јака личност могла да je води. А те личности више није било. Дошло je понова до политичке итре између Ради-ћеве странке, чији je претседник и аутократски шеф постао бивши Радићев секретар Др. Мачек, с једне стране, и српских демократских странака које су за време диктатуре Краља Александра биле забрањене, с друге стране. Јевтић иде на изборе и према оеби има удружену српско-хрватску коалицију. Мачек, тек пу-штен из полнтичког затвора, ставља се на чело демо-кратске опозиције и у једном писму, које упућује ше-фовима српских старих демократских странака, из-јављује: „Предлог србијаиске опозиције да будем ja носи-лац целокуппе опозиционарске листе, ке сматрам само својом личном почашћу, него дрн<им да би то био ве-лик корак узајамном зближењу, а тиме и коначном ре{ шењу хрватског питања у границама ове државе." Избори дају Јевтићу извесну већину, али он брзо после тога пада са власти, а са њим и цела спољно-политичка оријентација, која je била одлучујућа за Ју-гославију од даиа њеног оснивања до доласка на вла-ду Милана Стојадиновића. После трогодишње владе Милаиа Стојадиновића, у децембру 1938 годи«е, у доба када се над Европом већ скупљају оловни облаци који носе тешку олују, Милан Стојадиновић расписује изборе, који треба ње-говој влади да обезбеде вођење државних послова све до пунолетства младог Краља. Био je TO дан напоран и пун тешке нервозе. Сто-јадиновић je ушао у изборе, у којима je сконцентри-сао сву пропаганду на своје име и свој углед. А имао je и разлога да своју личност постави у центар агита-ције. Велике су се промене биле одиграле у међуна-родном положају Југославије, значајне и далекосежне. Југославија се извукла испод туторства западних сила. Између ње и Немачког Рајха, који je све више узимао у своје руке судбину Европе, односи су се продубљи-вали у привредном и у политичком погледу. Политика Југославије, у периоду владе Милана Стојадиновића, била je сва у знаку међународних зби-вања и спољно-политичке преоријектације. Цело телси- ште своје делатности Стојадиновић je био пребацио на међународио riojbe. И први пут откако je Југославија створена, оиа се појављује као важан чиннлац на европском Југоистоку, политички блиска Немачком Рајху. Посете које je учииио Стојадиновић Берлииу и Риму, и низ важних посета које je Београд примио у TO доба, у коме су се државиици страних земаља ређа-ли у југословекској престоници, дао je иериоду владе Милана Стојадиновнћа сјај који je бацио у засепак све његове претходнике. Сползна политика тога псриода сва је,у знаку кидања свих веза и обавеза међупародие природ-е, у којима je до тада била Југославнја. Мови лик Европе, који се стварао после доласка на управу иациоиалсоцијалистичке револуције у Мемачкој, тра-Јкио je иову политику. Старе везе, засповане на тези заокружавања Немачке, чијн je последњи велики прет-ставник био Луј Барту, нису могле Biiuie да обезбеде државама Балкана, а најлање експонираној Југослави-ји, политнчки мпр и безбедиост. А можда je још и један уиутрашњи политички мо-менат играо ту велику и важиу улогу. Хрватско питање, ианова отворено као болна и ду-бока рана после смрти Стјепана Радића, привремено у земљи прикривено за време диктатуре Краља Алексан-дра, отворило се опет пуном важношћу и јачином. Оту-да je OHO још и иадаље претстављало централиу тачку унутрашњег државног живота, централни проблем око кога се окретала цела унутрашља политика Југосла-вије. Од Радићеве смрти 1928 године, пуних 10 година претставници већине Хрвата пису више учествовали у политичком животу државе. Политички Загреб стајао je по страни, не сарађујући у ономе, што je радио по-литички Београд. И тек 1935 године, за време избора које je водио Богољуб Јевтић, појавио се први зрачак сарадње између хрватских и српских страиака, али не CJ c o o c s ij 2 0 o J< 1 = 0 u S 1 P — cz n P, z: s: n •X c p o з: p o' ■5 c ^ n r- r: c s c c: c ^ з: s z: o ^ _ Г. p •c ^ Г: S' zs o n. ■< — — p — ä O Г" i; ^ c - 'jj r 3 5 I § u: r - г> 3 ГЗ O — — n ^ —. TZ o ü o ГЗ 22 — r; iE >. = >> X c. f- — c Г s c: c F ГЗ fc EH Г- сз - o < rf Ц t: H z zi r; i-t CJ ■ • O m — ^ >. Cl. ГЈ er: -B- — QJ o a m OJ O d 'J O £ X cz aj H o cj O ^ aj ГЗ ZJ O. — >i c: 'J 3 CJ H ^ o П lä C на конструктивном и позитивном, него на негативном програму. Отада, па за све време владе Милана Стоја-,, диновића, др. Мачек je изграђивао своју политичку и1! привредну организацију у Хрватској у таичине. Све без ' Београда, све против Београда. Докле год je хрватско питање било постављено као упутрашњи проблем Југославије, дотле оно није могло да буде толико опасно, да озбиљно нагризе ин-тегритет државе и пољуља државну заједницу. Зато je, природно, Београд увек тежио да обезбеди уиутра-шњо-политички карактер хрватског пита^ћа, кад га већ није хтео да реши на оној бази на којој су Хрвати очекивали његово решење, и кад већ Хрвати нису при-стајали да се оно реши на начин, на који je Београд замишљао солуцију. Док je тежиште европске ситуације лежало, што се тиче европског Југоистока, у рукама Француске, Београд je увек водио политику тесног наслона иа Па-риз. To ј€ могао у толико лакше, што су миннстри ино-страиих послова, изузев краткотрајног првог периода када je бивши претседник Југословенског одбора Др. Трумбић заузимао то место, увек били Срби. Париз je играо са своје стране на карту Београда и на тај на-чии je спречио да се Хрвати могу појавити на међуна-родном плану, тражити заштиту од некога ко би био довољно јак да им je пружи. После 1933 године, у Ев-ропи настаје промена тежншта. Београд се оријенти-ше према Берлину. To je донело co60iM и у унутрашњо-политичком погледу, у вези са хрватскнм питањем, неу-■гра/1изовање и локализовање тога питаља. Хрвати, са своје стране, баш у то доба, преко Др. Кри^евића тра-же подршку у Паризу. У Паризу, који у то доба више ј није могао да буде равноправан партнер све снажнијој Немачкој. Било би, разуме се, исувише смело, ако би се твр-дило да je овај унутрашњн политички момеиат био меродаван за велику преоријентацију Југославије и њене спољне политике, али je, у сваком случају, та преоријентација природио довела собом и наведепу унутрашњо-полнтичку гшследицу. И тако je, 11 децембра 1938 годиие, с једне страие стајао Милан Стојадиновић са својим спољно-политич-ким успесима, но без решења хрватског питања н без одговарајућих снажних потеза у унутрашњој полити-ци. А с друге стране су стајали удружени Хрвати под Др. Мачеком и српске демократске групе Удружене опозиције. Ту су се сакупили и они који су владали пре 6 јануара 1929 годнне, и они који су владали по-сле њега. Др. 1Маче1< се нашао у једном табору са Јев-тићем, против кога je био три године раније, 1935 го-днме, склопио изборну коалицију са српским странкама. У краткоталасној радиостаници Централног пресби-роа у Београду била je целога дана кошница, у коју су пристизали изборни извештаји и одакле су они опет слати кроз етар са коментарима. Седео сам тамо од ју-тра до касно у ноћ, сређивао извештаје и диктирао текстове за спикера. Било нас je неколико у соби. Из-вештаји су стизали од среских начелника, који су хте-ли брзином свога обавештавања и позитивним резулта-тима за владу нарочито да истакну своју ревност, оче-кујући да ће на одговарајући начин бити примећено, колико су предани своме послу и како владииа изборна листа добро пролази у њиховом крају. Делимични ре-зултати, разуме се, јер се гласање имало да заврши тек касно увече. Дао сам их на објављивање, пун слутње да ће коначни резултат бити далеко од онога што je очекивао сам Стојадиновић. Сетио сам се, како je пре неколико дана био код мене претставник једног од највећих италијанских ли- стова. Био je дошао право од претседника владе, који га je упутио да се код мене упозна са начином изборне пропаганде. „Дао ми je сјајан интервју ваш претседник," рече ми Италијан, још сав под утиском разговора који je имао са Стојадиновићем. „Интервју који je заиста врло отворен у својим излагањима." „Мислнте ли да га објавите пре избора?" „Свакако, тим више што je у њему садржана и јед-на занимљива прогноза." „Прогноза 0 резултату избора? Баш ме занима да je чујем!" „Да. И да видите шта каже претседник." Италијап узе да прелистава свој блок и нађе то место које je тражио. „Ето: 75% гласова су му сигурки а за осталих 25% бориће се са Мачеком. Тако ми рече Стојадиновић." Био сам покушао да одвратим дописника од наиере да тај део интервјуа објави. Мислим да сам у томе и ус-пео. Извештаји који су пристизали из земље од разних организација и установа били су далеко од тога да оправ-дају тај великн оптимизам. Морало се с правом оче-кивати да ће резултати избора бити свакако још сла-бији HO што je био изборни резултат којн je постигао Стојадиновићев претходник Јевтић. Хрвати су били компактнији но икада. И заиста, извештаји који су ми долазили у току пре подне у радиостаницу, показивали су да je само у срп-ским крајевима изборна листа Милана Стојадиновића била победоносна. Хрватска je компактно гласала про-тив, а за свога вођу Др. Мачека. Између појединих извештаја водио се разговор. Говорили смо 0 политнци Милана Стојадиновића и о њеним добрнм и рђавим странама. Морали смо да се сагласимо сви у једном: колико je год спољна политика била добро вођена и сјајна, толико je у унутрашњој политици било пропуштања и занемаривања, а наро-чито у погледу хрватског комплекса. „Ето, рече један од присутних, у чему je основна грешка: не моЈке се данас више прећи преко Др. Ма-чека. Не може се ниједна политичка комбинација по-ставити против Др. Мачека. Не могу се MMMoiiiiii Хр-вати, који су данас сви у једном чврстом блоку." Неко je приговорио: „Па не може се ни са Хрватима. Они траже оно што je немогућ«, траже дробљење државе. Ако им се данас да аутономија, сутра ће тражити федерацију, а прекосутра ће прогласити своју пун^,^самосталност и независност." ' „Они ће пре отићи из ове земље, ако им се не буде дала могућност да у њој остваре макар један велики део својих аспирација и жеља." „Да, али се онда намеће за нас питање шта смо радили двадесет година у овој земљи, ако треба да почнемо сада испочетка, са 1918 годином, и са понов-ним стварањем Српско-Хрватско-Словеначке државе. Уосталом, није то највећа грешка. Има друго нешто, што je много важније и много теже. To je онај рад на пола, она недовољна енергија у стварању једног заи-ста ауторитативног режима." „Није TO тако лако са ауторитативним режимом, када су у влади поред Стојадиновића још и Корошец и Спахо, који су обојица против стварања тоталитарне странке. И сем тога, како би изгледала таква тотали-тарна странка само на српској бази? To би значило то-талитарна јединствена странка, фашистичка странка, само у српском делу, а то значи сталан и непоштедан сукоб са хрватским делом." Стигла je нова хрпа извештаја. Овога пута из Хр-ватске. Први извештај био je већ поразаи за владу. У дотичном срезу гласало je 10.200 гласача за Мачека а 3 за Стојадиновића. Показао сам извештај присутнима. „Разуме се, то je оно што сам и раније рекао," про-прати читање извештаја један од присутних. „Зашто није Стојадиновић направио споразум са Мачеком када се са њим састао у ловачкој кући код Брежица? Разго-варали су дуго и разишли су се без резултата. После тога je Мачек давао само још најнегативније изјаве о Стојадиновићу. И да je Стојадиновић можда тада био приступачнији..." Други упаде: „А да je можда Стојадиновић тада имао одрешене руке и могао да буде предусретљивији, можда би мо- / гло да буде споразума. Ми не знамо ништа о томе, ка-кве je инструкције Стојадиновић добио и докле су ишла његова овлашћења у попуштању према хрватским захтевима." Разговор опет скрену на питање тоталитарне странке. „Ето, чу се неко из угла, кад рекосте малочас оно за српску фашистичку странку, паде ми на памет дола-зак грофа Ћана у Београд. Тада je 300 младића обуче-но у зелене кошуље и постројено на станици. Истих 300 младића пожурили су у просторије странке, да се поново построје пред грофом Ћаиом. И истих 300 мла-дића су имали, у току боравка италијанско.' министра, још неколико пута прилике да се постројавају н да тако прикажу госту почетак стварања једне формације, која би имала да буде пандан италијанским црним кошуља-ма. Не ради се то тако. Или 50.000 униформисаних, који су претходно идеолошки уверени и у свему ди-сциплиновани, или ни један. Али ово овако je морало да делује само негативно." „Па није могло друкчије," одврати један који je већ раније бранио неодлучност Стојаднковићеву. „Иије Q с f' могло, нити даиас још може јер Корошец није зато и спречава то." Сетио сам се како сам пре извесног времена прису-1 ствовао једној седници којој je претседавао Др. Сто-4 јадиновић, а којој су били присутни Др. Корошец и још Ј неколико најважнијих чланова његове страике. Иа тој ^ седннци Др. Стојадиновић запита Др. Корошца, који je седео поред њега, какву то значку носи у рупицн од капута, уместо значке ЈРЗ. Корошец одговори: „Данас сам био на авијатичарској изложби и но-«.'им авијатичарски знак. Јуче сам имао знак ЈРЗ, а ко •Н 'ji зна какав ћу сутра знак да ставим." Био je TO тежак утисак. Стојадиновић je једаи тре-нутак скупио уста, па je онда, на њему својствен на-чин, са малим смешком, као да схвата то све као добру шалу, прешао на други разговор. Настала je мала пауза у разговору док сам прегле-давао ново приспеле извештаје. Видело се; у Хрват-ској Мачекове присталице компактно и сложно одлазе на изборе. Пред ?биховом снагом и одлучиошћу про-тивници, уколико их има, не усуђују се да дођу иа би-ралиште. Врата се отворише нагло. Указа се на њима Сто-јадиновић, крупан, ведар, супериоран, самоуверен. Иза њега његова пратња. „Шта има ново, како стојимо?" Питање, изговорено оним помало назалним гла-сом, који није био у складу са велнком и снажном фи-гуром југословенског државника, било je постављено као да je већ у њему био садржан одговор: све je сјај-но. Одговор међутим није могао да буде баш тако оп-тимистички. Стојадиновић брзо приђе и погледа хар-тије које су лежале на MOiwe столу. „Све je добро, све ће добро бити. Види се, Срби гласају за меке, а како je са Мачеком још ћемо видетн. Мереда нигде нема, а одзив je, како ми кажу, врло велик." Још неколико примедаба, неколико кратких пита-ња, па Стојадиновић оде, ведар и пун самопоуздања као ijiTo je био и доиЈао. Настави се прекииути разговор. „Није TO баш тако са Корошцем," рече онај који je малочас већ говорио. „Има ту једиа важнија поза-дина. Ипак je Корошец најпаметнији од наших држав-иика, и он тачно зна да се у овој земљи не може гла-вом кроз зид против Хрвата. Видели сте да није ни у једном од својих говора напао Др. Мачека, и да je цела његова политика била спроведена тако вешто, да се нпак са Мачеком не прекину све везе нити попале сви мостови." „У томе баш и јесте ствар. Он је_дволичан, он није искрен." „Не ради се ту о искрености или неискрености. Он je државник, који гледа целину државе и који се тру-ди да спречи коначни прекид између Београда и За-греба. Он je против шовинизма. А у овим гестовима он види баш, природно, тај шовинизам." Дискусија се развијала даље. Нисам могао више да слушам, јер сам морао да издиктирам неколико ко-ментара уз дотадашње резултате гласања. Имали су право обојица. С једке стране je заиста Корошец претставлзао извесну кочницу за Стојадино-вића у влади, и трудио се да задржи у својнм рукама што више утицаја на рад Стојадиновићеве странке, по-што јој je он био потпретседник. Али, с друге стране, он TO није чинио ни из каквог самољубља нли неке личне амбиције. Био je исувише велики патриота, ису-више свесан историске дужности једног државника, па да би имао ма каквих личних прохтева. Снажна личност je био Корошец. Многи нису ра-зумели, зашто je он пристао да ступи на чело владе после убиства Стјспана Радића. Међутим, тада je баш љегов пристаиак да на себе узме терет вођсња држав них послова у једно од најкритичнијих периода за др жаву, показао сву његову одаиост држави н сву ње гову мудрост, његово oceiiapbe одговорности и његов( пожртвовање. Па када je ушао у шестојануарску вла ду, која je била, са малим изузетцима, сва масоиска, oi je гледао у томе свакако само начии да спречи да та влада оде у централистички екстрем. Хладнокрван и искрен, далеко од макакве политичке себичности, Ко-рошец je био фанатични присталица идеје о Југосла-вији. Говорио ми je касније једном приликом, када je, после споразума Мачек—Цветковић, изгледало да се Југославија удаљава опет од пута ка стварању једне нације и иде у правцу уважавања центрифугалних снага: „Све je ово пролазно. А не треба сада ради попу-штања централне стеге већ предвиђати распадање др-жаве. Проблеми живота Јужних Словена, у простору који им je историја дала, могу да се уређују само њи-ховим споразумом. На крају крајева, сви смо ми ипак овде један народ, па било да се то без икакве потребе декретује службено, било да се декретује обрнуто, да смо три или четири, или не знам колико народа. Тешко би само било, ако ови народи коначно не би могли да се стопе у један. Јер у том случају не би било више ни дрлсаве." И још једну ствар je увек Корошец говорио, тако да су његови противници, па и пријатељи који га нису разумели, већ говорили о томе да пати од маније го-њења: масонерија je била за њега црвена крпа. Позна-вао je њену делатност. Био je њен фанатични против-ник, и као реални политичар и као католички свеште- ник. А судбина и чињеница да су на врху српске инте-лигенције увек били у доминантном положају слобод-ни зидари, чинили су да je Др. Корошец врло често мо-рао са њима да седи у једној влади и да са њима скла-па компромисе. Друго, као први од југословенских др-жавника он je схватио сву озбиљност јеврејског пита-ња, н кадгод му се дала прилика и могућност, он je беспоштединм мерама, које су бнле у његовом дома-шају, иступао противу јевреја и јеврејства. Као мини-стар просвете, он je касиије завео „нумерус клаузус" у школама, припремио уредбу о искључењу ј.евреја из штампе, позоришта, филма и радија. И његова изне-надна смрт, која га je отргла његовом народу на неко-лико месеци пре пропасти Југославије, затекла га je баш у доба најсиажније акције у томе правцу. Али, 11 децембра 1938 Др. Корошец je још ! био члан Стојадиновићеве владе, и као министар уну-трашњнх дела водио je изборе. Од његове политике, која je била против прелома са Хрватима, остало je тада једино то, што je изборе у Хрватској водио на најлибералнији начин, као што се од времена постоја-ња државе па до њега нису никад водили. Дан се приближавао своме крају. У великим го-милама лежали су кратки извештаји из поједнних из-борних срезова. Коначни резултат се већ могао назре-ти. Видело се да je политика, коју je Стојадиновић во-дио у земљи, била промашила свој циљ. Број гласова владе и опозиције, у чијем je саставу најјача била Хр-ватска сељачка странка Др. Мачека, био je скоро јед-нак. Када се зна да су народне мањине, као увек, гла-сале за владину листу, када се зна да су избори у Ср-бији били далеко од тога да буду тако либерални као у Хрватској, онда je јасно да народ није био у својој већини за Стојадиновића, и да овај није успео својом спољном политиком да надокнади тешке грешке својр. jaiyTpamite политике. Вероватно се ту, што се Срба и православног еле-мента тиче, појавила по својим последицама борба око Конкордата, која je била усковитлала иајстрашнију опо-зицију српске православие цркве и српског иарода. Девет сати увече. Избории резултати нз Словеније су били у целини већ познати. Из Хрватске такође. Из Србије већим делом. Стојадииовић je седео већ неко-лнко сатн у оној малој соби краткоталасне стаиице. Из-гледао je уморан, мада се увек још држао иа свој ста-ри, самоуверени начин. Његова мека, бела рука играла се нервозно са црвеном оловком, којом je обележавао кратке примедбе на ивице изборних извештаја. Уђе је-дан чиновник. „Министар господин Др. Корошец би хтео за неко-лико минута преко радиостаиице да се захвали својим земљацима за њихов став и њихово гласање." Поздрав између Корошца и Стојадиновића био je кратак. Корошец свеж и насмејан, ружичастих образа, још увек импозантан у својој старости. Према љему Стојадиновић, који je успео да поврати сву своју без-брижност и сву своју сигурност. Неколико речи свега je проговорио Корошец кроз микрофон. Али њима je јасно ставио до знања не само својим бирачима, пего много више политичком Београ-ду, па и Стојадиновићу, да се он осећа вођом Словена-ца, и да као такав заузима одвојен и самосталан став у политичком животу и развоју прилика. „Да, драги претседннче," — саопштио je радосно и са наглашеном љубазношћу Стојадиновићу, када се вратио са микрофона, — „победа je велика, то јест моја победа. У свима срезовима Словеиије имам већи-ну, сви моји кандидати су изабрани, а ниједан про-тивник." Ове речи, изговорене оним њему својственим јези-ком који je био мешавина словеначког и српског, или боље рећи српски са словеначким нагласком и слове-начким облицима, биле су више но јасне. Хтео je да каже: ови људи који су изабрани у Сло-венији су моји, а не наши. Ja сам добио од Словеније легитимацију. Данас више но што сам je икада имао. Пришао сам Стојадиновићу када je Корошец отишао. „Требало би да и Ви проговорите неколико речи на радију." Стојадиновић се осмехнуо и показао руком на хрпу извештаја. „Ово није баш тако славно!" „Да, али народ очекује несумњиво, био са Вама или против Вас, да чује Ваш став, да чује шта ћете рећи на крају овог одлучног дана," усудих се да приметим. „Шта бих могао већ да им кажем?" „Требало би рећи н^еколико речи захвалности и си-гурности." „Па добро," пристаде Стојадиновић после дужег размишљања. „Напишите шта мислите, па ми дајте да видим." Отишао сам у другу собу и издиктирао неколико реченица захвалности бирачима, уз изразе уверења да ће се политика, вођена дотле, наставити и даље. Пуних пола часа гледао je Стојадиновић у оних не-колико реченица на хартији пред собом. Његова рука чупкала je и гладила густе, дуге обрве, увртала их и размрсивала. Не знам који je био ток његових мисли, али сам осећао да га je у том тренутку савладала свест 0 томе, да су ти избори, уствари, његов пораз н да су они сигнал за његов пад. Полако je својом црвеном оловком брисао реч по реч другог дела тог кратког го-вора. Избрисао je оне реченице које су говориле о томе да he наставити cßojy полнтику и з'будуће истим прав-цем, појачаном енергијом и неизмењеном одлучношћу, „Не могу ja да прејудицирам одлуке Намесиика. Ja не знам шта he он решити," објаснио je, као да го-вори за себе. И опет се удуби у читање оне преостале три или четири реченмце. Верујем да ннје ни впдео речи у које je његов поглед био упрт. Били смо сами у соби. Oceliao сам да се у том тренутку у Стојадинов1и1у одиграла једна мала унутрашња катастрофа. Иије било вишс ■оног ведрог самопоуздања на његовом лицу, када je најзад устао са хартијом у руци, да стане у другој соби пред микрофон. Мпак, пред техничарима који су стајали око инсталација, његово се лице опет развукло у мали, супериорни ociMejaK. Али његов глас којим je изговорно свој кратки говор, био je без уиутрашње снаге и без уверљивости. Када je пошао касно у ноћи кући, Cтojaдинoвиh je повео са собом техничког шефа радиостанице, једног инлсењера. „Да ми израчуна проценте гласова," објасиио je са смешком при опроштају. Остао сам сам са гомилама хартије, које су обеле-жиле крај једне политике и својом садржином изазва-ле оно што je убрзо после тога дошло. Je лн заиста Енглеска тражила категорички још раније од Намесника да доведе друго лице иа место Стојадиновића, који je својнм посетама у престоница-ма Осовине био подвукао и формално нову оријента-цију Југославије у спољној политици? To иисам знао. Али, ако je такав захтев постојао, он није могао Сто-јадиновића да обори, да унутрашња слабост његове владе није тако јасно изашла на видело у избопима који су се тога дана одржали. Уморан и исцрпљеи по- шао сам пред зору кући. Било ми je као да сам дожи-вео трагедију. И заиста, трајало je свега непуна два месеца, када je једне вечери Стојадииовић изненада примио писмо петорице чланова своје владе, од којих je један био Драгиша Цветковић, двојица муслимани, а друга дво-јица претставници Др. Корошца, кога je у међувремену Стојадиновић уклонио из владе, сматрајући да ће му тиме умањити значај. Писмо je гласило: „У данашњој дискусији у Скупштини констатовало се да у влади има различнтих мишљења о питању на-шег споразума са Хрвап-пма. Међутим, сматрамо да смо дужни из крушгах државких разлога припремити иут и приступити што пре дефинитивном решењу овога споразума са Хрватима. Мислимо да влада, у садашњем саставу, претставља запреку за решење овог важиог питања, па нам je част из тога разлога поднети оставку." И када je Стојадиновић са писмом у руци отишао Кнезу Намеснику у Двор, тражећи сагласност да дру-га петорица попуне места оних који су дали оставке, наишао je на Кнеза, који му je хладно и одлучно изја-вио да у овој ситуацији сматра да треба владу да са-стави неко други. Тако je пао Мнлан Стојадиновић. СПОРАЗУМ У крајњем западном углу Југославије, уоквирено високим врховима Алпа, лежи мало, затворено-зелено, мирио језеро: Блед. Поред његових обала, обгрљене зеленилом негованих паркова, стоје снежно беле виле. Велики хотели огледају се са својим терасама у тихим језерским водама. Мали, ведри чамци браздају глатку површину. Весели људи су у њима. Препланула тела покрећу весла. Одломци безбрижних мелодија трепере у ваздуху и губе се међу високим јелама околних бре-жуљака. Шареиа, ведра гомила, из свих крајева света креће се улицама и путевима, седи на кафаиским тера-сама, смеје се, прича, чаврља. Слика најдубљег мира. Слика људске безбрижно-сти, пуна сунца и живота, готово раскалашна. Било je TO последње искоришћавање јасног, топлог лета, пре оних великих догађаја који ће неколико дана доцније потрести свет и бацити животе свих оних многих људ-ских бића на друге путеве, у бол и бригу. И само пажљиви посматрач могао je у овом тако радосном киптању, у сликама пуним боја, у ноћима пу-ним музике и врелине иа терасама иад тихим језером, под шареним лампионима, да примети знаке једног расположења нервозног очекивања потопа, страха пред потопом. Било je TO последње дисање пуним плућима, последње раскалашно комешање једног света над ко- јим je тешки облак европске судбине, сив и олован, већ био прекрилио плаво небо. Било je као прсд олују, кад кроз мали отвор у гу-сто нагомиланим црним облацима још хитро и овлаш успе зрак сунца да се прокраде и да дочара светлу злат-ну пегу на землзу, која се всћ сва скуиила у нсмом страху пред догађајима који тек што се нису елсмен-тарном снагом стуштили на iby. Био je 26 август 1939 године. Блед, весело интимно алпијско језсрско место, већ je видео многе догађаје од највеће важности за живот југословенске државе. Из Београда, врелог као усија-на пећ, сваког лета je бежало све што год je у престо-ници на ушћу Саве у Дунав одређивало судбипу земље нли учествовало у том одређивању, у Алпе, на Блед. Кад je Краљ Александар одредио себи то место за летњу резиденцију, изабрао je мали замак кнезова Вин-дишгреца, на самој обали у тихом малом заливу, нат-криљеном високим старим дрвећем. Ту je летовао. За-мак je прекрштен. Сувобор се звао, за успомену на ме-сто где je Александар славио као Регент једну од сво-јих великих војничких победа. Пратећи Краља, нза-брала je и влада, а са њом и претставници страних сила, тнхо алпијско језеро да тамо проведе вреле лет-ње месеце. И Кнез Павле држао се традиције коју je устаио-вио Александар. У близини Бледа, на малом узвиплењу, опкољеном великим, брижно негованим старим парком, стајао je његов дворац Брдо. Између Брда и Бледа ју-рили су лети глатким друмовима кроз тамне шуме и ведро зелене ливаде, серпентинама и преко мостова велики црни аутомобили. И шарено, весело комешање међународних туриста давало je бљештав оквир озбиљ-ним државннм пословима који су се ту одвијали. Маршал Геринг, који je први пут дошао у Југославију на са-храну Краља Александра, примио je Стојадиновића у спо.м ло-иачком дворцу Каринхал, ириликом и>еговог бавл-)ења у Не.мачкој. ■g ■< g Q ^ e E = = Ö " C - c = g cc i: r i E Ш 5 S' I •c o = ■< C o o c; S Ч -h;- v: 2 o = o s ш u: с. о о о о о о 2 о ä. о = Л S 2 =; л 2 J-, — U .Si Ö S гз н 7 " н >. 11' i- ^ о с о = U t_ — _ О га с", о 1 i = о с. f- ^ г 5 В I = S f п V: S ? Г сЗ = — с ._. = - X Оном 26 августу претходили су велики догађаји. Цветковић je образовао, после пада Милана Стојади-новића, 5 фебруара 1939 године, своју прву владу. Као најважнији чланови ушли су у његов кабинет мудри стари Словенац Корошец и астматични муслиман Спа-хо. И одмах по образовању те владе њен je шеф иза-шао пред Народну скупштину са изјавом да je циљ ње-говог кабинета споразум са Хрватима. Тешка борба између његове владе и Милана Сто-јадиновића, који je корак по корак бранио положаје које je тако дуго и са толико сјаја заузимао, окончана je у корист нових људи. Један за другим отпали су сви они од Стојадиновића који су још до пре неколико дана гледалн на све начине да му се додворе и да га увере у своју непоколебиву оданост. Велика већина, коју je имао и поред мале кзборне победе, благодаре-ћи мудро смишљеном систему одређивања мандата у Скупштини, прешла je са развијеним барјацима у табор нових властодржаца. Нису то били начелни мотиви. Ра-дило се опет једном о оној поганој парламентарној игри, о жељи за положајима и частима, која je целу руљу професионалних народних заступника привела новом претседнику. Историја се понавља. Исто тако као што je Стоја-диновић, као члан Јевтићеве владе, оборио свога шефа и преузео његове присталице, постао je сада Цветко-вић истим средствима господар лабилне плеве народ-них посланика. И већ неколико недеља по образовању своје прве владе одлетео je Цветковић у Загреб и учинио je тамо Др. Мачеку своју прву протоколарну посету. Посете су се наставиле. Преговори су били дуги и компликовани. Хрватска je имала да добије свој засебни статус, засебни устав у оквиру краљевине. Требало je то да буде почетак издељивања дрнсаве у федеративие орга-низме. Одређена je комисија која je у име Београда имала са једном комисијом коју je одредио Др. Мачек да расправи појединости великог дела поравнања из-међу Хрвата и Срба. Чудновато: масони су седели у обе комисије. Нај-важнији човек у њима био je Михајло Константиновић, млад, до тада непознат иаставник факултета у Суботи-ци. У пријатељским односима са Цветкови!1ем из вре-мена кад je овај у Суботици са закашњсњем завршио своје правне студије, Константиновнћ je имао да ра-справи најважинја и најповерљивија iiHTaiba нових др-жавоправних образаца у којима се убудуће имала да развија сарадња Срба и Хрвата у једној држави. И сад je TO дело било окончано. После дугог пре-говарања, после предлога и противпредлога, после по-сета и разговора, после коиференција и састанака иа којима je изгледало као да дело споразума никада неће бити окончано, нађене су, најзад, и последље формуле. Цветковић je сазвао своје пријатеље. Све оне који су му својим учешћем у његовом подухвату помогли дз обори и отстрани свога претходника. Све оне који су путовали земљом свакодневно и неуморно да њему и његовој политици врбују присталнце. Кратак говор био je опроштај. Неколнко речи за-хвалности. Били су учинили своју дужност. Могли су да се скину са позорнице. Ново груписање снага на широј подлози било je потребно, да заједно са Хрвати-ма спроведе у живот нову политику споразума и да јој да довољно ауторитета и довољно подршке. Само не-колико Цветковићевих пријатеља успели су да се пре-баце и у новостворени положај. И 26 августа били су сви они ту, на Бледу, сви оии нови људи, који су по други пут у историји Југосла-вије нмали да уобличе сарадњу Срба и Хрвата и да тиме створе држави и њеноЈ политици нове, поузданиЈе те-меље. У великом холу хотела „Топлице" седели су и ста-јали у разговору. Само je мало познатих лица било међу њима. Мало оних, који су у току последњих го-дина у политичком животу Београда виђаки увек на-ново, увек у првим редовима. Сви остали били су кови. Људи о којима се дотле врло мало чуло. Чија су се им-еиа у протеклом времену у Београду појавлзивала само тада кад се Београд љутио на хрватску тврдогла-вост. Био je известан призвук велеиздаје некако везап за имена тих људи који су дошли из Загреба. У ду-гим годинама водили су они неуморно борбу против Београда и против његове политике. Дебели, крупни, разгаламљени весељак, који je великим корацима шетао кроз дворану, добацивши ту и тамо какву досетку појединим групицама, био je Шу-теј. Адвокат из Сарајева, вођа босанских Хрвата, одре-ђен за министра финансија у новој влади. „Еј ви," смејао се на једну малу групицу Београ-ђана, „показаћу вам ja, вама Србијанцима, кад заседнем у Београду у министарству финансија. Све оне грдне паре што смо ми плаћали и плаћали Београду мораћете да нам вратите. Нема више крађе." И сала се заори његовим гласним смехом. У дубоким фотељама засела су три господииа, оде-вени тамно и беспрекорно. Витак, паметног, бледог лица, елегантан, полугласан и отмен, Михалџић, предвиђен за министра унутрашњих послова. Био je последњи бан Савске бановине и много je учинио да се преговори са Загребом окончају позитивно. Касније се уплео у мут-не афере са ческим емигрантима, помагао je делатност потстрекача послатих из иностраних центара западних демократија, док најзад ствар није дошла на видело и није морао да буде на неколико месеци пред слом др-жаве уклоњен из владе. Био je један од најистакнути-јих југословенских масона. Оног дана на Бледу седео je, мирно налакћен, у фотељи, и разговарао je са својим братом из ложе Чубриловићем, који je као босаиски Србин везао своју малу политичку лађицу за велики хрватски брод. Заи-ста неједнак пар: фини Михалџић и груби, иеотесани Чубриловић. Али, обојица сједнњени оном снажном ор-ганизацијом која je из позадине годииама управл^ала судбином земље, и која je најзад земљу гурнула у њену страховиту катастрофу: масонском ложом. Трећи од њих, који je шапатом са овом двојицом измењивао кратке примедбе, био je висок и витак. Ви-соко чело, које je заузимало половину лица, наднело се широко и избочено над троуглом образа и браде. Руке са дугим прстима с времена на време принеле су се афектираним покретом великом челу, као да су пр-сти хтели да скрену пажњу на његову величину и да отерају маленкости, неважности, безначајности које уоп-ште нису смеле да прнђу мозгу великог мислиоца. Био je TO Константиновић, ранији професор, будући мини-стар, најближи саветник претседника Цветковића, по-средник између њега и хрватског покрета, који je имао да укалупи нову политику у државноправне обрасце, који je касније као владин правник и, најзад, као ми-нистар правде имао да одобри и донесе све уредбе и све законе и да тиме постане најутицајнији човек по-ред обојице шефова нове владе. Константиновић je постигао циљ за којим je жу-дела његова необуздана амбиција још у доба кад je био мали непознати професор. Био je француски до-бровољац у Светском рату, као младић. Онда je тамо, у великој Француској, која je увек тако лако привлачи-ла хипнотичком снагом младе људе који би долазили из ситних балканских прилика и хоризоната, постао и члан слободно-зидарске организације. У ложи je видео сретство да дође на власт. Служио јој je верно. Сад, као члан владе, моћи ће, најзад, да оствари све оне плаиове који су расправљани на затво-реним састанцима браће зидара. Не на оним састанци1ма који су држани са великом масом малих масона. Њих су кљукали хуманим фразама и предавањима о при-вредним и културннм проблемима, смешним церемони-јама у знаку мртвачких глава, седмокраких светњака и бесмислених старозаветних формула. Круг, коме je припадао Константиновић, био je најужи круг најпо-свећенијих. Био je у Великом Оријенту у Паризу и ту je видео како се прави масонска политика. Како се вуку жице на којима виси политички, привредни и кј^лтурни живот народа. Припадао je кругу највиших посвећених, брат Кон-стантиновић, и зато су га његова два сабеседника слу-шала са највећом пажњом. Још један човек приступио je тој групи. Висок, са округлом мачијом главом, седе косе, раздељене у сре-дини, црвених обрашчића са стереотипним осмејком глумца под широким носем. ТрлЈЗЈући рЈп<е, сагао се Михалџићу. Био je то Будисављевић, наследник При-бићевића, који je умро, жучан и затрован, у емиграци-ји, у вођењу Самосталне демократске странке. Србин из Хрватске као Прибићевић, истакнут члан ложе, уве-рени марксиста, везао се Будисављевић, настављајући политику свога преминулог претходника, неразрешиво за Др. Мачека и његову политику. А Др. Мачек, коме се радило о томе да што вишс ојача положај Хрвата пре-ма Београду и против њега, и да увуче и Србе из Хр-ватске, који чине готово једну трећину становништва, у његов велики против-србијански фронт, био je увек лојалан и веран велики савезник. Он није напустио своје пријатеље, и њихова сарадња у влади, у коју je хтео да уђе на основу споразума између Београда и Загреба, била je за њега увек апсолутни услов. „Шта раде она двојица тамо горе још увек?" упи-тао je Чубриловић својим грубим гласом Будисављеви-ћа. „Па већ je све у реду, на крају крајева." „Нису TO двојица него тројица," одговорио je Бу-дисављевић са широким осмејком, „јер je и ШубашиН код њих, будући хрватски бан. И има само још неко-лико споредности које треба свршити: кога he Цвет-ковић још из круга својих пријатеља да уведе у владу." Он погледа ка групици која je стајала поред јед-ног од великих огледала на другом крају дворане, за-дубљена у разговор, који je подвлачен многим и ре-читим гестовима. И она тројица у фотељама окренуше главе у томе правцу. Тамо су стајали, задубљени у разговор: Томић, досадашњи министар трговине, просед, зализан, симпа-тична, отворена лица, у беспрекорном жакету. Висок и широк, са дебелим сочивима пред очима, устију пре-кривених обореним брцима, Бешлић, досадаилњи мини-стар пољопривреде. Оријенталског лика, пашинског др-жања, са великим, снажким, кукастим носем, дебелим уснама, тешким очним капцима, Македонац Алтипар-маковић. Био je бугарски официр у Светском рату. Још je носио српски метак у телу. Затим je постао српски политичар. Говорио je мало и паметно. Није држао много до политичке игре у Београду, али га je она увек опет привлачила, јер je само тамо било могућности за његову акцију. Покрет прође двораном. Низ степенице били су си-шли Цветковић и Мачек. За њима, са залеђеним осме-хом, већ у ставу новог достоЈанства, Шубашић. Брзо се груписа око њих све што je било у холу: министри и новинари. Ca доброћудним, широким осме- хом на здравом сељачком лицу, жмиркајући кроз своје наочаре, одговарао je Др. Мачек расположено и ведро на питања која су се осула на њега. Није могао да на-тера самог себе да се прописно обуче у жакет за прет-стојећу заклетву нове владе пред Ккезом Намесником. Црнн празнични капут, као што га носе мали грађани или сељаци загребачке околине, изгледао му je дово-љан за ову прилику. А и М.ветковић био je непрописан у светлом, летњем оделу. Гласрш и мало нервозно, у намерно наглашеном миру и са подвученом лежерношћу, упутила с-е цела група министара ка колима која су већ стајала пред хотелом, спремна да крену ка дворцу Брдо, ка Кнезу. Велико дело споразума требало je сада крунисати. У холу je остало врло мало људи. Дубоко заваљен у фотелзу седео je досадашњи претседник Скупштине, Милан Симоновић. Стари политичар, у много махова министар, један од најважнијих људи Радикалне стран-ке, прекаљени Пашићевац и уморан од дугих политич-ких борби под Пашићем и његовим политичким наслед-ницима. Ca малим, подругљивим осмехом, готово не-приметним, испратио je Симоновић погледом групу ми-нистара која се учтиво тискала око врата. Сео сам по-ред њега. „Шта мислите Ви о овој ствари, господине прет-седниче, која се данас овде одиграва?" Симоновић није одмах одговорио. Била je то од-лика свих старих политичара који су сарађивали еа Пашићем или рвали се са њим, да увек тачно промисле пре HO што ће нешто рећи, пре но што ће своје ми-сли улити у речи. Оно што je једанпут речено није мо-гло лако да се врати, а оно што се мисли не мора се баш увек рећи. „Па — важна je то ствар," процедио je иајзад Си-моновић, „ваљда ће успети. Свакако je скопчано са ри-зиком TO што Драгиша ради." Опет дуга пауза. Затим je старац наставио, наднев-ши своју ћелаву, глатко избријану главу са оштрим, неоивиченим наочарима преко стола: „Све се бојим да су Хрватима много попустили. Опасно je то, испустити државу из руке. А знате како, — коалиције су много погане ствари. Ту увек опет тре-ба попуштати." Полако je извукао Симоновић старинску, гломазну табакеру из џепа. Посматрао сам га стрпљиво. Знао сам да мора доћи још и више. „Како ли ће то да изгледа сад, питам се ja, са овом владом? Личи, брате, то све на државу у држави. Хр-вати су добили најважнија министарства. Сад све за-виси од Мачекове добре воље." — Још једна дуга пау-за — „Море, да није Драгиша нешто претерао." „Па није се могло другачије," сматрао сам за по-требно да убацим. „А што?" — Звучало je то готово ражљућено. — „Зар није већ једанпут Пашић покушао да се споразуме са Хрватима, — па ништа. Требало je оставити људе да чекају још мало дуже. Јевтинији би они били. Спора-зум, — ко брате није за споразум? Није то у питању. Ради се о томе какав споразум треба да буде." Дим од цигарета полако се лелујао кроз хол, зла-тасто осветљен сунчевим зрацима, који су падали косо кроз велике прозоре. Посматрао сам преко пута високу стрму стену, на чији се врх пре много векова шћућурио замак бриксенских бискупа, сив и прекривен зеленим лишајима као и стена која га носи. А иза њега сиежно бели врх Триглава, као магличасто-блистава утвара, от-скакао je од ведро-ваздушастог, плавог летњег неба. Тамо вечност, векови, а овде мали ситни проблеми да-нашњице и сутрашњице. Симоновић je продужио. „Неће бити много одушевљени у Србији за овај споразум. To je сигурно. Овим ће Драгиша много да изгуби." „Па баш у Србији било je много расположења за споразум. To се видело на прошлогодишњим избори-ма," приметио сам. „Море, брате, у Србији je увек расположење про-тив оног што ради влада. To ваљда знате, кад већ хо-ћете да се бавите у овој земљи политиком. А оем тога нису људи замишљали да споразум треба да створи некакву готово независну Хрватску, као што треба ово сад да буде." Један човек четрдесетих година, свежег, пријат-ног, младићског лица, мало гојазан, пришао нам je. Пу-начки облици његове појаве појачавали су још добро-ћудност, која се изражавала на његовом глатком лицу. Био je TO Др. Буић, последњи далматински бан, бан Приморске бановине. Морао je много да пропати, сиромах, у току по-следњих месеци, кад je било већ јасно да се ради на споразуму и да ће Далмација пасти под Загреб. Улога бана Буића самим тим била je завршена. Демонстра-ције су приређиване кад се, у званичним приликама, при освећењу мостова или електричних централа или чега било, појављивао у јавности. Не зато, што je он био коме несимпатичан, него зато што се тиме хтело да демонстрира против Београда. И све те демонстра-ције и те упадице морао je подносити мирно, својим доброћудним, младалачким осмехом, да »e би кварио напредовање преговора. Буић je дрл<ао у руци већи акт и турио мн га je пред очи. „Ево текста закона, хрватског устава. Лепа ствар. Као Хрват сам задовољан. Али као Југословен се пла-шим да ће држава бити раслабљена. И, најзад, шта ће бити с нама који смо верно служили Београду?" Овде je додирнуо Др. Буић једно од најболнијих питања југословеиске унутрашње политике. У дугим периодима затегиутости између Београда и Загреба, Београд je налазио увек убеђене Југословене, добре патриоте, који су сматрали својом дужношћу да кроз све перипетије стоје чврсто уз Београд у коме су ви-дели утеловљење југословенске идеје. Пре свега су то били добровољци, који су побегли из некадашње ау-стро-угарске војске и пришли српској, да заједно са њом управе своје оружје и све своје снаге против ду-навске мокархије и Хабзбурга. Њихов je положај бно врло тежак, јер су били добри Хрвати, делали су у Хрватској, а народ je био у већини против њих. Било je ту, разуме се, и много ко-њунктуриста који су себи начинили уносном професи-јом да, као Хрвати, сарађују са Београдом. Али je било н врло много поштених н исправних идеалиста. И кад би једном дошло до периода споразумевања између Београда и Загреба, Београд je те људе једно-ставно остављао на цедилу. Напустио их je хладнокрв-но и није их заштићавао од освете хрватске већине, са којом je у тим периодима сарађивао. Било je јасно да ће нарочито после споразума Цветковић—Мачек, који je Хрватима признао широку аутономију, положај ју-гословенски оријентисаних Хрвата бити нарочито те-жак. Мораће да емигрирају у Србију. Л4ораће да поку-шају са стварањем нове егзистенције. И Бунћ je био у TOM положају. Можда ћ« моћи да остане и даље у Сплиту, јер се према мачековцима увек понашао ко-ректно и предусретљиво. Али његова политичка кари-јера била je угашена једном за свагда. Држао се добро, врло добро. Увиђао je, да je за државу од велике важности да се спор једном оконча. Надао се да ће то бити и дефинитивно окончање спора. Али, у свом топлом, патриотском срцу страховао je мало, како ће то сад бити са том аутономијом, која није подређена ни влади у Београду, мада у њој седе, и TO баш у најважнијим ресорима, Хрвати, већ само бану кога поставља Краљ, а који je имао бити предло-жен од хрватског сабора. Напустио сам их, и једног и другог. Србијанца и Хрвата-Југословена. Текст који je Буић донео, био ми je познат. Неколико новинара засели су у једном углу уз виски. Странци и домаћи. Сео сам код њих. „Баш о томе разговарамо, да ли je тачна теза, коју je изнео један италијански колега," примети ми један Загребчанин, „он тврди..." „Ja тврдим," упаде високи витки црни Италијан, „да je цели тај споразум, цело то споразумевање чисто масонска ствар. Велики Оријент се побојао да ће бити рата. Разуме се, одлучио je да искористи све своје везе и могућности за француску политику. Тако je дошао до Југославије. To je једина војнички интересантна држа-ва на Балкану. Ту треба помоћи, да та држава због унутрашњих трзавица не буде и сувише слаба, па да би у рат могла са успехом да се умеша. И зато морају да нестану унутрашње трзавице. Будите сложни, слож-ни, сложни. Познајемо ми ту мелодију. И Лондон je ту помогао. Хрватски масоии добијају наређење: одмах склопити мир са Београдом. Наредба са највишег ме-1 ста. А и српски исто тако. Ca наређењем да попусте у свима стварнма, само не у спољној политици, — јер та политика мора да буде чврсто у поузданим рукама са масонског гледишта, и у питању војске, јер она мора да буде што јача. Отуда оба ова ресора морају о^ати y српским рукама. И тако су нашли српски масони до-брог Цветковића а хрватски доброг Мачека. Обојица добри људи, далеко од тога да помисле на то, да могу они бити само оружје једне друге силе и да им je јед-на виша режија одредила њихову улогу. Главни актери не примећују ништа, народ још маље, и све je у нај-лепшем реду. Велики Орнјент има ојачану Југослави-ју, Хрвати свога бана и своју аутономију, а Срби иај-зад мир. Све као по лоју." У једном даху je италијански колега избацио све ово, подвлачећи брзим отсечним гестовима руку ва-жност своје приче. Сад je узео дубоко ваздух и иопио велик гутљај вискиа. Друштво загалами. Постао сам замишљеи, врло за-мишљен. Масони, — било ми je познато да je била жарка жеља Лондона да до споразума дође још пре рата. Ђаво би га знао, шта je у томе истина, а шта при-ча. А, најзад, био je у сваком случају југословенски ин-терес да се рат, за који су сви осећали да претстоји, до-чека у унутрашњем миру. Италијан je био наставио. Неко je исувише жу-стро приговорио његовој тези. Зато je човек из Рима постао још жнвљи. „Си, си! Масонска ствар, цели ваш споразум. Ето, молим, ко je први долазио у Београд код Кнеза као Мачеков изасланик, још пре споразума? Масон Шуба-шић. Ко постаје српски експерт за формулисање спо-разума? Масон Константиновић. Ко преговара са хрват-ске стране? Масон Шутеј. Ко удешава састанке између Мачека и Цветковића? Масон Михалџић. Ко постаје први хрватски бан? Масон Шубашић. И да ће Констан-тиновић имати у влади врло важну улогу, вама je ваљ-да јасно? Јесте ли схватили, господо?" Још један гутљај вискиа овлажује осушено грло. Велика, шарена свилена марама обрисала je овлажено чело Устао сам. Морао сам на телефон. Можда, — али не, — било би ипак сувише, — или ипак? Ко зна! To се неће сазнати никада, или можда једном много ка-сније. На улазу у дворану наишао сам на групу министа-ра, који су положили заклетву. Расположени, осећају-ћи већ своју сопствену ван{но'ст, показујући своје ново достојанство, ушли су кроз врата, овог пута много мир-није, много достојанственије. Прошао сам брзо поред њих ка телефону. Успут сам само видео, како се јед-ном од нових људи обиснула једна жена о врат и по-' љубила га звучно, усред хола. „Сад смо коначно прави министри, je ли тако?" Одушевљено су звучале ове речи. Погледао сам боље у њиховом правцу. Били су го-сподин и госпођа Чубриловић, Јеврејка. Минут касније почео сам у телефонској ћелији: „Пишите: Блед, данашњи датум, курзив гармонд, на трећу страну..." Л' БОРБА CA МАСОНИМА Високо над шумама и над шареним зелено-мрким ћилимом ливада и њива летео je сребрнасто-блистави авион Претседништва владе. Лево, Сава je у мкогим вијугама вукла своју сјајну траку дуж ивице непре-гледне Панонске равнице, испод самих брегова, шумо-витих и стрмих. На хоризонту губиле су се, у модрој сумаглици, високе босанске плаиине. Бели друмови, чија се прашњава неравност није могла видети са те висине, пресецају равку површину. Мали засеоци, чисте беле вароши, појављују се и не-стају негде за нама. Једнолик шум јаких мотора, јасно-плаво иебо без иједног облака, пуио ведрине и сунца. Кроз његово плаветнило метална птица крчи свој пут ка Алпима, ка Словеиији. Летели смо на Блед, где je Цветковић одлазио сва-ке недеље једанпут да поднесе извештај и прими на-логе од Кнеза, који je скоро половину сваке године проводио у свом замку на Брду. Било je то у јулу 1940 године. На Земунском аеродрому био je Цветковићу, кроз групу авијатичарских официра који су га окружавали у плавим, елегантним униформама, пришао, висок и важно-намрштен, управник града. Бивши судија, који je без нарочите способности успео да направи за крат-ко време брзу кари1еру, управник града Дриичић, ро- ђен у Нишу, као многи који су последњих година у животу Југославије доспели брзо до високих положа-ја, предао je претседнику владе једну дебелу мапу. Не-што су њих двојица још говорили поред авиона, чији су мотори били већ почели своју бучну песму. Још не-колико краткнх речи, кратки опроштај и онда je ве-лика машина кренула преко неравног зеленог полЈа. Испред мепе, заваљен у фотељу, седео je Цветко-вић. На коленмма je држао мапу, коју му je био пре-дао малочас Дринчић. Посматрао сам ток Саве и гле-дао лево и десно од ње велике, необрађене пешчане површнне, доказ слабог старања нашег за вечити про-блем регулисања речних токова. Сваке године, у доба велнких поплава, када би се ниво река које пресецају Југославију дигао за шест и седам метара, непрегледне равнице лево и десно од речних корита биле су под водом. Двадесет година се говорило о томе како je ре-гулисање речних корита један од најпречих задатака и двадесет годнна су министри грађевина, при преузи-мању своје дужности, изјављивали да у њиховом про-граму рада питање спречавања поплава претставља јед-ну од најважнијих, ако не и најважнију тачку. А два-десет година Сава и Дунав, Драва и Тиса несметано су сваког пролећа и сваке јесени излазиле из својих ко-рита и плавиле мутном, блатњавом водом десетине хиљада хектара најбоље и најплодније земље, претва-рајући je у мочвари и у спрудове. А испод нас, између Београда и Загреба, уместо широког друма води пут слабо негован, готово непро-ходан за аутомобиле, прашњав, — симбол нехотичан али речит, колико се мало било за то време учинило да се два главна града један другом приближе. „Знате шта сад читам?" трже ме глас Цветковића, који се био окренуо м€ни. И не чекајући одговор настави: - н 5 3 о ._r т: = £ 1 с сз с* iri" C-l ^ Ii CJ 5 ^ Ii? — c\ C g c — n c = n — c c: ■< n c P s = ZI Г5 C c Ii c CJ Ci ^ c: — •o u s c § c c f"; •r. ■ X- c . cc n. n. = -Т- QJ = о, ::: и ''■ X - I о 2 -3- о t- „ = о S Ö р о ä -1 3 о s: Ii Ö ■ о п о = о. << •c CD Ü: n n § rt C c s S ^ X s Zi d. o -i c ^ •S- o S s o rD n n H C ci :: CJ o P _ i:: z: o n o C ^ ci cc n> C c " CT. S ii O ■<' „ — n I f i c^ -9- ^ • a _ ~ Г" : TT- n C o" s rp ■< Q o o СЧ = Ei n c; Z o U Cx g n ■5 „Ово су протоколи о претресу у масонским ложама у Београду." Нисам знао да je увече, уочи тога дана, у ложама био претрес. Зато нисам могао ни да претпоставим да je мапа, коју je управник града са толико тајанствене важности предао претседнику владе, садржавала про-токоле о ономе шта je тамо нађено. Гледао сам шуме Славоније са њиховим великим, старим храстовима. На једној чистини две високе др-вене конструкције. Бушио се петролеј. Тек су пробе. До уља се још није стигло. Али je, после двадесет го-дина, ово први пут да се најзад са тим почело. Било je покушаја и раније. Но увек, кадгод би се кренуло са бушењем и кад би већ постојали изгледи да ће се наћи скупоцена течност, ломиле би се бушилице, појавило би се сто сметњи и никада ни један такав подухват није дао знатнијих резултата. Велике компаније ста-виле су своју руку и на Југославију. Нису дозво-лиле да се ту, у овој балканској земљи, нађе петролеј који би могао да конкурише њиховој производњи, њи-ховој продаји у Југославији. А владе биле су слабе да ма шта предузму да би спречиле сталне саботаже и ве-штачки створене сметње. Цветковић се опет окренуо: „Ово je невероватно. Сада ми je тек јасно зашто ми je ономад Михалџић толико говорио за једног не-познатог човека и препоручивао да га поставим на јед-но важно место." Било je очигледно да je Цветковић прегледао баш списак слободних зидара па нашао ваљда и Ми-халџићево име и име тог непознатог у дугом списку. . „Многе ствари и многе нераз^тиљиве везе лако се могу објаснити, ако се погледа у списак слободних зи-дара. Само je тешко наћи заиста њихов аутентичан име-ник," приметио сам. Цветковић се опет удубио у разгледање списка. Сео сам у фотељу до њега да бих лакше наставио раз-говор. Одједанпут он удари руком по хартијама пред собом. „Па TO je невероватно! А овај ми je човек гово-рио и уверавао ме и клео ми се да није масон." „Свакако нећете наћи ниједног ко ће Вам признати да je члан ложе ако га упитате." „Па TO je мој пријатељ, он би ми рекао." Нисам одговорио на ово. Било je извесно касно сада почети са разговором о оној болној ствари, која je била толико фатална за Југославију кроз цели њеи живот. Није вредело започињати сада дискусију о ма-сонерији, када je у непосредној околини претседника владе било толико масона. Министар војске Недић, који je седео пред нама чуо je нешто о овом разговору и окренуо се. „Јесте, јесте има их свуда, има их и у војсци и то много, али ja им не дам да узму маха." Цветковић je био завршио читање списка и спу-стио хартије. Заклопио je досије. „Ово je једно друштво за узајамно потпомагање. Сада видим како све један другог гура." „To je тачно, само што има ово друштво још и је-I дан врло опасан политички призвук. А уосталом, коли-ко пута су долазили људи код нас на положаје изне-нада, неискусни, без потребних способности и без по-требне спреме, па се свет увек питао: од куда то? А оно једноставно: ложа их je изгурала на површину." „Требало би нешто предузети," рече Цветковић, окрећући широкн прстен који je иосио на левој руци. „Требало би написати нешто о њима." „Да отворимо најзад једанпут кампању противу њих. Ево ja бих написао у „Времену" први чланак, па би се TO могло наставити." Цветковић се замислио. Испод нас je промицао Загреб, чист и светао под јарким летњим сунцем, окру-жен баштама и парковима, наткриљен Загребачком Го-ром. Већ су се на хоризонту појављивале изрецкане си-луете словеначких планина, мад којима су се, као гу-жвице белог памука, згул<вали облаци. Цветковић се окренуо к мени. „Добро. Напишите. Када се вратимо у Београд ви-дећемо." „Што не бих .одмах сада још, на Бледу, написао први чланак? Сутра, када се вратим у Београд, дао бих га одмах у лист. А Ви можете још данас да га прочи-тате и одобрите, јер не бих хтео тако важну ствар да отпочињем, а да je Ви не видите." „Па добро, можете га написати и одмах, па ми дај-те после да га видим." И још TO пре подне у соби за писање хотела, на једној старој машини на којој су писани сваког дана јеловници, а коју сам са муком успео да отмем од глав-ног келнера, откуцао сам свој први чланак о масонима у Југославији, први чланак коме je следовала још чи-тава серија, изненада прекинута на Цветковићев захтев, иза кога je био налог с високог места. Члаиак, крји je требало на крају замало да платим главом. Писао сам брзо, у једном потезу. Тема ми je била позната исувише добро. И био сам задовољан што ми се једанпут прул<ила прилика да најзад и у велнкој штампи, у официозном листу југословенске владе са пуним потписом могу да отворим кампању против оне клнке, коју сам сматрао одувек, од првих мојих корака у југословенској политици, најопаснијим противником правилног развоја спољне политике, консолидације уну-трашње политике и постављања социјалних односа на здраве основе. Сетио сам се многих случајева које су ми причали у току ранијих година. Сетио сам се и оиог типнчног догађаја са једном од београдских ложа, чији je један члан морао да преда кључеве своје банке, а кога су затим у ложи били оптужили, јер су браћа сматрала да je морао, пре него што то уради, да извести ложу и остале масоне, како би могли из његове банке да пову-ку своје улоге пре но што она затвори своје шалтере. Што би толики малн улагачи ради тога коначно изгу-били своје мале, са муком и трудом годииама оскуде-вања прикупљене уштеде, то се браће није тицало. Па када je савет те ложе, из пријатељства према овоме своме другу, њега ослободио одговорности, дошло je изасланство Велике лол<е и за казну није само искљу-чило тога друга, него je сем тога растурило и забра-нило целу ложу која се усудила да свога, нажалост исувише савесног, члана ослободи одговорности пре-ма њој. Много би таквих догађаја могло да се ређа, и мно-го више би још могло да се пише о целом политичком утицају који je вршен у Југославији преко ложа. Сле-па оруђа париског Великог Оријента а самим тим и дипломатије Ке д' Орсеја, југословенски масони, а на-рочито српски, вршили су у својој рођеиој земљи за-датке које су свесно или несвесно добијали споља. А 5т-како je почео у септембру месецу 1939 године велики рат, масони су добили поруку да свима сретствима раде на стварању расположења за учествовање Југославије у рату, за везивање судбине Југославије за судбииу за-падних демократија. Просвета je била у њиховим рукама. Професори универзитета били су скоро сви масони. Нико ко није био члан ложе није могао да се домогне катедре, или je бар морао потпуно да се подреди просветној поли-тици коју су диктирали они. У професорском друштву, савезу средњошколских наставиика, владали су масо-ни. Претседник тога друштва, који je касније у држав- i ном удару од 27 марта 1941 године одиграо тако зна-чајну улогу, Радоје Кнежевић, био je један од нај-угледиијих српских масона. У национална друштва су се увукли. Савез сокола био je потпуно у њиховим рукама. На челу Савеза, у врховима старешииства, седела су скоро само браћа из ложа. Од 25 соколских жупа 21 je била у рукама ма-сона. Преко школа и преко сокола, омладииу je систе-матски васпитавала пропаганда према налозима и ин-тенцијама масоиерије. Да ли je онда било чудновато што je та омладина, која je у школској клупн већ до-бијала правац васпитања одређен овим међународним друштвом, касније и на универзитету, под окриљем професора масона, наставила да се развија„ у правцу који je био све друго само не градилачки и национа-лаи, а к"оји je нашао своју најбољу манифестацију у великом броју левичара-студената? Несвесна je била та омладина. И није она одговорна за свој став и за своја уверења. Тако су je васпитали. To je било дело ложа. Па у привреди. Сва централна места, из којих се управљало привредом и финансијама, била су у рука-ма масона. Један je другог помагао, један je другог гурао. Дочепали су се централних положаја и оданде управљали и привредом Југославије. Било их je и међу свештенством, било их je и у војсци. Било их je и у политици. И цели тај велики сплет, који je легао на јавни живот Југославије, цело то друштво имало je у тре-' нутку, када сам писао први чланак о њему, као главни i циљ да наруши тешко стечени и очувани мир Југосла- ^ вије. Тако je тражио Велики Оријент, тако су тражи- \ ле инструкције са Запада, тако су наређивали они ма-лобројни најпосвећенији масонн у земљи, тако су извршивали масони нижих степена, подељени по сви-ма гранама јавног живота, повезани верношћу ложи, — често, чак најчешће несвесни великог режисера који стоји негде далеко н који их употребљава као своје ,, лутке, своје марионете. Какву су само буку дигли масони у момеиту, када je почела немачка офанзива протнв Фраицуске. Тада je ишла парола из њихових цеитара кроз народ: треба помагати Француску, треба напасти Немачку и спречи-ти je да Француску прегази. To je била оиа иста дру-жина, која je унапред угушила понос и свест о само-сталности и о снази народа, из чијег je крила изашла. Цела огромна акција за подизање спомеиика за-хвалности Француској у свим великим местима Југо-славије потекла je из њихових кругова. Низом манифе-стација требало je тада доказати да Југославија има све да заблагодари Француској, а не својој снази и сво-јим народним напорима и да зато дугује Француској вечиту верност, вечиту захвалност, — и вечито поли-тичко покорство. На најлепшем месту Калемегданског парка подигли су гломазну статуу као знак захвалио-сти Француској. Васпитавали су то расположење, него-вали га на све могуће начине, манифестовали предава-њима, кроз штампу, кроз речи. И разуме се да овакав рад није могао остати без последица. Било je потребно врло много напора да се спречи да тај рад доведе већ у пролеће-1940 године до непромишљености. У то доба je тадањи шеф Главног генералштаба, генерал Душан Симовић, члан ложе, предложио Намеснику и влади да се одмах објави мобилизација, одмах нападне на Бу-гарску, позове Веганова армија из Сирије, и успостави "На тај начин велики источни фронт који би принудио Немачку да подели своје снаге. Да je то било самоуби- ство једне нације и план за уништење једне државе, — TO тај војни масон није мислио. И природна политика, једино могућа, једиио па-метна, једино оправдана геополитичким пололојем, привредним везама и природним интересима, југосло-венска политика приближења Берлину, била je објекат највећих и најтежих напада. Они који су се, мауко-лико, за ту политику експонирали били су издајници, били су плаћеници, били су продане душе, били су људи који су за новац продали своју част и своју земљу. Зато je борба противу масона била у то доба мно-го више HO једноставно борба против једног друштва за узајамно помагање. To ј€ била борба за спасавање Југославије. И зато сам онога дана на Бледу са толико реше-ности започео ту борбу за земљу која je била моја отаџбина. Дао сам чланак Цветковићу. Прочитао га je пола-ко и пажљиво. Седели смо у плетеним столицама пред хотелом. Испред нас су пролазиле групе у шареним летњим хаљинама, људи и жене поцрнели од алпи-ског сунца: Акорди једног ведрог шлагера мешали су се са смехом и веселим гласовима шетача. Аутомо-били су се полако пробијали кроз гомилу са женама желзним да се покажу и да буду виђене, са људима који еу од свог посла украли неколико дана одмора у овој безбрнжној околини. Цветковић je чланак одобрио, а са њим кампању против масона. А сутрадан, враћајући се авионом за Београд, носио сам у џепу рукопис који je још исто вече десетииама хиљада пута репродукован на белој, широкој траци ротационе хартије. Стајао сам поред ма-шине и гледао како транспортне траке носе непрекид-ни низ сутрашњег броја „Времена" и вуку га, уз јасну. снажну хуку машина, ка 'експедицији. Гледао сам како тамо хитре, веште руке пакују велике пакете који he сутра бити у свим крајевима земље. И био сам свестан .да je започела велика борба. Борба на живот и смрт. јНа оној страни била je велика организација, била je сила и била су неограничена сретства. На овој страми јбила je истина и била je Југославија. И заиста, борба je почела. Иепоштедиа и страшна. ј Од уха до уха ширила су браћа клевете и штампала 'мале летке о издајиику који седи у предузећу „Време". Сваким даном се све више пењала милиоиска сума коју сам примио из Немачке за свој издајнички рад. Али „Време" je имало успеха са својом кампањом. Сваког дана су пристизала писма из свих крајева Југо-славије. Било их je све више и више. Јављали су се људи са речима храбрења, са речима одобраваља. Мно-ги се нису усудили да се потпишу. Исувише су зла ис-кусили од масонске братије, па су се плашили чак и у тим писмима да наведу своје име. Ово су, уосталом, па-метно урадили, јер кад сам 27 марта 1941 ухапшен, полиција генерала Симовића je, као прву ствар, узап-тила целу моју масонску архиву са свима списковима, целим пописом, свима досјеима. Једног дана дође ми у посету један свештеник из малог места у Србији. Мршав, висок, црн, ретке браде, дуге косе, у дугој црној мантији. Ушао je у моју собу. Из једног џепа своје мантије, дубоког без дна, изву-као je згуи^вану свеску. „Јесте ли видели већ ову гадост? Ja сам Ваш до-писник из Лазаревца и дошао сам зато да Вам je дам, и да видите како далеко могу да иду они, са којима се борите, у своме бесу." Била je то свеска о којој сам чуо да се припрема. Брошура против мене и предузећа коме сам био на челу. Звучан наслов, по познатом рецепту: „Гробари Југославије." Ca поднасловом: „Откривена je велика шпијунска афера." Тај шпијун, тај гробар, био сам ja. Стотине гадо-сти и лажи било je у тој малој књижици, на њених три-десетак страиа. Како сам у служби Гестапоа; како су код мене нађени огромни милиони; како систематски подривам све оно што je најосновније у Србији; како са систбхмом каљам најугледније људе, да бих створио панику и припремио Србију да капитулира потпуно, када буде дошао немачки иапад на њу, који ja припре-мам. У десетинама хиљада примерака, та je брошура ношена по целој земљи. У сваком, и најмањем месту je давана од руке до руке. Политика очувања Југославије, коју сам помагао', свим силама баш борбом против елемената деструкције^ који су je гурали у самоубиство, названа je политиком: против-националном, издајничком и плаћеничком. И тој баш од оних, који су примали новац из иностранства за своју политику коју су водили за рачун иностран-ства, а против иајосновнијих интереса своје нације. Рече ми онај свештеник име човека који je донео велики кофер са тим брошурама у његово мало место. Био je TO Милан Ђ. Милојевић, масон, бивши посланнк Краљевине Југославије у Бечу, касније у Берну. Јавио сам одмах управнику града Дринчићу за ту ствар, дао сам му и једино име за које сам тада сазнао, име онога господина који je иза титуле бившег мини-стра на страни врдио ту кампању против полнтике која je била политика државе, круне и владе. Резултат je био раван нули. После неколико дана рекао ми je Дринчић да je била ствар среског начелни-ка у томе месту да покрене поступак против Л'1илоје-вића, јер Милојевић je тамо починио дело растЈфања илегалне литературе, а не у Београду. У Београду je, додуше, претресан његов стан, али ту није нађено ни- шта. Према томе, мада je утврђено да je он брошуре растурао у провинцији, ипак се у Београду против њега не може предузети ништа, јер он ту није ништа ни урадио. А у провинцији, ако би се тамо опет појавио, не може се опет урадити ништа, јер када je требало нешто урадитн, тј. када je растурао брошуре, он није ухапшен, омашком, на лицу места. Затим сам сазнао и оно што je било најважније: да je тај исти управник града, који je вршио претрес у ложама у Београду, а касније ложе по налогу прет-седиика владе запечатио, известио претходно браћу да ће бити претрес, јер je и сам био масон. Разуме се, да од истраге онда није било ништа. И мада су десетине хиљада примерака те брошуре, као ниједна ранија ли-тература, растурене широм целе земље, и мада ое. зна-ло ко je ту гадост написао и ко je брошуре растурао, ипак никада нико ништа није предузео против те ствари. Када сам једанпут напоменуо министру Двора Ан-тићу да je тешко водити борбу против сила деструк-ције које ће државу гурнути у пропаст, ако нико не узме у заштиту оне који борбу воде, одговорио ми je овај: „Па како не. Ви не знате, колико смо изгрдили управника града, што није успео да пронађе одакле се брошуре растурају." И TO je било све. ЈЕДАН АМБИЦИОЗНИ ГЕНЕРАЛ Дугим корацима шетао ј-е начелник Главног гене-ралштаба Душан Симовић, армијски генерал и ранији командант ваздухопловства, кроз своју велику собу у гломазној згради Генералштаба у Београду. Висок и витак, изгледао je, уствари, врло добро, чак елегантно, да кије препотентиа црта око уста и мала, слаба, увучена брада дала иначе интелигентном лицу са јаким кукастим носем израз уображене слабости. Плава ави-јатичарска униформа, коју je још увек носио, мада je већ од пре дужег времена заменио команду ваздухо-пловства са одговорним положајем начелника Главног генералштаба, подвлачила je спољну елеганцију њего-ве појаве. Високи положај ласкао je његовој безграничној амбицији, и тешка времена, пуна заплета и опасности,. која je Европа преживљавала, још су подигла и под-вукла важност и одговорност његове функције. Одмах у почетку рата био je све уложио да југо-словенску војску мобилише. Ca пуном енергијом радио je на позивању регрута и војних обвезника на утвр-ђивање, и увек je и у свакој прилици натлашавао важ-ност наоружања и неопходност да југословенска вој-ска буде спремна за сваку евентуалност, која би могла да искрсне. Нарочито половином 1940 године његова делатност достигла je врхунац. На стотине хиљада рад- ника и селЈЗка, занатлија и грађана, били су отргнути од свога посла и својих породица и вежбали су се за онај рат, који je Симовић увек сматрао неминовиим. Кад je велика немачка офанзива почела иа Западу, Сииовић je изашао са својим омиљеним планом: ства-рање источног фронта против Немачке уз помоћ са-везничке војске на Блиском Истоку. Његов план je од-бијен. Упркос својој жилавој упорности са којом ог увек и опет враћао на ту ствар, тражећи контакта са штабом Веганове армије у Снрији, он са својом желзом није продро. PI његова пробиа мобилизација била je пролашај. Сломила се на »едостатку организационе способности који je Симовић том приликом показао. Сад je морао да повуче конзеквенције. Данас баш морао je да напусти положај за који се сматрао иаро-чито способним. Смењен je. Требало je да прими ко-манду над једном армијом. Све се у Симовићу иобуни-ло. Његов поиос био je дубоко повређеи. Неколико тренутака стајао je поред великог про-зора своје собе за рад, са кога je могао да види згра-ду Претседништва владе преко пута. Иза оног прозора, косо преко улице, седео je онај политичар, онај цивил, онај слаби, неодлучни човек који je успео да обори Симовића. Бес и мржња испуњавали су генерала. Он ће ићи. А његова улога још није одиграна до краја. Он ће томе кукавичком цивилу показати с ким има посла. Притисак на звоно. Ађутант je улетео, ударио ма-музама, застао непомично и усправљено у вратима. „Ja идем," викну му Симовић. „Нареди да дођу кола. Кад се јави генерал Косић кажи му да сутра могу да предам дужност." Брзим покретом je ађутант отворио излазна врата. Уздигнуте главе, стиснутих усана напустио je Симовић собу. Ако не путем регуларне војничке каријере, он ће jlCBoj циљ достићи другим сретствима и другим путе-вима. Високо у Алпима лелш мало местанце Планица. Оно je центар зимског спорта. Познато у целом свету због своје џииовске скакаонице, која сакупља најчуве-није скијаше Европе. И неколико месеци касније Си-мовић, тада командант apMPije у Сарајеву, нађе се у Плаиици. У свежем, слободном ваздуху планина хтео je да ослободи своју главу терета беса и љутње, да ску-пи своје мисли и припремн своје снаге. Био je увек страстаи шетач. У Београду je сваког дана ишао пешке из свога стана на Топчидерском брду алејама до гра-да. И сад, у Планици, шетао je сатима снежно белим путевима, слушајући како му шкрипи снег под стопа-ма и пијући хладни стакласто-јасни зимски ваздух пу-ним плућима. Ту се једног дана ближе упознао са јед-ним занимљивим човеком, који je у Београду био ње-гов сусед у Гледстоковој улици, где je стајала Симо-вићева вила. Ђорђе Радин, адвокат у Београду, био je 20 годи-на у Америци. Завршио je тамо и своје студије и имао некакву малу адвокатску канцеларију, док се пре не-колико годима није вратио у отаџбину. Овде je опет почео са својом адвокатском делатношћу. Уствари, нико није тачно зпао којим се пословима Радин бавио це-лога дана. Био je много са Енглезима у друштву, још више са Американцима. Говорило се о томе да са тим људима није само у пословним, већ и у политичким ве-зама. Такорећи пословно-политичким или политичко-пословним. Знало се да je масон. Једног дана иашла су се та двојица, Симовић и Радин. Не зна се шта су разговарали. To ће се и тешко сазнати. Али, сигурно je, да je том приликом коначно успостављена веза између Симовића и америчко-бри-танске пропаганде. Догађаји, који су дошли после ду-гих разговора ове двојкце усамљених шетача на снен<-ним путевима или у ниским, дрветом обложеним про- сторијама спортског хотела у Планици, показали су, да су Америка и Британија ту нашле човека, који je имао да спроведе њпхове планове на Балкану. А да je Си-мовић TOM приликом успоставио коначно ону везу спо-ља, која je била потребна да спроведе своје плаиове унутра. Крајем децембра Симовић je опет био у Београду. Тражио je додир са политнчким људима, са Лзудима који су били блнски -његовим идејама, са Лзудима које je могао да изабере за сараднике. Било je јасно зимско јутро, кад je СимовиИ у уо-бичајени час изашао из своје куће, прошао кроз гу1алу баштицу и срео на капији професора универзитета Мирка Косића, свог првог суседа, који je такође пошао пешице у варош. Они су се познавали и кренули су за-једно. Косић je био члан главног одбора Радикалне странке, која je према Цветковићу стајала у опозицији. Био je истакнут политичар и било je природно да се разговор брзо окренуо политичким стварима. Koci-ih je истакао гледиште, да Цветковићева влада има исувише мало ослонца у народу да би могла да води заиста ве-лику политику. Она, уствари, виси у ваздуху и њу по-држава само поверење круне и лично пријатељство између Мачека и Цветковића. „Имате право," рече Симовић. „To je смешна ствар, та влада која иза себе уопште нема нншта и никога. У овим тешким временима пуним опасности, пуним ком-пликација, морала би влада да буде заснована на мно-го широј основи." Косић се сагласио: „Ви сигурно знате за напоре да се створи концен-трациона влада из свих политичких странака. У кри-тичним временима потребно je да што више људи пре-узме одговорност за вођење државе и државне полнти- ке. Како данас влада изгледа, она нема ауторнтета да би могла народу улити право поверење." „Концентрациона влада, —■ да, то би било, разуме се, оно што je потребно. Али ja не видим политичара, који би дошао у питање да стане иа чело такве владе." „Па ни ja га не видим, да Вам право кан<ем. Морао би TO да буде човек који располаже довољним угледом и довољном енергијом." Настао je мали прекид у разговору. Два сабесед-ника стигли су већ до Топчидерске звезде н упутили су се низ Топчидерски друм. Одједном рече Симовић: „Морам нешто да Вам саопштим. Претпостављам да ћете то задржати за себе. Образовање концентра-ционе владе je ствар, која ме живо занима. Ja сам у додиру са извесиим политичарима који изгледа да у свему деле моја схватања, која су, уосталом, и Ваша. И видите," — Симовић извуче једну хартију из џепа, — „овде сам забележио и неколико имена која имају до-вољно ауторитета да таквој влади пру;ке и довољно угледа у народу и да јој даду довољно снаге за спро-вођење једие одређене политике." Он пружи хартију Косићу, који je брзо прочита. Била су ту позната имена. Слободан Јовановић, профе-сор београдског универзитета и глава српске масоне-рије, Марко Даковић, познати црногорски политичар, Владика жички Николај Велимировић, Богољуб Илић, генерал. И Цинцар-Марковић био je на списку, па и други. „Ja сам тај списак показао Киезу и мислим да га je он примио са доста симпатија," наставио je Симовић. „Па добро, — јесте ли Ви са свима овим људима са списка већ разговарали у детаљима и са њима ра-справили своје планове?" Симовић je пречуо ово питање и наставио: „Ова влада ће свакако имати у српскпм народу до-вољио ауторитета да успостави модус вивенди са Не-мачком и да истоврем^ено омогући што тешњу сарадњу са Совјетском Унијом. Једна јака влада могла би са много више успеха да држи равнотежу између Енгле-ске и Немачке и да истовремено спроведе наслон на Совјетску Унију која je за нас исто тако важна, или још важнија, но што су добри односи са Еиглеском и мир са Немачком." Косић није одмах одговорио. Размишљао je о томе што му je Симовић рекао. Je ли било тачно да je Си-мовић у вези са Кнезом, или je то требало да буде само мамац? „Ако већ радите на образовању концентрационе владе, што кисте онда узели и Љотића у комбинацију?" упитао je Косић најзад. „Љотић у ту владу не може да уђе. Он би био про-вокација Совјетске Уније ради свога аитикомунистич-ког држања." Симовић и Косић стиглн су у међувремену до ва-роши. Косић je размишљао о оном што je чуо, и нај-зад се договорише да ће у току наредних дана да се састану, како би наставили започети разговор. Врло je занимљиво, што je у исто доба британски новинар Атертон, који je био у служби британске про-паганде и стајао у везама са британским посланством у Београду, преко једног посредника саопштио претстав-ницима радикалне странке да би било по енглеском мишљењу сад време да та странка уђе у Цветковићеву владу. Тој личности Атертон je дословце рекао: „У Кнеза Енглеска више нема ни мало поверења. Лондон му више не верује. Исувише je ушао у воде Берлина и Осовине. Зато би морала једна странка, као радикална, која несумњиво стоји на страни савезника, да делегира неколико људи у владу. Цветковић би то свакако прихватио раширених руку. А тиме би била дата могућност контроле над Кнезом. Тачно би могло да се зна у ком се правцу крећу његови политички пла-нови. А у одлучном моменту, кад би Кнез предузео ко-раке који се ни у ком случају не би могли прихватити, може лако бити доведен млади краљ на престо. Хоће ли краљ Петар неколико месеци раније или касније преузети власт потпуно je свеједно. Лако се он може прогласити пунолетним и пре времена и у његово име водити таква политика, каква одговара савезничким ин-тересима. Тако би се ослободили Кнеза и довели би на његово место једног младог човека на кога би могли утицати. Радикална странка je већ једном у смени вла-дара у овој земљи одиграла важну улогу. Она то може одиграти и по други пут." Водећи људи радикалне странке састали су се и договорили да странка не уђе у Цветковићеву владу, чија им спол^на политика није била по вољи и чија им унутрашња политика није улибала поверење. Било би нешто друго ако би се образовала влада која би из основа изменила спољну и унутрашњу политику, а зе-мљу приближила Совјетској Унији и западним демо-кратијама. Али тек тако ући у кабинет Цветковићев, — TO радикали неће. ' И још један догађај баца занимљиву светлост на позадину, на којој су се одиграли катастрофални до-гађаји од 27 марта 1941 године. Створена je раније Врховна инспекција целокупне војне силе. Врховни инспектор био je Кнез, а његов заменик, који je стварно водио ту установу, био je ге-нерал Богољуб Илић, човек који je уживао пуно Кне-жево поверење. Илић je у данима, у којима je узбуђе-ње због пропасти Француске изазвало нарочито много комешања у Југославији, својим држањем, које je било потпуно у складу са схватањем генерала Симовића, ово поверење увелико нарушио. Тиме je истовремено себи затворио и пут ка положају министра војске који му je био већ обећан. Постављен je за командаита армије у Нишу. Увређен и дубоко погођен у својим амбиција-ма, Илић je одбио да прими тај положај. „Не могу тек ja да дочекујем оног Драгишу кад год дође у Ниш на станици и да га поздрављам," обра-зложио je Илић тада своје одбијање, киван на Цветко-вића кога je сматрао кривцем за свој премешгај. Тако je стављен на расположење и тиме je практично искљу-чен из активног војног живота. Убрзо je онда нашао свој пут ка Симовнћу. И ова двојица су се одлично слагали. Обојица ношени истом амбициозном незајажљивошћу, обојица жељни да оди-грају прву улогу у Југославији. И тако су та два генерала често били у друштву, често ковали планове. Једног дана уклоњен je дотада-шњи министар војске генерал Недић. Био je дошао у сукоб са владом и Кнезом, од којих je трал<ио више јасноће и одлучности у политици. Његов наследник, стари генерал Пешић, био je својом дипломатском ка-ријером, која га je у току последњих година водила као посланика своје земље у Брисел и Праг, доста уда-љен од додира са југословенском војском. Симовић постаде поново командант ваздухоплов-ства. И ту се за њега отворио нови пут. Могао je да седи несметано у Београду, имао je под собом одлично дисциплиновану групу официра, које je све добро по-знавао. Приликом једне посете код генерала Пешића, Си-мовић je препоручио пешадијског мајора Живана Кне-жевића. Тврдио je за њега да je врло способан официр, пун амбиција и одлучности, и да би требало да му се повсри једна команда у Гарди којој су официри такве врсте нарочито потребни. Стари Пешић није хтео Симовићу да одбије ту жељу. И тако je мајор Живан Кнежевић преузео коман-ду над батаљоном гардијске пешадије који je био сме-штен у Палилулској касарни усред Београда. Симовићево заузимање за Кнежевића било je врло разумљиво. Он га je познавао добро, и њега и његовог брата Радоја, иекадашњег претседника Професорског друштва и потоњег министра двора. Ca Радојем био je Симовић везан и преко масонске ложе, којој су обо-јица припадали. А о Живану чуо je Симовић само нај-боље. Мајор никада није крио да му je политика Кнеза и Цветковићеве владе одвратна и да je сматра нега-тивном. Имао je много пријатеља међу млађим офици-рима, са којима je пробанчио многе ноћи и одиграо многе партије карата. У служби je био неуравнотежен и неумерен, али то није било важно. Његов став према политици и догађајима био je у толико симпатичнији Симовићу. У своме пријатељу и помоћнику, генералу Бори Мирковићу, нашао je Симовић још једног човека који je делио његово одушевљење за Велику Британију, његову жељу за што ближом сарадњом са Совјетском Унијом и његову антипатију према Немачкој. Често су Симовић и Мирковић седели и разговарали, често се појављивао и Кнежевић у Команди ваздухопловства код Симовића, или се састајао са њим на другом месту. А сва четворица, Симовић, Илић, Мирковић и Кне-жевић, били су често у вези са совјетским војним иза-слаником пуковником Самохином, који им je причао о огромној моћи и снази совјетске војске, о џиновској спреми совјетске авијације, о одлучности Совјета да обрачунају са Немачком, о њиховој решености да по-могну свима снагама и свима сретствима Југославији ако би се она решила да иступи против Немачке. И много нити се плело између њих и британског посланства у коме je играо важну улогу и Т. Меплбек, претставник британских фирми у Београду, човек Ин-телиџенс Сервиса, који je као мајор био додељен бри-танском посланству у Београду у својству ваздухоплов-ног аташеа. На свима овим многобројним састанцима све више и више je расло уверење да треба нешто конкретно пре-дузети, јер се политика Београда све више и више од-лучивала за сарадњу са Берлином. ПРВИ РАЗГОВОРИ CA БЕРЛИНОМ Слом Француске био je изазвао на, целом Југо-истоку огроман утисак. Народи Југоистока, који су сви од реда били везани за Париз политичким утицајем и дубоким поштовањем, готово обожавањем француског начина л<ивота и француске културе, нису могли да схвате да се та тако обожавана Француска, Француска Марне и Вердена, могла да сломи. Као у другим земљама Југоистока десило се и у Југославији. Почело се одмах тражити контакта са Не-мачком. За земље Југоистока и за њихове меродавне државиике било je сад јасно да je Немачка постала од-лучујући чинилац за овај део Европе и да ће она то свакако остати. Тако се десило да сам у јуну 1940 године добио од претседника владе Цветковића налог да ступим у везу са иемачким посланством у Београду, у коме je тада седео фини, изграђени дипломата Виктор фон Хе-рен. Цветковић je хтео да добије, поред службених ин-формација које je примао преко министарства спољних послова, и непосредним, незваничним успостављањем контакта слику о немачким схватањима и намерама које се односе на Југоисток, а нарочито на Југославију и њену будућност. Разуме се да му je тада било стало и до тога да се са Немачком успоставе оне везе и од- HOCH који cy Југославији већ ради њеног привредног и геополитичког положаја били потребни. Већ у почетку низа мојих разговора са фон Хере-ном било ми je јасно да ће бити неопходно потребно да се привреднн и политички контакт између Југосла-вије и Берлина појача. Био je то раније немачки инте-рес да се успоставе добри односи са суседним држава-ма и да се ти односи развију, кад се радило о томе да се разбије обруч заокружавања који je француска ди-пломатија хтела да исплете око немачких граница. По-сле капитулације Француске, ово продубљнвање одно-са није било толико интерес Немачке, колико je то био ннтерес држава у суседству немачког Рајха. Ланац зао-кружавања био je раскинут. За Немачку могло je бити доста индиферентно, какав ће став сад заузети поједи-не државе према Рајху. Ниједна од тих држава није била толико јака да би каквом акцијом или каквим на-рочитим ставом могла да нанесе Немачкој битне ште-те. Баш у своме сопственом интересу све су те државе морале да се труде да дођу у интимније односе сарад-ње и поверења са Немачком. Било je крајње време да, после француске ката-строфе, дође н у Југославијн јасно до једне политике из које ће се видети да Југославија сматра Немачку оним чиниоцем који одређује судбину Централне Евро-пе, са којим треба радитн и имати што боље и, пре свега, што искреније односе пријатељства. Слободно зидарство, у заједници са иностраном англо-саксонском, а нарочито совјетском пропагандом, било je успело да у једном делу војске и чиновннштва створи неку врсту непријатељске психозе против Не-мачке. Фон Херен ми се неколико пута жалио на то и потсећао ме je да je у Чехословачкој и у Пољској тако дуго стварана слична психоза, док то није довело до катастрофе тих држава. Разуме се да je Југославија била неутрална, али са иемачке стране наглашено je да je та неутралност само фармална, а не и унутрашња. Фон Херен ми je говорио да je поверење Берлина у Београд прилично пољуљано нарочито тиме што je уклоњен онај човек који je у Берлину уживао велики углед: Стојадиновић. Његов наследник могао би то да доведе у ред, али би морао да учини неколико одлуч-них потеза. Морао би да дела, и то у оним стварима које Рајх сматра да су од важности, а не у оним које су од споредног значаја. Пољуљако повер^ење мораће још више да се наруши кад се не виде енергичне мере и енергични кораци за сузбијање противнемачке про-паганде летцима и дошаптавањима. Исто тако не при-мећују се никакве мере за сузбијање непријатељског става према Немачкој, који заузима један део чиновни-штва и војске. Много пута ми je спомињао пример управника гра-да Београда, Дринчића. Овај je хапсио људе и проте-ривао их из земље под оптужбом да припадају петој колони. Било je ту много људи који су годинама живели у Београду као намештеници, као трговци, као инже-њери, који су се саживели са нашом средином и који су се понашали у сваком погледу беспрекорно. Хапше-ња Немаца и врло грубо поступање са њима у тим при-ликама била су у то доба на дневном реду. Било je јасно да се ова несрећна политика мора да измени, да би се довело до побољшања односа са Не-мачком. Ти су односи са немачке стране сад све више добили призвук њеповерења, а са стране Југославије све више обележје пркоса. Одговорни чиниоци Југо-славије, дакле Кнез, Цветковић и Мачек, нису могли у позитивном смислу да се сматрају одговорним за пра-вац којим je кренула југословенска укутрашња поли-тика. Све манифестације и појаве које су биле узрок немачког неповерења изазва.не су од неодговорних, подређених лица и органа. Одговорна лица, међутим, нису могла да се ослободе кривице, зато што нису била довољно јака и одлучна да се са успехом супротставе овом таласу пропаганде која je споља убачена и мера-ма које je предузимала полиција. Утицај масона, који су седели у влади, све више je одлучивао 0 правцима југословенске унутрашње поли-тике. Од министра унутрашњих дела Михалџића до свемоћног Константиновића, сви су радили на томе да се спрече енергичне мере. Нарочито Коистантиновић je играо судбоносну улогу у целој овој ситуацији, као што ће н касније, све до слома земље, бити и остати један од највећих криваца за трагичну судбину Југо-славије. Он je био зли дух југословенске политике сво-јим утицајем и својом ванредно вештом игром између Цветковића и Мачека, између Хрвата и Срба, између владе и двора. Провалија између Берлина и Београда била je све осетнија. Трудио сам се свим својим сиагама да у сми-слу својих схватања о положају утичем на побољшање ове ситуације. Али у месецима између јула и новембра нисам могао да забелел<им никакав осетан успех, изу-зев што сам у то доба започео велику кампању против масона. Нарочито кад су немачке трупе ушле у Румунију и кад je тиме постало јасно да Немачка сад шири своје политичке интересе у правцу Југоистока, било je по-требно предузимање брзих мера да би се односи, који су већ сасвим охладнели и готово се приближили кри-тичном положају, опет довели у ред. 2 новембра имао сам опет дуги разговор са фон Хереном. Нагласио ми je да су немачки интереси управ-љени на одржање мира на Југоистоку. Ова област je од велике важности за Немачку. Отуда у Берлину не по- стоји намера да се мерама или делима уносе споља не-мири у ове просторе. У вези с тим дошао je посланик и на тему о стал-но понављаном тврђењу иностране пропаганде да се немачке трупе гомилају на југословенским границама. Разговор je прешао и на шире области. Посланик ми je нагласио да je борба против Енглеске, борба на живот и смрт, основа немачке политике у том тренут-ку. Све остало je подређено томе великом одлучном сукобу. Могао сам, познајући немачку политику, потпу-но да разумем фон Херена кад ми je овај подвукао да промена у немачком држању према Југославији, одно-сно питањима Југоистока, може да наступи само онда ако би се са те стране могао да очекује енглески напад, било посредан или непосредан. У том случају ће бити учињено све што je потребно да се такав британски план сузбије или предупреди. Разумео сам да један британски иапад са те стране мора да доведе до про-тивнапада, штавише да ће Немачка свакако предухи-трити напад Велике Британије. А разумео сам исто тако из речи посланикових, да се Немачка неће либити ни једиог сретства ако ће бити потребно да се британски покушаји одбију или спрече. Опет смо се вратили на актуелну југословенску по-литику. Неразумљиво je, рекао je посланик, да се Ју-гославија на изглед још увек боји да покрене једну ка-глашену политику пријатељства према Немачкој, да у случају евентуалне британске победе, — која се још увек у извесним главама у Београду, чак и међу меро-давним, сматра могућом, — не дође у конфликт са по-бедничким силама и самим тим у положај да мора узе-ти на себе непријатности најтеже врсте. Јасно je, да чак и у случају немогуће британске победе о судбини Југославије неће одлучивати ништа друго до само чи- сти британски интереси, без обзира на став који je зе-мља у току рата заузела. Сагласио сам се потпуно у томе да je за Југосла-вију сад било најбоље да своје односе према осовини^ а нарочито према Берлину, доведе у ред. Што чвршћа. веза, толико већи и изгледи да територија државе оста-не неоштећена. Фон Херен je нарочито нагласио по-новио да Немачка нема никаквих жеља у погледу ју-гословенске територије. Међутим, познате су у Берли-ну жеље другнх југословенских суседа. Кад се знају међусобни односи европских снага, онда je јасно да реализацију оваквих жеља може да спречи само Осо-вина. Покренуо сам пнтање компензације коју би Југо-славија могла да добије ако би изашла из своје неу-тралности и прешла отворено у немачкн табор. „За земљу ј« од највеће важности, рекох, да про-дужење привредно-политичке осовине Дунав—Морава —Вардар буде до Солуна обезбеђено за југословенски привредни саобраћај." „Не знам шта се о томе мисли у Берлину," одгово-рио je фон Херен, „али Ви знате да се Грчка сад налази у рату према једном од чланова Осовине. Како ће тај рат бити завршен мислим да je јасно. И ja могу сасвим добро да замислим да би под извесннм условима југо-словенски излаз на Јегејско Море могао да буде основа за дискуснју." За мене и за групу мојих ближих политичких при-јатеља било je потпуно јасно да се питање војног по-раза Немачке у овом рату није могло уопште да поста-ви. Ако Немачка треба да се скрха дошло би до уну-трашњег слома, после кога не би могао доћи никакав демократски или сличан режим, већ само потпуна анар-хија, супербољшсвизам. Онда нико не би могао да спре-чи да та акархија не захвати целу Европу, па разуме се и Југославију. Отуда су за југословенску политику, према нашем схватању, биле отворене само две алтер-нативе: немачка победа или европски бољшевизам. Из-међу ове две алтернативе имала je југословенска спољ-на политика да бира. Разуме се да je Југославија мо-рала да покуша да из оваквог положаја, који ју je упу-ћивао и гурао у правцу приближавања Немачкој, изву-че за себе извесне користи. Ова корист звала се Солун. Одмах после иаведеног разговора са фон Хереном потражио сам Цветковића и нашао га на београдском аеродрому, спремног да одлети за Ниш. Кратко сам му саопштио садржај разговора. Цветковић се замислио. Видело ое како његове ми-сли брзо раде и како се његови закл^учци брзо ређају један за другим. „За Солун приступамо и отворено анти-британском блоку," рекао je најзад Цветковић. „To можете фон Херену саопштити као моје мишљење." „Ja мислим да отпутујем за неколико дана за Бер-лин, јер сам од пријатеља добио позив. Том приликом бих могао да спроведем и једну малу анкету, сасвим иезваничну, да бих проверио шта се тамо о томе мисли." Цветковић брзо одговори: „Врло добро! Отпутујте што пре и то што сам Вам ja рекао о Солуну и о нашем ставу у вези са тим мо-Ж€те тамо свима да саопштите. Ми смо спремни да своје односе према Немачкој у сваком погледу дове-демо у ред и да отворено приступимо немачком поли-тичком блоку у Европи. Испитајте мисли н држање Берлина о овим питањима и кажите онима са којима ћете разговарати све што знате." Непосредно пре поласка на пут посетио сам још министра споллних послова Цинцар-Марковића да му саопштим разлоге мога путовања и да добијем по-требне инструкције. Цинцар-Марковић ме je замишЈћено посматрао ис-под тешких очних капака. Најзад je дигао главу са сјајно зализаном косом и полако рекао: „Није ми потпуно јасио шта уствари желе људи који у Берлину одлучују о Југославији. Ми ое овде тру-димо у сваком погледу да нспунимо жеље које нам се достављају са немачке стране, уколико je то икако мо-гуће. Увек се, међутим, опет наглашава незадовол>стпо са нама и са нашом политиком. Ми вите немамо пра-вог контакта са Берлином." „Колико сам ja могао да утврдим, сматра сс у Ие-мачкој да ми не водимо искрену политику," одговорио сам. „Уколико одавде имам могућиости да просуђујем, изгледа да поједине привредне и друге концесије, које чинимо Немачкој, не додирују најважније, оно цен-трално питање, које се увек опет појављује: начелнн општи политички став Југославије." „Наш начелни став je познат," одговорио je Ции-цар-Марковић. „И ja не разумем шта Берлин управо хоће. Он je свакако уверен у то да нећемо створити никакво изненађење каквом неочекиваном аваитуром или каквим изненадним обртом. У сваком случају je од велике важности да се утврди шта и како се тамо ми-сли. Ja имам утисак да наше дипломатско претстав-ништво у Берлину нема могућности да о овој ствари заиста добије јасне погледе." Тако сам у новембру 1940 године дошао у Берлин, са мисијом да разговарам са што више л^уди из меро-давиих политичких кругова, и то нарочито са онима који са ауторитетом или са познавањем ствари могу да говоре о правцима и циљевима немачке политике. Исто-времено имао сам и да утврдим како Берлин мисли о нашим жељама у погледу Солуна. y тим данима je Берлин био заинтересован наро-чито за два питања: с једне страие се интензивно ра-дило на споразумевању између Вишија и Немачке и по-стојали су добри изгледи да се са владом маршала Пе-тена дође до аранжмана који би Француску увео у та-бор европске обнове. С друге стране претстојала je по-сета претседника Савета народних комесара СССР, Мо-лотова, којом приликом je имао да се расправи цели комплекс немачко-совјетских односа. Отуда тренутак иије био нарочито погодан да се расправља о питањима која се тичу Југославије. Ипак je Југоисток за Немачку и у TOM тренутку био интересантан у вези са италијан-ско-грчким конфликтом и с обзиром на могућност да тај конфликт, у вези са евентуалним британским актив-ким м^шањем, добије велику важност. Отуда je пита-ње регулисања односа између Немачке и држава Југо-истока, као и питање међудржавних односа у југо-источном простору било и даље један од комплекса који није испуштан из вида, мада су друга много круп-нија питања била у ирвом плану. Кратко време пре тога било je дошло до слома Румуније, до арбитраже која je на ново регулисала румунско-мађарске односе. Тек су се били одиграли они догађаји, који су Румунију и њену политику из основа преокренули. На Балкану je беснео рат између Грчке и Италије на албанској територији. Велика Бри-танија се трудила свима сретствима да задобије Тур-ску, како би ова из свога доста платонског и финан-сијског пријатељства према Енглеској прешла у отво-рено непријатељско држање према Немачкој. И око Бугарске вођена je дипломатска борба. Совјетска Уни-ја била се појавила са својим жељама у погледу Бугар-ске и мореуза. Штавише, пропаганда Москве осећала се све више у појединим балканским земљама. И тако je, уствари, у то доба, у коме je за спољњег посматрача Балкан био у пуном миру, тај део Европе баш био сре-диште важних и значајних расправљарва која су при-времено још била подземна и неосетна. Морало се соа-ког тренутка очекивати да ће експлозивно рашчишћа-вање размрсити заплете који су постајали све већи ч све комплнкованији. Један од значајиих људи у немачкој дипломатији, који се са много интересовања и много познавања ствари бавио и питањима европског Југоистока, био je др. Паул Шмит, који je са много енергије и одлуч-ности, политичког такта и обимног знања водио оде-љење за штампу у Вилхелмштрасе. Познавали смо се већ од раније и преко заједничких познаника ступио сам и овог пута у везу са њим, кад сам у Берлину хтео да започнем са својом анкетом. Он ми je омогућио да разговарам са великим бројем истакиутнх претставника политичког живота и штампе. Сам се пак био такођс заузео за то, да се питање немачко-југословемских од-носа пребаци преко мртве тачке. Круг сарадника др. Шмита такође je познавао тач-но оне проблеме који су чинили темеље југословенске политике. У клубу стране штампе у Фазаненштрасе у Берлину провео сам тада много часова у интересантним и садржајним разговорима из којих се за мене и у искристализовало све јасније разумевање за мотиве и циљеве немачке политике на Балкану. Др. Шмит и ja седели смо једно вече у дубоким фотељама код камина. Разговор се окретао око орга-низације мира на Југоистоку. „У Југославији се верује, — рекох, — да се Не-иачкој у политичком и привредном погледу већ врло много изашло у сусрет. Немачка привредна пенетра-ција у Југославији не наилази на преиреке. Напротив, у много случајева излазе југословенски слуи<бени чи-ниоци немачким жељама у сваком погледу у сусрет, пошто су мишљ€ња да што интимнија сарадња са Бер-лином може за Југославију привредно бити само од највеће користи. Југословенски политичари су се, кад je TO било од важности, дезинтересовали судбином Мале Антанте. Југославија се труди активио да ослаби британски утицај, који се шири ка Балкану преко Тур-ске. Ипак Берлин са нашим ставом није задовољан. Конкретно он, међутим, од Југославије још ништа није тражио." Др. Шмнт се наже према мени и осмехну се: „Ми немамо ocebaj и уверење да je Југославија с нама. Не сумњамо да у малим случајевима дневне по-литике наше жеље наилазе на разумевање и предусрет-љивост, али општи, начелни став Југославије остао je према нама резервисан. Не само то. Ми примећујемо да у Југославији несметано делују снаге које апсолутно непријатељски гледају на ближу сарадњу између Не-мачке и Југославије. Ове снаге стално покушавају да ометају нормалан развој југословенско-немачких одно-са и да створе злу крв између оба народа. Политика Београда, међутим, не показује ни мало тенденције да се фиксира, да одреди свој став и да тим путем спречи делатност тих снага." „Ca немачке стране није се још никада пришло Ју-гославији једном иницијативом већег стила. Ми, међу-тим, у Београду знамо да нешто није у реду и баш зато бисмо хтели да рашчистимо извесна питања." „Знам да у Југославији има доста присталица иде-је о споразуму и сарадњи између Берлина и Београда. Познато ми je такође да би ти људи волели да се са-дашњи доста хладни односи претворе у једну интим-нију везу. Питање je само, да лн влада, која у погледу својих најважнијих људи не нзгледа да стоји на том гледишту, може да спроведе такву политику. Најзад, појављује се и пнтање, да ли je Кнез Павле сагласак c тим. Нама за сада овде изгледа као да он у овом часу стоји доста далеко од одлучие политике у томе правцу. Ако би Иемачка дошла до увсрења да може рачунати са сарадњом Југославије, и то не само фор-малном него и са фактичном, поштеном, онда би могла Југославија да одигра важну улогу. Ради се о органи-зацији Југоистока. To he се питање поставити једном на дневни ред." Ту je дакле била тачка о којој сам хтео да разго-варам. За мене je било јасио да je положај Југославије, мада je тренутно на Југоистоку владао мир, врло те-жак. Од шест суседа најмање су се четири отвореио и јасно изјаснили у погледу својих жеља на југословен-ску територију. А ова четири суседа били су између себе сатласни, сложни и налазили су се у истом поли-тичком табору. На југу, у Грчкој, беснео je рат који je за Југославију претстављао елеменат несигурности, и једино Немачка није имала никаквих прохтева на ју-гословенску територију и имала je интереса за очување Југославије. Из речи др. Шмита могао сам да закључим да ће у наредном периоду, можда већ у наредним недељама, моћи да дође на Балкану до догађаја од највеће важно-сти и највећег значаја. Ако Југославија ове догађаје дочека у свом садашњем неразјашњеном ставу морала je да очекује најтеже последице за себе. „Што се тиче владе, сматрам да би она била сва-како у стању да спроведе политику интимне сарадње са Берлином, ако би она могла да покаже народу гаран-тије, а евентуално и компензације кој-е би могла до-бити за такву своју политику. Кнез je пре свега држав-ник, и TO мудар државник, и патриота. Уосталом, југо-словенска политика приближавања Немачкој je њего-во дело, пошто он меродавно води југословенску спољ-ну политику. И, најзад, сматрам да би било, у погледу могућности које се за Југославију указују у вези са новим редом на Балкану, најбоље ако би се у смислу овог нашег разговора могла са немачке стране узети иницијатива за контакт са југословенским државни-цима." После неколико дана рекао ми je др. Шмит да je наш разговор саопштио фон Рибентропу који се за пи-тања Југоистока сад много интересује, мада je потпу-но апсорбован Молотовљевом посетом. „Ви имате свој велики конфликт са Бугарском по македонском питању. Но, ja ипак мислим да je могућ југословенско-бугарски аранжман, само би се Београд морао такође политички недвосмислено изјаснити у смислу новог реда у Европи. Београд би морао да на-пусти своју политику неутралности, која му само шко-ди. Морао би да се јасно определи." „Ja могу да Вам изјавим, — одговорио сам, према ииструкцијама које сам примио од Цветковића, — да би Југославија отворено пришла анти-британском бло-ку ако би питање њеног излаза на Јегејско Море и пи-тање обезбеђења и гарантије југословенске територије могло да буде решеио. Ja Вам, разуме се, то кажем приватно, али из познавања мишљења меродавних чи-нилаца." „Постали смо мало скептични у погледу могућно-сти овакве оријентације Југославије. У Паризу смо на-шли документа из којих се да закључити да Југосла-вија према Немачкој није водила искрену политику. Берлин није уверен да оне струје, које су у југословен-ском политичком животу изразито против Немачке, нису ипак толико довољно јаке да сваки покушај пре-оријентације својим утицајем угуше у зачетку. Мора југословенска политика да поступи мало енергичније и да прихвати иницијативу за разјашњење односа ка Берлину и тиме ка Осовини." Сетио сам се тих докумената о којима ми je рекао. У Београду сам се био распитивао и речено ми je да се ради о извештајима француског посланика у Београ-ду и његовог војног аташеа. У другим разговорима, у низу невезаних измена мисли, употпунила се слика коју сам добио о ставу Берлина у односу на југословенске проблеме. Овде су меродавни били мишљења да je крајње време да Југо-славија напусти своју неутралност која нема никаквог значаја и да стане иа тле активне политике. Југослави-ја je за Берлин била већ зато од важности, пошто би могла да буде, као иајзначајнија балканска држава, централна снага у новој балканској организацији коју je Берлин намеравао да спроведе. С обзиром на TO да ће рат са Великом Британијом вероватно трајати дуже времена, Немачкој je стало до тога да створи јединствен европски блок, који би — у супротности са англо-саксонцима — могао да изра-жава јединство европских народа. Отуда се могло оче-кивати да ће већ у наредним недељама, дакле крајем године, доћи до интензивније политичке акције на Ју-гоистоку. Државе које би правовремено дошле у везу са новом Европом, које би се дакле изјасниле за блок што га Немачка припрема, прошле би, разуме се, много боље од оних које би се сакриле иза држања неодре-ђене неутралности. Неутралност je уопште престала да буде стање које би могло да одговара ствариим одно-сима у свету. Југославија je превидела многе моменте, који су могли бити .од велике користи за њу, и није их иско-ристила. Ипак сам могао да осетим да су немачке сим-патије за Југославију још увек врло живе. И то не само оне симпатије које су производ сувопарног интереса, већ сам наилазио на неку готово сентименталну сла-бост. Проблем Југославије за Берлин, који води свет- ску политику и чији хоризонт обухвата пет контине ната, није нарочито важна ствар. Берлин такође није имао времена да чека док се Југославија постепено ре-ши да на неки начин заузме некакав став. Ако би дошло питање регулисања односа на Југоистоку на дневни ред, пре него што би се Југославија одлучила, онда ће се прећи на тај дневни ред, без чекања и без питања. Отуда je било важно да се Југославија благовремено! тако политички постави да у тренутку кад питања која je интересују буду ушла у фазу регулисавања', она буде на правом месту. И увек се могло чути са немачке страие: у неваж-ним стварима, у малим концесијама дана, Југославијг. je према Немачкој предусретљива. Али у основним пи-тањима не дешава се ништа. Било ми je јасно да Београд не разуме менталитет људи који одређују немачку политику. Ови људи ви-дели су, углавном, увек велику политичку линију. Мале дневне концесије за њих нису биле од нарочитог знг-чаја. Било je Немачкој, разуме се, симпатично да Ју-гославија показује предусретљивост у привредним пи-тањима, али из тога за Берлин ниуколико није прои-зашао закључак да се Југославија осећа заиста спрем-ном да активно сарађује на изградњи нове Европе. А TO je баш било оно, што je од основног значаја. Добио сам недвосмислен утисак да би се са немач-ке стране радо видело ако би Југославија започела са рашчишћавањем питања новог регулисања свога политичког става у свету. Берлин би овакву иници-јативу поздравио, јер би онда могао активно да сара-ђује на разјашњењу полол-саја Југославије према оста-лим државама југоисточног простора. Ако би Београд иступио у Берлину са конкретним иницијативама могла би Немачка да предузме све ради југословенско-бугар-ског и југословенско-мађарског нзмирења, чиме би мо- гла да спречи да дође до незгодних последица по на-род и по оштећење југословенске територије. У Берли-ну ми je отворено речено да Немачка нема никаквих интереса да се југословенска територија крњи. Ако би само Београд сад преузео иницијативу за споразум са Рајхом, онда би Немачка са својим осовинским парт-нером могла пр^едузети све да Југославији обезбеди будућност и да јој омогући излаз на Јегејско Море. Осовина свакако своме пријатељу и савезнику неће ништа одузети. Један од најболзС ииформисаних немачких новина-ра, чији се чланци увек сматрају аутентичиим објашње-њем планова и циљева немачке сползне политике, рекао ми je на крају једног разговора следеће: „Неразумљиво ми je, зашто југословенска спол^на политика, при оваквом стању ствари, није још одавно узела на оебе иницијативу за рашчишћавање положаја и није већ одавно потпуно отворено кренула одговара-јућим политичким правцем. Не постоји, уосталом, ни-каква друга могућност у Европи. Не може се кренути у другом правцу. Енглеска се на континенту не може ни са које стране појавити као чинилац на који би се могле мале државе да наслоне. Совјетска Унија може својом пропагандом мале дрлсаве само да одведе у пропаст. Америка ће свакако још да се предомисли пре него што ће активно оружјем и формално ући у рат, а сем тога je исувише удаљена од европског Југоистока. Турска се баш сад налази у једном прелому из кога ће врло вероватно уследити пребацивање из британског табора у став неутралности, а из става неутралности у једну преоријентацију прсма Берлину. У најмању руку je нејасно нашта се управо ослања одуговлачење Југо-славије. Ако Југославија прихвати линију осовине, она може имати само користи. Чак и у случају једне енгле-ске победе, претстављало би то за Југославију само про- меиу неколико људи на врху. Ако Југославија међутим остане у своме садашњем положају и при свом сада-шњем држању, она ће у сваком случају изгубити и не може да очекује да ма шта добије." После мога повратка из Берлина, кад сам обимни материјал о разним разговорима средио, још ми je је-данпут постало потпуно јасно да Југославија чини грех према својој судбини, који се ничим неће моћи да ис-прави, ако пре почетка великог прегруписавања у Евро-пи и велике немачке акције на Балкану не учини све да се већ у току те акције покаже као пријатељ Бер-лина. Ja сам Цветковићу, Цинцар-Марковићу и двору дао дуг извештај о својим разговорима и нмао сам дуге састанке са претседником владе. Стекао сам з'верење да je сад Београд, па и Цинцар-Марковић, добио најзад јасну слику 0 положају и очекивао сам да ће сад на-ступити она активност коју Берлии очекује. ФОН РИБЕНТРОП О ЈУГОСЛАВИЈИ У сали за прелом „Времена" радило се највећим напоном. 9 сати je прошло. Драматични моменти пред закључак листа. На минут тачно морале су стране бити преломљене у челичним оквирима, да дођу под пресу, да би неколико минута касније са матрица биле изли-вене поједине стране које ће за даљих три минута већ бити намештене на ваљцима ротационих машина. Јаке плавичасте лампе бацале су јасну, готово днев-ну светлост над редове метера, који су стајали према уредницима да заједно са њима и по њиховим упут-ствима уобличе изливени слог, велика насловна слова и клишета и да их саставе у страну. Радило се пуиим темпом, гласно, нервозно. Гласови су се измешали у привидни хаос довикивања и наређивања. „Брзо једног дугачког Сараџоглуа," дере се тамо један. И готово у истом тренутку појави се поред њега други у црној кецељи и предаје му захтевани клише у издуженој форми. „Нема ми пола Патријарха," виче тамо други на крају дугачког стола и са три скока прелази у двора-ну код слагачких машина да утврди где му je остао други део Патријарховог говора. И усред ове гужве утрчава још један стенограф из редакције са важном вешћу, овог тренутка примљеном телефоном од дописника из иностранства, која свакако још мора да уђе у лист. Тамо један чупа косу и узру-јано виче нешто што нико не разуме. Поред њега је-дан други наређује да се избаци цео већ преломљени слог из једне стране и да се прегрупише. А управник штампарије шета међу столовима и уздише, гледајући на сат и тврди да никад још није био такав свињац као TO вече и да лист ни у ком случају неће моћи да изађе, јер je већ све доцкан. Паклена гужва узбуђења и ларме. За лаика мора-ло je TO да изгледа као да рад никада неће бити завр-шен и као да та збрка никада неће моћи да се размота и среди. Само стручњак могао je да види да се све од-вијало највећом прецизношћу и са техничком уигра-ношћу какву даје само дуга, дуга пракса. Телефонски позив за мене. Брзо прелазим у ста-клени бокс из кога се прегледно виде обе велике дворане са машинама и слагачким гарнитурама, са мно-гим ужурбаним људима. Ca псовком на устима зграбио сам апарат. Баш у најважнијим тренутцима, кад су, као свако вече у то доба, нерви напрегнути, мора неко да дође! Био je Берлин. Посланик Шмит био je на другом крају жице. „Кад можете бити најраније овде?" „Па ja сам пре неки дан био у Берлину. Ja овде имам посла преко главе." „Дакле, кад можете бити овде?" понови се питање у апарату. „Министар иностраних послова жели да Вас прими." To je било нешто што je из основа изменило си-туацију. Брзо сам размислио. „Ако сутра пре подне ухватим авион бићу преко-сутра ујутру код Вас." „Добро, пожурите што више и јавите ми се теле-фоном чим стигнете." Кратак поздрав завршио je разговор. Ca дубоким уздахом задовољства и олакшања спј^стио сам слуша-лицу. Дакле, ипак. Били смо најзад тако далеко да до-ђемо у лични додир са министром спољних послова Рајха. Колико je то било важно јасно je кад се зна да наш посланнк у Берлину, култивисани песник и лите-рата Андрић, од почетка рата није имао прилике да са фон Рибентропом лнчно разговара о питањима која су за ЈЈтославију била од животне важности. Дигох опет слушалицу. Требало je да одмах то ја-вим Цветковићу. „Берлин ме позива. Рибентроп жели да ме прими," саопштио сам кратко. „Врло добро," гласио je брзи одговор. „Дођите сутра рано ујутру да се о свему договоримо." И следећег јутра ссдсо сам према Цветковићу у његовој великој соби за рад... „ ... н реците дакле фон Рибентропу да овде не желимо ништа друго него да сачувамо мир и да на привредном и политичком пољу сарађујемо са Немач-ком. Као што рекох, пристајемо и да приступимо анти-британском блоку, који Немачка сад образује, ако тиме мон<емо да добијемо потребне гарантије за иаше гра-нице и за наш интегритет. Нарочито ако бисмо могли да добијемо и Солун можемо одмах доћи до закључка." Цветковић je завршио тиме своја дужа излагања. Размислио сам кратко о оном што сам чуо. Била je ипак потребна једна званичнија форма за разговоре. Додир између југословенске владе и фон Рибентропа требало je да успостави једна одговорна југословенска личност. To своје мишљење рекох Цветковићу. „Тачно," одговорио je Цветковић. „Ваше je да Берлин информишете и да нагласите да смо вољни да уђемо у обавезне споразуме ако наши интереси том приликом буду у пуној мери обезбеђени. Нека Берлин онда сам одлучи кога ће позвати ради обавезних раз-говора." Још кратка посета код Цинцар-Марковића. Преко плавог дима његове американске цигарете рече ми овај, посматрајући своје неговане нокте: „Разуме се да бик волео да говорим са Рибентро-пом, кога зиам још из времена кад сам био посланик у Берлииу. Али прво би требало да знам његово гледи-ште, а сем тога ja се сам не могу позвати. Ако бих до-био позив ja бих, разуме се, отпутовао одмах." И тако сам седео прексутра дан, — био je то 23 новембар 1940 године — према фон Рибентропу, поред камина његове собе за рад. Спажио мушко, интелигент-но и продуховљено лице министра спољних послова ие-мачког Рајха било je мирно и јасно. Прсте својих на-лакћених руку саставио je, седећи усправљен у фотељи. „Посланик Шмит ми рече да сте хтели самном да разговарате," поче фон Рибентроп. „Говорио ми je у неколико о оним стварима које сте му Ви сопштили." „Замолио сам господина посланика да ми издеј-ствује пријем код Вас, пошто сматрам да je дошао тре-нутак кад се немачко-југословенски односи могу и тре-ба да разјасне и утврде. Имам налог од господина претседника Цветковића да то ту саопштим." Фон Рибентроп лако климну главом. Његове речн биле су јасно формулисан.е. Говорио je о жељи немач-ког Рајха да живи са Југославијом у миру и пријатељ-ству. Нагласио je да су Немцн упознали у Светском рату Србе као храбре противнике и да их цене. Сам Фирер се трудио да успостави што боље односе између Немачке и Југославије. Немачка нема никаквих тери-торијалних захтева у погледу Југославије, но једино жели да на Југоистоку влада мир и ред и да ое прив-редна размена између држава Југоистока, а нарочито између Југославије и Иемачке, може да одвија под што нормалнијим приликама. Министар спољних послова Рајха додао je овим излагањима још и то, да je стекао утисак да у Југосла-вији нису сви кругови за политику пријатељске сарад-ње са Немачком — једну политику која уосталом је-дино и одговара и југословенским интересима. „Могу да Вам кажем са сигурношћу," одговорих, „да je жеља југословенске владе да односе са Немач-ком уреди на што повољнији начии. Југославија не жели да се баци ни у какву авантуру. Она жели такође само мир и сарадњу са својим великим суседима. Ми тачно знамо да Немачка нема никаквих захтева према нама и верујемо да je сазнање о томе, да Немачка не подупире никакве жеље према Југославији, полако ушло у најшире кругове нашег народа. У извесним круговима, као што сте тачно приметили, постоји не-расположење против Немачке, али то нерасположеље није произишло из самих југословенских интереса, већ je настало под утицајем иностране пропаганде." „Знам," насмешио се фон Рибентроп. „Позната британска пропаганда, она глупа повика на страшне немачке планове о инвазијама у свима правцима. Ка-жем Вам, то je само глупа дрека, само вештачко ства-рање панике. Уосталом, далеко смо од намере да изи-гравамо тутора за све могуће народе. Имамо довољно посла у самој Немачкој, да организујемо и да радимо.'' Фон Рибентроп je говорио са снажним нагласком. Видело се да je то било његово пуно уверење, коме je дао израза својим речима. Он се наслони, прекрсти руке и продужи. Немачка води сад рат против Енглеске, рат који ока није хтела, који јој je наметнут. Рибентроп сам био je одређен од Фирера као пуномоћник са специјалним задатком да успостави са Енглеском мирољубиву са- радњу. Подвукао je то, и подвукао je такође да се и ои са своје стране врло много трудио да у Еиглеској створи разумевање за то да сарадња са Немачком лежи и у енглеском интересу. Али Енглеска je хтела рат. И сад га Немачка води до његове последње конзеквен-ције. Гдегод се мол<е ударити Енглеска, она ће бити ударена, а баш због тога Немачка жели мир у Европи,. мир међу европским народима. Тако и мир са Југосла-вијом. „Ова je политика Југославији позната," одговорих на ово. „И ако бисмо мн могли да рашчистимо са Не-мачком све оне тачкс у којима постоји привидна или стварна нејасноћа, желели бисмо то свакако да уради-мо. Југославија нема ништа да тражи од својих суседа. Само je једна ствар за њу од важности: линија Дунав— Морава—Вардар и њено продужење до Солуна. Била je од увек тежња Србије да ову привредну и политич-ки тако важну линију добије у руке и да je изгради. Југославија je ту политику Србије наставила и обезбе-дила je себи у Солуну слободну зону." Мој сабеседник одговори да му je и та чињеница позната. Он je, међутим, на његову велику жалост, ису-више често стекао утисак да je политика Југославије колебљива и подложна утицајима. Немачка би само то-пло поздравила ако би у Југославији стварно и конач-но завладала л<еља да се политика те земље изведе на чистину. Јасном политиком, која би у свему одговарала интересима одржања и обезбеђења Југославије, послу-жило би се и самој Југославији. А ако би Југославија нашла свој пут ка Немачкој, била би обезбеђена про-тив свих евентуалности и имала би пред собом велике могућиости развоја, кад после коначне победе мир буде опет обезбеђен. На крају министар примети да би мо-гао лако да замисли да Југославија жели да искористи ту прилику ради остварења свог разумљивог захтева за излаз на Јегејско Море. Он свакако за једаи овакав зах-тев нма пуно разумевања. „Расположење меродавних у земљи je данас та-кво," додао сам на ово, „да једио разјашњење полити-ке, какво Вам лебди пред очима, претставља ствар коју сви они желе. Како Кнез Намесник, тако н влада, хтели би у смислу дугогодишње линије југословенске спољне политике сарадње са Немачком да дођу сад до јасно прецизираних односа. Оно што je у иашој земљи про-тив тога, не може се сматрати меродавпим. Што се тиче питања Солуна, Југославија нема ништа против тога да та лука остане у грчким рукама. Али, слика се за Југославију из основа мења, ако бм неко други нмао да зграби ту луку. Ако већ треба да Грчка изгуби Со-лун, онда je природно да га добије Југославија, за коју je он више но од животне важности." Рибентроп се био дубоко завалио у своју фотелзу. Његове руке лежале су иа наслоннма. Његов поглед почпвао je чврсто на мени. Немачка и Осовина граде сад нову Европу, рекао je. Земље Европе морају сад да нађу свој став према овој великој новој изградњи. To што важи за све, важи и за Југославију. А што пре би хтео он да раш-чисти, како жели Југославија да одреди свој став пре-ма новој Европи и жели ли она да се укључи у нови ред на нашем континенту. Одговорио сам: „Ja, разуме се, нисам овлашћен да у том смислу дајем ма какву обавезну изјаву. Сматрам, међутим, да би било најбоље ако бисте разговарали о томе са ју-гословенским министром спољних послова, који je, као меродавни шеф свога министарства, у могућности да Вам 0 овим стварима говори са много више поједино-■сти и пре свега са свима потребним овлашћењима." Фон Рибентроп ми рече да je већ мислио о томе^ али да није знао да ли je време за тс већ зрело. Ако у Југославији постоји иамера, да се међународни поло->кај те земље доведе у ред, он би радо примио Цинцар-Марковића. Ово међутим не би имало никаквог смисла ако разговор са њим не би могао да донесе никакве резултате. О југословенском геиералитету желео je мој сабе-седник нешто да чује, у погл-еду расположења међу шесјзовима југословеиске војске. Подвукао je да je чуо како су генерали против сарадње са Немачком. Морао сам да му призиам да у извесним војним круговима постоји неповерење према Немачкој, но из-пуног уверења могао сам истовремено и да му нагла-сим да he највећи део геиералитета, у правилном схва-тању могућиости и положаја, нарочито војно-страте-гијског полоЈкаја Југославије, бити на сваки начин за успостављање што бољих односа, па-чак и односа са-радње са Немачком. Разговор je трајао преко једног часа. Утисци, које сам понео, били су снажни и трајни. Пре свега били су велики политички формат и отвореност министра, а за-тим и сигурност да Немачка има према Југославији само најбоље намере, оно што ми се урезало у памет. Наредног дана сам поново разговарао са фон Ри-бентропом, опет више од једног часа. Док je први дан био посвећен југословенском питању, објашњавао ми je приликом овог другог разговора фон Рибентроп основе немачке светске политике. У почетку разговора саопштио ми je фон Рибен-троп да je одлучио да се састане са Цинцар-Маркови-ћем како би са њим расправио отворена питања. Ради тога je упутио посланику фон Хереиу телеграм који he још исто вече бити послат. У телеграму je известис посланика да je на основу разговора самном дошао до- закључка да би један разговор о питањима немачко-југословенских односа са једном меродавном југосло-венском личношћу био на месту. Посланик нека стога посети Цинцар-Марковића и нека му изручи позив ми-нистра иностраних послова Рајха. Био je TO осећај ретке сатисфакције, који сам осе-тио кад ми je фон Рибентроп то саопштио. Мисија коју ми je поверила влада била je успела. Цинцар-Марковић могао je сад да разговара о свима стварима. Био сам уверен да ће сад врло брзо доћи до толико пожељиог и потребног споразума. А затим je Рибентроп наставио. Додирнуо je тему европске изградње, иови поредак који има да нашем континеиту обезбеди мирну будућност у знаку прив-редног развоја и обезбеђење хармоничног саживља-вања појединих народа. Министар пређе на тему о Ен-глеској. Његов глас постао je хладан, тврд и отсечан. Осећала се у њему снага н одлучност. Енглеска, — држава без европског ооећаја. Једио друштБО, једно велико капиталистичко друштво са сво-јим интересима свуда у свету, повезано духом правље-ња послова. Далеко од европског' начина мишљења. Држава која, уствари, не спада у Европу. Јасно и логично извукао je министар конзеквенције из британске политике: Енглеска нема шта да тражи у Европи. Или мора сама доћи до тога сазнања даљим развојем европске политике, или ће то сазнање да јој буде наметнуто. Светска трговина, владавина светским саобраћајним путевима, светским тржиштима je циљ Енглеске. Сарађивање, међусобно хармонично ускла-ђивање, саживљавање народа у Европи, међутим, да-леко je од циљева политике Лондона. И овде je погођена централна тачка великог исто-ријског расправљања у чијем знаку живи свет данас. Могао сам тако добро да разумем излагања фон Ри- бентропа, јер je баш моја земља била толико погођена притиском британских интереса, страних животном простору Југославије. И ти су интереси хтели да се Југославија залети у један рат, који није био њен рат, само због заштите британске славе и величине. Место Југославије je у Европи. Њена политика мора зато да буде и да остане европска политика. И, као да je читао моје мисли, прешао je фон Ри-бентроп на улогу коју би Југославија могла да однгра у смиреној, сређеној и сједињеиој Европи, кад би се могла одлучити да води европску политику, дакле по-литику сопствених интереса. Осетио сам јасно: важни члан, важна веза могла je да постане између Запада и Истока, чинилац реда и мира, чииилац европске прив-редне нзградње, зиачајан камен у згради европске бу-дућности. А затим паде реч: хемисферна политика. Велика политика која рачуна са времеиом и простором као ни једна пре ње. Западна хемисфера може чинити све што хоће са својим политичким и привредним схватањем и својом политичком и привредном праксом. На нашој хемисфери политичка далековидност образовала je ве-лики троугао Берлин—Рим—Токио. Осовина у Европи, Јапан у Источној Азији ■— они желе исто: да изграде ред и да створе сарадњу у целом великом простору од Атлантика до Пацифика. А уз ову хемисферу спада п колоиијални резервоар сировина, Африка. Велика Бри-танија мора да се учлани у ту хемисферу или да се са-свим пребаци онамо где већ данас спада, по својој при-вредној, социјалној и политичкој структ\фи, — у дру-гу хемисферу. Наша хемисфера je целина која, изједначена и привредно сама себи довољна, може да живи за себе ако би TO било потребно. Западна хемисфера упућена je на TO да са целином Европа—Азија—Африка одр- жава размену, да ради својих интереса зажели сређи-вање прилика. To je, уствари, чак и животни проблем за Нови Свет. Ca инспирацијама визионара и хладним, оштрим pasj'MOM великог реалног политичара иацртао je Рибен-троп будућност света у кратким потезима. Било je то једно предавање, предавање из светске политике која обухвата време и простор, која je тако далеко, тако бескрајно далеко од оног малог ситног глупог свађања међу странкама п групама које се у мојој земл:.и звало политиком. Како су ситпи морали да ми изгледају про-блемп који су Југославију заиимали у дугим годинама од њеиог рађања, кад се они поставе у овај велики оквир светске политике. „ ... и поздравите ми Цинцар-Марковића. Реците му да бих хтео и Вас са њим да поздравим у Фушлу." Наредног дана у подие одвезао сам се са београд-ског аеродрома право ка Цветковићу. Био je врло за-довољан и обрадован резултатом моје миснје и прибе-лежио je себи најважније тачке мога извештаја да бн их одмах саопштио Намеснику. Код Цинцар-Марковића, са којим сам се видео од-мах после тога, изненадила ме je хладноћа пријема. Он ми je пре мога одласка за Берлин толико нагласио по-требу да прибавим што више информација о гледишту Немачке према Југославији из аутентичних извора и било му je много стало до тога да добије позив од фон Рибеитропа. Био сам успео у свему што ми je био задатак. Отуда ми није било јасно шта je управо ле-жало иза тога нерасположења које сам морао да при-метим код Цинцар-Марковића. Иеколико дана после тога отпутовао je Цинцар-Марковић за Фушл. Ja иисам путовао са њилт. Ои je то био удесио доста иевешто. Рекао ми je прво да ће ме известити 1сад буде путовао, саопштио ми je још да ће трајати неколико дана док он не пође и најзад сам са-знао да je већ отпутовао. Било ми je прилично комич-но све to. Ако je већ Цинцар-Марковић сматрао да моје присуство у Фушлу није потребно, или да није умесно да путујем са њим пошто нисам дипломата него обичан, приватни човек, могао je то да ми каже, и ja бих TO без даљег примио и разумео. Али, сматрам да je ипак врло важно код дипломатских посета и саста-нака. ко седи у претсобљу оне собе у којој се разго-вара. Тако су започели преговори између Југославије и Немачке, који су најзад, после дугог одуговлачења, до-вели до потписивања приступања Тројном пакту од стране Југославије. ВЕЛИКА ШАНСА Прошли су децембар и јануар. По повратку Цин-цар-Марковића из Фушла саставила je југословенска влада ноту као одговор на предлоге које je он собом донео. У TO доба сам често разговарао са Цветковићем и министром двора Антићем, а имао сам прилике да и са фон Хереном измењам мисли о овим питањима. Уоста-лом, ово није била више моја ствар. Моја je мисија престала у тренутку посете једног одговорног југосло-венског државника Немачкој. Сад je имала да ступи у дејство зваиична дипломатија, влада. Ja сам, међутим, имао утисак да нешто није у реду. Једном ми je Цветковић рекао да извештај, који je Цинцар-Марковић по своме повратку из Фушла поднео влади и Кнезу Намеснику, вероватно није потпуно у складу са схватањима Берлина о садржају разговора које je Цинцар-Марковић водио са Рибентропом у Фушлу и приликом пријема на Бергхофу са Фирером. „Или Цинцар-Марковић није потпуно разумео сми-сао оног што му je речено, или није нама све јавио из неког разлога који ми није познат," рекао ми je Цвет-ковић. „To што Цинцар-Марковић саопштава као не-мачки став и немачко гледиште, ми смо усвојили за 90%, и TO усвојили без икаквих примедаба. А у исто време CMC изјавили да смо спремни да у погледу оста-лих 10% расправљамо у благонаклоном духу. А сад je стигла немачка нота, из које се види да ми некако стојимо у размимоилажењу. Морали би једном да има-мо прилике да видимо где je корен тога иеспоразума. Ми смо по други пут писали у Берлин као одговор на немачку ноту, а сад очекујемо њихов одговор. Можда ће онда цела ствар да се разјасни." Било je чудновато, и није се могло разумети око чега je управо запело. Било ми je жао, што Цинцар-Марковић није изашао у сусрет Рибентроповој жељи и што нисам могао да будем у Фушлу прилнком његових тамошњих разговора, јер бих бар знао од куда разми-моилажење. У међувремену су таласи британске пропаганде, а руку под руку са њом и пропаганде из совјетског и америчког посланства, све снажније запљускивали зе-мљу. На све могуће начине, преко летака, листова и часописа, путем учених предавања и путем пропаганде дошаптавања стварало се узбуђење у селу и граду. Напади личне природе на све оне који су били за по-литику разума н одговорности пред народом и њего-вом судбином, и који су се за такву политику заузима-ли или били само сумњиви да je прихватају, ређали су се, све оштрији и све бешњи. Углавном, ништа се про-тив тога није предузимало, или врло, врло мало, сем каквих платонских мера које су остале на хартији. Масони су радили пуном паром. Сад je био дошао њихов отсудни час. Свуда су браћа умела да гурну и наместе своје људе. Акционарско друштво, које je др-жало београдску радиостаницу, подржављено je. Од-мах je Константиновић спремио управни одбор за њега, у који су ушли од првог до последњег готово све сами масони. Створен je при Претседништву владе Врховни савет за одбрамбену привреду. Генерални секретар тога савета, који je водио све послове његове, био je, разуме се, масон. Где год се само могло били су масони у офанзиви. Велика Британија приметила je да се нешто ради. Приметила je, да je то што се ради врло важно. Ве-роватно je чак и знала тачно шта се ради, сазнала je TO од људи које je себи потчинила, а који су седели и у самој влади. И свима сретствима легла je на посао. Њој се придружила Совјетска Унија са паролом пан-славизма, који je у СССР забрањен и гоњен. Ca паро-лом о словенској узајамности, која je у Совјетској Унији разлог за хапшење и стрељање. Ca социјалним комуиистичким паролама, које су доведене у склад са разбуктавањем некаквог лажног фанфаронског нацио-нализма. Све тежа je била борба. Све бешњи су били на-пади. А уз све то дошао je и страх, мој страх који je растао из дана у дан, да су преговори са Немачком заи-ста дошли на мртву тачку и да je прекинута акција за коју су везане толике наде. По Цветковићевом налогу разговарао сам са фон Хереном и сазнао сам од њега да je Берлин необично зачуђен даљим држањем Југославије, које се, упркос разговора у Фушлу, није променило ни у оним мани-фестацијама дневне политике лшвота. „Ми смо учинили грешку," рече ми Цветковић јед-ном, средином јануара. „Било би боље да сам ja лично могао да се састанем у Берлину или било где са немач-ким државницима." „Ja мислим да са немачке стране није престала склоност да се ситуација, која се сад укочила, крене са мртве тачке," одговорио сам. „Ja бих врло радо да се састанем са немачким ми-нистром спољних послова. Само, разуме се, не могу да се сам позовем. Ако бих могао да добијем позив одле-тео бих одмах за Немачку." У TO доба ми je било немогуће да напустим Бео-град, Писао сам зато посланику Шмиту кратко писмо y коме сак му саопштио оно што сам сматрао за по-требно о полол^ају. И неколико дана касније дошао je одговор телефоном. „Мислите ли Ви да ће господин о коме сте ми пи-сали прихватити позив да дође на разговоре?" питао je Шмит. „Разуме се. Он само чека на позив и одмах до-лази." „Добро. Дођите прво Ви овамо да целу ствар уре-димо." Похитао сам до Цветковића. „To je врло добра вест коју ми доносите. Путујте одмах, или још боље, узмите авнон. Јавите ми одмах све телефоном, а кад буде утврђен датум посете оба-вестите ме и чекајте на мене у Немачкој." Одлетео сам сутрадан за Берлин. Радило се сад о томе да се унесе јасноћа у положај и да се уклоне по-стојећи неспоразуми. Југословенска нота одговарала je тачно извештају Цинцар-Марковића. У Берлину сам међутим сазиао да je главно питање приликом посете југословенског др-жавника у Немачкој био став Југославије према Трој-ном пакту. To му je потпуно јасно саопштено. Југосло-венска нота се међутим није задржавала на тој цен-тралној тачки, као да je хтела намерно да избегне да према њој заузме одређен став. To je било неразумљиво и смешно. У овим време-нима, кад се радило о бити или не бити, заиста се није могла водити кабинетска политика са малим сретстви-ма и измигољавањима. Велике проблеме требало je слободно и отворено расправљати и према њима зау-зети јасан став. Ако не позитиваи, а оно негативан. Или je требало поднети образложене противпредлоге. За мене je било, после мојих разговора у Берлину, јасно и ван сваке сумње да Немачка тражи од Југославије у првом реду лојалност и недвосмислено држање, искре-ност и поузданост. Како ће се то изразити формално, да ли приступањем Југославије Тројном пакту или дру-гим одговарајућим решењем, — то je била ствар ди-пломатије, ствар Цинцар-Марковића. „Можда би приступање Југославије Тројном пакту сад и одмах било непопуларно у нашој земљи," рекао сам посланику Др. Шмиту. „Али ако би најшире масе виделе користи које би за земљу настале из тога, оне би свакако према пакту заузеле позитиван став. Те ко-ристи требало би са пактом временски спојити." Задржао сам за себе примедбу о оном што ме je највише пекло: Кнез и његови сарадници већ су два месеца били потпуно тачно информисани о свему. И било je најзад потребно да прикупе снагу за једну одлуку. Ако за пакт, онда je било неопходно да се енер-гично спречи против-пропаганда из британских, аме-ричких и совјетских извора, и да се истовремено за-почне са пропагандом за пакт. Ако пакт, међутим, нису хтели, онда су морали то да саопште Берлину и то у облику једног одговарајућег противпредлога, који би донео собом и израз потребног обезбеђења и искреног држања Југославије. Хтео сам, међутим, да будем ло-јалан према својој земљи и њеној влади и нисам о томе рекао ништа. Опет сам седео према фон Рибентропу. Опет сам био под утиском његове снажне личности. Нагласио ми je да je приликом посете југословен-ског министра иностраних послова овоме јасно речено како Немачка посматра питања Југоистока и Југосла-вије. Нажалост, у времену од новембра све до сада ни-шта није учињено са југословенске стране да би се гле-дишта разјаснила и питања, која су била нерешена, извела на чистину. Југославија мора најзад да се од- лучи да ли мисли и у ком облику да сарађује у новом поретку Европе и да у њему актнвно узме учешћа. „Било би добро ако бисте имали прилике да раз-говарате и са Цветковићем," напоменух, „јер je најзад он човек који води унутрашњу политику непосредно, а који носи одговорност за целокупну политику. Он би могао да говори са више политичког ауторитета но Цинцар-Марковић, који je више дипломата пего поли-тичар." Фон Рибентроп ми je изјавио да сматра да би један разговор са Цветковићем могао бити можда од користи. Ако овај жели да дође он би био спреман да га позове. У наставку разговора, који je опет трајао готово пуна два часа, испричао ми je министар да je са Ду-чеом и грофом Ћаном опширно расправлзао о теми Југославија и да je темељито са њима третирао сва пи-тања која интересују Београд. Резултат овог разговора тако je повољан, као што Београд то може једино да зажелн. Италијани су показалн пуно разумевање и пре-дусретљивост. Ca резултатима целог разговора могао сам опет бити више но задовољан. Фон Рибентроп je пристао још једном да расправи сва отворена питања са југословенским државницима. „Ja сам крајем ове недеље опет у Фушлу. Питајте, дакле, оба господина, хоће ли већ за овај викенд, да-кле за три дана, моћи да буду у Фушлу и известите ме о томе. Ако неће моћи, онда нека ми господа саопште термин о коме су најраније слободни, да бих их онда преко посланства у Београду могао и званично да по-зовем." Исто вече телефонирао сам са Београдом, а сутра-дан позват сам на телефон. Није могуће да се тако брзо дође, речено ми je, а ja треба одмах да се вратим за Београд, да поднесем извештај. Нисам разумео шта ce опет дешавало. Прво велика, велика журба, а сад опет одлагање. Одлетео сам за Београд. Високо, преко брегова и долина, грмела je маши-на. Био je јасан зимски дан. Још једанпут сам у ми-слима прешао цео ток догађаја, од новембра прошле године. Приликом моје прве посете у Берлину, пре више од два месеца положај je био такав да су се могле правити етапе да се одмах прешло на дело. Немачка политика je отворена и не прави заобиласке. Још je тада Цинцар-Марковић, који je тачно знао из мога из-вештаја о чему he се разговарати, могао да дође са конкретиим предлозима са своје стране, уместо да се ограничи само на то да прими немачке предлоге. Још смо у новембру, или најкасније у децембру 1940 године могли да имамо један споразум са Немачком, којн би за Немачку претстављао гарантију да она од Југосла-вије ие мора да очекује никакво изненађење, а Југо-славији да пружи све оне користи које могу да пруже интимни односи са великим суседом, Немачком. Из-гледа да je тада ради изостале иницијативе ствар заву-чена, одложена. У међувремену се много изменило. Енглези су се били искрцали у Грчкој. Бугарска je стајала пред сту-пањем у Тројни пакт. Улазак немачких трупа у Бугар-ску био je припремљен. Ствари нису биле више такве као што су биле у новембру. Око Југославије положај се заоштрио, у Југославији je противнемачка пропаган-да радила свима сретствима, неограниченим материјал-ним и психичким сретствима, два пуна мессца. Ако приступање Југославије Тројном пакту у но-вембру није било спроводљиво, онда je требало са ју-гословенске стране јасно изложити Берлину положај, онако као што сам ja то учинио, и могло би се свакако наћи једно решење, једна етапа. Где би сад Југосла- вија могла да буде да није пропустила толико много времена! Сад je и TO било пропуштено. Није било више вре-мена за етапе. Догађаји су се развијали вртоглавом бр-зином, а страшно спорим одлучивањем и решавањем у вези са овим питањем, Још једанпут je Југославија изгубила времена, много времена, и врло много шанса. Фон Рибемтроп ми je, уосталом, био рекао при опроштају: „Објасните вашим земљацима, да Југославија има сад једну велику шансу коју не треба да пропусти. Ова-ква шанса долази само једанпут." To je било тачно. Било je тачно још у новембру. И сад опет одуговлачење од недељу дана. Зашто упра-во? Могао сам да чупам косу од беса. Поднео сам писмени и усмени извештај Цветкови-ћу, Цинцар-Марковићу и министру двора. Био сам опет позват да дођем у Фушл, а пред полазак југословен-ских државника на пут још једанпут je и телефонски затражено од мене да свакако дођем са њима. Међу-тим, Цветковић ми je изјавио: „Цинцар-Марковић ми je рекао категорично да ои остаје у Београду ако Ви путујете са нама." Било je далеко од мене да стварам непотр.ебну за-тегнутост и трзавице. Зато нисам путовао, за л^убав ствари. Данас ми je то много жао. Тих дана, кад су се југословенски државници спре-мали на пут у Немачку, примио сам посету једне не-мачке полузваничне личности. Говорили смо о њиховом путовању и о темама које ће том приликом доћи иа дневни ред. Најзад рече мој посетилац, а видео сам да je TO био циљ његове посете: „Ja не знам да ли сад Југославија може да приђе Тројном пакту. Бојим се да je противпропаганда, ко- joj je дато толико много маха, успела да створи у зе-мљи исувише много нерасполол<ења. С друге стране сам уверен да ће се у Немачкој поставити вашим мини-стрима пнтање приступања Југославије Тројном пак-ту. Било би умесно кад би ова двојица том приликом своје резерве, уколико их имају у погледу приступања Тројном пакту, изразили јасно и без околишења, и да у вези с тим одмах поднесу и противпредлог: закљу-чење једног споразума, који не би био приступање Тројном пакту, али у чијем би се тексту могло наћи места за једну одредбу по којој се он органски учла-њује у систем Пакта трију сила. Практично би то има-ло исту важност и исти значај опредељења југословен-СК6 политике. С друге стране могло би, међутим, то бити преседан за уређење питања односа Осовине према другим европским земљама, према Шведској на пример, према Швајцарској, Финској, Шпанији, можда Турској. Тиме би се ско Осовине груписала два реда држава: један који je за њу везан непосредно Тројним пактом и други, који je везан за Тројни пакт слободнијим, али ипак недвосмислено прецизним односима. Верујем да би Берлин TO акцептирао." Гледиште мога посетиоца било je врло занимљиво, а љегово својство било je такво да сам овом пре-длогу у његовом излагању морао да поклоним нај-већу пажњу и огроман значај. Известио сам стога од-мах Цветковића о садржају овог разговора и савето-вао сам му да учини овај противпредлог, уколико при-ступање Југославије Тројном пакту из ма каквих ра-злога у овом тренутку не сматра пробитачним и опор-туним. И Цветковић се много заинтересовао у погледу ове могућности и хтео je одмах да га стави на дневни ред разговора који су припремали његов полазак. Тако су југословенски државници отпутовали за Берхтесгаден. Њихова цела пратња састојала се из јед- ног секретара министарства иностраних послова и јед-ног полицијског комесара. Били су у Немачкој примљени врло љубазно. За разговор са фон Рибентропом везао се вишечасовии пријем код Фирера. У дужем излагању политичких гледишта Немачке, Фирер je, исто као фон Рибентроп, поновио и нагласио да Немачка нема никаквих аспира-ција против Југославије, према томе нема никаквог разлога да се Југославија ма у чему Немачке прибоја-ва. Напротив, Немачка полаже највећу вредност на ми-ран развој даљих односа, како привредиих тако и по-литичких. Пре свега je жеља Немачке да спречи шире-ње рата на Југоисток. Због тога, а и ради спровођења новог реда у Европи који ће бити од трајне важиости, Немачкој je стало да се створи стабилаи положај на европском Југоистоку. Важна улога коју игра Југосла-вија на Југоистоку омогућава да та земља изврши ве-лике задатке, и даје јој могућности великог успоиа за будућност. Немо и врло пажљиво слушали су Цветкови!) и Цинцар-Марковић Фирерова излагања. Фирер je на-ставио: Нагласио je да су немачке намере према Југосла-вији у свему пријатељске. Подвукао je своју решеност да до краја рата »емачке трупе неће затражити ни пу-теве ни железнице Југославије за своју употребу, што je имало да значи да неће тражити пролаз кроз Југо-славију за немачку војску. Положај Југославије je, ме-ђутим, такав да би у даљем развоју рата, а нарочито при коначној организацији Европе после његовог за-вршетка, могле да се поставе, са захтевом да се уваже, жеље других суседа Југославије на њену територију. Ради тога je у интересу Југославије да се прикључи великој формацији eBponcKor реда и да приступи Трој-ном пакту. У TOM случају ће она имати потпуну сигур- ност за своје границе, своју сувереност и свој будући развој. У своме одговору нагласио je Цветковић са своје стране да Југославија познаје и цени пријатељство Не-мачке и да мисли и убудуће да се посвети изградњи тога пријатељства као своме најважнијем спољно-политичком задатку. За Југославију je јасно да je Не-мачка чииилац реда, онај који je меродаван у Европи, и да ће такав и остати. Зато, а из својих природних интереса, Југославија je потпуно свесна своје повеза-ности са Немачком. Југославија »е може никад да се одлучи за Енглеску па су стога сва изненађења у том погледу искључена. Разговор je трајао дуго и додирнуо je све пробле-ме немачко-југословенских односа и европске будућ-ности, уобличене великим новим редом који je Немач-ка покренула. Углавном су, међутим, југословенски др-жавници излагања Фирера узели само на знање, а да се нису коначно и обавезно изјаснили о приступању Трој-ном пакту и да нису са своје стране учинили никакве конкретне противпредлоге. Разговори су били врло пријатељски, али нису дали коначне резултате. На крају je Фирер још саопштио југословенским државницима да би радо цео овај комплекс расправио и са Кнезом Намесником, чиме je, уствари, Цветковићу и Цинцар-Марковићу ставио на знање да припреме је-дан скори састанак између њега и Кнеза Намесника. Кад су се Цветковић и Цинцар-Марковић аутомо-билом вратили са Бергхофа, фон Рибентроп je Цвет-ковићу поново нагласио да je питање приступања Ју-гославије Тројном пакту само предлог а никако захтев Немачке. О својој будућности има Југославија сама да одлучује, без икаквог притиска са стране. Расположење у владиним круговима, после поврат-f ка обојице државника из Немачке, било je врло ведро. Цветковић мн рече да он сматра будућност земље пот-пуно обезбеђеном. Сад ће он да учини све што je по-требно, спровешће све припреме, да би могли што пре започети непосредни преговори за приступање Југо-славије Тројном пакту. Кад су у Београду започели преговори, очекивао сам свакодневно вест да je Кнез, у смислу жел:.е која je изражена у Б^ергхофу, отпутовао за Немачку. Нажа-лост се, сем дугих и дуготрајних разговора и прекла-пања, ништа није десило. Накнадно сам сазнао, да je Цветковић приликом свога првог разговора са фои Рибентропом овом изло-жио план једног балканског блока, у који би ушли и Бугари и Турци поред Југославије. Тај блок би се тру-дио да покрене Грчку да положи оружје, и примио би затим и ову државу у своје редове. Између Блиског Истока и британске могућности напада на европски континент с једне стране и Немачке с друге стране формирао би се тако неутрални јастук, који би прет-стављао заштиту Немачкој пред свима евентуалностима са Истока. Био сам врло зачуђен кад сам то чуо, јер je та ми-сао у Београду покренута са енглеске стране, у тренут-ку кад се у енглеском посланству утврдило да се Југо-славија већ налази у преговорима са Немачком. Менм je, са много топлине и као о својој замисли, о овоме говорио Антић. Дакле, уместо да против-предлоге фор-мулише тако, као што то одговара природним иитере-сима земље и датој ситуацији, и као што су били зами-шљени од стране оне немачке личности која ме je »е-посредно пред полазак југословенских државника била посетила, предложена je сад ова практично немогућа конструкција. Било je јасно, да фон Рибентроп уопште није могао да се упусти у овај план и да je стога од- мах, у самом почетку разговора, он напуштен, а да касније није више помињан. У међувремену започела je са страховитим прити-ском пропаганда Британије и Америке јавно, а совјет-ска пропаганда тајно. Британске и америчке радиоста-нице даваље су дневно безбројне емисије на српском језику, у којима су ширене страховите вести о плано-вима Немачке против Југославије. Немачка je поста-вила Југославији ултиматум. Безбројне немачке диви-зије стоје на југословенским границама, спремке да умарширају. Затражено je неодложно и безусловно разоружање земље. Југославија мора да уступи све своје оружје Немачкој. Југославија мора да прими не-мачке гариизоне у свима већим местима. Цветковић и Цинцар-Марковић морали су да уступе приликом своје посете у Бергхофу велике делове Југославије, на зах-тев Иемачке, њеним суседима. Такве и сличне лажи и бљувотине ширене су кроз таласе етра. Летци, брошу-ре, дошаптавања ■— све je опет започело у нечувеиој, појачаној мери. Ужасна хајка сручила се на мали народ. Велика Британија, САД и СССР ишле су руку под руку. Огром-на средства потекла су из благајни посланстава ових држава. Војска плаћених агената ишла je кроз земљу, у сва места и села. Кнез и Цветковић xohe да продају земљу, да из-дају народ, — тако се свима средствима и у свим мо-гућим тоновима говорило, причало, писало, шаптало. Све оне миогобројне организације, у којима су седели масони на одлучујућим и водећим положајима, покре-нуле су акцију која je дала поплаву телеграма, упуће-них влади и Кнезу, у којима се молило, тражило и опо-мињало да земља не сме прнступити Тројном пакту. Јевреји и слободни зидари, британски и амерички аген- ти, капитализам и бољшевизам заједно су легли на по-сао, са новцем и лажи. Влада није прекратила ову хајку. Увек се чуло од меродавних: „Кад једанпут будемо потписали пакт, цела пропа-ганда постаће беспредметна. Није потребно предузима-1И посебне мере. Народ ће већ сам увидети како je лажна и погрешна била цела ова пропаганда. И нико више иеће веровати онима који су га у овим данима гако лагали." Узео сам себи много труда да ово погрешно схва-тање, које су масонски чланови владе нарочито него-вали и ширнли, сузбијем. Било je узалуд. Као једини резултат гомилала су се у мојој свакодневној пошти претећа писма са најпогрднијим претњама. Ja сам шпи-јун, издајица, обесиће ме, набошће ме на колац пред мојом редакцијом, рашчеречиће ме, — и увек опет, ja сам плаћен, примио сам огромне паре од Немаца. Људи који су ово писали вероватно нису могли да схвате да неко може имати једно политичко уверење и из идеалних и патриотских осећаја. Из осећаја одго-ворности према народу и његовој судбини, из познава-ња чињеница и предвиђања политичких неминовности. Ако неко испољава неко политичко уверење онда je, према мишљењу тих људи, морао зато бити плаћен. Другачије они нису могли да мисле. Тако су прошле три недеље у лудој нервози. Бео-град je сав дрхтао око питања приступаша пакту. Го-ворило се и разговарало, преговарало и конферисало. Састанци и конференције, шире и уже, одмењивале су се по овој теми. А све више и више пео се талас про-паганде и хушкања. Нарочито се пропаганда бацила на војску, на млађе официре и на православно свештен-ство. У цркви, при служби Божјој, могли су се чути попови у пуној одежди са амвона како иступају нај- оштријим речима осуде против пакта и против издај-ника који мисле да га потпишу. Три недеље су тако прошле. Кнез није отпутовао. Једног дана дође вест да су немачке трупе ушле у Бу-гарску, да je Бугарска приступила Тројном пакту. Било je TO као гром из ведра неба. Одговорна лица у Министарству спољних послова, пре свега помоћник мииистра Милоје Смиљанић, масон, најутицајнији чо-век у југословенској дипломатији, много јачи од свога министра, тврдила су увек да Бугарска никад неће при-ступити Тројном пакту. Немачка неће никада умаршо-вати у Бугарску, говорио ми je Смиљанић, јер Совјет-ска Унија и Турска виде у томе казус бели. А сад се тај догађај ипак десио. Кад сам ja недељама раније, на основу јасних информација којима сам располагао, увек понављао Смиљанићу да ће доћи до тога, пого-тово ако се Југославија што пре не одлучи у погледу свога става, он ми je одговарао са надмоћним осмејком: „Ви правите панику. Вероваћете да ja то боље знам." Сад je одједанпут политички живот у Београду кренуо вртоглавом брзином. Сад су се капори почели да ређају нечувеном динамиком. Сад je Кнез отпуто-вао брзо за Немачку. А преко немачког посланства у Београду почели су разговори за утврђење модалитета под којим ће Југославија приступити пакту. Изгледа као да je за све време пре тога београдска дипломатија била испуњена уверењем да цео свет сто-ји и да се ништа не дешава ако се у Београду ништа не ради. Немачка je, у целом овом току догађаја, а пого-тово својим чекањем од три недеље пре него што су њене трупе утле у Бугарску, показала опет велику предусретљивост према Југославији. Ту предусретљи-вост доказала je и у преговорима око модалитета за приступање Тројном пакту, којим je Југославији дато толико, колико ни једном другом члану тога европског блока. Видело се да je Немачкој стало да привуче Ју-гославију. Немачка je рачунала са Југославијом. И најзад, после грдних перипетија, утврђен je дан потписивања приступања Југославије Тројном пакту за 25 март 1941 године, не без многих „техничких те-шкоћа." ПРЕТЊЕ Полако се спуштало вече на Дедиње. Црвена сун-чева лопта, огромна и крвава, тек je била потонула негде иза бескрајних војвођанских равница. Последњи наранџасти рефлекси постепено су се претапали у љу-бичасти тон, који je наилазио са запада. У граду по-челе су светиљке једна за другом да се пале. У великом црном аутомобилу возио се министар двора Антић Булеваром према Дедињу, према Белом двору. Вече je било благо. Пролетњи ваздух, помало влажан, али већ загрејан и пун мириса земље и младог зеленила, натерао je Антића да мимо свога обичаја спусти мало један од прозора на својим колима. Лево под њим, у плавичастој магли кроз коју су блистале светиљке, лежао je град. Био je диван поглед са ши-роког асфалтног Булевара по коме су клизила кола. Све je било некако мирно, благо, као у очекивању про-лећа. Заваљеи у дубини кола, Антић je Ј'дисао пуним плућима мирисни ваздух. Кнез га je био позвао хитно телефоном да дође да га посети. Шта ли je то опет мо-гло да буде? Антић je у мислима брзо прелазио дога-ђаје последњих дана. Колико узбуђења, колико нерво-зе, колико распладстелих страсти, колико подземних и јавних претњи и утицаја, — шта се све било ускоме-шало у Београду у овим последњим данима кад je вла- да коначно одлучила, после повратка Кнежевог са са-ста^гка са Фирером, да Југославију уведе у коло држа-ва потписница Тројног пакта. Настрану, што су британски и амерички посланик скоро свакодневно долазили у Министарство сползннх послова и у Двор, и што je совјетско посланство преко својих многобројних агеиата у последњем момеиту joui устостручило своју акцију. Иастрану, што су полити-чари из крила старих демократских странака, сви они који су се иазивали удружеиом опозицијом, подносилп и меморандуме, слали телеграме, тражили аудијенцмје. Поред свега тога, као да je била иека нарочита психоза захватнла и улицу. Није Антић био за пакт, све док Кнез није одлу-чио коначно да му Југославија приступи. Његова су схватања била другачија. Он je зазирао од политике Берлина и Рима. Све до последњег момента, све док није, благода-рећи страховитој спорости и кеодлучности Београда, остао само још један једини излаз, — све дотле je и Анткћ био један од оних који су успоравали развој догађаја. Али кад je једанпут било јасно да ће Југо-славија приступити трипартитном споразуму, онда je Антић био, као веран службеник државе, династије и Кнеза, сав и најодлучније за то да се што пре и што брже пређу све фазе припрема, и да се потпис Југо-славије без одуговлаченза стави на тај велики међука-родни инструменат. Долазили су код њега политичари, долазили су код њега претставници разних друштава и удружења, 1СОЈИ су сви некако нз овог или оног разлога били ве-зани за масонерију, а тиме за демократију, за Запад. Покушао je Кнеза да одбрани од њих, као што je ра-није спречавао да до Кнеза дођу претставници оног дру-гог, десничарског табора у Југославији. Али ипак je морао по неког од њих да пропусти. Знао je тачно ко-лико je Кнез, у касном, али потпуно пречишћеиом схва-тању о положају, био пеотступно решен да спроведе приступање Југославије пакту. И знао je како су све те посете и ти м^еморандуми, те претставке и ти теле-грами били и излишни и бесциљни, како су они прет-стављали само узалудно замарање и нервирање већ и иначе премореног Намесннка. Ноћ се била сасвим спустила. Ваздух, који je ула-зио кроз спуштен прозор иа колима, изненада je за-хладнео. Антић затвори прозор. Сигурно je опет неко од тих људи код Кнеза, си-гурмо опет говори Кнезу све оне познате изанђале при-че и пароле којима je тако обилно, кроз све могуће ка-иале, кљукана јавност. Ни један од тих људи, ипак, није имао свести о одговорности. Ни један од тих људи није схватао прави положај у Европи, а нарочито пра-ви положај у коме се налази Југославија, а са њом и Србија. Ето, на пример, Миша Трифуновић, који je својим муклим, професорски-досадним гласом причао дуге приче, дижући при томе кажипрст, као да je пред разредом малолетних ђака. Или на пример Патријарх Гаврило, који je сазвао састанак Светог Синода да на њему, по свој прилици, осуди политику Кнежеву. Кола уђоше у двориште Белог двора. Ађутант от-вори брзо пред Антићем врата. У Кнежевој соби за рад седела су три човека: Кнез, начелнкк Главног генерал-штаба Петар Косић и Командант ваздухопловства Ду-шан Симовић. Дигнувши главу из дубоког поклона пред Кнезом, Антић примети да je разговор између ове тројице био пре његовог доласка врло жучан. У вазду-ху je лежала атмосфера грозничаве раздражености Симовић je седео усправљен, тврдоглаво стиснутих усана. Његова слаба, избријана брада била je утонула још више него обично у наборе његовог предугачког врата. Петар Косић набрао je густе обрве и мрко je стрељао очима свога генералског колегу. Кнез, лако наслоњен у фотељи, са једном ногом пребаченом преко друге, био je на око хладан. Само нервозна игра ми-Ш1тћа, која се примећивала око врхова његових усана и лако добовање којим су прсти његове леве руке до-диривали плочу писаћег стола, показивали су његово узбуђење. „Звао сам Вас," рече Кнез Антићу, „да чујете н Ви што ми je сад рекао генерал Симовић." Антић се окрете Симовићу, али пре но што je овај могао нешто да заусти, Косић упаде љутито, бесно, исувише гласно за место на коме су се налазили: ,,0н je луд, Ваше Височанство, он je потпуно луд. Он не зна шта говори." Кнез умири покретом руке узбуђеног Косића и даде знак Симовићу да говори. Симовић се укрути у својој фотељи још више. Ње-гово лице доби још пркоснији израз. „Ето шта сам рекао," почео je он. „Цело питаше Тројног пакта je најгора клопка која je могла Југо-славији да се постави. Ми треба да ћутимо, па чак и да помогнемо да Немци уђу у Грчку, да тако будемо опкољени са свих страна и коначно отсечени од Солу-на, који je природни правац нашег повлачења. И кад TO бз'де готово, онда ће Немци ударити и на нас. Би-ћемо преварени, бићемо разоружани, бићемо униште-ни. Зато се за нас »е поставља ни једна друга могућ-ност до та, да одбијемо потпис Тројног пакта, да се мобилишемо, да се спојимо са Грцима и са искрцаним Енглезима, да прегазимо Бугарску, да се саставимо са Турцима, и да једним заједничким великим фронтом од Дарданела до Трста зауставимо немачко надирање." „Па ja рекох..." поче Косић узбуђено, али Симовић je већ био наставио: „Овај пакт удара на нашу част, удара на наш образ. Не можемо ми да оставимо наше савезнике на цедилу. Не можемо ми мирно да пружимо главу у јарам. Моји официри су дубоко узбуђени. Има их који се спремају да са нашим апаратима полете за Грчку ако би се заи-ста пакт потписао." „Али онда je баш Ваша дужност," напомену Антић, ,,да као њихов претпостављени утичете на њих и да спречите овакве поступке који су у противности и са њиховом дисциплином и са интересима земље." „Ja не могу да утичем више на њих. И ja верујем да су они у праву. У овој земљи су млади официри већ једанпут, 1903, учинили да се обори једна политика која je била против народне воље..." Антићу се сјури крв у главу. Овде, у овој кући, пред Кнезом, претити [шнављањем 1903, — то je више HO што je Антић могао да очекује, више но што je он могао поднети. „Знате ли Ви где се налазите? Знате ли Ви шта то говорите?" Готово вичући избаци Антић ова два питања, а Ко-сић упаде: „Ама он je луд, он трабуња којешта. Он не зна шта говори." Кнез je био изашао, а Симовић, наслонивши се ле-жерно у фотељи готово равнодушним гласом настави: „Чуо сам да има чак и официра који говоре о томе, да би требало бомбардовати Бели двор ако дође до потписа пакта.'' Антић и Косић скочише. Одговарали су жучно, окривљавали Симовића да je он сам тај, који највише подбуњује заведене младе л^уде у униформи. У једном тренутку изгледало je као да ће доћи до лома, можда чак и до физичких инцидената. Антић није могао више да седи. Он je скочио и шетао нервозно HO соби, застајкујући и полемишући са Симовићем. Косић je упадао у реч бесно, доказивао Антићу да je Симовић неурачунљив, да говори којешта, — а сам Си-мовић само je у једном тренутку подигао глас н изашао из свога става хладнокрвности и пркоса. Дуго je трајао узбуђенн разговор. Симовић je остао при свом. Доказивао je да Југославија не сме никада да дозволи да je отсеку од Солуна, да она мора по сваку цену и свима, па и највећим жртвама да од-брани свој слободан прилаз до Јегејског Мора, да je улазак немачких трупа у Грчку, уствари, игра која има за циљ потпуно заокружавање Југославије. Говорио je и понављао једнако да je пакт оруђе уперено непо-средно против југословенских интсреса, а нарочнто против српских интереса. И његов рефрен je био тај, да je потребно стварање фронта на Балкану који je је-дини спас. А да потписивање Тројиог пакта претставља националну срамоту и да ће повући за собом најтеже последице у војсци, а нарочито у официрском кору. Те последице биће уперене против самог Кнеза. Што се тиче оног расположења о коме je он говорио да по-стоји међу млађим официрима, подвлачио je, додуше, увек да je за то расположење само сазнао, али се ра-зумело из свега да он и сам то расположење дели. Било je дошло већ, два-три дана раније, до врло тешких сцена. Симовић je подносио Кнезу извештаје, у којима je говорио о томе да je у војсци врло велико нерасположење против политике Тројног пакта. Кад je Кнез те извештаје показао министру војске ПеиЈићу, овај му je за1мерио што тражи о стању у војсци обаве-штење од једног генерала који je њему, Пешићу, пот-чињен, јер једини ко о томе има дужност да даје оба-вештења и једини ко има преглед над целом ситуаци-јом je Пешић сам. Увређен, Пешић je Кнезу подносио и оставку због овог случаја, а на састанку између Пе- шића и Симовића дошло je по овом питању до тешких речи. У међувремену, жучни разговор, готово свађа, у Кнежевом кабинету се наставио. Безуспешно су Антић и Косић свима аргументима доказивали Симовићу по-грешност става и мишљења. Одједнбм ое врата из су-оедие собе отвор?!ше. На улазу се појави Кнез са јед-ном хартијом у руци. Иза њега, у другој одаји, видела су се лица неколициие чланова владе. Цветковић je био ту, Цинцар-Марковић, Мачек и још двојица или тро-јица. Кнез се окрете Симовићу. „Ja Вас молим да по питању расположења неђу официрима још једном разговарате са господином Пе-шићем. Верујем да ће вам успети да сачувате дисци-плину." Симовић je разумео да je то опроштај. Поздравио je кратко и војнички, и тренутак касније силазио je, високо Ј'здигнуте главе, чврсто стиснутих усана, закоп-чавајући своје рукавице, низ степене Белог двора ка своме аутомобилу. Антић и Косић били су мишљења да би Симовића требало одмах интернирати, да би било потребно да се он склони негде, јер je било јасно да je и он сам про-тив Кнежеве и владине политике и да je решен да у томе правцу и активно ради. Али, на крају се по овом питању нису могли да сагласе. Решено je да Пешић још једанпут говори са Симовићем, а и Косић, да га уразуме. После, кад прође неколико дана од потписи-вања пакта биће времена да се овај амбициозни н пр-косни генерал уклони. Кнез повуче Антића у један угао и даде му хар-тију коју je држао у руци. Био je то телеграм енгле-ског краља на који je Кнез својим карактеристичним, шиљастим рукописом већ ставио неколико напомена, како треба на њега одговорити. Краљ Ђорђе VI, владар Британске Империје, тра-жио je од свога рођака да у последњем тренутку оду-стане од приступања Југославије Тројном пакту. Гово-рио je 0 савезничкој верности, говорио о родбинским осећајима и апеловао на К»еза. Антићу рече Кнез: „Овде имате напомене како треба одговорити. Јед-на су ствар савезнички осећаји, родбинске везе које остају потпуно недирнуте, као и све остало. А друга je ствар потреба ове землзе. Без обзира на некадашње везе и без обзира на сротство, ja ие могу да учиним не-што што би значило ићи против интереса нашег на-рода." И овако би састављен одговор. Један мали Кнез са Балкана одговорио je искрено и једноставно, али одлучно и ÄOCTojaHCTBefio, своме великом краљевском рођаку. Кнез уђе са Антићем у собу где су чекали мини-стри. Ту се одржала још последња седница која je има-ла да утврди коначно последље појединости. Пакт je имао да се потпише прексутра дан, 25 марта, у Бечу. Ca седнице Цинцар-Марковић оде да са фон Хереном утврди све последње техничке деталзе. БЕЧ, 25 МАРТА 1941 Ha малој Топчидерској станици стајао je 24 мар-та у 10 часова увече посебни воз. Оштро je шиштала пара, куљајући из тела огромне, црне локомотиве. Би-ло je мирн'0 вече, звездано и топло. Перон je био раш-чишћен и само чланови владе и претставници власти били су се сакупили за опроштај. Цветковић и Цин-иар-Марковић имали су да крену за Беч да ставе noT-пис Југославије под докуменат приступања Тројном пакту. Били су TO тешки дани, који су лежали за нама. После оне значајне седнице владе дошле су оставке трију министара: Константиновић, Будисављевић и Чу-бриловић иступили су из владе. Сва тројица масани. Сва тројица зато што су били пр.отив политике Трој-ног пакта. Константиновић био je сутрадан повукао своју оставку, па je тако, као члан владе, могао још да прати све разговоре и догађаје до пред сам полазак државника у Беч. Најзад, уочи дана кад су Цветковић и Цинцар Марковић шгали да крену на пут за потпи-сивање пакта, његов je посао био завршен. Понаво je дао оставку. Но овога пута коначно. Чекали смо на перону Цветковића и Цинцар-Мар-ковића. Било нас je око педесет. Обимне мере предо-строжности биле су предузете јер се говорило о атен-т^има. Пришао сам Др. Куловцу, који je са много енер-гије и великим политичким способностима прихватио наслеђе пок. Др. Корошца. Припадао je влади као ми-нистар грађевина. „И за Вама лежи много нервозе и рада1, господи-ке министре." Куловец се осмехнуо кроз своје оштре иаочаре. Изгледао je уморан и истрошен. „Било je заиста врло тешко. Неразумљиво je са ка-квом детињасто см!ешном логиком, са каквим идиот-ским аргументима мора човек да се бори. За нас je ја-сно, нарочито за нас Словенце, да Југославија може само онда да постоји ако ће ићи са Немачком, и самим тим са редом и изградњом нове Европе. To je јединги пут, не само за обезбеђење мира за ову замљу, него и за обезбеђење велике будућности. Никад још у Југо-славији није донето једно решење, никад још није пала једна политичка одлука која je у толикој мери прои-зашла само из чистог патриотизма и осећаја одговор-ности, као што je ова овде." „Али ja не разумем, убацио сам, зашто влада допу-шта ту невероватну противпропаганду и зашто јој ни-шта не ставља на пут." „Та и ja се много трудим да људе уверим да треба нешто урадити. Највеће дело, дело које je створено да да најсјајније последице, може народу изгледати као споредност или чак као нешто рђаво, ако се народу не објасни шта и како се ради. Народу треба објаснити ствари. Али ja сам увек говорио узалуд. И баш сад, баш на дан пред полазак претседника и министра спољних послова, морали смо да имамо још ту глупу демонстрацију оне шаке резервних официра која je могла да буде спречена, да су људима дата објашње-ња и да je оно неколико хушкача ухапшено. Али не ради се ништа, а онда се сви чуде кад противакција не-UITO ради." Куловец je мислио очигледно на збор Удружења резервних официра који je одржан дан раније, а на ко-ме се појавио само врло мали број чланова. На том збору, показало се да je то било на иницијативу мини-стра Будисављевића који je дао оставку, предложио je један познат масонски букач, близак британској пропа-ганди, резолуцију. У њој се наглашавало да je отаџ-бина политиком владе доведена у опасност. И доноси се закључак да се збор у знак протеста против те по-литике разиђе. Већина присутаих, који су били дошли из провинције и нису знали о чему се ради, ћутали су згранути, док су букачи са много вике прихватили предлог. И већ су британски и амерички радио, па и турски, ову чињеницу у пуној мери искористили за сво-ЈУ пропаганду. Земља je била преплављена бујицом летака. Куловец je имао право. Цела ова незгодна сце-на, која није имала сама по себи »икаквог значаја али je била погодна да изазове незгодне последице, мо-1ла je без муке да буде избегнута. „Сад морамо поново на рад, и то пуном паром, кад се ова двојица врате," рече Куловец. „Мора један-пут овде да се све рашчисти. Ако сад људи неће хте-ти са пуном енергијом да среде унутрашњу ситуацију, ja ћу се из владе повући. Где год човек погледа 1ма-сон или агент. To мора сад да престане. Имаћемо мно-го посла у наредним недељама." Био je настао мали покрет. Цветковић се појавио са Мачеком и Цинцар-Марковићем на перону. Сва су тројица изгледали уморни, али се видело да су ноше-ни радошћу што најзад стоје пред окончањем- једног великог дела. Цветковић je пришао брзим корацима групи министара, кад га je неко позвао на телефон. Питао сам још брзо Куловца: ,,Шта управо значи цела ова ствар са Константи-новићем?" Љубазно доброћудно лице са паметним очима уо-збиљило се. Један покрет руке као да би вешто хтео да одбаци или скине, подвукао je промену израза лица. „Па да, он je дао оставку у знак протеста. А затим je добио од своје браће из ложе и бог зна још од ка-квих других људи налог да остане тако дуго у влади док сви преговори не буду окончани. Тако je повукао оставку и шпијунирао нас je, а кад je видео да je све готово, поднео je још једампут оставку, јер je свој за-датак испунио." Цветковић се вратио замишљена лика. Приметило се да му ништа добро није саопштено телефоном. Ка-сније сам сазнао, да je на апарату био Кнез и саоп-штио му да je информисан како су на прузи до мађар-ске границе два места минирана, да посебни воз баце у ваздух. Још један кратак поздрав и ми смо ушли у воз. Изузев обојице југословенских државника у возу су били још фон Херен, његов аташе за штампу, и једна мала група најпознатијих југословенских новинара. Воз полако крену. Сасвим напред, на перону, ста-јао je Мачек и махао својим мрким филцаннм шеши-ром. „Сврши посао добро, Драгиша!" викнуо je Цвет-ковићу који je стајао на прозору. „Ja ћу овде већ др-жати све у руци." Информација о припремљеним атентатима показа-ла се нетачном. Наредно пре подне ушли смо у бечку источну станицу, окићену заставама. Фон Рибентроп стајао je на перону, свеж, насмејан, високо усправљен. Поред њега посланик Шмит, коме се на лицу могло приметити искрено задовол>ство што je најзад дошлс ло овог историјског чина. Кратак поздрав и неколико минута касније седео сам са Шмитом у његовој соби у хотелу „Империјал". „Морао сам ммого да мислим на Вас у току послед-њих дана. Водила се дивља битка тамо код вас," рече ми Шмит. „Ви сте стекли много заслуга за моју землзу и за мир на Југоистоку," одговорио сам. „Али то што још стоји пред нама у Југославији биће можда још теже ио оно што смо у последњим данима превалили." Дао сам Шмиту кратак опис положаја. „Како стоји са генералитетом?" упитао je Шмит. „Министар војске, шеф Главног генералштаба и већина команданата армија су за владину политику. Један део, и то један доста мали део, изрекао се про-тив." ,,А мислите ли да из овог може да настане каква незгодна последица?" „Не верујам, ако се сад са довољно енергије згра-би ситуација." „Ми нисмо могли да разумемо зашто се све ово код вас увек одлагало и завлачило. Могли смо већ мно-го раније бити тамо где смо сад, а вашој земљи био би цео овај талас грознице приштеђен." „Надам се да ће сад ићи све добро и да ће доћи до брзог развоја, мада се тешкоће не смеју потце-нити." „Министар спољних послова претставиће Вас ка-сније Фиреру, који већ зна за Вас." И два сата касн-ије био сам у великој дворани па-лате Белведере коју je подигао принц Евгеније Савој-ски, победник над Турцима код Београда, а" у којој je уредио свој двор касније, много касније, Фрања Фер-динанд. Велики број новинара из свих земаља стајали су и шетали по дворани, разговарајући живо на свима језицима света, мењајући последње инфоркмације, ра- спитујући се за детаље, наваљујући на своје немачке колеге са својим бригама за правовремену телефонску везу и за белинографски пренос слика. Била je то права атмосфера велике политике, атмосфера која се појављује код људи од штампе прнликом великих до-гађаја од историјске важности. Мој дописник из Берлина, Соколовић, био je та-кође ту. Сео сам са њим усред оне гужве у један угао н издиктирао сам брзо, док смо чекали на почегак све-чаног чина, два уводника. Један за „Време", а други за „Вече". Ништа нисам примећивао од гласних и бучних ра-зговора, којима je треперио вавдух у сали. Јасно сам пред собом видео слику Југославије у будућности. Јед-на земља, чије су границе биле обезбеђене, чија поља и равни неће бити додирнути немилосрдном олујном оујицом рата, чији he синови мирно ићи за плугом уместо да искрваре у блату за туђе рачуне и туђе ин-тересе, чије ће вароши процветати у трговачкој и прив-редној радиности, и која je најзад стекла још и свој излаз на Средоземно Море, — слика која ме je испу-ннла дубоком огромном радошћу, којој сам дао у оба моја чланка пуни израз. Звати смо у Дворану. Кроз велике прозоре видео се ћилим дивног. старог фрамцуског парка Белведера са негованим трав^вацима, са зеленим зидовима висо-ког, старог, обрезаног дрвећа, са водоскоцима и фон-танама. Мајке су седеле на клупама, деца су се играла по путевима. Један стари човек, поштапајући се, наишао je полако кроз парк од Шварценбергове палате. Слика мира под јасним мартовским небрм. И затим даље доле, у лакој, плавичастој магли, позната слика унутрашњег града, надвишена торњем светог Стевана. Око дугог стола било je предвиђено 9 места. Пред свахим мапа и дивит. Велики гоблен покрио je зид ГО £ X n t§ i ? p = 05 g- O "" o >1 O d O. c H „ ü o 2 >. H h o t^ vi o' После nornncHBaifaa пакта: горе: Драгиша Цветковић говори; , —^ле: стисак руке обележио je улазак Југославије у заједниц\' Нове Европе. kt. ^^ према прозорима. Једноставни украси од цвећа унели су свежину у дворану, и пролеће. Према столу густ ред претставника штампе са исуканим белим блоковима и оштро напереним оловкама. Филмски апарати издиза-ли су се над њиховим главама, са својим рефлектори-ма. Неколико микрофона било je везано за антене са којих ће кроз који тренутак речи, изговорене на овом чину, бити емитоване у цели свет. А сад су засели дуж једне дуже и обеју краћих страна стола претставници држава Тројног пакта. У средини фон Рибентроп, десно од њега Цветковић, за-тим Цинцар-Марковић, лево од њега Ћано, препла-нуо од сунца. Видело се да није дошао из канцеларије него са ратишта. Поред њега старојапанско, енергијом набијено самурајско лице Ошиме, а затим још прет-ставници Мађарске, Румуније, Словачке и Бугарске. После кратког поздрава фон Рибентропа говорио je Цветковић. Његов глас био je миран. Говорио je о политици Југославије, о жељи те земље за миром и са-радњом, о њеном пристајању уз нови европски ред, о чврстој одлуци да сарађује на изградњи Европе у окви-ру Тројног пакта. Фон Рибентроп je одговорио: поздравио je у Ју-гославији новог члана породице народа који су се из-јаснили за нови ред у Европи, а затим je оштрим ре-чима обрачунао отсечно и челично са Енглеском која je, за разлику од ових напора за европски мир и са-радњу, увек покушавала да европске народе нахушка један против другог и да засеје несрећу и немир на европском континенту. Бљештава светлост рефлектора осветлила je јасно лица окупљених државника. Филмски апарати зујали су према н>има. Шкљоцање фотографских апарата употпуњавало je атмосферу. Текст уговора на четири језика — немачки, итали-јански, јапански и српско-хрватски, — био je потписан. Стајао сам иза Ошиме и посматрао сам са интересова-њем његову малу, тамну, чврсту и неговану руку која je црнихм тушем брзо и овлаш летела над хартијом и ор-наменталним знацима стављала његов потпис под тек-стове. А затим je дошао пријем код Фирера. Стајали смо у једном реду у једној дворани Белведера, под див-ним гипсаним плафоном. Брзим покретима Фирер je ушао и ишао од једног до другог, поздрављајући се са сваким и мењајући по неколико речи. Поред њега био je фон Рибентроп који je претстављао. Фирер je пришао мени. Чуо сам фон Рибентропов глас који je изговорио моје име, престављајући ме. Дуг стисак руке. Поглед из великих плавих очију Адолфа Хитлера почивао je јасно и чврсто на моме лицу. Један љубазан осмејак ублажио je његове црте. Ш!мит поред мене рече : „Господин Грегорић je поборник за ово што je да-нас овде свршено ..." Тако je Југославија приступила Тројном пакту. Исто вече путовали смо према Београду. У салон-ским колима претседника владе седели смо Цветковић, фон Херен, немачки аташе за штампу у Београду др. Берге и ja. Разговарали смо о данашњем догађају. Цветковић рече : „Сад ћемо, најзад, почети пуном енергијом да за-Бодимо ред у земљи. Мора сад престати са британском пропагандом која je цели народ узбунила. Свака ствар сад мора да дође на своје место." Приметио сам да je заиста крајње време да се је-данпут почне са одлучним мерама. „До сада то нисмо могли," рече Цветковић. „Наш положај није био потпуно јасан. Али, после потписи- вања пакта отпадају све препреке. Пре свега морамо сад да започнемо са великом пропагандом, да народу објаснимо суштину и садржај пакта. Ja ћу сам да го-ворим у свима већим местима и да објасним како стоји ствар са пактом и шта смо све постигли." Фон Херен се задубио са својим сарадником у разговор. У међувремену Цветковић додаде: „To што смо ми добили није добио ни један на-род. Приступањем пакту и оним додатним протоколом обезбедили смо нашу земљу тако да je њена будућност у сваком погледу стављена на чврсте темеље. Поред изјаве о гарантији за наше границе и признања наше пуне суверености и интегритета, поред гарантије да војска сила Осовине неће ступити на југословенско тле нити ће маршовати или путовати кроз нашу земљу, гра-дили смо у још необјављеним додацима и за будућ-ност." „Шта садржавају ти необјављени додаци? Ja сам добио о томе неке информације, али ми њихов тачан садржај није познат," упитао сам Цветковића. „Пре свега, обезбеђено je за нас да после рата до-бијемо Солун. Друго, утврђена je привредна сарадња између Југославије и Немачке. Треће, обавеза Југо-славије да не дозволи противнемачку пропаганду у својим границама и, најзад, споразум о пропуштању транспорта са ратним материјалом и рањеницима пре-ко југословенске територије. У овом се баш састоје огромне шансе за Југославију. Ако добијемо Солун и своју привреду вежемо са немачком привредом, имамо недогледне могућности економског развоја. Велики пут Дунав—Морава—Вардар—Јегејско Море, а самим тим привредна осовина Југоистока, дат je у наше руке. Л у привредној сарадњи са Немачком видим могућност за полет, за благостање какво наша земља никада није познавала и никад није могла да претпостави." Цветковић ми je испричао свој разговор са Фире-ром који га je био позвао то после подне код себе. Фирер je нашао речи пуне симпатије и топлине за Ју-гославију. Видело се, могло се приметити на њему, да je приступаљем Југославије Тројном пакту извршен је-дан чин до кога му je нарочито много било стало. А слика будућности, коју je развио пред очима југосло-венских државника у погледу развоја европског Југо-истока и Југославије у наредном периоду, била je та-ква као што Цветковић и Цинцар-Марковић нису мо-гли боље и лепше да замисле. ,,3а мене je јасно да Југославија има у Хитлеру ве-ликог пријатеља. To пријатељство морам.о да негује-мо. А погледи које Фирер има о нашем народу и о ње-говој улози у будућности, намере које одређују мра-вац његове политике према нашој земљи и које ће тај правац одређивати и у будућности, дају ми право да са пуном енергијом поведем политику која ће нас на достојан начин уврстити у Иову Европу. Ja имам све-ту дулшост према нашој земљи да водим такву по- Цветковић je још дуго говорио о својим плано-вима. Сад треба да се изврши радикално чишћење. Све што неће пристати уз политичку линију коју ће Југославија сад да покрене мора да се уклони из јав-ног живота. Нови људи морају доћи на место старих. Цветковић je изгледао пун одлучности и објашња-вао je у најживљим бојама интензивну делатност која би сад имала да стоји пред нама. Кад je прешао код Цинцар-Марковића у његова салонска кола, остао сам са двојицом Немаца. „Хтео бих само да знам шта ће се од свих ових пла/нова заиста спровести у дело," рече фон Херен замишљено. „Надајмо се да ће се што више од свега тога остварити." „Цветковић сигурно има добру вољу, у то не бих хтео да сумњам. Али ако се он не одвоји од своје око-лине, која на њега утиче више него негативно, бојим се да ће бити још миого компликација пре но што ће-мо заиста и у унутрашњој политици Југославије ви-дети јасну и недвосмислену линију." Морао сам фон Херену у себи да дам за право. Није било довољно да само Цветковић буде убеђен у исправност спољне политике. Било je потребно да се и унутрашња политика заиста у свему прилагоди спољ-ној. А пре свега било je потребно старање о томе, да се енергија, која je била неопходна за овако велико дело, «е изгуби у сталним и непрекидним навалама утицаја оне друге стране. У Београду се у тим данима било говорило да ће политику пакта у самој Југославији можда морати да спроводи једна нова влада, која ће имати више снаге, и која ће унети више одлучности у целу ствар. Но сва-како би Цветковић имао да припадне и тој новој вла-ди, мада јој не би био на челу. Вече je протекло у врло оптимистичком располо-жењу. Сви ми, који смо путовали посебним возом, би-ли смо уверени да je сад заиста учињено једно дело које je за Југославију од исте толике важности као и одлука о уједињењу од 1918 године. И тек доцкан у ноћ, кад смо већ прошли Будимпешту, легао сам да спавам. 'Л УДАР У својој великој соби за рад, у огромиој згради Команде- ваздухопловства у Земуну, седео je генерал Бора Мирковић. Био je интимни пријатељ генерала Си-мовића и водио je, као његов помоћник, целу персонал-ну политику у авијацији, а и многе друге послове. Мали и широк, оседео рано, био je фанатичнн непријатељ свега што je немачко, мада му je жена била Немица. To га je и удружило са Симовићем и са мајором Жива-ном Кнежевићем. Било je 9 часова увече. Дан пре тога ставили су Цветковић и Цинцар-Марковић своје потписе на ин-струменат немачке хегемоније у Европи и тиме издали своју земљу. А још један дан раније почео je Мирко-вић да припрема и спроводи последње организационе одлуке које су ову двојицу, а са њима и Кнеза и све остале који су сарађивали у тој страшној издаји, је-данпут за свагда искључиле из југословенске политике. Често je он разговарао са британским ваздухоплов-ним аташеом у Београду, својим добрим пријатељем, и претресао са њим проблеме ратне политике садашњег великог сукоба. И увек су се њих двојица сагласили. Југославија je морала да уђе у рат. Ту je могао Не-мачкој да се зада осетни ударац. Британска помоћ била je сигурна. Они многи апарати „Спитфајер" и „Бристол-Бленхајм" били су већ спремни за старт, у Грчкој, да y масама дођу на југословенске аеродроме и да одатле спроведу џиновски напад против Немачке, Румуније и Италије. И пуковник Самохин, совјетски војни аташе са капларским лицем, уверавао га je да ће у том слу-чају и огромиа ваздухопловна флота СССР учинити одмах своје. Слика велике будућностн отворила се пред Мир-ковићем. Част, слава и богатство. Велика Бритаиија je моћна и богата. А са Симовићем и Илнћсм успеће већ њему, Мирковићу, да земљу постави иа страну Енгле-ске. Тако ће он онда допринети да се Немачка схрва. А Енглеска награђује своје пријатеље. Ушао je ађутант. Пријавио je: „Мајор Данило Зобеница." Мирковић погледа на сат. Био je уморан и иеиспа-ван. Радио je без прекида три дана и две ноћи. План je био тачно припремљен. Није се могла десити ника-ква незгода. Све мора да функционише као прецизна машина. Он извуче једну хартију из гомиле која je била на столу. „Нека уђе," — одговори ађутанту отсечним гласом. Мајор Данило Зобеница, командант тенковског одреда у Земуну, стајао je у ставу мирно пред Мирко-вићем. „Седни," — рече Мирковић кратко и пружи му преко стола хартију. Био je то табак шпартане харти-је канцеларијског формата, на коме je била оловком израђена скица центра Београда. Зелени и мрки кру-жићи и стрелице и мали крстићи оживљавали су тај кроки. Десно доле стајало je исписапо калиграфски лепим рукописом: „Израдио мајор Живан Кнежевић." „Ево ти твој задатак. Кнежевић те je већ известио о свему, а ту су појединости за извршење. Зелени кру-жићи са малим стрелицама су твоји тенкови. Ту имаш да их поставиш, — пуначка рука са тупим ноктима по-казала je на поједине тачке плана, — „на раскрсници код Лондона, на раскрсници између Претседништва и Министарства војске, код Аграрне банке, на Теразија-ма, пред Двором." Зобеница je детаљно посматрао план. Његове ми-сли радиле су грозничавом брзином. Тек дан пре тога чуо je први пут од мајора Кнежевића да je нешто у току. Кнежевић га je питао шта он мисли о положају. Рекао му je да je у пакту Југославија морала да се обавеже на безусловну и пуну демобилизацију и на укидање своје војне силе, да ће сви изгубити своје ег-зистенције, — сви они који су хтели да изграде своју будућност на официрској каријери. Да ће немачки гар-низони ући у Југославију и да Југославија мора да предузме нешто, врло брзо и врло одлучно, да мора да води рат ако хоће из тога положаја да се ослободи. Зобеница je прихватио Кнежевићева излагања. Није држао много до њега, али je знао да je овај имао јаких веза, јаких и врло добро информисаних. Тај je морао да зна о чему се ради. И тако je одговорио да у свему дели Кнежевићево мишљење. Част и образ мо-рају да се спасу, без обзира на то шта je имало да дође. Он je био сасвим за то. А и његови официри. Кнежевић je на то одговорио да отаџбина рачуна на њега. Краљ ће преузети власт и наградиће све оне који ће у TOM часу бити уз њега и који ће га помоћи. Зобеница треба да разговара са својим официрима и да утврди шта они о томе мисле. Али, само опрезно, да се ништа не сазна. И тако се нашао Зобеница изненада у самом цен-тру спровођења завере. Разгледао je план врло пажљи-во и одмах je сасвим конкретно размишљао о томе, кога ће од својих официра где да постави. Био je ра-зговарао са њима и приметио je јасно да су после ње- гових објашњења о положају сви склони да се безу-словно ставе на расположење за Кнежевићеве планове. Мирковићев глас прекиде његове мисли. „Јеси ли разговарао са својим официрима?" „Јесам, господине генерале. Сви су они уз нас, сви су они безусловно уз нас." „Врло добро," — опет рука показа на плаи. „Пре-ма заповести за покрет кренућеш из Земуиа, прећи ћеш са својим тенковима мост и зауставићеш се одмах на означеним местима. Тамо ћеш наћи пешадију и митра-љезе које ће дати друге јединице." „Да ли да пуцам, господине генерале?" „При најмањем покушају отпора, без икаквог об-зира имаш да употребиш оружје." Мирковићев глас био je тврд и одлучан. Beh je посматрао други табак са тачним распоредом за пре-стојећу ноћ. „Ти ћеш кренути тачно у два часа по поноћи, и бићеш у 2,10 код моста. Тамо ћеш оставити један тенк." „Ja ћу кренути у два часа, бићу у 2.10 код моста, оставићу тамо један тенк и кренућу затим даље на означена места," поновио je Зобеница наређење. Мирковић се дубоко завалио у своју фотељу и испружио je своје одузете ноге далеко од себе под столом. „А имам за тебе још и једно специјално наређење. Ти ћеш да га извршиш." Мајорове црте затегле су се. Мишићи на његовим образима задрхтали су и згрчили се, као два клупчета. „Кад будеш завршио први део задатка и поставио своје тенкове на означеним местима поћи ћеш са оста-лим тенковима пред гардијску касарну. Потпуковник Пешић, командант првог батаљона првог пешадијског пука Краљеве гарде, и потпуковник Димић, помоћник команданта другог пешадијског пука гарде, посвећени су у нашу ствар. Твој je задатак да заједно са њима водиш рачуна о томе да гарда не направи никакву глу-пост. При најмањем отпору имаш одмах да употребиш оружје. Сем тога имаш одмах да приведеш у зграду Главног генералштаба све команданте пукова и све ге-нерале које будеш нашао у гарди. Одредићеш још јед-ног сигурног човека са потребним војницима да ухапсе генерала Косића, ако би се тај појавио негде у томе крају." Аутоматски понови Зобеница нарбђење. „Сад иди. To што будеш урадио радиш за Краља и отаџбину." Кад je остао сам Мирковић разгледа још једанпут распоред. Све je било предвиђено. Кнежевић je имао са својим људима да изврши сва хапшења. Претседник владе са члановима свога кабинета, командант Београ-да, начелник Главног генералштаба, командант Дунавске дивизије и један број генерала и политичара имали су да буду ухапшени између 2.30 и 3.30 часа. Телефон-ска и електрична централа, водовод, радиостаница, највал{нија министарства, железничке станице, главни телеграф, — све je то имало до 2.30 часа да буде у рукама завереника. Није било много сарадника на којима je био са-здан детаљно израђени Мирковићев план. Шести вазду-хопловни пук из Земуна, једна група ваздухопловних официра из Новог Сада и Панчева, тенковски одред мајора Зобенице, гардијски батаљон мајора Кнежеви-ћа, један мали број гардијских официра и један бата-љон другог пешадијског пука, који je лежао у логору на Бањици. To je било све. А и у овим формацијама само неколико људи je тачно знало о чему се ради. План je био до последњег детаља смишљен и прецизно израђен. Он није могао да промаши. И командант жан- дармерије био je посвећен. Жандарми ће добити наре-ђење да остану у касарнама и да се не мешају. Тешко и полако подшке се Мирковић из своје фо-теље. Једном руком наслоњен на сто зграбио je дру-гом оба црна штапа који су били наслоњени на зид. Сад, до 11 часова ноћу, није више имао посла. Спорим корацима вукао се на својим штаповима кроз собу. У покрајњој одаји седело je иеколико ци-вила који су устали кад je он ушао. Једноруки, широ-ки бивши комита Бирчанин, са грубим, бруталним ли-цем и од никотина пожутелим, великим брковима при-шао му je. Био je претседник Народне одбране која je, пошто je одиграла своју светлу улогу у ослободилач-ким ратовима, била постала место за купљење сумњи-вих егзистенција под апсолутно несумњивом масонском превлашћу. Иза Бирчанина стајао je Никодије Богда-новић са црвеном трачицом легије части у рупици од ревера. Висок и витак, седе, високо подигнуте главе. Био je на челу Удружења резервних официра, човек који je раније био безусловно послушан Француској и који je пре неколико дана спровео у дело демонстра-цију мале групе чланова своје организације. Поред њега, ћелав, испупчене лобање, стајао je професор Ра-доје Кнежевић, на чији рачун иде затварање средњих школа у Београду. Најзад било je. ту још неколико мање значајних људи. Њихова нестрпљива питања Мирковић je пресекао покретом десне руке која je чвр-сто држала штап: „Све je у реду. Све je предвиђено. А ако би при свем TOM дошло до каквог малера, чекају већ на аеро-дрому у Земуну авиони на наређење за покрет. Има ме-ста за све. Бензина довољно да стигнемо до Грчке." Било je 11 часова ноћу. Мирковић je поново седео за својим столом. Редом су улазили ордонанси код њега, примали наређења, отрчали са њима и моторци- клима одјурили кроз ноћ. Стизали су извештаји. Био je грозничав темпо у тој димом испуњеној соби. Из-гледало je, у последњем тренутку, као да ће се ипак десити непредвиђен малер. Међу дежурним официрима у згради Главног генералштаба није био ни један за-вереник, а при том je та зграда баш од ране зоре тре-бало да постане централа за даљи развој догађаја. Нај-зад je решено и то питање. Успело je још да се, у по-следњем моменту, прокријумчари један од људи у за-вери. Тај ће морати да се постара за то да остали де-журни не сметају, како би завереници могли да уђу у зграду. У 2.05 часа дошао je први извештај. Све je ишло као што je било предвиђено. У 2.30 јавио je Зобеница, а одмах затим Кнежевић, да je извршено поседање ва-роши, министарстава и генералштаба. Одмах затим дошао je извештај пуковника Бура-зовића, који je са једном групом официра и подофи-цира ваздухопловства, заједно са потпуковником Ме-сићем, заузео Управу града. Није испаљен ни један ме-так. Пред Управом били су постављени лаки топови и митраљези и без отпора предали су се чиновници и жандарми који су били у згради. Да само успе све и са хапшењима, да се ту нешто не деси. Ваљда ће успети да се спречи, као што je било предвиђено, да се други пукови београдског гарнизона не умешају и да у последњем моменту не дође до ка-квог неуспеха. Кратак телефонски упит уверио je Мир-ковића да на аеродрому стоје спремни за деколажу ве-лики тромоторци. To je била главна ствар. Мирковић склопи очи које су га болеле. Сад je мо-рао да чека. Изненада зазвони телефон. Био je Симовић. Радо-сним гласом, са јасним призвуком триумфа, викнуо je кроз жицу: „Све je у реду. Ситуација je чврсто у нашим ру-кама. Дођи одмах са осталима овамо преко." Мирковић дубоко одахну. Успело je дакле. И већ je, ослоњен на своја два штапа, стајао у суседној соби. „Симовић нас зове. Идемо преко." БЕОГРАД, 27 МАРТА 1941 Био сам у два часа ноћу још у редакцији. Велика пропагандна акција, нажалост закаснела, имала je да почне и да објасни народу цели комплекс питања у вези са новом организацијом Европе, а нарочито да објасни улогу Југославије и важност те Ј^логе после приступа-ња Тројном пакту. Било je потребно објаснити све огромне могућности које су се отварале пред будућ-иошћу наше земље и све велике добити које je Југо-славија примила за уздарје за своје приступање Трој-ном пакту. Било je много посла те ноћи. Најзад сам уморан легао у кревет. Још нисам био честито заспао, кад ме изненада тргну звоно телефона на моме ноћноме столу. Сигурно je опет нешто запело у вези са сутрашњим београд-ским издањем. Био сам већ све тачно уредио и дао сва потребна упутства. Мрзовољно сам узео слушалицу. Био je глас једног од мојих најближих сарадника, кој^ се јавио кроз жицу. „Нешто се дешава у вароши! На Теразијама стоје оклопна кола, тенкови, а мост за Земун je затворен. Баш сад су ми то јавили из експедиције. Продавци но-вина су једва успели да прођу кроз кордоне који су свуда постављени." Глас je био узбуђен, усплахирен. Једним ударцем био сам опет будан и свестан свега. Шта би TO могло да буде? Мере предостролшости про- тив нереда? Ваљда бих морао нешто да знам о томе? Или нешто друго? Обз'као сам се на брзину, узео из свога писаћег стола велики парабелум и сишао полако низ степени-це. У степеништу сретох свога сарадника који ме je пробЈ^дио. Био je то административни днректор ,,Вре-мена". И он je, силазећи из свога стана, пунио велики аутоматски пиштољ. „Ja не знам шта je у стварн, али, Бога ми, не ми-рише на добро ..." Изашли смо на улицу. Радници експедиције били су заплашени. Ocehaj неког безименог страха лежао je у ваздуху. Полако сам: ишао уз Дечанску улицу до првог угла, где je велика камена зграда Аграрне банке својом гломазном силуетом доминирала раскршћем. Ту je стајао кордон у пуној ратној спреми, са шлемом, нож на пушци. Млади официр ишао je од војника до војника и давао полугласно наређења. Појединачни ноћни пролазници бојал<љиво су се губили у според-ним улицама. Иза кордона, на такси-станици, стајали су шофери код својих кола и разговарали шапатом. У позадини видео сам један тенк, чије су цеви биле управљене у немој претњи низ Дечанску улицу, према згради „Времена". Пришао сам једном подофициру. „Шта се TO дешава, о чему се ради?" Овај се кратко и промукло насмеја па одговори: „Војска je узела власт у своје руке. Краљ je пуно-летан." „А шта je са владом?" „Појма немам. А и не тиче ме се." Вратих се према згради „Времена". Погледао сам на сат. Било je око пола 4. Шта да радим? Очигледно je TO што се сад одигравало био пуч. Онај пуч о коме о 2 о С. ЧЈ га m m о а. S а = о н 2 155 Rsi < 1 С е о а: Ч [— ^ и и X о с ^ S и S га ш н tu о £ £ ГО' S Q. ЈЗ а о S 3- >1 =! О га о S S U а « >1 О а о d ^ = cS' p •< H s f: n сл c s s' n r: ij V ^ = s H c s c - o c c;: n. — Ci: (T; F s S — •c n — H o 2:1 CA ^ CJ c ro -vi c c.: c= H CJ n — c U — c — rc c: = C c» n n U5 X je говорено ту и тамо последњих дана. Увек се, међу-тим, сматрало да je немогуће да га ма ко спроведе у дело. Врхови војске били су уз Кнеза, уз пакт. Али, ипак je пуч сад био стварност; удар који je Цветковић још неколико часова раније сматрао глупом гласином, која je имала само да унесе панику. Размислио сам о своме положају. Натраг у свој стан нисам смео. Сигурно ће ме та.мо тражити. А за-тим, у самој ноћи, за време спровођења, •— ко зна шта се све може догодити у оваквим приликама. Касније се каже да je то била револуционарна ревност, ако би требало наћи изговор за убиство. Покушао сам из вратареве собе да добијем везу са Управом града, са претседником владе, са Двором, са Министарством унутрашњих послова. Узалуд. Теле-фони нису радили. Очигледно je телефонска централа већ била заузета. Ca Теразнја чуо се тешки метални звекет тенкова или топова. Иначе пун мир. Никакав глас, никакав шум. Кад би само могла да се успостави веза ма са ким ко зиа о чему се управо ради и како ситуација стоји. Где je министар војске ? Где je Цветковић ? Шта ради гарда ? Једна патрола, предвођена једним официром, на-ишла je брзим корацима уз улицу. Пред суседном зградом застадоше. Узбуђено, нервозно, звонили су и лупали у капију. Неуредан, поспан изађе вратар. Гур-нуше га у страну. Улетеше у капију. Било je крајње време. Морао сам негде да се скло-ним где ме бар у првим тренутцима неће наћи. А мож-да ће игра још и да се окрене. Спорим, уморним кораком, као задоцнела ноћна птица, са руком у џепу на откоченом парабелуму, ишао сам улицама. Прво код сродника једног мог са- радника. Тамо сам хтео да видим шта ће даље бити, како he се ствари развијати. И тако сам седео у једној соби, док се полако це-дила кроз спуштеиу ролетну бледо-сива тишина јутра. Звонило je. Зар ме всћ траже? Зграбио сам опет пи-штољ. Био je шеф кабинета претседника владе са сво-јим братом. Обојица такође пробуђени усред ноћи, у пижамама преко којнх су навукли на брзину капуте. Неочешљани, необријан«, усплахирени, иеиспавани. „ПретседнипЈтво je опкољено војском. Зграда ге-нералштаба прекопута je сва осветљена. Свуда стоје митраљези и топови по вароши," рече ми шеф каби-нета. „А шта je са Цветковићем?" „Немам појма. Покушао сам да некако дођем у везу са љим. Било je немогуће. Ваљда je ухапшен, ако није нешто још горе било са њим." Опростио сам се. Хтео сам да стигнем, пре него што CBaiHe, код неких познаника. Изгледало ми je да ћу тамо бити сигурнији. Свитање, бледо и тмурно, лежало je над градом. Ишао сам споредним улицама. Сретао сам поједине људе и жене који су долазили са ноћног рада или кшли рано на посао. Једна мала кафаница још je била осветљена и отворена. Промукло певање дисхармонич-но je избијало кроз полуотворена врата. Ту вероватно нико још није знао шта се те ноћи збива. Био сам уморан. Телесно и духовно. Осетио сам да се све оно скрхало за што сам радио, да je све пропало у шта сам веровао и што ми je било пред очима као највећи циљ, највећи идеал. Осетио сам да je све било узалуд што je учињено у дугим ноћима пуним напорног рада, у дугим разговорима, вођеним жилаво и неуморно, у многим преговорима и покушајима, у напрезањима у којима се нисам штедео ни у ком погледу. Осетио сам да je то што се збива тотална пропаст. Мутно-сиво јутро, које се полако претварало у дан, било je прави колорит за моје осећаје. Стигао сам до својих познаника у тихој улици близу дунавске обале. Зазвонио сам. Видео сам збу-њена, усплахиреиа лица. Одговорио сам механ.ички на бојажљива питања. Нисам ни сам умео ништа да обја-сним. Хтео сам само мир. Лежао сам тако у замраченој соби. Покушао сам да заспим. Непрестано, болно окретало се једно је-дкно питање у мојој главк. Зашто? Зар je то могуће? Није ли TO све глуп сан, производ пренадражених, пре-морених нерава? Радио апарат у суседној соби доказао je, нажа-лост, да ј« била пуна, неумољива збиља, то што сам до-живљавао. Говорио je о тешком положају у коме се налази народ и о томе да je Краљ одлучио да преузме власт, да су Намесници дали оставку, да војска стојп верно уз Краља и извршава његове наредбе, да je обра-зовање нове владе поверено Душану Т. Симовићу, армијском генералу. „Живео Краљ Петар IL" Гласно je трештао радио, а затим дође химна. „Болсе правде, Ти, што спасе од пропасти до сад нас .. Осетио сам да je то срамно исмејавање, свлачење у блато, крваво скрнављење звукова који су за мене увек значили много. А затим један ратоборни марш : „Спремте се, спремте, четници ..." Хтео сам да затворим апарат. Нисам могао више да слушам то што je долазило кроз з-вучник. Али мож-да ће доћи још каква вест, обавештења из којих ће •лгоћи нешто да се сазна. Дуго није долазило ништа, само je оно прво оба-Еештење понављано сваких 10 минута, увек у оквиру патриотских и ратничких звукова. И најзад je прочи-тана краљева прокламација: „Срби, Хрвати и Словенци! У овом тешком тре-нутку за каш народ, одлучио сам да узмем у своје руке краљевску власт. Намесници, који су разумели оправданост Мојих побуда, одмах су сами подиели оставку. Моја верна војска и морнарица ставила ми се од-мах на расположење н већ извршава Моја наређења. Позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око Престола. To je најсигурније да се у овим тешким приликама одржи ред унутра и мир сполза. Мандат за састав владе поверио сам армијском ге-нералу Душану Т. Симовићу. С вером у Бога и у будућност Југославије позивам све грађане и све власти у земљи на вршеље својих дужности према Краљу и отаџбини. Петар II." Ово je била иронија. Било je страшно, то што сам чуо кроз радио. Како je могао тај 17-годишњи младић дати више гарантија за ред и мир народу него кнез, мудри политичар, који je осећао јасно сву телсину сво-је одговорности? Како je могао генерал, који je че-тири дана пре тога најоштријим претњама иступио против политике пакта, а самим тим и против мира своје земље, да добије у руке политику Југославије? Било je неразумљиво. Шта ли je замишљао млади краљ, кад je то потписао што се сада читало? Je ли он свестан одговорности коју je тиме узео на себе? Je ли он уопште у могућности да схвати положај и игру за коју je дао своје име? Je ли схватио шта то значи, ако се силом уклоне они који су били косиоци поли-тике пакта са Немачком? Кроз мали отвор међу завесама ушао je зрак сунца у собу. Весело су играли мали молекили прашине, ко-внтлали су у златној прузи која je чак и на црном че-лику мога пиштоља изазвала мале, светле рефлексе. Очи су ме болеле. Полако ме je савладао умор. За-спао сам. Гласна вика на улици ме je пробудила. Погледао сам на сат. Било je 9 часова пре подне. Једна група шегрта и ученика галамила je средином улице у про-лазу. Повици се дигоше из ње : „Живео народ." „Живео Краљ." „Доле Павле." „Доле пакт, доле издајице." „Живела Русија." Ова глупа деца, која нису ништа знала и ништа разумела, — сад праве политику на улици. To треба сад да буде „ред у земљи". И увек нове групе прола-зиле су улицама, иначе мирним и тихим. Све су се на-ново чули гласови сасвим младих људи. И увек најгоре и најниже погрде на адресу оних људи који су хтели, без обзира како и зашто, мир и величину своје земље, њену бољу будућност у безбедности и благостању. Укопчао сам опет радио. Још увек фанфаре, још увек маршеви. Најзад једно ново саопштење прекиде музику. „Прогласом Њ. В. Краља Пет.ра II образована je нова влада која je овако састављена..." А затим дођоше имена. Већ код првог имена тргао сам се. „Први потпретседник др. Влатко Мачек..." Како to? Мачек се са пуном енергијом био залагао за пакт и за политику која je са тим била у вези, а и лично je увек био у најужим везама како са кнезом тако и са Цветковићем. Шта би то могло да значи? Да ли je Мачек променио фронт, или je то био само један Симовићев потез, да његово име унесе у списак мини-стара? Илн треба то да значи да нова влада само укла-ња кнеза и Цветковића, а да ииаче мислн да настави политику коју су водили први намесиик и његов прет-седник владе? Сва ова питања прошла су у једном тренутку кроз моју главу. Али већ наредно име прекинуло je ток ми-сли, грозничаво брз, и поставило ми иове проблеме: „Други потпретседник професор Слободан Јова-новић . .." Слободан Јовановић, велики човек масонерије, који je седео у позадини, који се крио иза заштите СБОје науке, који никада није иступао као активни по-лнтичар и који je ипак владао целим српским слобод-ним зидарством. Јован'овић, чији je мегафон и ученик, ЦЈегрт и извршилац био Константиновић. Како je тај дошао у једну владу са Мачеком? Глава српске масо-нерије, убеђени демократа, републиканац, јакобинац заједно са династији верним сељаком, Мачеком, — не-разумљиво! А затим дођоше остала имена. Најзад бн речено да су чланови нове владе положили заклетву пред краљем Петром. Вртоглавом брзином ишле су моје мисли. Осећао сам физички бол у пренадражености живаца и мозга. Дакле сви су Хрвати из раније владе били остали, обо-јица Словенаца, па н муслимани. А од Срба, дакле, само она двојица, Будисављевић и Чубриловић, који су не-колико дана раније изашли из Цветковићеве владе ра-ди приступања Тројном пакту. Ту сам могао да назрем карактеристику владе. А стари Нинчић био je постав-љен за министра спољних послова. Где су њега иско-пали? Био je стар, потпуно глув и болестан. Можда je он постављен на то место зато што je пре много годи-на једном био претседник скупштине Друштва народа, кад je слаба и трошна Версаљска Немачка, преко Штре-земана, пргтјавила своје приступање Лиги на Женев-ском Језеру. Будисављевић — министар унутрашњих послова. Дакле отворени непријатељ политике пакта и споразума са Немачком требало je сад да прави уну-трашњу политику. Разуме се, Илић министар војске — ако Симовић постаје претседник владе, онда мора Илић да добије тај положај. Друкчије није могло да буде. И одједном сам видео јасно пред собом шему нове владе. Српске демократске странке дале су свака по два човека у кабинет. А сви ти људи били су масони, познати, отворенн поборници политике планова Вели-ког Оријента и западне масонерије. Јевтић je био међу њима. Онај исти Јевтић који je Краља Александра одвео у Марсељ и кога сам неколико дана пре тога видео у алкохолном расположењу у једном београд-ском локалу, како наређује циганима да му свирају „It's а long way to Tipperary", промукло пева са њима, а затим баца лево и десно богате бакшише, пошто су он и његово друштво за столом демонстративним оду-шевљењем пљескали музици. Па и Миша Трифуновић, разуме се. Човек који je 7 марта поднео меморандум опозиције Кнезу. И најзад Милан Гавриловић, земљо-радник, посланик у Москви, који je обавештавао своју партију и совјетско посланство у Београду детал>није и брже него свога претпостављеног министра. Левичар, анарходемократа. Би ми сад све потпуно јасно. Основну ноту влади дали су српски масони, људи који су фанатичном љу-бављу и фанатичним уверењем били везани за Запад, а који су исто тако фанатично мрзели национал-соци-јалистичку Немачку. Хрвати су служили само као украс. Ко зна јесу ли уопште пристали да уђу у владу? А исто тако и Словенци. И ватрени говор, који je ра- дио баш у TOM тренутку вриштао кроз етар, потврдио je моје уверење. Говорило се о српској слободи, о мисији српског народа, 0 његовој части. Говорило се о упорној жила-вости Срба и о њиховој храбрости из времена балкан-ских ратова и Светског рата. Дух српских четника се гробудио, — викао je неко кроз етар. И одмах затим, да би TO подвукао, радио je емитовао четничку песму. Ни једна реч о Југославији. Ни једна реч о чиње-ници да je најзад ова држава већ 22 годиие била др-жава Југословена, а не само држава Срба. Je ли то био програм? Je ли то требало да значн ликвидацију А-лександрове творевине, ликвидацију резултата толиких ратова и толиких жртава ? Један члан породице, код које сам се склонио, вратио се из вароши. „Једва сам прошао. Свуда војска, свуда гомила. Лзуди су већ сви пијани. Свуда се наздравља Симови-ћу, Енглеској, Стаљину, Совјетима, Рузвелту. Свуда се проклињу кнез, Цветковић, издајице." Без даха, исецкан у превеликом узбуђењу — такав je био извештај који сам примио. „Фукара, мангупарија вуче се улицама. Озбиљних људи нема. Једна разбешњена гомила подераних, пр-љавих фигура, измешана са гологлавим, чупавим де-војкама и промуклим од драња ученицама вуче се ули-цама. Немачки саобраћајни биро je демолиран. Пред њим je изграђена ломача. Гори намештај, слике, хар-тија, заставе. Слично je пред италијанским „Енитом". Исто je TO пред зградом „Времена". Пред немачким посланством и пред италијанским стоји војска. Иза ње псује и бесни гомила. Црвене заставе сам видео. Диг-нуте песнице, транспаренте у којима се тражи савез са Совјетима, где се акламира Стаљин. Лудница je у ва-роши." Дакле све je било готово. Урлање једне групе де-монстраната чуло се и у соби у којој сам седео. Знао сам јасмо шта мора да дође. Такву увреду, такав уда-рац у лице Немачка није могла да прогута. Био je па-клеии план који су спровели у дело они јадници што су извршили пуч, план скуван далеко ван граница ове земље и заснован на глупости, славољубивости и грам-зивости неколицине. Одмах после потписа пакта, дакле, преврат, хап-шење, дем10нстрације. Сетва вредног рада Роналда Кемпбела, и његових многих агената, добро прођубре-на великом количином одлично инвестираних енгле-ских фунти, бачених на земљиште изроваио пропаган-дом из совјетског посланства, проклијала je. Донове-нова посета донела je своје плодове. Плотњиковљев рад, Самохинови напори, дали су резултате. Черчил, Ру-звелт и Стаљин могу бити задовољни. Неколико пута у току дана примио сам вести у своме склоништу. Демонстрације су се настављале. Би-ле су после подне још горе и још бешње. Транспарен-ти су ношени по вароши. Говорни хорови понављали су безброј пута на свима местима, на свима трговима, кроз све улице: „Боље рат него пакт, боље рат него пакт!" На улици делили су јевреји новац руљи, да je потстрекну на погрде и дреку, на бацање камења, на демолирање. Вино и ракија текли су безобзирце, пла-ћани од агената. Фукара могла je да пије колико je хтела. На енглеском посланству биле су обе капије отворене. Гомиле су улазиле кроз једну капију, доби-јале виски и новац и излазиле на другу. И свуда међу сумњивим фигурама београдског подземља, међу којима се ретко кад видео који озбиљ-ни и боље и уредније одевени грађанин, комешали су ce ученици ca својим плавим капама. Није било пре-давања на дан потписа пакта и у наредним данима. Још јуче смо били о томе разговарали. Била je то одлЈ-ка професорског друштва и наставнмка београд-ских гимназија, да децу пусте на улицу. Министар про-свете није имао довољно одлучности да се умеша. Ca сбразложењем, да je у појединим разредима гимназија дошло до демонстрација против политике пакта, за-творили су професори београдске средње школе. To je био утицај Радоја Кнежевића. Радоје Кнежевић, ма-сон високог степена, Симовићев пријатељ, кога je Кон-стантиновић поставио за краљевог наставника, био je претседник Професорског друштва. Он je морао сва-како да има везе са онима који су припремали пуч. Знао je за пуч већ раније. Зато и то упућивање омла-дине на улицу, да се створи неодговорни елеменат, који ће пунити тротоаре и тргове и некритично по-нављати све оне усклике које чује и који му се су-геришу. Замном су већ расписали некакве потериице. Тра-жили су ме свуда. Ту, где сам се био склонио, био сам сигуран. Али, две ствари су ме довеле до одлуке да сам изађем из свога склоништа и да се пријавим. Ухап-шена je моја л<ена, запрећено јој je да ће бити стре-љана ако не каже где сам се склонио. Она то није мо-гла рећи, јер није ни сама знала. И најзад je пуштена. А ко je могао знати, ко предвидети шта ће се десити у наредним данима? А затим, добио сам обавештење и о томе да су нове власти тражиле од немачког по-сланства да ме изда, као да сам се тамо склонио. Ни-сам могао да дозволим да ми се пребаци, да се ствара фама како сам се ja склонио у једном страном послан-ству. И тако сам решио да преко једног познаника за-тражим од нових власти једна кола и слободан пролаз до Управе града. Великим, затвореним аутомобилом прошао сам кроз варош. Поред шофера седео je војник у пуној ратној спреми. Улице су биле испуњене побеснелом гомилом. Ca највећом муком кола су крчила себи пут кроз масу. Из буради се точило вино. Циганске музике, подеране, (прљаве, заузеле су место на раскршћима. Пијана руља играла je око њих. На свима важнијим ме-стима били су постављени митраљези. На главним ра-скршћима стајали су тенкови. Пред Конаком неколико топова. Гомила je урлала и вриштала, акламирала Си-мовића, Крал^а, Енглеску, Совјете, претила и прокли-њала кнеза и његову владу. И сам сам могао да се уве-рим да je било тачно што ми je речено још у току дана: била je свуда фукара, свуда подземље које je измилело из својих склоништа и навалило у град и које je побеснело ковитлало градским улицама. На крову једног аутомобила стајао je тамо један официр, на другом углу један поп, на трећем неки подерани агитатор. Није се чуло шта су говорили. Али, видело се да je све то било хушкање, распаљивање, потсти-цаше. Стигли смо до Управе града. У кабинету управни-ка примио ме je велики, дебели авијатички пуковник Буразовић, коврџаво-чекињасте кратке косе над уским челом, дебелог, надувеног црвеног лица са малим де-тињастим носем, у ратној cnpejin, стегнут посред гло-мазног трупа опасачем. Где сам се био упознао са тим дебелим, крушка-стим лицем? Одмах сам видео да га познајем, али ни-сам знао где да га сместим. „Имам налог да Вас за неко време задржим овде," поче он високим дечијим гласом, који je био у смешном нескладу са његовом масивном, крупном појавом. „Јутрос сам примио тај налог и свуда смо Вас тражи- ли. Како ћете дуго бити овде не знам. Можда ће тра-јати само неколико дана." „Учините што Вам je наређено," одговорио сам хладно. Било ми je потпуно равнодушно све што ће сад •самном да се деси. Дело које сам сматрао својим л<н-вотним задатком, обезбеђеље и величина државе, било je пропало, било je разрушено. Све остало je било спо-редно. Један ме жандарм отпрати до шефа опште поли-цнје и успут се присетих, док смо ишли уским ходни-ком, одакле ми je познат тај човек из кабинета управ-ника града. Неколико дана раније видео сам га у пу-ној авнјатичарској з'ниформи у немачком посланству, приликом предавања једног немачког адмирала о по-морском рату у Атлантику, на које je био позват и је-дан известан број људи из кругова политике, штампе и војске. Тада je носио орден немачког орла на црве-ној траци око дебелог врата. Врло пажљиво je слу-шао предавање и бучно je давао израза своме одобра-вању. Сада je вршио улогу управника града преврат-ничке владе. Шеф опште полиције био je мој стари познаник. To je био тај који je у своје доба водно истрагу око сне брошуре о „гробарима Југославије" и који није ништа нашао, разуме се. Касније сам једном дошао са њим у сукоб, кад je један од сарадника „Времена" био безразложно ухапшен. Ca значајним осмехом дошао ми je два корака у сусрет. „Наређено ми je да Вас лишим слободе," — рече и погледа ме подругљиво. Вратих му мирно поглед. „Ви чините само своју дужност, ако извршујете наређења која су Вам дата." Наредио je да ме одведу. У једној малој соби, у којој je велики радио апарат репродуковао ватрени, потстрекавајући говор лондонског радија на српском језику, претресли су ме. Све моје ствари су ми одузете, сем једне марамице. Из друге собе улазили су полициј-скн агенти и мали чиновници, а и неколико младих официра међу њима, да ме посматрају. Мислио сам да he и физички напасти на мене, јер сам код многих од чиновника приметио малу британску заставицу у ру-пнци од ревера. Али ништа се слично не догоди. Само су ме иосматрали као д»вљу зверку коју су баш ухва-тили. Стрмим степенпцама одведоше ме на мансарду. Пред једним вратима смо стали. Чиновник, који ме je пратио, куцнуо je два пута о њихов прљави оквир. Из-кутра откључаше. Пред нама je био полумрачан ход-ник, оскудно осветљен слабом сијалицом која je висила на жици са таванице. Иеколико жандарма седели су око стола. Чиновник ме je спровео поред њих. Видео сам да многа врата излазе на тај ходник. Једна од њих отворио je мој пратилац. На њима je био на малој кар-тонској плочици исписан број 6. Уђох. Неколико лица, која су се налазила у ћели-ји, окренула су главе према вратима кад су ова отво-рена. Били су делом наслоњени на зид, делом су ле-жали или чучали на голом патосу. „Ене-де, и Ви сте стигли," зачух познати глас. Пустио сам поглед кроз малу собицу. Видео сам и онога који ме je поздравио. Био je то бескомпромисни, одлучни вођа националних студената, висок и сиажан^ широких рамена. Пришао ми je и пружио ми своју ши-року руку. Срдачно сам се поздравио са њим. Видео сам и остале. Мој ранији секретар био je ту. Затим је-дан познати публициста, заменик шефа Југораса, и је-дан његов сарадник, и још неколико познаиика. Сви су се они распитивалл како изгледа у вароши. Свн су они били већ у рано јутро извађени из кревета и ухапшени. Провели су цело пре подне у једној великој соби у по-друму, лица окренутих ка зиду, стојећи, док су се иза њих шетали полнцијски агенти са пиштољем у руци. Стављено им je до знања да ће бити у тој одаји стре-љани. И кад год би се врата отворила мислили су да je TO већ крај. Тако су отстајали пуних шест часо-ва. Тек после подне су спроведени горе у ћелију. Хвала Богу, бар je то мени било приштеђено. Врата на ћелији отворила су се још једном. По-јавио се један чиновник да нас распореди. Самном у ћелији остао je само публициста Клуић. Сви остали су подељени по другим ћелијама. Врата су се опет затво-рила. Остао сам са својим другом, са којим сам имао да делим ћелију. Метар и 30 сантиметара широк и 3 метра дугачак био je простор у који смо стављени. Сем зидова, та-ванице, пода и једног малог, тешком решетком и мре-жом од жице затвореног прозора, није било ничега. Ипак сам те ноћи спавао, иако je ћелија била сна-жно осветљена, пуних дванаест часова иа голом патосу, у пуном оделу. Огромно нервно напрезање тога дана захтевало je своје. НОЋ HA ДЕДИЊУ У пола три ноћу, после тешког дана испуњеног преговорима и узбуђењима, Цветковић се изненада тр-гао из сна. Звонио je телефон. Био je управник града Београда, Дринчић. „Господине претседниче, у вароши се крећу војска и теикови у пуној ратној спреми. Нешто се крупно де-шава." Глас je био узбуђен. Готово без даха. Готово ису-више без даха. Цветковићу je изгледало да није добро разумео. Још иије ни био сасвим будан. Упитао je: „Каква војска? Која војска? Где je та војска?" „Овде, усред вароши." Цветковић поћута неколико тренутака. Морао je тек да среди своје мисли. Морао je тек да се присети откуда TO да се војска шета по вароши, а да он о томе ништа не зна. И одједанпут, једним ударом, схватио je шта се дешава. To мора да буде пуч. To je пуч, о коме му je још пре неколико даиа говорио бивши народни посланик, а сада начелник Претседништва владе, Микић. Tora дана je Микић улетео код њега у Претседннштво, уз-буђен и усплахирен. Нешто je причао и говорио да ваздухопловни официри нешто припремају, некакав пуч, некакав државни удар. Цветковић га je тада крат-ко одбио. Мислио je да су то опет покушаји да се пра- ви паника, да би се спречила већ коначно донета одлу-ка о потписивању пакта. И умало што није иаредио да се Микнћ ухапси. А и Мојхаузен, немачки генерални конзул у Бео-граду, био му je пре неколико дана говорио о могућ-ности једног државиог удара, па му je чак споменуо и нека имена. Симовића и Илића, па и Бору Миркови-ћа, ако се добро сећа. И тврдио му je да je он поузда-но обавештен да ови људи нешто спремају. И да je потребно да се одмах интервенише ако жели несрећа да се спречи. Све TO прође Цветковићу кроз главу кад je узбу-ђеним гласом наредио управнику града да одмах дође код њега, на Дедиње. Неколико тренутака размишљао je о положају. Само неколико тренутака, а затим je скочио одлучно, пун решености. Позвао je телефоном дежурног Краље-вог ађутанта. Није могао одмах да га добије. Морао je да чека, и најзад окрете број министра двора Антића. Видео je кроз прозор како je један одред војске иза-шао на капију гардијске касарне, преко пута његове виле, и кренуо дугим булеваром Кнеза Александра ка вароши. Антић се одмах јавио. Изгледало je као да je др-жао већ телефон у руци кад je примио позив. Брзо и узбуђеко саопштио му je Цветковић кратко шта je чуо од Дринчића. Али усред разговора, вођеиог брзо и испрекидано, чуло се у слушалици како je нешто ме-талним звуком шкљоцнуло. Веза je била прекинута. Још једном je покушао Цветковић да дозове двор на Дедињу. Али овог пута je приметио да je његов апа-рат мртав. Искључен. Морао je сад да се брзо домогне неких кола, да стигн-е до вароши, до Претседништва или до неке ка-сарне и да организује отпор. Једног од десеторице жандарма своје личне за-штите, који су из ноћног комешања у гардијској ка-сарни приметили да се нешто одиграва и били већ оку-пљеии, потпуно наоружани, код баштенске капије, позвао je себи. „Тркни брже до кварта и доведи ми старешину и једна кола." Жаидарм лупи петама, поздрави отсечно и нестаде дугим скоковима у ноћи. Цветковић je изашао на улицу. Једна колона те-ретних аутомобила, покривених платненим крововима, кретала се низ улицу ка вароши. Један жандарм му je био саопштио да je иста колона била из вароши иза-шла овамо на Дедиње. Цветковић нареди: „Заустави последња кола!" Жандарм скочи, даде возару знак. Али овај, као да није приметио ништа, продужио je да вози за ко-лоном. Тада му жандарм гласно викну: „Стани бре! Зове те претседник." Кола стадоше. Возар се наже и упита: „Који TO претседник?" „Претседник владе, клипане један!" дрекнуо je ражљућено жандарм. Цветковић je пришао. Возар je био војник. Поред њега je још неко седео. У мраку се није могло видети да ли je TO био подофицир или официр. „Куда TO возиш?" упита Цветковић. „Не знам тачно, са колоном у варош." У овом тренутку дошао je трчећим кораком жан-дарм, који je био послат у кварт, заједно са једним полицијским чиновником уз улицу. Цветковић остави возара који je своја кола одмах кренуо и покушао нај-већом брзином да стигне колону, која je у међувреме-ну била наставила свој пут. Цветковић je осетио да je жандарм, који je возару саопштио да je он ту, учинио грдну грешку. Полицајац одговори на Цветковићево питањ-е да нема појма о томе да се нешто дешава и шта се управо дешава. Иико га иије известио, нико позвао телефо-ном, нико му нмшта иије саопштио. Цветковић размисли. Да уђе у гардијску касарну било je можда исувшие смело. Kü зиа идта се у Гарди сад дешава. Л'\ожда je баш тамо седиште побуне. Брзо се окрете и нареди жандармима да пођу за њим. Ду-гим корацима ишао je тихим улицама, гшред вила које су биле у дубоком сну, према Бањици где je могао да се склонн у касарни 18 пешадијског пука, чији je ко-иандакт био његов личнн прнјатсл^. Алн већ после неколико стотина корака чуо je нза себе хз'ктање великог камиоиа. Окренуо се. Жандарми су стајали око њега, пушке на готовс. Кочнице камиона зашкрипаше и тешка кола стадоше тачно пред малу групу. Хитро нскочи из њега неколико људи у унифор-мама. Један официр приђе Цветковићу и упери му пи-штољ у груди. „Господине претседниче, молим Вас да пођете са-мном!" Жандарми су се згледали. У њиховим једноставним оељачким мозговима нису никако могли да нзведу на чисто појаве које су се око њих дешавале. Гледали су у Цветковића и чекали су његов знак, да им нешто каже, да им нешто нареди. А овај упита официра: „Ко Вас шаље?" „To не могу да Вам кажем. Немојте да се одупи-рете и дођите самном." Сад je Цветковић приметио да je официр, капетан, био очигледно пијан. Клатио се на ногама, а из њега je избијала алкохолна пара. Настаде мала пауза. Има ли смисла дати отпора? Шта би се тиме постигло? „Добро, идем са Вама." Попео се у кола. Седео je између возара и капета-на. У брзој вожњи, захуктано, јурила су тешка кола кроз варош, дугим улицама, у правцу земукског моста. Цветковић je претпостављао да ће се вожња свршити код Команде ваздухопловства у Земуну. Али, на мосту су кола задрлсана. Неколико кратких наређења, и већ се кола окретоше и појурише вратоломном брзином уз улнце, ка згради Главног гењералштаба. У исто доба ишао je брзим, дугим корацима коћ-ним улицама Београда усамљени пешак. Шешир je па-вукао дубоко на лице, оковратник свога капута подигао je. Очигледно je избегавао јако осветљена места и бирао мрачне улице. Сад je био стигао под Топчидер-ско Брдо. Застао je неколико тренутака и дубоко уву-као ваздух у оебе. Погледао je на часовник. Било je неколико минута пре три. Светлост једне уличне све-тиљке пала je на жуто-бледо лице: био je министар двора Антић. Цветковић га je био пробудио. Он je покушао да дође у везу са двором. Приметио je да je телефонска веза била прекинута, па се онда брзо одлучио да крене пешке, јер ни он своја кола није могао да дозове ради пресечене везе. Имао je намеру да стигне до гардијске касарне. И без даха стајао je пола часа касније пред гене-ралом Стајићем, командантом Краљеве гарде. Зачз'до je генерал био у својој осветљеној канцеларији, у пу-ној униформи. „Шта се TO дешава, господине генерале?" упита Антић, и обриса великом, белом марамом влажно чело, још сасвим захуктан од брзог ноћног марша кроз град. Генерал му без речи пружи табак хартије. Било je TO једно пксмо. Антић погледа на потпкс, који je ка- лиграфски лепим рукописом био исписан на крају тек-ста: мајор Живан Кнежевић. Писмо je било кратко. Кнежевић je саопштавао сво-ме команданту да je свој батаљон извео на улицу, а да зато није добио наређење од својих 11ретпоставл.ених. Он мора тако да учини, јер je то његова дужност као патриоте, да оружаном снагом издејствује повлачензе владе која je потписала срамни пакт са Осовином. Он моли генерала да му опрости овај самовласни чин, али није могао да поступи другачије, и истовремеио пре-клиње генерала да се и сам придружи патриотском по-крету. Антић спустн хартију. „А шта Ви на то кажете, генераж?" Генерал поћута неколико тренутака па затим по-лако рече: „Ja не знам шта се дешава. Мене су пробудили да ми предаду то писмо. Затим сам сазнао да je један пот-поручник извео одавде један вод пешадије. Има неки немир међу људима. Неколико командира и команда-ната пробудили су своје људство. Ja, брате, не знам шта да радим, јер не знам шта се дешава." „Али нешто морамо да предузмемо!" повиче Ан-тић нестрпљиво. „Разуме се," сагласи се генерал. „Али, пре свега, морамо да знамо шта се управо дешава. Неколико je официра дошло из вароши и они тврде да je војска преузела власт у земљи и да се краљ с тим сагласио." Антић остаде без речи. „Краљ? Па TO je потпуно немогуће. To je потпуно искључено. To мора да буде генерал Симовић, а можда и Илић са њим." Врата се бучно отворише. Крупан и широк у сво-јој униформи, улете генерал Косић у собу. Он je спа-вао код краља, у дворцу на Дедињу. Као краљев гувер- нер имао je и у двору собу на расположењу. И тамо су га пробудили и саопштили му да се у граду нешто де-шава. Да су избили нереди, да се војска умешала. Неко-лико кратких питања, и већ Косић eHeprHMHO и хладно-крвио даде своја прва наређења. „Пошаљите одмах једног официра да доведе на-меснике Станковића и Перовића. Нека се одмах про-буди гардијска артиљерија и нека се построји. Коњица мека одмах седла. Видећемо, може ли неко тако да ради у овој земљи шта хоће." Надмоћни мир и одлучност генерала Косића вра-тили су и команданту Гарде и Антићу поново хладно-крвност. И већ неколико минута касније била су оба намесника у касарни. „Симовић изводи државни удар," рече Косић крат-ко намесницима. „Изгледа да има нешто војске са њим, и он сад поседа са њом најважније тачке у граду. Генерал Леко je отишао у 18 п>т< да га построји и кре-не. Изгледа да се Симовић служи паролом да je крал> са њим. Морамо одмах код краља, морамо га довести овамо да задржимо Гарду у рукама." Сви се сагласише. И тако пођоше сви заједно горе ка дворцу Дедиње. Косић, као краљев васпитач, уђе у спаваћу собу младог краља Петра. Пажљиво га пробуди. „Величанство, опростите што Вас будимо, али се дешавају врло крупне ствари." Високи, витки младић седео je усплахирено у сво-ме кревету и слушао je шта му je Косић говорио. О Си-мовићу, о немирима које je Симовић извршио у варо-ши, 0 тврђењу да je он, краљ, са Симовићем спора-зуман. Један лакеј помогао je краљу да се брзо обуче. Краљ још није потпуно схватио пололсај, али je осе-тио да се дешава нешто врло озбиљно. „Та ja немам појма о овим стварима, генерале. Ja Симовића једва да познајем. А шта je са мојим стри-цем? Je ли он обавештен?" Косић о томе није могао да да иикакво обавеште-ње. Ни он није знао шта се десило са Кнезом Намесни-ком. Овај je био отпутовао и морао je сад да се на-лази негде у возу, у правцу Загреба. Оба намесника, Антић, Косић и два генерала, који су својим дежурством били везани за двор, седели су заједно са краљем и саветовали су се. Ађутаит, геиерал Петровпћ, преузео je заштиту дворца. Пожурио je код страже и дао наређење да се кико не пушта у двор, па ма ко TO био. Батаљон на стражи био je постројен и заузео je пололсаје око дворца. Краљ се са осталима упутио у гардијску касарну. Успут се реши да генерал Косић добије неограничена овлашћења да оружаном силом савлада пуч и да врати ред. Краљ, усплахирено, узбуђено, понављао je Косићу: „Направите ред, ударите свом снагом." Према наређењу генерала Косића, у међувремену je постројен највећи део Гарде. Непомично стајали су стројеви, кад je млади краљ у пратњи генерала и обо-јице намесника пришао војннцима. Официри, који су малочас бнлн пол>уљанн у своме ставу, не знајући шта се одиграва, сабраше се. Дакле краљ ипак није са за-вереницима? Пред пуковима стајао je витки младић у униформи поручника ваздухопловства. Својим јасним гласом по-здравио je постројене формације старим војничким поздравом: „Помоз' Бог јунаци!" Из сирових, свеншх сељачких грла његових гарди-ста дошао je одговор, снажно н громко: „Бог ти помогао!" Полако je обишла мала група постројене редове, да би сви могли јасно да виде краља. Косић je ишао поред њега и већ je размишљао како ће наредне ча-сове употребити за савлађивање побуне. Већ je имао потпуно одређен и прецизан план. Упуткће кратак ул-тиматум Симовипу, затражиће да се овај одмах повуче и подвргие, — а затим долазн енергично свима мерама искључење свих елемената немира и нереда, који су ве-заии ма како за заграничну пропаганду и за пароле које никакве везе иемају са животом и потребама овог народа и његове војске. Испитивачки je посматрао генерал лица официра, док je пролазио поред њих. При несигурној светлости није се могао јасно видети израз који je стајао у њи-ховнм очима. Да ли je и иеђу њима неколнко завере-ника? Овај капетаи са приметно нервозним, малим тр-зајима око уста? Или онај потпуковник који je ста-јао пред својим баталзоном? Ако само Гарда остане чврста, онда ће све бити у реду. И верни Леко, управ-ник двора, сигурно je у међувремену узео у своје руке пешадијске пуковс, напољу на Бањици. Још један поглед дуж савршено постројених и из-равнатих редова, који су се губилн у тами, а затим се група врати ка дворцу да испрати краља. Намесници и Антић остали су у дворцу, а Косић се поново упути у гардијску касарну. Сад треба да почне са угушивањем побуне. Пред великом капијом чуло се метално котр-љање тенкова. Шта ли je то опет било? Један се мајор појави. Хтео je да разговара са Косићем. Генерал га прими. „Господине генерале," рече мајор Зобеница исуви-ше гласно, исувише узбуђено, „ господине генерале, ja Вас молим да одмах пођете самном. Војска je преузела власт и генерал Симовић има налог од Краља да обра-зује владу." „Лажеш. Ти си издајник!" викну генерал, блед од беса, и окрену се официрима који су стајали у близи-ни. „Одведите га, ухапсите га." „Нико не може мене да задржи," повиче Зобепи-ца. „Официри су сви са Краљем и народом!" У групи која се била сакупила око ове двојице на-стаде комешање. Неки су хтели, према наређењу Ко-сићевом, да зграбе Зобеницу. Други, поколебани, а можда и упућени у заверу, гурали су се око њега и тако омогућили мајору да опет изиђе на касарнска врата. Косић, у коме je киптао бес, послао je један сска-дрон коњице на улицу да опколи и зароби групу тен-кова. Брзим корацима кренуо je у зграду где je кан-целарија Штаба Команде кралЈеве гарде. Али поручник, који je био на челу одреда коњице, пришао je завереницима. А стража, савладана од офи-цира који су на њу навалили, пустила je групу завере-ника у касарнски круг. Косић више ниј« могао да стиг-не до Штаба Краљеве гарде. Велики број младих офи-цира, потпоручника, поручника, испречили су му се на путу. „Ви ћете са нама!" И већ бн Косић опкољен. Покушао je да употреби свој пиштољ, али му je овај отет. Десет, двадесет руку згрчило се у његову униформу. Почео je да удара око себе, борко се џиновском, лавовском снагом против надмоћи младића. Његова униформа поцепана je на њему. Зграбљен, шчепан за руке и ноге, без помоћи, изгуран je, изнет до кола мајора Зобенице. Узалуд je покушавао да стресе са себе руљу младих официра. Викао je, псовао je, отимао се. „Ипак морате, дакле, самном, господине генерале!' Био je TO Зобеннца, са изразом подругљивог беса. Гурнут у кола, стегнут, држан многим рукама, сти-снутих зуба у немоћном гневу, — тако се одвезао Пе- тар Косић, начелник Главног генералштаба и Краљен гувернер, ка вароши, Симовићу. Зобеница уђе по други пут у касарнски круг. За-вереници су се измешали са осталим официрима, који су, дезоријентисани, ие схватајући, неодлучно гледали бујицу догађаја који су се те ноћи сручили на њих. Помешани са њима образовали су мале групе. Говори-ли су, уверавали. „Краљ je са нама. Не верујте Косићу. Он je нате-рао краља да са рбим изађе пред вас. Цела je војска са Симовићем. Ради се о нашој заклетви. О нашој ду-жности. Отаџбина je у опасности. Треба je спасти из-даје." Узбуђено и страсно су се ређалн аргументи, упе-чатљиво понављани безброј пута. А ако би се појавио још негде неки глас који je хтео да изрази сумњу, не-сигурност и неодлучност, одмах je надјачан, одмах je потопљен бујицом уверљивих излагања завереника. Нико није више могао ту да поврати дисциплину и ред. Тако су завереници владали Гардом. Зобеница пак стајао je пред генералом Стајићем, командантом Гарде. „По налогу генерала Симовића молим Вас да на-редите свима командантима пукова да дођу одмах у Главни генералштаб." Стајић није могао, а можда није хтео да прегова-ра. Пуковници су дошли. И ту су стајали сви у својим сјајним униформама, са својим златним ширитима, у својим блиставим чизмама. Команданти гардијских пу-кова, — команданти који никоме више не могу да на-ређују. Њихова Гарда била им се здробила у руци. Једам мајор одведе тако низ пуковника. Генерал Стајић остаде сам. Седе за свој писаћи сто, запали ци-гарету и полако пусти плави дим у ваздух. Тако га je затекло свитање. PAT ИЛИ МИР? У великој соби за рад начелника Главног генерал-штаба седео je Симовић. Поред њега, у дубокој фоте-љи, Бора Мирковић. Постепено један за другим стиго-ше приведени политнчари. Неки радосни и пуни поу-здања, — TO су били они који су били посвећени у за-веру. Други иервозни и усплахирени, — они који за заверу пису знали. Бирчанин и Киежевић бнли су такође ту. Поздрав-љали су опе који су стизали, приводили их до Симо-вића који je устајао са свога места и стискао пружане му руке. Из покрајње собе чуо се глас генерала Илића. „Дакле, разумели сте добро: Краљ je преузео власт. Генерал Симовић je претседник владе. Ja сам постав-љен за министра војске. Ви имате да сачекате кнеза на загребачкој станици, да задржите воз и да га вратите овамо под стражом. Јамчите вашом главом да ово на-ређење, које вам издајем у име Његовог Величанства Краља, буде извршено у свему како треба." Кратка пауза, после које je Илић наставио, врло гласно, готово вичући: „Дакле, разумели сте ме добро. Све je у реду. Свр-шите све онако као што сам рекао." Цивили су се били сакупили у једној другој соби и чекали су на Симовића, који je баш преговарао са хрватским министрима. Ту je био дебели, крупнн Шутеј ca чијег je лица расположеног дооричине нестала уо-бичајена, здрава, црвена боја, затим мршави, дугачки, намргођени Торбар и мали, хитри, живи Смољан. Симовић им кратко саопшти да има по краљевом налогу да образује владу. Позвао их je да у ту владу ступе и да задрже своје ресоре. „Ja просвједујем, прије свега, што смо нас три овђе тако усред ноћи дигнути из постеља и ухићени," почео je Шутеј. „Не, не, нисте ухапшеии." Симовић се Лзубазио и предусретљиво насмешио. „Само сте замољени да до-ђете код мене, пошто ja, нажалост, нисам могао да вас посетим јер није било времена." Шутеј остаде тврдоглаво при своме. „Ja констатирам да смо ипак ухићени, премда Ви тврдите супротно. Не можете нас тако третирати. Ми уопће не знамо шта Ви хоћете. Каква треба то влада бити? И каква има изгледати њена политика? И шта к тому каже Намјесник?" Симовић се још увек смешио, још увек љубазно, још увек предусретљиво. „Кнез je збачен. Што се тиче политике нове владе, желим да прикупим све политичке снаге у земљи које имају заиста ослонца и корена у народу. Цветковић ии у ком случају не претставља већину српског иарода. Међутим, Др. Мачек и ви, господо, сте несумњиви прет-ставници, легитимни претставници хрватског народа, исто тако као што Куловец може са пуним ауторитетом да претставља Словенце. Ja желим да образујем концен-трациону владу, у којој ће бити заступљене поред прет-ставника Хрвата и Словенаца и све српске политичке групе." Разговор je трајао још неко време. Хрвати су оста-ли при своме. Прво морају да разговарају са својим шефом Др. Мачеком, а затим и са кнезом. Пре не могу да се изјасне о новоствореној ситуацији. Симовић их отпрсми у једну покрајњу собу и остави их тамо на-само, док се не успостави телефонска веза са Загребом. Тек што je Симовић сео поново за свој сто, појави се један ађутант и јави му да je Цветковић у згради Главиог генералштаба. „Ето видите, драги господине Цветковићу, ja сам Вам стално говорио да ће тако нешто да се деси," поздрави Симовић Цветковића, кад овај уђе у собу. „Шта ово све има да значи?" Симовић приступи са својим љубазним осмејком, трл^ајући руке, ближе Цветковићу. „Ето тако, млади официри, драги мој, млади офи-цири. Ето видите шта ти младићи урадиш-е. Они нису хтели да мисле тако као што сте Ви то желели. Имају јасне погледе и храбро срце, ти младићи." Цветковић je сео, а Симовић настави: „И ja ето мислим да je најбоље да Ви лепо напи-шете овде своју оставку, драги мој господине Цветко-Бићу" — пред Цветковића стави на сто табак беле хартије, — „напишите лепо Краљу да предајете у ње-гове руке оставку целе владе. Ja ћу са своје стране учинити све што je потребно да оставка буде и при-мљена." Цветковић je посматрао генерала, који се наднео над сто, и који je са развученим устима и непрекидним трљањем р>т<у чекао да се на белој хартији појаве од-говарајуће речи. „Ja сам примио мандат из р^ку Кнеза Намесника па могу само њему да поднесем и своју оставку," рече Цветковић најзад, и одгурну пажљиво белу хартију од себе. „Како год хоћете, драги мој, како год хоћете. Али Кнез Намесник није више Кнез Намесник, а Краљ je ca својим младим офнцирима потпуно сагласан. Ja сам од њега већ примио мандат за састав нове владе." Цветковић још једном одлучно одби да напише и потпише оставку. Симовић дозва притиском на дуг-ме неког млађег официра и нар.гди му да Цветковића одведе у собу код Хрвата. Било je свануло. Сказаљке иа зидном часовнику показивале су 6 часова. Симовић пређе у другу собу где су, око дугог стола за конфереиције, седели циви-ли. Ту су били окупљенн политичари старих демо-кратских странака, који су године провели у партиј-ским зађевицама, намештањима и подметањима, који су годинама силом сузбијали све покушаје млађих на-ционалних снага или су те покушаје оиемогућавали најпрљавијом пропагандом. Били су из разних стра-нака. У прошлости су водили међусобне политичке борбе. Али једна веза постојала je међу њима, и била je јача од везе која их je везивала за њихов народ. Била je јача од политичких зађевица које су нх раз-двајале, од политичких комбинација које су их час спајале, час одводиле у разне таборе, у разне међусобне одиосе: била je то веза која их je везивала скупном припадношћу масонерији, веза која их je преко масо-нерије везивала за западне силе; за Француску раније, а сад за Велику Британију. Слободан Јовановић, велики научник, звезда бео-градског универзитета и српске иауке, шеф српске ма-сонерије, са искривљеним раменима, великом ћелавом лобањом, малом шиљатом брадицом, стар и погурен. Поред њега грубо, сељачко лице земљорадника Чубри-ловића и његовог друга Тупањанина, једиог од најве-ћих букача које je икад југословенска политика позна-вала и које je икада парламенат примио међу своје зи-дове. Ситан и нежан изгледао je поред њих Боншдар Влајић, један од шефова демократске странке, адзо- кат, који je све до тога дана био истовремено и адво-кат немачког послаиства у Београду. Он je био парад-ни германофил своје странке и помињао се увек, кад су се у посвећеним круговима правиле ма какве ком-бинације за стварање какве концентрационе владе. Од-мах поред њега, надневши малу главу из чијих великих уста избијаху ретки жути зуби, дугог врата, Л'\илан Грол, биЕши управник позоришта, критичар, литерата, политичар, уметиичка душа, Иемац пореклом, претсед-лик демократске странке, убеђени народно-фронтовац. Жмиркавим, црвеним, крмељавим очима посматрао je старог професора Божу Марковкћа, који je некада у своме народу одиграо доста значајну улогу, а којк je био исувише стар да схвати реалности савременог жи-вота, везан са Великим Оријентом још из доба свет-ског рата, кад je седео као емиграит у Фракцуској. Широк, масиван, са збрчканим лицем старог булдога, Бањанин, велики беседник, мшлав и упоран у својој панславистички-слободоумно-демократској идеологији и своме култу Масарика и Бенеша. Поред њега тамно кошчато лице радикала Трифуиовића, зваиог „Миша коњ." Тако су седели око стола ови и још многп дру-ги, и чекали су шта ће сад да се деси. Симовић седе и поче: „Господо, ви сви знате да je краљ, ослоњен на своју војску и морнарицу, ноћас преузео власт у земљи. Досадашње намесништво више не постоји. Досадашња влада дала je оставкз^ Војска je преузела сву власт и заузела све важније тачке у престоници. Из целе про-винцнје имам већ нзвештаје, упућене ми у првим ју-тарњим часовима, да je верна војска свуда господар ситуације. Нигде се ништа није десило што би могло да претставља немир или неодобравање краљевог ко-рака. Краљ je издао једну прокламацију коју ћу вам сад прочитати." Из великог омота извадио je Симовић једну хар-тију и почео да чита. Требало je то да буде проклама-ција. Била ј-е сасвим у стилу оних хушкачких списа и пропагаидистичких летака нз британског или комуни-стичког извора. Говорило се ту о издајству земље и о плаћеним издајицама, о части, о образу који je ока-љан, изразима уличним и недостојним. „И TO je краљ већ потписао?" упита иеко несигур-ним гласом, нарушивши нему тишину коју je произве-ло чнтање овог чудног документа. „Уствари још није," одговорио je Симовић отег-нуто. „Треба тек ми да то прихватимо, и да по томе дамо своје мншљење." Чула су се мишљења да тај текст не би био баш умесан. Брзо се приступило састављању другог, краћег, стварнијег. Симовић рече да ће тај текст одмах послати краљу на потпис, и већ после једва десет минута врати се докуменат, снабдевен потписом „Петар II." Било je TO тако брзо, као да je краљ седео у покрајњој соби и само чекао да потпише хартију коју му je Симовић послао. У међувремену Симовић je наставио: „Краљ ме je овластио да вас сакупим и поверио ми je састав нове владе. Ja, међутим, сматрам да ситуаци-ја налаже стварање једне концентрационе владе и сто-га бих да вас замолим, да ви из своје средине предло-жите можда другог човека за претседника владе, ако сматрате да би неко други био погоднији од мене." Испитивачким погледом посматрао je Симовић људе који су седели око стола. Нико ништа не рече. Прво, сви су били свесни да je све то комедија, друго били су сви задовољни с тим да Симовић ступи на чело владе. Најзад je и Симовић рекао глупост. Ако je њему поверен састав владе, онда он није могао да извр-ши избор неког другог човека за круниног мандатора. „Ja, дакле, видим, господо, да сте самном сагласни. Захваљујем вам на поверењу и хтео бих одмах да вам саопштим да je генерал Богољуб Илић одређен за ми-нистра војске, а господин Срђан Будисављевић за ми-нистра унутрашњих послова. Свака странка има да одреди по два претставника у владу. Хрвати су већ при-стали да узму учешће у мојој влади." Људи око стола покренуше се. Ту и тамо чуо се шапат, којим су двојица на брзину измењали неколи-ко речи. Зар су Хрвати већ добили везу са Мачеком? Или je Симовић слагао? „И Словенци ће ступити у владу. Остаје нам само да одредимо српски део владе." Крештави, грлени глас Гролов прекиде га. „Ja мислим да je сад најважније, пре него што пређемо на појединости, да одредимо министра спољ-них послова. Јасно je да ће догађаји ове ноћи у ино-странству изазвати огромну пажњу. Најдаље у 9 ча-сова мора нови министар спољних послова већ да при-ми претставнике стране штампе и да им да изјаву о по-литици нове владе." Конференција се сагласи са Гролом. Све гласове надвисио je глас Тупањанина, који je претерано јако и грубо повикао: „To може бити, наравно, само Гавриловић." Реч je била о претседнику земљорадничке стран-ке, посланику у Москви, народно-фронтовцу Др. Мила-ну Гавриловићу. Али по том питању није се постигла сагласност. Било их je који су били против њега, било их je који су имали друго мишљење. Дигоше се гла-сови за овог и за оног. „Гавриловић, — TO значи рат," убаци неко. И одмах, као да се чекало на овај сигнал, постави се захтев да треба прво расправити о томе, жели ли се рат или мир. Какву, дакле, управо политику треба во-дити. У међувремену ушао je у собу и Петар Живковић. Био je хитно позват, пошто се Бањаиин није сматрао овлашћеним да се изјасни о сарадњи своје странке у Симовићевој влади без претходне сагласности са прет-седииком стракке Живковићем. Симовић прекиде гласиу расправу која се била развила о питању рата или мира, расправу гласну, иер-возну, готово жучну. Кратким речима објаснио je Жив-ковићу оно што je осталима већ раније био саопштио и показао му преко стола краљеву прокламацију. Жив-ковић, стари завереник из 1903, упита са извесним по-другљивим призвуком: „А TO je краљ потписао?" „Разуме се." „Баш краљ, својеручно?" Симовић je пропустио да одговори на ово понов-љено питање. Окренуо се опет осталима и позвао их je да наставе са разговором о рату или миру. Неко je почео луже образложење да je земљи потребан мир и да треба на сваки начин гледати да се све сврши у миру. Одједном je Тупањанин скочио, црвен у лицу, бесан. Обема песницама ударио je о сто. „Шта ви овде причат« о миру! To су глупости. Нема мира, никаквог мира. Данас смо свршили нацио-налну револуцију, а сутра долази национални рат." Многим од присутких нзгледало je сувише смело да се унапред изјасне за рат. Неки су били искреио за мир, неки су тражили да се макар сачува спољни из-глед, да се влада изјасни за мир и да се затим, ако би какви догађаји ипак наишли, већ све припреми за сва-ку евентуалност, у пуном наоружању и у пуном оче-кивању ра Симовић je иа крају резимирао резултат целог овог дуготрајног разговора: „Дакле, ми смо за мир, ако je мир могућ." Ои je у TOM тренутку тачно зиао да je свесно ре-као неистину. Мислио je: очуваћемо мир ако Немачка дозволи и прихвати то што се десило. Ако буде она при-стала на то да Југославија постане сад британско упо-риште против Иемачке, поприште совјетске и британ-ске акције, аеродром за британске авијатичаре. Ако ће Немачка ћутати кад британске трупе буду ушле у зе-мљу, и кад јадраиске луке буду ставл^ене на располо-жење британским подморницама и ратним бродовима као базе за њихову даљу акцију. Ако Немачка то све прими без реакције и ако на чин преврата, који je баш извршен, неће да предузме никакве мере, — онда ће мир бити очуван и то само тако дуго док Велика Бри-таиија или СССР не одлуче другачије. Неко рече: „Ако треба да докажемо Немцима да желимо да наставимо пут мира и да нећемо да с њима дођемо у сукоб, онда треба да узмемо Цинцар-Марковића за ми-нистра спољних послова." Тупањанину навре крв у главу. Изван себе од беса повиче преко стола: „Онда бар позовите одхмах и Цветковића. Онда да покупимо цело то издајиичко пактовско друштво. По-стоји договор да Гавриловић постане министар спољ-них послова, ваљда се сећате тога, господине генерале? Не може се тако једноставно прећи преко нашег спо-разума!" На доњем крају стола се неко накашља. Тамо на-стаде мало комешање. Сад je било излетело Тупањани-ну, који није умео да се савлађује. Земљораднмци су, дакле, били од самог почетка у завери. Они су, дакле, са Симовићем већ били споразумни н у појединостима. Они остали, од којих неки, све до тренутка у коме су извађени из кревета и одведени у зграду Главног ге-н-ералштаба, нису уопште знали да се нешто деиЈава и шта се дешава, приметили су тек сада да je политички део завере пре свега био уређеи између Симовића н земљорадника. Трифуновић рече својим муклим гласом: „Не можемо, засада, да узмемо Гавриловића. Тра-јаће исувише дуго док он стигне из Москве. А што но Грол тачно рече, ми морамо већ за неколико часова да имамо министра спољних послова усред Београда." „Да з'змемо онда Нинчића," чу се глас професора Слободана Јоваиовића. Опет настаде разговор око пнтања личности ми-нистра спољних послова. Чуле су се примедбе да je Нинчић исувише стар, да он уопште више не може да прати догађаје, да je потпуно глув, да je тек пре два дана оперисан од жучи. Али, најзад, упркос протеста земљорадника, сагласише се сви остали. И тако позва-ше Нинчића. Он се појави после кратког времена, заплашен, са малим дрхтавим корацима. Нервозни покрети његове главе били су јачи него обично, глава као да je била повучена ка земљи дебелим, великим, савијеним носем. Требало му je викати у уво оно што се од њега хтело. И он je пристао да прими ово место пуно одговорно-сти, мада je био тако слаб да се једва држао на ногама. Сад поче расправа о подели појединих ресора. У међувремену рсу;ио се дан. Из вароши долазили су извештаји о изгредима демонстраната, о комуни-стичким говорним хоровима, о црвеним заставама и бољшевичким транспарентима. Неко рече Будисавље-вићу да треба пуном енергијом да ради, да одмах угу-ши немире. Али овај, са својим залеђеним осмејком и на свој љубазан, предусретљив начин, одговори само: „Ja тек ваљда не могу да наредим да се пуца на људе који су за нас и за краља." Најзад се разиђоше. Влада je била образована. Ресори су подељени и нови министри одоше у своја мииистарства да одмах преузму послове. Били су, уствари, самозвани, јер нико од њих није видео краља, нико од њих није заклет, упркос коминикеу који je одмах ујутру издан и по коме je влада положила пред краљем заклетву. Симовић остаде сам. Био je задовољан. Дело je успело. Официри су учинили све оно што се од њих тражило. Они политичари који су били у завери исто тако. А они који су тек накнадно, на самом састанку у генералштабу обавештени, придружили су се ствари онако као што je то Симовић очекивао. Све je прошло У реду. А био je TO сјајан трик, она ствар са младим крал:1ем. To je била централна тачка, која je обезбедила успех државном удару. Удар je направио он, Симовић, са сво-јим пријатељима, а младог, популарног краља, који ни о чему није знао и који због своје младости није мо-гао да схвати одговорност због ових догађаја, поста-вио je као параван испред себе. Тиме je пажња гомиле скренута иа пунолетство краљево, тиме je војска од-мах чврсто зграбљена у руке, — па ако затим монар-хистичко и династичко одушевљење опет спласне и кад трезвене главе опет добију превагу, власт je већ чвр-сто у рукама завереника. Народ у својој маси, сељак и грађанин, није хтео рат. У суштини je тај народ био, по својој већини, ипак сасвим задовољан што je приступањем пакту обезбеђен мир. Симовић je то врло тачно знао. Али тиме, што je краљ стављен у први план, скренута je пажња народа на другу страну, одвучена je она од са-мих догађаја и њихове суштине. Према извештајима, који су стигли у првим јутар-њим часовима, видело се да je трик заиста у пуној мери успео. Симовнћ je размишљао. Како je то, уствари, јед-ноставно и како мало сретстава треба да се приграби власт. Неколико официра, неколико амбициозних по-литичара, припремање масе да у правом тренутку фу-кара изађе на )'лицу, много новца и један добар ре-кламни трик. У истој соби, у којој je неколико месеци раинје, пун загриженог беса, примио вест о своме уклањању са положаја начелника Главног генералштаба, Симовић je опет стајао на прозору. Посматрао je Претседништво владе, које лежи косо прекопута. Сад ће ући и тамо. Више неће бити двојства између владе и војске. Он ће држати и једно и друго чврсто у руци. И само још једну ствар требало je свршити: оно неколико људи који су се сакупили на Дедињу око младог краља, и који су до сада, благодарећи једном верном гардијском батаљону и одлучности двојице ађу-таната, умели да спрече да завереници дођу у везу са владаоцем. Кад увече стигне кнез Павле из Загреба, већ ће он привести у варош оно неколико људи са Де-диња. А, уосталом, ако завереници не могу да продру до краља, онда ни краљ не може изаћи са Дедиња, да евентуално негде направи неку глупост или да чак из-јави да он није потписао ни прокламацију, нити пове-рио Симовићу да састави владу. Симовић подиже слушалицу: „Дај ми везу са енглеским посланством." ЈЕДАН КНЕЗ ОДЛАЗИ У ИЗГНАНСТВО Дан je био напоран. Ca уздахом олакшања кнез Павле се наслони у велику фотељу поред прозора са-лонских кола. Била су дошла за опроштај сва уобича-јена лица. Цветковић још блеђи но обично, Цинцар-Марковић са својим сталним услужним осмејком, а ни она два нова човека, који су дошли на место Будисав-љевића и Чубриловића, нису унели неку нарочиту про-мену у целу атмосферу, у целу слику коју je пружала влада. Сад je хтео и Павле да се одмори од напора по-следњих дана. Мислио je на свој дивни парк на Брду са лепим старим дрвећем и широким сочно-зеленим травницима, са старинским каминима у великим дво-ранама. Ту, најзад, моћи ће мало да заборави на нер-возно ковитлање у Београду. Да ли je било добро што Симовић није ухапшен? Антић je био за хапшење. Он je преко поверљиве двор-ске службе добио обавештење о телефонским разгово-рима које je Симовић водио на дан потписа пакта, а још и данас са појединим политичарима. Антић je твр-дио чврсто и упорно да генерал, који у оваквим вре-менима политичарима по сопственој иницијативи — и TO још отворено, телефонски — саопштава да у војсци постоји апсолутно расположење против пакта, мора сдмах бити позван на одговорност. Али, Пешић je био против тога. Добри, стари Пешић! Он je увек мислио о последицама које може имати сваки чин. И тако су се сагласили да Симовића оставе још неколико дана на миру, па да га затим коначно пензнонишу и интер-ннрају. Уствари, чудновато je што je Симовић разговарао са истим оним људима који су у данима, кад су се вр-шили они узбуђени разговори, кад се свет поцепао између за и против потписивања пакта, предали кне-зу онај велики меморандум опозиције. И, уствари, то су били опет они исти људи које je још у децембру Симовић имао на својој листи, коју je у то доба пред-лагао кнезу. Не бави ли се можда тај човек још више политиком HO што TO споља изгледа? Уосталом, мора-ло би ипак коначно да се спречи да војска и оно не-колико славољубивих генерала једиако прелазе на те-рен политике. To je био основ зла још од 1903 годи-he, још од оне историје са Црном и са Белом руком. Па и Александар није био баш много умешан кад je Петра Живковића увукао у политику. А Црна рука се још увек по негде осећала и појављивала. Већ дуже времена, ето, седи пуковник Бол<ин Симић у Москви. To je прави тип завереника, кова оних људи из 1903. Безобзиран и, пре свега, фанатичан присталица Руси-je, па и совјетске, ако je то потребно. Шта ли он сад ради у Москви ? Воз полако прође кроз неку осветљену станицу. Кнез je био уморан. Хтео je да спава, али помисао на Симића и на Москву ухватила се оштрим канџама за његов мозак. Москва je за њега, од катастрофалне 1917 године кад je толико његових сродника изгубило тамо и имања и животе, била предмет одвратности и изве-спог осећања страха, кад год je на њу помислио. Не-пријатна ствар je то, уосталом, било, око обнавлЈање дипломатских односа. Били су толико навалили, они fberoBH саветодавци, да на то пристане, док им није попустио. Тада je још изгледало да треба да се балан-сира, и да може да се балансира, и да се може балан-сирањем олакшати положај, ако се у целу ту игру уне-се још једна компонента: СССР. Кнез je мислио на многе извештаје који су му под-кошени у последњим данима о делатности многоглавог совјетског посланства. Била се тамо направила нека вр-ста пропагандне централе око оног Руса са препреде-ном главом лисице, око оног Плотњикова. Па затим и Самохин, пуковник са ликом каплара, који се влада као војни аташе, а који je у ствари био човек ГПУ-а са налогом да прави „штимунг" у генералитету. Па онда множина летака и малих брошурица које се увек ле-пршају кроз земљу и које се увек наново појављују у огромним количинама кад већ изгледа да су све саку-пљене, — TO je све сигурно било такође дело те дво-јице. Сигурно су их они ставили у свет, или су бар дали за то иницијативу. Шта све ту није стајало о сло-венској солидарности и Германству које je противник Словена. Па онда о великој Русији, мајци Русији, која ће се испречити између мале Југославије и велике Не-мачке, када једанпут ствари већ буду дошле до те тач ке. И увек опет рефрен: војни пакт са Совјетском Ун;!-јом je једини спас за Југославију. Влада и кнез спре-чавају, међутим, тај пакт из својих себичних разлога. Јер су плаћени од Немачке. Чудновато, да увек толико много људи наседа на те смешне пароле. Шта je Русија из 1941 имала зајед-ничког или сличног са Русијом из 1914? Кад je Аустро-Ј'гарска упутила Србији ултиматум, тада je постојала царска Русија. А цар je био Словен. И он се одмах сав заложио за малу Србију, са целим својим огромним ауторитетом православног, словенског владара. Али сад тамо седе товаришчи са прљавим ноктима и нева- спитаним понашањем, који су никли из неког малог азијатског сбла или јеврејског гета. Ти немају ничег заједничког или никакве сличности са Русијом цари-зма, са словенском Русијом. Упркос умору кнез није могао дуго да заспи. Ми-слио je о сагласности која постоји изме1)у држања Си-\'.овићева, старих српских демократских политичара, британског посланства, пуковника Доновена и совјет-ских дипломата. Дувају сви у исти рог, ти људи. Изгле-дало му je, кроз зебњу, да влада ипак неће моћи да буде довољно одлучна да крене заиста у акцију проткв овог бесног ковитлања, хушкаља н дошаптавања, при-тиска и подмићивања, пропагаиде и безграннчне глу-пости. Мораће ипак одмах сутра ујутро да разговара са Др. Мачеком. И најзад га полако успава равномерна музика че-личних точкова. На станици у Загребу стајали су уоби-чајени чиновници, полицајци. Једни у униформи н врло отсечно и мушки, бацајућн испод ока погледе на про-зоре кнежевог вагона. Други у цивилу, са познатим кишобраном и са познатим наглашено-равнодушним лицем. Кнез посла Мачеку дуже обавештење. Нека сед-не одмах у ауто и нека га стигне на наредној станици, у Брежицама. Ту ће ући у дворски воз и заједно са кнезом доћи на један дан на Брдо. Требало je врло много још да се разговара, а Др. Мачек био je једна хладна, сређена и, пре свега, по-штена глава на коју се кнез увек могао да ослони. Кнез подиже мало завесу и погледа на перон. Баш je наилазио, важног лица, дугачким корацима армијски генерал Недељковић пероном према возу. Шта ли je тај човек хтео? Кнез никога није мислио да прими. Лли кад се појави командант армије у Загребу, мораће са њим да проговори неку реч. У салонским колима стајао je генерал пред кнезом. „Ваше Краљевско Височанство, ja имам налог од Његовог Величанства Краља да Вас замолим да се од-мах опет вратите у Београд," рече генерал претерано гласно, жмиркајући нервозно очима. Кнез га je погледао, не схватајући смисао речи. УЈта ли je хтео тај човек коме су стајале грашке зноја на челу ? ,,По чијем налогу треба да се вратим и због чега?" упита кнез, развлачећи сваку реч као да није разумео шта му je Недељковић саопштио. „Министар војске генерал Илнћ саопштио ми je у нме КралзЗ да Вас замолим да се одмах вратите у Бео-град. Кралз се прогласио пунолетним и преузео je власт." Кнез седе и завали се у фотељу. Затворио je очи. II брзо, страшно брзо почеле су његове мисли да кру-же око овог несхватљивог саопштења које му je баш сад овај човек у генералској униформи саопштио. Ма-ли, млади Петар прогласио се пунолетним? Па то je глупа шала. Младић je исувише добро васпитан, ису-више вера« садашњим односима, па да учини овакву глупост. А сем тога, никада не би то урадио према сво-ме стрицу. А генерал Илић треба да буде министар војске? To значи да Симовић стоји иза целе ове ствари. Павле отвори очи и погледа генерала који je још увек стајао пред њим, мало ознојен и дишући убрза-но. Оштар je био његов поглед. ,,Да није TO у вези са генералом Симовићем?" „To не знам, Ваше Краљевско Височанство. Мени je саопштено да Његово Величанство Краљ захтева да се одмах вратите и да je поверио мандат за састав вла-де генералу Симовићу." Кнез je био устао. Било му je све јасно. Поновила се 1903, само у другом облнку. Ипак би било паметније да je наредио да се Симовић ухапси. Прекрстивши руке наслонио се кнез на прозор. Поглед му се укочио. Највећом муком савлађивао je своје узбуђење. Овом човеку у уииформи није хтео да покаже шта се у њему одиграва, јер то што се одигра-вало у њему било je страшно. Видео je све потпуно ја-сно, кристално јасно: то je био крај. Je ли он био то-лико слаб, па je све то скривио? Генерали су узели младог Петра у своје руке и искористили су га, њих двојица-тројица, за своје ци-љеве. И све што je Павле у току последњнх месеци, напрегнутим радом и највећим савлађивањем својих навика и уверења, против свога еиглеског васпитања н екглеског пачина мишлчења учикио да сачува зсмлјН мир, — све je то пропало, све je то ваљда већ сада, у овом тренутку, разрушено. Баш je хтео генералу још нешто да одговори, да га још нешто пита, кад улете једа« ађутант у кола: „Ваше Краљевско Височанство, Др. Мачек Вас моли да »а сваки начин сачекате још неколико минута иа њега. За Вас лично и за земљу то je од највеће важно-сти. Тако ми je рекао." Павле климну главом. Мачек сигурно има тачне вести о догађајима у Београду. Тако ће бар моћи да сазна нешто прецизније о стварима које су се одигра-ле те ноћи у престоници. Замолио je генерала да га са-чека на перону. И неколико минута касније већ je се-део Др. Мачек са својим доброћудним, широким ли-цем пред Кнезом. Његов извештај био je кратак. Испричао je да га je Шутеј пре неколико часова позвао на телефон и да му je саопштио да су сви министри ухапшени у Глав-ном генералштабу. Захтева се да Хрвати, на челу са Др. Мачеком, уђу у Симовићеву владу. Шутеј je Др. Маче-ку и телефоном саопштио своје сумње у погледу ау-тентичности краљевог манифеста и изразио мишљење да je TO све игра Симовићева и његових помагача. Из-гледа да je људима у Београду заиста успело да зграбе рласт у своје руке. „Дођите самном до Шубашића у Банске дворе. Ту кожемо о свему да разговарамо, Ваше Краљевско Ви-сочанство," рече др. Мачек, пошто je завршио свој из-вештај. „А генерал Недељковић?" упита кнез. „Тај има да нас дотле сачека на перону, а ja ћу оставити неколико својих људи овде. Они могу да га чувају да он не побегне и да не направи неку глупост." Недељковић je хтео да протествује, али je морао да послуша. И тако су сад у соби за рад бана Шубашића се-дела ова три човека и разговарала, саветовала се. „Пре свега морате остати овде, Ваше Краљевско Височанство, у Загребу, док се ствари даље не разја-сне. Ja нећу дати своје претставнике за владу, па ћемо онда видети шта ће Симовић моћи са својим људима да уради, овако сасвим без Хрвата." Био je TO Др. Мачек, који je после једног кратког резимеа ситуације ово предложио кнезу. Кнез je по-сматрао своје нокте. „А Ви, господине Шубашићу, шта мислите Ви о томе?" Гладак као јегуља, савршен у својим учтивим фор-мама, са својим сталним девотним осмехом и финим, пригушеним гласом рече Бан: „За Ваше Краљевско Височанство било би то сва-како најбоље. Разуме се, могло би се поставити пита-ње како ће се догађаји развијати затим даље, у коме правцу." Кнез je приметио Шубашићев тон. Била je велика разлика у држању између Др. Мачека и Шубашића. Мачек je свакако био потпуно лојалан. Лојалан и пре- ма кнезу, према држави. Шубашић се правио као да жели претходно још да утврди шта се управо дешава у Београду, пре но што бн се везао за један савет или једно мишљење. Кнезу сину кроз главу: да није и овај у завери? У међувремену, Мачек настави: „Овог Недељковића ћемо одмах ставити на распо-ложење. Узећемо команданта дивнзије, генерала Ма-рића, и поверићемо му вођење армијске области. Ма-рић je Хрват и апсолутно Вам je одан. Могли бисмо онда да разговарамо са Симовићем и да затражимо да се он опет повуче." „А ако TO Симовић неће хтети? А ако они који GToje уза њега у земљи, а још више они који стоје иза њега ван граница и који су сигурно врло моћни, неће ни у ком случају хтети да попусте?" упита кнез и по-гледа Мачека отворено у очи. „Онда ћемо дати Симовићу ултиматум са кратким роком, а ако не попусти одмах, кренућемо са лојалним пуковима на Београд. Ако ће се негде појавити одлу-чан отпор против Скмовићевих снага, а тај отпор буде окупљен око Ваше личности, онда ће ваљда остали гарнизони добро размислити пре него што приђу Си-мовићу." „А мој нећак, краљ?" упита Кнез. Сад заћута и Мачек. Ту je баш била главна тешко-ћа. Ту je баш била главна поента мајсторски искова-ног плана завереника. Војска je била заклета краљу. Ако сам Симовић иступа у краљево име, а против кне-за, онда ће бити војска која he остати уз кнеза, уства-ри, побуњена против краља, дакле против своје за-клетве. Мачек размисли неколико тренутака, али се брзо досети : „Марић je енергичан, а народу треба објаснити, пре свега војницима, да je краљ заробљеник заверени-ка и да ми крећемо зато да га ослободимо." Али кнез примети у Мачековом гласу, који није био више тако одређен, да питање, које je морао по-ставити, ипак претставља озбиљну и тешку ствар. Ипак Мачек je остао при своме плану. Шубашић се држао све више и више резервисано, налазио je многе разло-ге који су налагали опрезност. Разводњавао je систе-матски и врло вешто све што je Мачек говорио. Разу-ме се тако, да са Мачеком није долазио у размимоила-жење. Најзад рече Павле: „Ви добро мислите, драги мој господине Мачек. Али TO не иде тако, као што Ви ствари замишљате. Пре свега би TO значило грађански рат, и то грађански рат изме-ћу Срба и Хрвата. А то je баш оно што ja нећу. Због тога сам ja још пре две године покушао да целу своју политику поставим на темеље споразума између ова два народа. Ако Ви сад кренете са војском из Загреба иа Београд, направили бисте отворени српско-хрватски сукоб. А TO je, ван сваке сумње, распад државе. А с дру-ге стране ja имам и жену и децу. Они седе у Београ-ду, дакле у власти побуњеника. Као државник не могу да узмем на себе одговорност да бацим земљу у гра-ђански рат, а као отац не могу да оставим своју поро-дицу на цедилу." Др. Мачек je хтео још нешто да одговори, али га je кнез покретом руке пресекао већ при првим речима. „Не, не, не. Ja већ знам шта треба да радим. Не нде како сте Ви хтели, нажалост. Кола су пошла ииз-брдо и ja не могу више да их зауставим. Ако Ви уђете са својим људима у владу, као што то тражи Симо-вић, онда ћете имати толико утицаја да ће Вам бити могуће да спречите најгоре за земљу. Имам у Вас пуно поверење, а и у господина Куловца. Он и његови Сло- венци су свакако за политику пакта, већ и зато што су највише изложени. На њега можете да се ослоните. Ja идем за Београд. Останите Ви овде и покушајте да одавде узмете што јачи утицај на ствари." И на Шубашићев предлог одлучише да Шубашић пође за кнезом. Мачек и Шубашић отпратише кнеза до станице. Позваше генерала Недељковића из собе у комесарија-ту железничке станице, где je овај дотле нервозно ше-тао, и саопштише му да ће кнез да путује за Београд. Недељковић je одредио још неколико млађих официра да путују дворским возом. Кнез се попео у своја кола. Др. Мачек остао je на перону и гледао je за во-зом који je полако кренуо према Београду. Неколико тренутака изгубио се његов поглед у правцу којим je ишао воз. Затим je затресао својом седом, сељачком главом и пошао тешким корацима ка излазу. Он je имао искрене симпатије за кнеза. Шта ли ће тај човек јг.ш да доживи са оним безобзирним људима којима je пошао ? Пут до Београда није био пријатан. Кнез je гово-рио врло мало. Шубашић je такође био доста ћутљив. Трајало je читаву вечност, док je воз стигао у близину престонице. Безгранична равница, лево и десно од као лењиром право повучених колосека, лежала je зелена под првим топлим зрацима пролетњег сунца. Сељаци су били ту и тамо по пољима. Мале вароши, које су широко заселе у равници, биле су једина промена која се пружала погледима. Све су биле једнаке. У свима су се налазиле улице Краља Петра и тргови Краља А-лексакдра, или обратно, улице Краља Александра и тр-гови Краља Петра. И у свима су живели мали претседници општина, и трговци, и занатлије, и неколико чиновника. Седели су ти људи тако у ширној панонској равници, уствари да- леко од Европе. Ту, у тим малим варошицама, ништа се иије знало о огромним одговорностима и о великој политнчкој игри, од које je зависила и судбина свих њих, и претседника општина, и трговаца, и занатлија, и чиновника. Ту je живот текао мирно, иако се цели свет тамо негде далеко сударио, иако je оружје уда-рило на оружје. Понекад je отишао неки од младића из града, па се затим вратио на отсуство са војне ве-н^бе, преплануо од суица, са мало грубљим понашањем. Био je предмет радозналог посматрања неколико дана. Али обиље јела и пића било je исто, и остало je исто, и остаће увек исто, ма шта се десило са том рав-ницом и са малим местима која су по њој широко за-села. Равница и њено обиље ударили су свој печат и човеку. Он je широк и сит. Сви су они такви. Грде вла-ду и власт, јер то спада у бон-тон. Али не сувише гла-сно, да TO власт или влада не би случајно чули. И кад дође једном до избора, онда се осећају важним гра-ђанима. Било je већ вече кад je воз ушао у земунску ста-ницу, у предграђе Београда. На перону стајала су два официра у авијатичкој униформи и једна чета војни-ка. Били су TO пуковници Савић, Србин, и Рубчић, Хр-ват. Кнез je имао ту да се скине, а не у Београду, да се ке би изазвала пажња. Помирен са судбином, кнез сиђе са воза. Он се био решио да се не одупире и да се пред тим људима, који тако наивно мисле да могу са јефтиним фразама и сретствима насиља да праве политику, ни једним зна-ком не покаже слабим или застрашеним. Савић je био раније његов ађутант. Поступао je лепо са њим, са тим авијатичарем, који у својој струци није много учинио, али je зато умео у толико боље да се креће у двору и по салонима. Пуковници узеше кнеза између себе. Савић га ухвати за мишку. Учини тако, као што чине полицајци кад неког хапсе. Кнез га погледа малим, ироничним осмејком. И полако, као помало постиђена, рука се опет одвоји. Савић je гледао право пред себе док je ишао поред кнеза до великог црног аутомобила који je чекао пред станицом. Кнез и оба пуковника уђоше у кола. Поред возара седео je један капетан, чије лице кнез није могао да препозна. Али je зато познао кола. Био je TO велики Кадилак иретседника владе. Шта ли се десило са Цветковићем? Док су се кола брзо кретала ка мосту, према гра-ду, иаже се капетан према возару: „Дакле, пази сад. Кад стигнемо до Теразија, па ако ти кажем да возиш споро, а ти успори. Ако ja искочим из кола искочићеш и ти, са своје стране, и изгубићеш се што пре, што брже. Кола ћеш да оста-виш." Возар климну главом у знак да je разумео. Поку-loao je да схвати шта би то наређење имало да значи. Годинама je возио високу господу, али се у његовој каријери још није било десило да вози једног заро-бљеног и ухапшеног кнеза. Па затим чудно наређење са остављањем кола и искакањем. Одједном прође као ледени удар кроз шоферов мозак. Осетио je како му je изненада избио зној на све поре. Он je ишао данас преко Теразија и видео je по-ворке демонстраната, одрпане фукаре из предграђа, са њиховим пијаним заурлавањем и дигнутим комуни-стичким песницама. Зар су хтели кнеза да предају тим људима? Није могло ништа друго да значи то наређе-ње, ако се посред улице, посред једне гомиле демон-страната, напусте кола. Возар стеже зубе. Мишићи на његовим вилицама набрекоше. Био je научен на ред, на то да стоји мир- HO. A данас je све то било сасвим другачије. Гомила je могла да урла улицама како je хтела и шта je хтела, а жандарми су стајали потпуно пасивни, готово закло-њени да их нико не примети. Имали су очигледно на-ређење да ни на који начин не иступају против демон-страната. Човеку je изгледало као да je дошао смак света. Читао je нешто о револуцијама и слушао о томе^ али никад није могао да замисли нешто одређено у вези са том речју. Тако као што je ово данас у Бео-граду, — тако мора да изгледа револуција. Био je на-учио да слуша наређења. Дакле сад није имао да ми-сли шта ће бити после, шта ће се десити. Ако добије на Теразијама наређење да стане, он ће то и да учини и искочиће из кола и оставиће их као што му je капе-тан рекао. Али, до тога није дошло. Он није добио наређење да стане и кола су несмањеном брзином прошла спо-редним улицама, све до великог каменог здања Глав-иог генералштаба. Кнез изађе. Поред њега лево и десно оба пуковни-ка. Кад je кнез хтео у степеништу да приђе лифту, ухва-гио га je Савић опет за руку. „Не, господине, овог пута можете и пешке да се попнете!" На кнежевом лицу није се променила ни једна цр-та. Непокретног лика, чврсто стегнутих уских усана, на-ставио je свој пут међу својим пратиоцима. Само je његово лице постало још за једну нијансу блеђе но што je било обично. У соби за рад начелника Главног генералштаба се-део je Симовић. Око њега, у дубоким фотељама, ге-нерали Илић, Бора Мирковић, командант жандарм&рије Костић и још неколико других. Ни један од њих се није дигао кад je кнез ушао. Али, ни један од гене-рала, KoiH cv номерно и наглашено лежерно седели, з i- ваљени у својим фотељама, није погледао кнеза у ди-це. Најзад неко рече : „Изволите седните." Хладан, потпуно безизразан глас кнежев одгово-рио je : „He. Ако ви седите ja ћу остати да стојим." И тако je стајао усред собе, у своме елегантном плавом оделу, обеју руку наслоњених на дршку кишо-брана. Остао je тако до краја разговора. Симовић je тражио од њега да одмах поднесе оставку. Према одлуци коју je створио унапред, Павле одмах изјави да ће захтев испунити али да тражи да се доведу и друга два намесника, Др. Станковић и Перовић. Било му je свеједно, било му je све индиферентно. Видео je да се ситуација више није могла да спасе. Имао je само једну жељу: да сачува довољно снаге и да пред тим људима који су се најзад, осећајући се си-гурним, осмелили и посматрали га дрско и подругљи-во, не покаже никакву слабост. Тако je остао док нису из дворца Дедиње доведе-ни намесници и министар двора Антић у генералштаб. Прво нису хтели да оставе краља самог, ова тројица. Али кад je дошао и кнез на телефон и кад им je дао налог да одмах дођу до њега, увидели су да je сваки даљни покушај отпора без икакве вредности. Опрости-ше се од малог краља, који je цели дан провео са њима и само у подне био за кратко време на ручку код своје тетке, кнегиње Олге. На белом табаку потписан je текст оставке. Три потписа, која су од 1934 године била исписана на сви-ма валсним актима, законима и указима, последњи пут су заједно стављена под један текст, — свакако под најсудбоноснији од свију текстова који су до сада на-месницима поднесени на потпис. Тако je Симовић постигао свој циљ. Послао je одмах једног генерала са писменом оставком на Деди-ње. Кад je краљ видео да су се заиста три намесника, а пре свега Павле, повукли, одлучио се да прими Си-мовићеву посету. Тек увече дошло je, дакле, до првог састанка изме-ђу последњег Карађорђевића и човека који га je про-тив његове воље и без питања довео пре времена на престо и натоварио му на младићска леђа терет и од-говорност владања. Том приликом je краљ први пут Бидео текст који je као његова прокламација прочитан у раним јутарњим часовима. И сазнао je од Симовића да већ седи у функцији једна нова влада, и то у ње-гово име, у име Петра II. Он je захтевао само две ствари: тражио je да што пре дође његова мајка код њега и да се његовом стри-цу ништа не деси. Обећано му je да ће с.е обе његове жеље испунити. Кнез Павле добио je рок од два часа да спреми своје ствари и да са својом породицом отпутује. Кнез, као и кнегиња и њихова деца, сачувао je до последњег тренутка своје живце, мада су у свима собама у Белом двору седели официри и посматрали подозриво сваки њихов покрет, У неколико кола спроведени су опет до Земуна и одатле су пошли према грчкој граници. Тако je Павле са својом породицом пошао истим путем, којим je тек неколико месеци раније, са њего-вом приволом, прошао Милан Стојадиновић у Грчку, у енглеске руке. 11 ДАНА СИМОВИЋЕВЕ ВЛАДЕ Прошло je тек неколико часова од пуча. Улицама je ковитлала још увек гомила и урлала своје пароле, дизала своје песнице, носила своје транспаренте, пила обилно точено вино и зевала у тенкове по раскршћима, у митраљезе, распоређене по важнијим местима, и у ду-гачке цеви противавионских топова. Стари Нинчић, са својим нервозним покретима главе, седео je према не-мачком посланику фон Херену. Он се одмах са њим састао, да му објасни да пуч није ниуколико ствар која има макакве везе са спољном политиком. To je једно чисто унутрашње питање. Цветковићева влада није има-ла више ауторитета да положај задржи чврсто у ру-кама. Расположење je свуда било толико против Цвет-ковића, да je његова оставка била неминовна. Па по-што кнез није хтео да га пусти, морао je да иде и он. Баш тиме што су отишли кнез и Цветковић, два најне-популарнија човека, и што je краљ проглашен пуно-летним, моћи ће опет народ да се зграби чврсто у руке. Што се тиче спољне политике, понављао je већ по тре-ћи пут Нинчић својим старачким гласом, пригушеним од превеликог, папагајског носа, неће бити никакве промене. Фон Херен треба да јави Берлину, да Југо-славија жели да настави спољно-политичку линију при-јатељске сарадње са својим суседима. Фон Херен je одговарао врло уздржљиво. Он не мол<е да разуме, рекао je, да су као велеиздајници за- творени баш они људи, који су се истакли као побор-ници за немачко-југословенску сарадњу. Он не може да разуме да je морала да се повуче влада која je пот-писала приступање Југославиј.е Пакту трију сила. Било му je неразумљиво да je морао да се повуче и киез, који je непосредно пред европски рат учинио званичну посету Берлину, и који се у последњим недељама отво-рено изјаснио за политику пакта. Најзад, неразумљиво je to да једна ствар која, по Нинчићевим речима, нема никаквог спољно-политичког значаја, налази свој израз у бесним против-немачким и против-италијанским де-монстрацијама, као што се баш сада врше у вароши. Разбијање Немачког саобраћајног бироа, поновљени покушаји гомиле да навали на немачко посланство, претеће држање које гомила заузима према Немцима од јутрос, погрде и пароле које се чују по улицама, — све TO не показује баш да се ради о некаквом унутра-шње-политичком разрачунавању. Напротив, све то носи чисто спољно-политички печат, да се тешко друкчије може да сматра но баш превратом са чисто спољно-политичким тенденцијама. И најзад су и излагања лон-донског радија од јутрос потпуно недвосмислеиа у томе пигледу. Све je TO морао фон Херен да виче старом Нин-чићу у уво, а ипак je изгледало као да овај није све разумео. Нинчић je тресао главом и увек опет причао о ра-зумљивом узбуђсњу улице које се не сме схватити тра-гично, о чврстој намери да се настави сползно-политичка линија, за коју je једном већ утврђено да je добра, и о сличним стварима. Опроштај je био врло хладан. Фон Херен je хтео да јави све то Берлину, али се могло претпоставити да размимоилажење, које je постојало између стварног положаја и речи старог, болесног и глувог министра спољних послова, ни у ком случају неће моћи да иза-зове нарочито разумевање или одобравање. А што се тиче Пакта трију сила, ту се Нинчић држао врло резервисано. Оно што je о томе рекао било je избегавање јаспог опредељивања. Ои je изјавио да Југославија неће порећи свој потпис на документу пакта и да тај потпис неће повући, али да још, пре свега, треба рашчистити тајне одредбе, јер баш у њима лежи главно тежиште. У исто доба седео je у соби за рад генерала Симо-вића британски посланик Роналд Кемпбел. Ту се гово-рило другим језиком. Ту je Симовић јасно и без око-лишења изложио своје гледиште. Било je јасно да ће се спољна политика Југославије изменити из основа и да се мора изменити из основа. Само je потребно да Велика Британија прискочи у помоћ одмах и свим својим сретствима, као што je то договорено већ пре пуча. Кемпбел може да јави својој влади да je све у најбољем реду. Војска je потпуно на страни нове владе. Сад ће доћи до мобилизације. Разуме се, не отворено и јавно, јер би то могло да изазове какву прерану ре-акцију у Берлину, али до 3 априла војска ће бити дове-дена до ратног бројног стања. А 10 априла стајаће фор-мације већ на свима одређеним местима и положајима. Како стоји ствар са Турском, хтео je Симовић још да зна. И Кемпбел ту поче са широком причом. Говорио je о успеху који je Идн имао у Анкари и о успеху који je у генералштабним преговорима постигао сер Џон Дил, шеф Империјалног ренералштаба, — једна прича коју je Симовић од њега већ био чуо, ■— па je затим говорио и о томе, како Турска, уствари, чека само на знак. А тај знак je дат сад државним ударом у Бео-граду. Сер Арчибалд Вевел већ je спремио своје диви-зије у Александрији за укрцавање. Трајаће још 10 дана, па ће све биги у реду. Дотле ће и Турска бити у рату. Између Турака и Енглеза, који ће кренути из Солуна, већ je успостављена веза, а Југославија имаће да се при-кључи. Дотле мора да се сачека и на сваки начин да се спречи да се, пре него што све буде готово, нешто не деси, што би могло да промени ситуацију. ,,А што се тиче Русије, мислим да je ситуација ја-сна. Ви знате добро да Совјетски Савез иде с нама. Вероватно ћете још данас или сутра чути нешто зани-мљиво од Лебедева. Он je, колнко знам, ступио у везу са својом владом, па ће Вам свакако хмоћи да саопшти TO исто што сам Вам ja рекао. Ja сам са њим већ раз-говарао од јутрос, и он чека само шта ће на његов извештај Москва да одлучи," завршио je Кемпбел своја излагања. И заиста се Лебедев после два дана пријавио код Симовића. Његово типично руско лице са широким ја-бучнцама и плавим, доброћудним очима изражавало je задовољство кад je Симовићу чврсто стегао руку. „Дивно, господине генерале, заиста дивно! Готово као наша октобарска револуција. Стратегија преврата функционисала je заиста узорно. Морам да Вам чести-там, да Вам искрено честитам. Л'\осква je врло задо-вољна. И Москва Вам честита. Примио сам од друга Вишинског налог да Вам службено саопштим следеће: Савез Совјетских Социјалистичких Република спреман je да са Југославијом склопи савез, какав још никада у својој историји није склопио. Савез који ће Југосла-вији у пуном опсегу гарантовати њено постојање и нзене границе, и који ће сваки напад на Југославију сма-трати нападом и на Совјетску Унију. Ако би Немци на-пали на Југославију, црвена армија ће одмах ступити у акцију." Симовић je био пресретан. To je било више него што je он очекивао. Рачунао je са руском потпором, са совјетском помоћи. Рачунао je са испорукама ору- жја преко Солуна, али није очекивао да ће доћи до аутоматске помоћи у тој и таквој мери. Шта сад још може да се деси земљи и шта сад још може да се деси његовој политици! Британија на југу, Турска која чека знак па да крене своје дивизије, и Русија која ће уда-рити одмах чим се Немачка помакие. Стегао je Лебедеву у изливу велике радости обе руке. „Био сам увек уверен да велики Совјетски Савез неће заборавити на свога малог југословенског брата. Реците својој влади да захваљујемо најсрдачније за ову потпору. Већ смо се једанпут борили раме уз раме, пре 20 година. Тада je то била мала Србија и дезорга-мизована царистичка Русија. Сад имамо Југославију, која ће поставити војску од један и по милион људи, и моћну црвену армију, која ми je увек била идеал у погледу своје савршене спреме и свога узорног мора-ла. Ту мртва техиика немачке ратне машине неће моћи ништа да учини." Лебедев je имао још нешто да каже: одмах мора неко да крене из Београда за Москву, да потпише вој-ни пакт и да утврди све појединости. Пуковник Божин Симић седи, истина, у Москви, али он у актуелним ге-нералштабним питањима није тако верзиран, а баш су TO питања, питања заједничке стратегије, која треба рашчистити. Симовић je одмах обећао да ће за неколико дана кренути делегација из Београда за Москву. Та делега-ција ће тамо да сврши све што je још потребно, уре-диће све појединости, а однеће и Гавриловићу све по-требне инструкције да се пакт што пре може да пот-пише. Кад je остао сам, Симовић поче по своме обичају да великим корацима шета по соби. Готово му je било «•гобјашњиво, како je то све тако лепо свршено са Сов-јетима. Самохин, војни изасланик Совјетске Уније у Београду, говорио je увек, истина, о совјетској помоћи и ставио баш за случај пуча у изглед да he та помоћ доћи. Али тако категорично се Москва досада микад није изјашњавала. Чудиовато да Гавриловић из Москве није ништа јављао. Он je већ био информисаи о догађајима у Београду и јавио je Симовићу уобича-јеиим путем, преко совјетског послаиства у Београду, да разговори о уговору између СССР и Југославије још теку, али да се приближавају крају. Сад треба само видети како ће се држати Немачка, да не учини ништа док не буде све готово, док се Ен-глези не буду искрцали и поставили довољно дивизија на Балкан, спремних за марш, док Русија са својом огромном снагом не буде завршила припреме за удар, и док ствари у Турској потпуно не сазру. Биће пајбо--ље да се покуша преко Италије. Ипак су Италијани мекши и савитљивији. С њима ће ствар моћи свакако боље да се сврши него са штурим и крутим Немцима. А сем тога Италијанима лежи у крви дипломатија, и они су већ у толико махова показали таленат за посре-довање. Да ли да извести старог Нинчића о свима овим стварима? Симовић оде до телефона, проговори неко-лико кратких речи са Министарством спољних посло-ва, па онда спусти слушалицу. Мада je био сам у соби није могао а да се гласно не насмеје. Било je ипак и сувише комично, то што je чуо. Баш je морао Нинчићу да се деси малер да сломи своју вештачку вилицу, по-ред свих старачких мука и невоља које су се обориле на сирохмаха. И сад седи кралуевско југословенски Ми-нистар спољних. послова код куће и чека док му зубни лекар не направи нову вилицу. На срећу je Симовић довољно енергичан и довољно паметан. Љему не тре- ба министар спољних послова. Он ће уредити све сам. Потпуно сам. Није му нико потребан. Тако je већ сутрадан, танак и ситан, са својим ин-телигентним лицем маркантних црта, мало погрбљен, се-део италијански посланик Мамели у Симовићевом ка-бииету. Своје живе, црне очи упио je у надмени лик геиерала, који се трудио да буде што љубазнији и што' предусретл^ивији. Симовић je хтео да буде сасвим препреден, сасвим дипломата великог стила. Прво треба Италијана мало заплашити, па ће онда већ цела ствар да иде глатко. И тако je почео на широко да образлаже. ,,. . . ето тако, екселенцијо, je Југославија, истина^ потписала свој прилазак Пакту трију сила, и далеко je од тога да повуче свој потпис на томе документу. Али има ту неколико питања која падају врло тешко иама и нашем народу. Кнез и Цветковић били су исувише лакомислени. Ми не можемо тако лако да се одрекне-мо својих најважнијих, својих животних интереса. Не можемо одустати, пре свега, од својих војничких и стратегијских интереса." Мамели je ћутао и посматрао пажљиво генерала који je седео према њему. Самозадовољни тон, којим je говорио Симовић, ишао му je на живце. Али као ста-ри и искусни дипломата није ниједном цртом покази-вао шта мисли и није одавао ничим реакције које су генералова излагања у њему изазивале. Генерал je наставио. Излагао je Мамелију своје-гледиште о томе шта ће бити, ако Немци дођу са сво-јим трупама на грчкн фронт. Ако они нападну Грчку, онда he самим тим доћи у Солун. А ако су Немци у Со-луну, онда je Југославија затворена са свих страна, онда je Југославија потпуно опкољена, у мишоловци. To, разуме се, — и ту je Симовић мало подигао глас, — не може да се дозволи. Југославија мора, због сво- јих животних интереса, да спречи да се тако нешто деси. Без обзира на пријатељство, и сва част пријатељ-ствима, али од Југославије се не може тражити да дозволи да буде са свих страна заокружена, па да за-тим мирно чека шта ће даље са њом бити. Ради тога, нагласио je Симовић, Југославија je чврсто одлучила да у тренутку, у коме Немачка уђе у Солун, крене своју војску у Албаиију, против Италијаиа, н оданде их по-тисне. Ако je затворен пут за Солун, онда мора Југо-славија да има другу могућност излаза из своје мишо-ловке. Мамели je ипак учинио један мали гест, један гест који je изражавао његово бесконачно чуђење. Његова дипломатска каријера била je дуга и св'ашта je већ до-живео. Али тако нешто му се још није десило. Шта ли je управо мислио тај уображени генерал? Симовић je приметио гест, па je затим пожурио да ствар опет поправи. Италија мора да зна, и она то си-гурно добро зна, наставио je Симовић, да војска Југо-славије може за кратко време да потисие Италијане потпуно из Албаније. Албанске луке, из којих су већ једанпут држава и војска емигрирали, неопходно су потребне за Југославију. А у том je баш и разлог што Симовић моли Мамелија, а преко њега Италију, за по-средовање. Он je тражио да Мамели извести Рим о овом разговору, и да саопшти Риму, да би југословен-ска влада била врло задовољна, ако би Рим интерве-нисао у Берлину. Требало би да Рим у Берлину постиг-не да се немачка војска задржи где je, да не пређе грчко-бугарску границу и да своје трупе онда упути у правцу Солуна. Не постоји никакав други разлог до тај за Југославију, да почне рат. И најзад, — и ту je Си-мовић мислио да je учинио велики комплименат, — најзад ће Италија и сама, без Немаца, моћи да сврит ствар са Грцима. У то je он сигуран. Мамелију je сад било јасно шта je Симовић хтео. Преко Рима хтео je да омогући да се британски план о фронту на Југоистоку може да приведе несметано у дело. Хтео je да Италија увери Немачку да немачка војска не треба да умаршира у Грчку. Хтео je да Грчка остане слободна за енглеско искрцавање. Својим тихим, финим гласом je Мамели одговорио да ће јавити садрлсај овог разговора Риму, али да не зна како ће се Дуче односити према овакој ситуацији. Нагласио je и то, да je Немачка у својим одлукама ипак слободна. Симовић je већ био наставио. Говорио je о томе како би Рим могао опет да одигра улогу од огромне важности, као што je то толико пута био случај. Нагла-сио je да ће за најкраће време већ бити успостављен и пун споразум између Београда и Немачке. Подвукао je да су оне глупе демонстрације на улици већ престале, и да се ради само о томе да влада и народ добију ра-зјашњење о свима необјављеним тајним додацима Трој-ног пакта. Но у међувремену, док се све то разјасни, могла би можда Немачка да учини какав непромишљен корак. Он, Симовић, не верује да би рат на Југоистоку сад лежао у интересу Немачке, јер би такав рат могао да има недогледних последица. И најзад, ту су у те-тању и Турска и Совјетска Унија и т.д. Без обзира на логику и чињенично стање, ипак са Немачком се никад не зна тачно шта она мисли и шта ће предузети. И бат би због тога било утолико важније да се Италија сад у своме сопственом интересу благовремено нађе и обја-сни Берлину положај и све последице које би могле да наступе. Кад je Мамели отишао, Симовић je задовољно про-трљао руке. Ово je опет сјајно извео! Италија je ваљ-да начисто са тим, да не би могла да ое одупре ако би Југославија извршила напад на Албанију. А алба^^-Ј^е луке у југословенским рукама значиле би британске базе у Јадранском Мору. Ту ће сигурно Италија да се заузме, а самим тим омогућен je рок који je потребан да се онај велики план до танчина припреми и да се све спреми, да се може ударити кад дође тренутак. Дани који су дошли били су врло немирии и узбу-ђени. Позивање резервиста узимало je такве сразмере да поштари и разносачи општииских власти нису билн више довољии. Да би се прикрнло да се, уствари, ради о пуној мобилизацији, позивани су људи појединачно и посебно. Зато су и чланови Савеза сокола морали да помогну у разношењу позива. Млади људи, у својим сивим униформама и црвеним кошуљама, ишли су по градовима од куће до куће и разносили хитие позиво. Десио се још један врло непријатан случај, који je Симовићу проузроковао доста непријатности. Кад je у Саборној цркви одржано благодарење поводом пу-нолетства младог краља, био je дошао, поред осталих страних претставиика иа југословенском Двору, и не-мачки посланик. Симовић je то сматрао сигуриим зна-ком да je са Немачком ипак све у реду и да Немачк.-Ј признаје новостворено стање. Значи да она не сумња ни у шта. Али, при повратку са благодарења кордон није више функционисао. Нахушкана од јевреја и дру-гих елемената налетела je маса на кола немачког по-сланика, која су полако крчила себи пут кроз гужву. Гомила недораслих младића и разних сумњивих појава почела je да сипа претње, погане погрде, и да пљује на кола. Ти су људи били ипак исувише ревносни. Си-мовић je морао много да се извињава, али није имао много среће. Фон Херен je отпутовао, а за њим одмах и немачки држављани напустише Југославију. Исто тако и Италијани. Одржана je седница министарског савета. Др. Ку-ловец говорио je на седници врло дуго, врло озбиљно, врло аргументисано. Говорио je преко два часа, и то стално и једино о питању Тројног пакта. Говорио je опширно како je дошло до њега, говорио je исцрпно о свима околностима које су довеле до пакта и о сви-ма iberoBHM позитивним последицама за земљу. Гово-рио je о тешким опасностима које могу да настану, не само у овом политичком моменту, него и за даљи л{и-вот југословенске државе уопште, ако се политика Си-мовићеве владе што пре недвосмислено не оријентише онако, као што je то у овим приликама било једино могуће. Миого je труда дао себи. Мудри наследник ста-рога Корошца покушао je све што je могао. Његови ар-гументи били су јасни, и њихова тежина није могла да се порекне. Али, сви аргументи, сва образлагаља, од-били су се о тврдоглавост генерала, ратни занос једних и неразумевање других који су седели у влади. Седница je трајала врло дуго. Земљорадници су скочили бесно на Куловца, а при том je Куловец тако добро знао да су ти људи плаћени страним новцем. Плаћени страним новцем већ дуго времена, и то из две благајне, из совјетске и из британске. И поново je узео реч. Поново je покушао људе, који су седели са њим око дугог стола у дворани за седнице владе, да убеди да je британска помоћ до сада већ унесрећила читав низ европских народа. Да совјет-ска помоћ, уколико уопште може нешто да значи, прет-ставља једино огромну опасност бољшевизације. Да Југославија ништа не ризикује својим приступањем Тројном пакту и недвосмисленим пријатељским држа-њем према Немачкој, чак и за случај да Енглеска, на •^раЈУ. добије рат. Утучен и обесхрабрен, исцрпљен и згађен, са осећа-јем огромне одвратности према стварима које се оди-гравају око њега, Куловец се вратио кући. Неколико пријатеља га je ту чекало, неколико људи који су били забринути, као и он, за судбину земље, људи који су, као и он, знали да je све пошло низ брдо, према про-валији, на чијем дну he се скрхати све што je двадесет година стварано. Салетели су га питањнма како je било на седиици. Уморним покретом руке пресекао je Куловец буји-цу питања. „Људи хоће рат, то je за мене потпуио јасно. Сн-мовић je говорио нешто о британским дивизијама у Грчкој и о совјетској поиуди пакта о војној помоћи у коју ja не верујем. А остали су ћутали или делилн Симовићево мншљење да се Немачка кеће усудити да удари на нас. Оба земљорадиика и Будисављевић го-ворили су као на збору пред масом, као кад харангирају сељаке. Све je то страшно, несхватљиво страшно!" Као да се од нечега брани прешао je руком преко кратко ошишане косе н ухватио се за наочаре. „Па зар мислите да се ништа више не мол<е спасти?" Куловец je завртео очајно главом. „Људи хоће рат, као што сам вам рекао. Моја je дужност да покушам до последљег да се борим против тога, а ако Мачек заиста дође, онда ћемо се бар трудити обојица да покушамо то што je још једини спас за нас. Ja знам да je и он против рата. Могу једиио да се на-дам да ћемо онда, удруженим снагама, моћи да постиг-немо какве резултате, мада je и ова моја нада врло слаба. Чак ни ствар са повлачењем Немаца и Италијана из земље није учинила иикакав утисак на ове људе што седе самном у влади. Они тврде да je то само маневар који треба да нас заплаши, и да иза свега тога нема не-чег другог до велики блеф. Симовић мора да je примио велика обећања и уверавања са свих могућих страна. Другачије не бих могао да разумем целу ствар." А Симовић je заиста имао та и таква уверавања. Роналд Кемпбел био je готово сваки дан са њим у вези, a и Лебедев, na и Блис-Лејн, амерички послаиик. Сви су они прелазили преко болесног министра спољних по-слова, који je најзад добио .своју нову вилицу, као да га уопште нема. И из дана у дан су Кемпбелови изве-штаји били ношени све већим и већим самопоуздањем, Идн je седео у Атини и све je спремио до у ситнице, заједно са сер Џоном Дилом. Био je то џиновски план у који je Југославија требало да буде упрегнута, план за напад на Немачку од Скандинавије до Јадрака — напад који je имао да je згужва. Симовић je имао пред очима само величину планова. Рачунао je ча обе-ћање Москве и на потпору Америке, коју му je посла-иик у Вашингтону, Фотић, у два телеграма приказао као потпуно сигурну. Ако се умешају истовремено Велика Британија, Совјетска Унија и Америка, — шта би Југо-славија имала да чека и чега би имала да се прибојава. Напротив, она ће одиграти једну огромну улогу, јео ће она бити та која je дала први знак за покрет, за це.';у ту огромну коалицију, дала прву иницијативу, учинила први гест. Било je у очи седнице, о којој je Куловец својим пријатељима дао тако трагичне извештаје, кад je Си-мовић позвао посланика Фотића на телефон. Убрзо je добио везу са Њујорком преко Рима и јасно je чуо Фотићеве речи. „Хтео бих одговор на своја два телеграма," започе Фотић разговор. Симовић му потврди: „Добићете одговор на своје телеграме." Фотић: „Ja ћу вероватно прекосутра, 2 апрнла, ви-дети претседника Рузвелта." Симоаић je био радосно изнеиађен. Дакле Рузвелт лично жели да се умеша у ову ствар! Он викну у апарат: „Ради материјала, зар не?" „Да, ради материјала, па онда и због ослобођења кредита који су затворени приликом потписа пакта." „Због ослобођења кредита," поновио je Симовић. „Захвалите на сваки начин меродавнима, а нарочито претседнику Рузвелту. Формалан одговор на Ваша пи-тања из телеграма у погледу иашег држања примићете. Главно je да кажете да захваљујемо за моралну, и то нарочито за моралну, а и за материјалну помоћ и да молимо да нам све што могу ставе на расиоложење. У првом реду авионе, а затим и спрему и противавионске топове, артилерију и муницију." У линији се појави мала сметња. Фотић je нешто рекао, што Симовић није могао да разуме, али најзад je ипак дошло јасно кроз жицу: „Да, ja ћу их дакле за све ово замолити. Данас сам овде у Њујорку на састанку са бродовласницима да утврдим где су наше лађе и са чим можемо рачунати за транспорт." „Врло добро, врло добро." „Хтео бих још инструкције у том погледу." „Врло добро." „Ja сам Вам већ рекао у својим телеграмима да не могу да Вам опишем колико je добро овде располо-жење за нас." „Je ли истина? Врло добро." „Хоћу само да Вам кажем, да за пет година нисам још видео да je неко стекао толико поштовања и угле-да, као ми за ових последњих пет дана." „Je ли истина? To ми je драго." „Примио сам преко 400 телеграма из високих и ра-зних кругова." Симовић je био овим речима више него задовољан. Било je врло важно да се и Америка заинтересује. До-новен je приликом своје посете, прошле зиме, много обећавао у оним дугим разговорима са Симовићем у Београду. А генерал je знао и за поруку Самнера Велса Цветковићевој влади и кнезу Павлу, учињену лреко Фотића, којом je одлучно запрећено Југославији, да не приступи Тројном пакту, но да се успротиви Немачкој, у коме ће случају добити од Сједињених Држава сву помоћ. Али, Симовић није био потпуно сигуран да ли ће све TO бити изведено онако како je обећано. Сад се показало очигледно да Самнер Велс и Доновен нису лагали. Фотић je наставио: „Претседник ми je саопштио да жели да ме види. Он je сад још на одмору, али за два дана je опет овде и он хоће да ме види чим се врати." „Врло добро," одговорио je Симовић. „Јавите му, молим Вас, да смо послали депешу, и јавите му наро-чито и захвалност Њ. В. Краља, а исто тако и моје огромно поштовање." Фотић ј-е хтео нешто да зна, што у овом тренутку није спадало у разговор: „Како изгледа унутрашњи положај?" Симовић пречу питање. Шта има он да одговори овом дипломати? Оно што je сад најважније, то je да што пре добије помоћ преко Океана и обећано наору-жање, и тако викну у апарат: „Још нешто, поздравите ми пуковника Доновена." Фотић одговори брзо: „Ja сутра ручам са њим, па ћу му том приликом испоручити Ваш поздрав." „Врло добро. Кажите му да сам примио његов те-леграм и да сам му врло захвалан." Фотић je поновио питање о унутрашњем положају. Симовић je најзад морао да одговори. „Ситуација je овде врло добра." Фотић: „Врло добро." Симовић: „Надам се да ће и спољна бити добра." Фотић: „He могу да Вам опишем колико je овде добро расположење и колику помоћ можете да оче-кујете." Симовић још једанпут даде израза своме задоволз-ству. „Врло добро. Дакле толико материјала, колико je нкако могуће. Не очекујте никакве инструкције. Ви знате о чему се ради. Све што год Ви чините, Кралоевска влада ће признати као да je то она сама учинила." „Je ли тако?" „Тако je. Што год учииите." „Дакле понављам Вам," рече Фотић, „ми овде до-бијамо све што год нам треба. Пуну потпору у мате-ријалу и пуну потпору у јавном мњењу. Оно што je Русија била за Србију 1914 биће 1941 Америка, само још много више." „Дао Бог." „Овде ће бити донесена зваиична одлука о помоћи." „Добро, али не треба да се објављује преко радиа да ие испровоцирамо пре времена Немачку." „Људи овде знају да праве политику." Симовић заврши разговор речима: „Ми ћемо заузети чврст став и ни у ком случају нећемо да попустимо." Разговор je био окончан. Спољно-политички je Симовић све урадио. Пуков-ник Савић, са још једним официром, био je у Одеси на путу за Москву. Извештаји о британском искрцавању у Грчкој множили су се. Америка je била у сваком по-гледу спремна да пружи пуну помоћ и потпору. Више се заиста није могло тражити. Још само једно једшо питање било je отворено, а TO je било питање унутрашње ситуације коју je тре-бало опет довести у ред. Некако чудно, нелагодио ра-сп0"0жење било je настало у народу, некаква утученост. Осећало се то на улнци, по кафанама. Они ммоги агенти британског посланства, они многи људи у служби Сов-јета, сви они који су правили за рачуи Американаца расположење, — све то није више наилазило на прави одјек. Чак ни лондонски радио, који je сад говорио је-данаест пута дневио на српском језику и држао дуге говоре пуне потпириваша и хушкања, позивајући се на све могуће јунаке српске историје да расположење опет дигне на оиу висину на којој je било на дан пуча, није могао ништа да уради. Лежало je некако нешто у ва-здуху, као пред тешку олују. Атмосфера je била раздра-жена, испуњема мервозитетом, електрицитетом. Многа позивања у војску, одлазак Немаца и Италијана, неи-звесност у погледу Мачека, а затим и почетни знаци отрежњавања, кроз које се све јасније и у најширим масама почела да наслућује игра која je стајала иза објаве Краљевог пунолетства и иза целог овог удара, — све je TO произвело да људи буду некако стегнути, утучени у предосећаљу катастрофе, која се са пуно претњи згомилала над њиховим главама. Мачек je још био потребан. Све je учињено да се тај човек увери и доведе у Београд. Он je, истина, шту-ро тражио стално отворену изјаву у погледу пуног при-знања потписа на документу приступања Тројном пакту, и наглашавао je стално иеопходност овакве изјаве. Др. Мачек je био послао једног од својих првих сарадника, Др. Кошутића, у Београд на преговоре. Си-мовић се трудио што je више могао да га увери да je све у најбољем реду. Односи са Немачком су, можда, пролазно сад мало поремећени, али он je далеко од сваке помисли да се са својом владом ма у колико анга-жује против Немачке. Он je спреман и то да учини Ма-чеку, да да ону изјаву у погледу Тројног пакта. Али, Мачек мора пре свега да дође у Београд, јер тек онда ће та изјава имати прави смисао. Она не би имала до- вољно ауторитета, ако Мачек остане у Загребу. И, нај-зад, ако Мачек не дође у Београд, онда инострана про-паганда, а пре свега немачка и италијанска, има пуно разлога и пуну подршку за своје тврђење да Хрвати заиста стоје у негативном ставу према Југославији. При-суство Мачека у Београду било би најбољи доказ за солидарност целог народа. Онемогућили би се планови за евентуално раскомадање земље. Мачек у Београду био би доказ да цели народ одобрава владину политику. Ако Мачек заиста жели мир, он мора да онемогући да иностранство може ма једног тренутка веровати да по-стоји спор између народа у Југославији, да постоји размимоилажење између Хрвата и Срба, на ком се оида може градити једна против-југословенска политика. Преговори су трајали дуго времена. Најзад je Ко-шутић опет отпутовао, стим да се два дана касније врати са Мачековим захтевима. Ови су били: 1. Стварање једног крунског савета у коме би се-дели по један претставник Срба, Хрвата н Словенаца, Патријарх српски и загребачки надбискуп. Тај крунски савет требало je да стоји поред Кралза, стим да Краљ не може да предузме никакву важнију меру, ннти да до-несе ма какав важнији закључак, а да крунски савет није дао на то своју сагласност. Савет би остао тако дуго у функцији, док TO буду изискивалн Краљева мла-дост и безбедност земље. За претставника Срба Мачек je предложио професора Слободана Јовановића, другог потпретседника владе. Хрватску би заступао он сам или Шубашић, у ком би другом случају он узео Шубашићев положај хрватског бана. Куловец би у савету претстав-љао Словенце. 2. Православна црква мора да се деполитизира. Не може се дозволити да се поједини њени претставници увек мешају активно у политику, као у случају пуча. Исто тако треба спречити да се војска убудуће опет својевољно умеша у политику, и то треба учинити одго-варајућим одлучним мерама. Отуда треба поред мини-стра војске образовати савет народне одбране, састав-Лзсн од цивилних политичара, уколико се не би могао уопште ресор министарства војске поверити једном ци-вилном политичару. 3. Симовић мора српско-хрватски споразум од 26 августа 1939 године свечаном изјавом да потврди и при-зна у пуној мери. А Краљ са своје стране мора изречно ту потврду да одобри и да се са њом сагласи. 4. Најзад мора влада одмах да да свечану изјаву, да у пуној мери признаје приступање Југославије Пакту трију сила, и да ће политику тога пакта водити у сва-ком погледу. Ако се усвоје све те четири тачке, могао би Мачек да ступи у владу, јер би га то уверило да je дата мо-гућност да се мир може спасти. Разуме се да je Симовић одмах пристао на све. Био je спреман на све концесије, био je спреман да прихвати сваки захтев, само да му Мачек дође у Београд. И тако се Кошутић по други пут вратио у Загреб, снабдевен сагласношћу претседника владе, која се односила на све захтеве вође Хрвата. На дан 4 априла стигао je Др. Мачек у Београд. Си-мовић je његов долазак организовао као чин највећег значаја. Припремио je старом хрватском политичару свечани дочек на станици, коме je присуствовао он сам са свима члановима владе. Отпратио га je лично до кола и сликао се са њим у свима могућим полол^ајима, без-број пута. Као неко олакшање прође кроз земљу, кад се чуло да je Мачек дошао у Београд. Народ није знао за игру која се развијала око његовог доласка. Није знао да je Мачек прихватио позив за долазак са много отпора и против свога уверења. Није се знало да ое je масои-ска Мачекова околина, пре свега Шубашић и Шутеј, била сва заложила, као и 1{рњевић, човек Великог Ори-јента, који je Мачека у доба његових борби из опози-ције годинама заступао у Паризу. Није се знало, да су хрватски масони покушалн свима сретствима да га па-говоре да се одлучи у смислу Симовићевих жеља. И иај-зад народ није знао оно, што je било најважиије: Ма-чек je тек у Београду од Симовића сазиао да су његови услови, у овом тренутку, иајвећим делом „постали бес-предметни." Бно je TO врло жив и узрујан разговор, између Си-мовића и Мачека. Што се тиче пакта, Симовић je изја-вио да je све у реду и да неће бити ни потребно да се објави изјава о томе да нова влада остаје при потпису који су дали Цветковић и Цинцар-Марковић. Дописпик ДНБ-а у Београду, Др. Грубер, отпутовао je у Берлин са задатком да тамо припреми састанак између Симо-вића и Нинчића с једне и водећих немачких државника с друге стране. Било би врло згодно да се и Мачек при-дружи томе путовању. Симовић би такву Мачекову одлуку поздравио од свег срца. Грубер ће се вратити пе-тог априла, у суботу. Доћи ће посебним авионом. Већ су аеродроми и ваздухопловна служба о томе обаве-штени. Што се тиче осталих Мачекових захтева, то се Крунски савет, разуме се, може образовати, али то треба учинити тајно. Народ не би волео ни у ком случају да види још иеке ЗЈторитете поред Краља, који би само сметали, изазвали разна тумачења и у сваком случају створили злу крв. Војска, нажалост, сад кад je положај у Европи тако критичан, неће моћи да се ограничи у својим овлашћењима и своме делокругу тиме, што би ое поставили неки цивили на места одакле би могли да узму јаче учешће у војним стварима, или чак да до-бију неки утицај на војну политику. Мачек скочи. „Другим речима, Ви сте ме свесно преварили. Прво сте ми обећали све, а сад од свега тога нема ништа." ,,Ама није тако," одговори Симовић својим' зејти-њаво-љубазиим осмејком. „Напротив, ja мислим да учи-нимо све што год Ви желите. Видећете да ћемо се сјајно споразумети о свему, Ви и ja. Најзад, не заборавите да сам ja већ пре много година био официр за везу српске војске у Загребу, и да добро познајем Хрвате." „Мо}кете Ви мени да причате што год хоћете, али ja јасно и конкретно видим да се од мојих захтева сад не испуњава ни један, мада сам ja само због тога што сте ми засигурно обећали испуњење свих мојих услова, дошао у Београд," понови Мачек тврдоглаво, као сељак који се бори за своје право. „Та ja сам Вам рекао: није опортуно да се сад изве-сне ствари каче на велико звоно. Главна je ствар сад да спасемо мир, а то je већ учињено тиме што сте Ви дошли овамо, у Београд. Па ако онда отпутујемо за-једно за Берлин, ми ћемо све довести у најбољи ред." Мачек je увидео да не може да уради ништа. Човек са којим je говорио био je као јегуља, измигољио му се из руку, био je сав лажан, а с друге стране штур у својим схватањима и предубеђењима. A'lopao je, а и хтео je, још да покуша све што je било у његовој моћи, стари Мачек, — само неколико дана. Можда ће, заједно са Куловцем, још успети да се мир спасе и да се ови кратковиди људи у влади упуте другим колосеком, а не оним којим су пошли, и који je неминовно водио у ка-тастрофу. Истога дана стигла je из Москве вест, која je Си-мовића много зачудила. Два офицнра, који су послати на преговоре у Совјетску Унију, стигли су до Цари- града. Турци су их тамо, забуном, позвали да дођу у Анкару. Очекивали су, наиме, у Анкари неку југосло-веиску миснју ради војних преговора, па су у Цари-граду сматрали да су пуковник Савић и његов пратилац та два официра који треба да преговарају са Турском. Дошло je на тај начин до одуговлачења од два дана, тако да je тек 4 априла стигла аутеитична вест где се два делегата налазе. И са том вешћу дошао je и њихов први извештај. Они су у Москви примлЈени врло добро. Гавриловић нм je одмах рекао да се ради на решењу питања о једном пакту између Москве и Београда, али да ствари још нису окончане. Уствари се Гавриловић доста зачудио кад je чуо од ове двојице, како би све требало већ да буде у пуном реду, и да недостају још само потписи. Чуђење je, међутим, прешло и на два официра, који су дошли из Београда, кад их je Молотов заједно са Гавриловићем заиста љубазно примио, али им том при-ликом саопштио да формулисање, које je предложио у Београду совјетски отправник послова Лебедев, у тре-нутку не може да се спроведе, не може да се приведе у дело. Вишински je ту, вероватно, мало пренаглио. А он, Молотов, као одговорни управљач комесаријата спољних послова, уз пуно признање начела којима je Вишински дао израза, мора, с обзиром на развој си-туације, у неколико да измени у извесним тачкама то што je Лебедев понудио. У треиутку не може, нажалост, Москва да потпише пакт о узајамној помоћи са ауто-матским клаузулама. Совјетска Унија у тренутку још није спремна да са Немачком дође у отворен конфликт. Она још није потпуно готова са својим припремама. Тек кад ове буду приведене крају, биће Совјетска Унија толико јака да ће моћи да узме на себе отворен оружан сукоб са Немачком. Ради тога би се могао сад, уместо таквог аутоматског пакта о војној помоћи, да потпише пакт о пријатељству, који би могао да буде прва етапа за даљи развој односа између Совјетске Уније и Југо-славије. Гавриловић, коме je ово гледиште Наркоминдела већ било познато, није могао а да са извесиим побед-ничким изразом и мало потсмешљиво не погледа два официра. „Али на основу оне понуде, коју je учинио Лебе-дев у Београду, југословенска влада je заузела свој став према Осовиии и према догађајима. Ми се налазимо у једиој врло непријатној ситуацији, пошто смо у опре-дељивању става рачуиали засигурко са апсолутном по-моћи Совјетске Уније." Молотов je развукао своје лице у љубазаи осмех шалтерског чиновника. „Совјетска Унија ће свакако да удари, али кад ће TO бити одредиће она сама. Уосталом би могао- овај пакт о пријатељству већ у довољној мери да покаже свету и Немачкој да нисмо спремни да даље дозволимо не-мачке кораке на Југоистоку. Ми смо већ, после упада Немачке у Бугарску, одлучно протествовали. Не верујем да ће Немачка ризиковати да нас још једанпут изазове. А ако дође време, ми ћемо прећи у акцију и без ауто-матских пактова." Посетиоци Молотова имали су јасан утисак да je Молотов овде одиграо једну лажну игру. Прво je свом снагом преко своје дипломатије потстрекавао на пуч. Преко пуковника Самохина и отправника послова Лебе-дева, он je, затим, пучистичкој влади давао најобим-нија уверавања. На тај начин je политика те владе по-стала још надменија, још више непријатељска према Осовини, а нарочито према Немачкој, но што je у својој основи била. А сад, кад je већ дошло дотле да београд-ска влада више нема куда, Молотов je избегао да по-ступи онако као што je обећао. Као да je читао њихове мисли, Молотов додаде: „Совјетска Унија je сасвим на страни Југославије. Друкчије не би могло да буде. Ако Немци заиста на-падну, Југославија he добити од нас цео ратии мате-ријал који јој je потребан, добиће све што жели. Ми ћемо испоручити одмах. Преко Солуна послаћемо вам авионе, тенкове и артилерију. Beh би раније то пону-дили Југославији, али ваш тадашњи мииистар војни, Недић, мислио je, нзгледа, да му то није потребио. Тада Београд није хтео да прими иашу понуду, која je дата под таквим 3'словима, какве Совјетска Унија још ни-када никоме није ставила у изглед." И тако je, 5 априла, дошло до потписа пакта о при-јателзству и ненападању између СССР и Југославије. Истога дана постаде Мачеку и Куловцу потпуно јасно да je рат постао неизбежан. Симовићеви наводи о мисији дописника ДНБ-а Др. Грубера били су неисти-нити. Они су имали да послуже само за то, да ову двојицу за неколико дана умире. Мачек je тек накнадно сазнао да je Др. Грубер био у министарству спол:.них послова, по Нинчићеву тражењу, и да му je том при-ликом Нинчић изјавио да je он за мир и да je он уве-рен да ће све моћи још да се окрене на добро, ако би он могао по питањима која се тичу немачко-југословен-ских односа да разговара са фон Рибентропом. Грубер je одговорио да je он новинар, а не дипломата, и да не може давати никакве изјаве. Приметио je, да Берлин мора све досадашње мере и кораке владе, од мобили-зације па до спољно-политичких потеза, да сматра из-разито противнемачким и непријатељским према поли-тици пакта. Нинчић, који je оставио потпуно сломл^ен и утучен утисак, понављао je да би желео са Берлином да ствари изведе на чистину; да je уверен да ће тим путем моћи сви неспоразуми да се разјасне. За ино- страну политику je он надлежан, а не Симовић, који je генерал и који нема појма о политици. И TO je било све. Јер, као и сви остали Немци, от-путовао je и дописник ДНБ-а. Симовић je потпуно све-сно лагао. Мачек je видео јасно слом државе. Увече, 5 априла, примио je још словачког отправника послова Циекера и говорио му je са сузама у очима о катастро-фи, за коју je био уверен да се више не може спречити. -f J- Љ. . Si Fi - - ШТУКЕ НАД БЕОГРАДОМ Било je TO увече 5 априла. У ходнику пред мојом ћелијом чули су се тешки кораци. Врата се отворише к појави се лице једног жандарма. Равнодушно ме позва : „Пођите самном, траже Вас доле." Сваки пут, кад бих напустио своју ћелију, било ми јс као да се са њом некако опраштам, јер сам сваки пут рачунао с тим да се жив у њу нећу вратити. Да ћу уопште изнети главу из затвора нисам могао да веру-јем1. Тако je било и овог пута. Ишао сам иза наредника низ степенице, познатим мрачним дугим ходником. Свуда се могла приметити највећа ужурбаност. Сандуци су стајали по свима кан-целаријама, огромни сандуци са тешким око[вима и ја-ким катанцима. Акта су се паковала. Картотеке су се преносиле. Из свих фијока и преграда вађена су доку-мента и ређана по сандуцима. Изгледало je као спре-мање за велику сеобу. Зар je TO већ евакуација? Зар смо стигли већ дотле? Нисам примао, разуме се, у затвору новине. Све што се дешавало у околном свету могао сам да посма-трам само кроз мало, решетком затворено прозорче, кроз које сам видео мирну Космајску улицу, а затим, преко кровова, Саву са два велика моста, станицу и целу падину према реци. Два дана раније било je наре- ђено пробно замрачење. Било je то први пут да je у мојој ћелији угашено ноћно осветљење. У дворишту Управе града била je подигнута огром-на ломача на којој je спаљено све што није било од важности, старе хартије, стари регистри, архива. Пало ми je у очи да су они исти чиновн^ици, који ме 27 марта баш нису посматрали са изразом нарочито љубазним, сад били невероватно предусретљиви. Било je TO готово као у ранија времена, кад сам с врсрлена на време, као слободан човек, имао посла у овој згради. Хтели су да ме одведу у „Време" пошто комесар кога je поставила Симовићева влада, мој наследник, у Јушогим стварими није могао да се снађе и хтео je да добије од мене извесна обавештења и упуте. Тако сам дошао на улицу. Возио сам се у пратњи једног чинов-ника кроз варош која je показивала неуобичајену фи-зиономију. Било je вече, доба кад су све улице пуне, препуне, кад су пред кафанама поређани столови и глава до главе око њих седи београдска златиа мла-деж, кад се још брзо по радњама врше вечерње набав-ке и кад аутомобилски саобраћај достиже гужву веле-града. Ипак, на улицама je било мало света. Пре свега врло мало људи. Исто тако и пред кафанама. Аутомо-били су се једва видели. Људи, које смо сретали, имали су некако замишљена лица. Весело чаврљање младића, девојака, ученика и студената на корзоу од Кнез Ми-хајлове до Теразија било je негде нестало, изгубило се. Град просто нисам могао да познам. У својој некадашњој соби за рад, у којој сам, између телефона и мегафона, проводио толике часо-ве напорног рада, седео je човек у униформи потпу-ковника. Био je то мој наследник. Човек који није имао појма о новинама и о издавачком раду и који се већ за неколико дана тако сплео да у фином ме-ханизму великог предузећа није умео више да се снађе. Ha малим стварима, које сам могао да приметим док сам седео код њега, дајући му обавештења о овом или оном, видео сам колико се машина издавачког предузећа била распала на све стране. Најважнији са-радници били су у војсци. Вечерњи лист био je уки-нут. Јутарњи лист „Време" морао je да се отштампа још у рано по подие, јер више није било возова. Све je било реквирирано за војне транспорте. Камиони су узапћени од војске. А тираж je био спао као никада раније, упркос важних догађаја. Мој сабеседник изађе из собе. На столу сам ви-део једаи извештај који je то вече стигао од допи-сника из Берлина. Прочитао сам га брзо. Соколовић je дословце стенографисао питања која су била по-стављена тога дана у 1 час по подне на конферен-цији штампе у министарству спољних послова у Бер-лину и одговоре које je посланик Др. Шмит на њих дао. Мислио je, вероватно, да ће они колико толкко расхладити усијане главе у Београду. Један шведски новинар питао je : „Можете ли данас нешто рећи о Југославији?" Шмит je одговорио : „Шта желите о томе да знате? Ja Вас молим да о овој компликованој проблематици поставите пита-ње прецизно а ja ћу се трудити да исто тако преци-зио одговорим." Швеђанин je наставио са питањима : „Je ли положај и даље непромењен?" Ј.Положај je и даље непромењен." „Није ли наступило никакво пооштрење односа између Југославије и Немачке?" „Даље пооштрење полол<аја уопште внше није могуће." „Није ли г. Андрић јуче био у Вилхелмштрасе?" „Није". „Нисте ли добили другим путем какве извештаје из Београда?" „Не. Наше посланство je изоловано, пошто je од стране полиције затворено, а новинари више не могу да допру до посланства." „Према томе не постоји више никакав дипломат-ски контакт?" „Практично контакта више нема." Један од новинара се умеша : „Може ли се положај обелелшти као дипломат-ски безнадежан?' „Нисам овлашћен да се о овом изјасним." „Треба ли претпоставити да ће немачка велико-душност крајем недеље достићи можда своју конач-ну границу?" „Ja сам већ једаншут изјавио, да моји односи пре-ма великодушности Рајха у посебном и општем по-гледу нису тако интимни да бих о том могао да пру-жим ма каква обавештења." И са треће стране почела су да долазе питања. „Пастоји ли могућност да се на неки начин у Ју-гославији могу да одиграју догађаји који би могли да имају утицаја на односе?" „To унапред не могу да кажем. Требало би саче-кати, али теоријски не могу да се о томе изјасним." „Може ли се рећи да влада Рајха заузима став ишчекивања и да би такве одлуке или догађаји у Бео-граду могли да утичу на евентуалну одлуку владе Рај-ха? Ja ту мислим на вести по којима je јуче југосло-венска влада врло дуго заседавала и да би можда мо-гло да дође до какве изјаве или фиксирања спољно-политичког правца, који би могао да буде прихватљив за Немачку." „To ми не знамо. У Београду се већ пуних осам дана држе седнице и већ пуних осам дана се објављује да ће доћи нека изјава владе, у којој ће бити ово или • оно констатовано. Али за осам дана се није ништа де-сило. Једино што су се из дана у дан појачавале про-тивнемачке акције и што су се из дана у дан све јасније вршиле дипломатске акције изразито непријатељског карактера, управо против-немачке и против-италијан-ске. У последњим данима je уз то дошла и мобили-зација југословемске војске. To су чињенице и ства-ри којима Вам одговарам на Ваше питање." Питања су се ређала. Шмит je нагласио да су у Београду, у тренутку кад се мастило још није осуши-ло на потпису Југославије на документу пакта, ухап-шени Цветковић и Цинцар-Марковић, и да се уопште не зна ко седи у београдској влади, јер je Мачек, до-душб', био на владиној листи, али je цело време пре-говарао преко посредника са Београдом о томе хоће ли ући у владу или не. „Можете ли узроке погоршања «емачко-југосло-венских односа да осветлите ближе, или су то само спољно-политички проблеми? Ви сте рекли да Тројни ггакт не игра тако важну улогу, колико догађаји који су се одиграли у самој Југославији?" „Једно je у вези са другим. Ствар je у овоме: учи-НЈбн je пуч. И тај пуч се родио на позадини спољно-политичке опозиције против спољно-политичке одлу-ке владе Цветковића, односно против спољно-поли-тичке одлуке коју je проузроковао Кнез Намесник. Онда се рекло да je та спољно-политичка опозиција, која се показала, само споредна појава. Оно што je битно треба да буде унутрашња политичка појава. To je било у току прва два дана. Целокупни развој тога проблема и — ja то нарочито подвлачим — развој нове владе и њеног рада, као и узбуђено расположе-ње у Српству против свега што je немачко, само су порасли. Ja сам већ јуче рекао да су чланови те владе y Београду, као и пуномоћници те владе у иностранству развили против-немачку активност и спроводе акције уперене против Немачке. Од стране владе нису ми по-знате никакве мере које би биле примењене против та-ласа упереног против Немачке, који се појавио у срп-ском делу Југославије. Никакве мере, које би могле бити успешне, нису предузете да се Српство, које je нахушкано од страних агената, страног новца и шови-нистичких елемената, умири. Иа тај начин je спољно-политички курс владе и унутрашњи политички развој, за који се све јасније види да je испољен терором, све више пошао у правцу отвореног непријатељства према Немачкој. Рајх те ствари иије заташкао него их je за-бележио, мада постоји чињеница да je једна влада, чије je претставнике примио Фирер, која je са немач-ким Рајхом склопила један уговор, ухапшена од-мах по свом повратку и бачена у затвор; мада су чу-вени новинари, исто тако после пријема код Фирера, по повратку ухапшени и такође бачени у затвор. Све те ствари je Рајх запамтио и узео на знање. Истаћи више разлога за садашњу кризу било би непотребно." „Да ли би могао настати какав нов положај у не-мачко-југословенским односима ако би дошло до какве промене у садашњој влади у Београду?" „Сматрам да je беспредметно да разговарамо о пи-тању шта би могло да буде ако би се нешто десило. Морам да се ограничим на то да објасним оно што је-сте, и да владама и политичким меродавним силама оста-вимо одлуке о томе, не покушавајући да им сугеришемо ствари које не можемо сугерисати." И најзад се постави још једно питање, питање зна-чајно и судбоносно, питање о томе, хоће ли се и сутра-дан, у недељу, сазвати оваква конференција с обзиром на положај у Југославији. Таква конференција могла би да значи само рат. Шмит je избегао да одговори. Могао сам да замислим Шмита, окруженог густом групом новинара, како седи у својој фотељи на једној страни огромног стола у дворани Савезног већа у Ми-нистарству спољних послова у Вилхелмштрасе. Могао сам да замислим, док сам брзо прелетао тај извештај, како му je било кад je давао те одговоре о земљи за коју je показао толико симпатија и толико разуме-вања. Познавао сам добро језик којим се говори на конфереицији стране штампе у Вилхелмштрасе и било ми je јасно да ће судбина Југославије бити одлучена још у току наредних часова. А затим дође наредно јутро, недеља 6 април. Ноћу су ме у мојој ћелији пробудиле сирене, непосредно пред свитање. А у 7 часова ујутру дошли су први немачки бомбардери. Гледао сам их кроз мало прозорче, како наилазе преко широке равнице. Гледао сам мале обла-чиће против-авионске артилерије, како висе под њима и поред њих у ваздуху. И посматрао сам како падају мали црни предмети, као кратке оловке, доле, на варош, и како из града н улица, на местима где су они пали, еруптивном снагом лете ка небу пламеном обасјане фон-тане дима и прашине. Настаде неописиви хаос у затвору. Стража и ухап-шени — сви су се осећали само као људи у заједничкој животној опасности, повезани једном заједничком не-отклоњивом судбином. Заједно са стражарима похитали смо низ степенице до великог улазног трема. И ту смо стајали. Око зграде падале су бомбе. Малтер je падао са таваница и зидова на нас. Једна врата у трему дигну-та су притиском ваздуха, ишчупана из оквира, и са ужасном ломњавом бачена на малу групу која je ту у трему стајала. Заурлаше рањеници. Поред меие, насло-њен на зид, склизну на под један полицајац, обливен крвљу. Два часа je то трајало. И све су наново долазили тешки апарати са својим ужасним зујањем. Увек ново заурлавање бомби, које je кидало живце, и мукли удар-ци у нашој непосредној близини. Сва стега, дисциплина и ред били су нсстали. Управ-иик града, кога je поставила пучистичка влада, стајао je међу хапшеницима за које je већ имао налог за стрељање на столу. Није се тада мислило о томе, бар не у TOM тренутку. Све су поново задрхтавали зидови око нас и поново je падао гипс и малтер на нас, и слом-љена стакла. Много их je било који су били ударени, рањени, раскрвављени. А затим сам пошао полако, — било je око 10 ча-сова пре подне и сунце je топло и ведро сјало са про-летњег неба, — пошао сам кроз разорену варош. Била je слика страшна и упечатљива. Огромне многоспратне зграде биле су порушене. Трамвајски колосеци изри-вени, издигнути у небо. Бандере, претурене, лежале су преко улица. Неки трамваји су горели, полу разлупани. Тротоари прекривени здробљеним стаклом из излога који су прсли. И свуда дим, свуда пламен, свуда смрад. У целом том хаосу људи, избезумљени од стра-ха, бледожутог лика, на брзу руку одевени, са малим свежњевима под мишком, јуре улицама безглаво, го-тово бесвесно. Упркос браде која ми je порасла док сам седео у затвору, познали су ме неки пролазници на разореним Теразијама. Одмах се направи мала гужва око мене. Псовке и клетве дизале су се из гомиле. Али овог пута нису биле уперене против мене. Овог пута биле су упу-ћене генералу Симовићу. И прексутрадан, 7 а-прила, у Крушевцу сам нашао своју јединицу, којој сам припадао као резервни офи-цир. Деветог у зору дошли смо до Ниша. Требало je да наставимо истога дана ка бугарској граници. Рекли cy нам да су наши у Софији. Ту, код Ниша, сукобили смо се са немачким оклопним одељењима. Борба je би-ла огорчена и крвава на Мрамору, око моста преко Мораве, али je била кратка. Војници југословенске војске су се борили без много воље и без великог одушевљења. Нису могли да схвате зашто треба да се боре. Осећали су потсвесно да je за све то крива њихова сопствена влада. Јасно су TO осетили. И исто тако су добро осетили и знали да све TO није било потребно, да je све то створила једна група људи која je 27 марта над народом извр-шила ону велику превару. To je важило за војнике', то je важило за официре. А они од официра који су били близу завереницима први су побегли. Оставили су једно-ставно своје пукове, узаптили прва кола, склонили се на сигурно место, скинули су своје униформе и оста-вили су своје људе нека се туку ако хоће, а земља нека пропадне. ПОСЛЕДЊИ чин У коулу, међу високим планинама, лежи мало место Иикшић. Гола брда са местимичним зеленим пегама окружују удолину, у којој се шћућурило оно неколико кућа. Неколико улица са лошом калдрмом, неколико кавана, две-три веће зграде — то je све. Али у тренутцима који су дошли после немачког наступања у Југославију, био je Никшић одређен да одигра важну улогу: овде je извршен последњи чин југословенске драме. Одавде су људи који су уништили дри<аву и народ напустили своју земљу и оставили свој народ његовој судбини. Било je TO 15 априла 1941. Јединице југословекске војске, преморене, у подераним униформама, прашња-ве, блатњаве, прљаве, лежале су у граду и по пољима око њега. Аутомобили су тешко крчили пут кроз ис-црпљене, униформисане појаве, које су лежале и седе-ле свуда. Појављивали су се официри, генерали. Нео-бријанн, неиспавани. Једва се још дигла која рука на поздрав ка шајкачи, до шлема. И дисциплина je била пропала. Била je то слика потпуног слома, слика једне вој-ске у бекству, у хаотичном повлачењу. Стигло се до дувара и није се могло даље. Људи су постали апатични и имали су још само једну жел^у: да се све то већ јед-ном сврши! Што брже кући, или макар у заробљенич-ки логор. Поред града стоји мала зграда окружена расадни-ком. To je пољопривредна станица Брезовик, последње седиште владе генерала Симовића на југословенској територији. Из Београда, који су напустили 6 априла, дакле пре девет дана, бежали су Лзуди пучистичке вла-де аутомобилима кроз зсмлјУ, пролазили поред бескрај-них колона, застајкивали у малим местима и селнма, увек опет гоњени, увек опет изложени непрестаном го-њењу. Немачка авијација била je за њиховим петама. Мачек није хтео да учествЈ^је у том бекству кроз зе-иљу. Само je један дан путовао са осталима, па се за-тим вратио. ОтипЈао на своје имање Купинец код За-греба. Симовића je тешко било наћи. Одредио je самог себе за начелника Врховне команде и стално je шетао између владе и команде Војне снле. Постојала je намера да се у Сарајеву влада и Вр-ховна команда задрже. Отпор je требало одатле да се организује, да се постави линија нових фронтова. Али тај план имао je само један дан важности. Затим су наишле штуке и бомбардовале варош. И колона ауто-мобила са владом кренула je даље на југ, још дубље У брда. И најзад се тако стигло у Брезовик код Никшића. Било je 7 часова ујутро. Изгледало je да ће дан бити топал и без облака. У кухињи пољопривредне школе, нагнут над олупани, лимени лавор који je ста-јао на расклиматаној столици, умивао je Слободан Јо-вановић, први потпретогдник владе, своју голу лобању и покушавао да освежи хладном водом своје мисли. Његово лице безазленог старчића, коме je мала, бела, козја брадица давала једину мужевну ноту, у току по-следњих дана сасвим je упало и постало пепеЛ)аво сиво. Његови некад ружичасти обрашчићи претворили су се у кесе које су висиле уморно лево и десно од беле, смршене брадице. Од старог, али добро очуваног го-сподина постао je, у току ових неколико дана, сломље-ни старац. Пред кућом стајала je једна група. Бан Шубашић, још увек предусретљив и љубазан, стари професор Божа Марковић, министар правде, Др. Јурај Крњевић, ранији Мачеков изасланик у Паризу који je заузео у влади његово место откако je Мачек напустио Симо-вића, и на'јзад Јукић, који je од отпуштеног дипломате постао помоћник министра спољних послова у послед-њој југословенској влади, човек чија je једина вред-ност била у томе што je неко време био Мачеков се-кретар и шеф кабинета. Полугласно су се ова четворица договарали, али као да им ништа паметно није пало на ум. Изгледали су уморни и утучени. Далеко од тога да буду револу-ционарни, као што су то били 27 марта и у данима по-сле њега. Мала школска зграда била je препуна. Многи од чланова владе и од истакнутих људи, који су били са њима, повели су жене, децу, сроднике, тетке, стрине, свастике. Гомила кофера лежала je око зграде. Неуред-но je било по собама. Један до другог спавали су ту људи који су хтели да затр-есу светом. Појављивале су се неиспаване главе, умивали су се у кухињи или на бунару, пре но што ће поћи даље. Јовановић je завршио своју јутарњу тоалету. Ма-лим, дрхтавим корацима, искривљено раме подигнуто још више HO обично, пришао je четворици који су ше-тали пред вратима. „Ja сам размислио о целој ситуацији," почео je својим високим евнушким гласом. „Ми имамо само могућност да капитулирамо. И сад остају још два пи-тања," — он je говорио као да стоји на катедри, — „дакле: а) капитз^лација земље или б) капитулација војске." Ова четворица погледаше се немо: непоправим je био; у тренутку кад се радило само о томе да се глава извуче из замке и да се сви што брже пребаце у Грчку, добри старац почео je са правним анализама, са а и б. Љубазно, претерано љубазно питао га je Шубашић, по-кушавајући да дочара свој бански осмејак на уморно лице: „А у чему je ова разлика? Ja мислим да je сад је-дино важно, што треба одмах решити, како и на који начин ћемо што пре стићи живи и здрави у Грчку, а све остало je иначе само од себе пропало. Важно je да буде ту влада." Јовановић je био другог мишлзења. „Напротив, врло je важно да се баш то питање реши и ј» ћу га изнети и пред мииистарски савет." Звучало je као крвава иронија, ово помињање ми-нистарског савета у тим приликама. Али професор иије попуштао. „Ако извршимо само капитулацију војске онда се нисмо обавезали ни ми, нити се обавезала земља. Онда je TO исто тако као кад једна дивизија или један пук, негде опкољен, далеко од осталих трупа, буде прину-ђен на предају. Али ако ми капитулирамо као землза, као држава, ако капитулација произађе од саме владе, па било да остане или да оде у иностранство, самим се тим признаје победилац, а земља и држава преузи-мају према победиоцу одређене обавезе." Остала четворица схватише тек сад суштину про-блема. А Марковић примети: „Симовић ми je јуче рекао да су две дивизије успе-ле да пређу у Грчку и да су се тамо удружиле са Гр-цима и Енглезима. To je довољно да симболично на-ставимо рат." Јовановић климну одобравајући главом. Он поди-же прст као кад студентима предаје. „Врло тачно. Да симболички наставимо рат — у овом je правна формула. Дакле ja ћу предложити да оставимо да Калафатовић, као Симовићев заменик у Врховној команди, изврши капитулацију војске." Велики ауто, јасио исполиран, са сјајним оковима од хрома, долазио je друмом. Био je у страшној су-протности са расположењем и околииом и отскакао je у својој сјајној ширини. To ое довезао Симовић који je био преноћио код Патријарха Гаврила у манастиру Острогу. Свеже обријан, дискретно напудерисан, очигледно одлично расположен, беспрекорно испеглан, изашао je Симовић из аутомобила и пришао групи која je заста-ла пред капијом. Кратак поздрав, при коме je л^овијал-но држа^ве генерала чудно отскакало од утученог др-лсања осталих. Затим рече Јовановић: „Баш смо разговарали о питању капитулације." Симовић подиже леву руку; „О TOM ћемо расправљати сад на седници." Неко упита забринутим гласом: „Има ли довољно авиона да сви пређемо границу?" Симовић се осмехну љубазно и ведро: „Разуме се. Данас ћемо добити још велики број енглеских „Велингтона". Меплбек ми je то обећао, па je чак јуче једним од наших апарата прешао границу да доведе енглеске авионе." Бивши трговац Меплбек шетао je у последњим данима по земљи, у беспрекорној британској авијати-чарској униформи, у којој je важног лица пратио Вр-ховну команду једним државним аутомобилом којн му je стављен на расположење. На дан доласка у Никшић захтевао je један авион са сигурним пилотохм да дове-де из Грчке британске транспортне машине, којима je требало да се омогући бекство владе и најважнијих личности које су јој биле блиске. Разуме се да je авион одмах и добио. Али тиме се његова улога и завршила. Ни Меплбека, ни авиона није више било. Симовић то наравно људима, који су стајали око њега, није хтео да саопшти, да их не би потпуно заплашио. Ca осталим члановима владе Симовић уђе у кућу. Седница je трајала само десет минута, па су се госпо-да разишла да пакују своје кофере. Неко приступи Симовићу. „Шта je решено?" „Војска капитулира. Ми идемо." „Како то: ми идемо? Ви ћете ваљда као начелник Врховне команде остати са војницима?" Симовнћ je уобичајеним својим гестом, уз љубазан израз лица, трљао руке: „Па да, тако сам и ja мислио, тако би и требало да буде. Али остали су рекли да je важно да ja пођем са њима. А TO су, брате, све паметни људи који знају шта треба урадити. Сем тога ј-е и Краљ од јуче већ са оне стране границе. Не могу ваљда самог да га оставим у иностранству." Три су листе израђене, три су групе образоване које су припремљеним авионима имале са малог ник-шићског аеродрома да одлете преко брда за Грчку. У првој групи били су чланови владе са својим женама и најближим сродницима. У другој били су политича-ри првог реда. Ту je био генерал Петар Живковић, који се још увек шетао у својој гардиској униформи, затим демократски првак Бока Влајић, претседник Београд-ск€ општине Добра Лазаревић и други. У трећој групи, најзад, било je неколико помоћни-ка министара и новинара који су били блиски Симови-ћевој влади. Значајно je да ниједан немасон није био на списку. Сви су кренули колима или пешице низ прашњави друм до аеродрома. Ту су већ стајали апарати. Кад су они који су дошли видели свега три металне птице које су имале да их поведу на сигурно место, заборавише малочас одлучену поделу на групе. Све je навалило на авионе и њихову посаду која je покушала да направи мало реда. У прву групу угурали су се многи људи који нису спадали у владу. Ca муком je успело да се остали одгурну од авиона. И кад су велике птице већ биле у ваздуху неко je објаснио онима који су остали да гле-дају за њима: „Ми морамо сад на други крај аеродрома до ге-иерала Мирковића. Ои има наше спискове и он треба да се постара за наше пребацивање." Један авион појави се у ваздуху и брзо се спусти према групи која се са завежљајима и коферима ваља-ла преко аеродрома. Настаде паника. Хистерични кри-ци помешаше се са зујањем мотора. Одбачени кофери отворише се, закотрљаше се по блату. Гомила се ра-злете у свима правцима, шчепана неизмерним страхом. Бока Влајић баци се на земљу и неартикулисано, бе-свесно, викао je као мало дете. Авион je прелетео над главама људи и жена који су се били приљубили уз земљу. И ту видеше: био je TO југословенски апарат. Нерви су били потпуно по-пустили. Мирковић je седео пред малом дрвеном бараком, широко и удобно, на клупи. Пред њим je стајао прими-тиван сто. Око њега неколико официра, којима je из-давао наређења и од којих je примао извештаје. Група цивила са коферима и свежњевима појурила je према њему. Стотину питања изговорених без даха, без реда, у паничном страху, сручила су се одједном на његову главу. „Ко ће нас пребацити преко границе? — Где су авиони? — Где су Енглези? — Има ли још авиона? — Кад ће се наши авиони вратити? — Хоће ли се наши авиони вратити по нас?" Мирковићево лице згрчи се у бесну гримасу. Шта хоће ти проклети цивили? Било би најпаметиије да се прошнша једанпут митраљезом кроз њих, кроз целу ову гомилу, како ту стоји са својим жеиама, својим свастикама и својим коферима. Већ je хтео да дрекне на њих и да их пошаље до сто ђавола, кад ипак успе да се савлада. „Ви мислите сви да пођете?" упита. „Та ми немамо толико авиона. А сем тога откуда ja могу да знам ко треба да пође а ко не?" Неколико тренутака поћута група цивила, а затим почеше да вичу, сви преко реда, заплашено, изгубље-но. Мали Лаза Марковић, „мозак радикалне странке" промува се сасвим до Мирковићевог стола. „Па ви морате да нас пребаците, господине гене-рал-г. Нећете нас, ваљда, оставити на цедилу овде, у овој пустињи." Мирковић га погледа потсмешљиво и са нипода-штавањем: „Пре свега, не морам ништа. To да запамтиш. А друго, тебе уопште нећу да пребацим чак и да могу. To да знаш." „Али молим вас, господине генерале ..." покуша Марковић да молећивим гласом утиче на грубог Мир-ковића. Мирковић опсова погано и гадно. „Иди ти у ђавола. Ако се не изгубиш одмах стре-љаћу те." Генералов тон улио je људима страх. Ћутали су сви и само су још скромно и понизно питали кад могу опет да дођу на аеродром. Мирковић рече равнодушно: „Ако заиста дођу енглески „Велингтони" и ако се наши апарати заиста врате, онда ћемо одлетети у два сата ноћу." Група се растурила. Неки седоше на своје кофе-ре, ту одмах поред бараке. Хтели су да остану што бли-же Мирковићу, али не сувише близу, да га још више не раздраже. У сваком случају нису хтели да га ма и јед-ког треиутка испусте из очију. Остали су само оставили своје ствари и упутили се ка граду. Мирковић остаде сам са својим официрима. Пола-ко се спуштало вече. Један капетан приђе Мирковићу. „Ухватили смо два цивила који су говорили да авиони не би смели да лете преко границе јер их je народ платио за себе, а не за владино бекство. Шта да радимо са тим дефетистима?" Мирковић одговори овлаш, преко рамена: „Одмах да се стрељају." Капетан поздрави и оде. Неколико тренутака ка-сније чуо се кроз сумрак плотун. Комесар при Народној банци Достанић приђе столу. „Ja имам још злато Народне банке у Никшићу. И TO треба пребацити преко границе. Има још и неколико џакова новчаница. Биће да je око 350 милиона у хар-тији." Мирковић лупи шаком по столу. „Тачно, брате! Замало да на то заборавим. Па ту има још и 500 милиона од Коиаиде ваздухопловства, које треба пренети на сигурно место. Деде, довези мн твоје злато." Један подофицир са дугачком брадом, два војиика и Достанић добише камион и одвезоше се у варош да довезу злато. Била je пала ноћ. Мирковић нареди да се пред бараком запали велика ватра која je сад оба-сјавала својом немирном црвеном светлошћу сцену. Официри су се полако окупљали око Мирковића, а мало дал:>е од њих седели су и стајали војници љихо-вих јединица. Мирковићев ађутант донео му je у лименој кутији неку кашу од гриза и ставио je пред њега на сто. Ге-нералова жена и кћер изишле су из бараке и селе по-ред њега. И тако je он сад седео и кусао своју кашу, док су га околни посматрали, па je између две кашике опсовао још два три пута све што му je пало на памет, Немцима због којих мора сад да седи овде, и петој ко-лони коју je требало благовремено стрељати, и овим цивилима од којих не може на миру да ради. У TO наиђе камион из града. Мирковић нареди да се злато, које je било упаковано у малим сандучићима од по 60 кг., спусти поред његовог стола. Убрзо се по-диже мали зид од ових сандучића. На другој страни стола лежале су у џаковима хиљадарке. Мирковић поче да дели злато. Позва најблилсег авијатичара: „Ево ти једно сандуче!" Официр прими своје злато и однесе га уз помоћ једнога војника. „А ти? Ето теби два сандука." И трећи по реду je хтео два сандука. Али je за казну добио само неку полугу. Четврти je добио мало више, па затим опет један два сандука, па се један по-бунио што je добио нешто мање и добио je зато још један сандук.. . Достанић ј-е хтео нешто да примети на овај начин деобе злата, по коме баш није изгледало као да ће се злато транспортовати преко границе, већ као да ће бити подељено међу официрима. „Ћути, ти," викну Мирковић на њега. „И ови људи морају од нечег да живе кад стигну у Грчку. А сем Tora ће официри све то уредно предати. Моји су ави-јатичари поштени!" Неко се догура до стола, око кога je гомила, која je све више расла, гладним очима посматрала ову део-бу. Изгледало je као да ће сто бити претурен. „А ми што остајемо овде? Ми пешаци, артиљерци, шта ће бити с нама?" Мирковић je размишљао неколико тренутака. „Ви ћете добити новчанице. Сваки официр по три-досет хиљада динара. Можете одмах да пишете при-знанице." При несигурној светлости ватре и једне слабе све-ће која je стајала на столу почеше сад официри на от-кинутим листићима из својих нотеса, на малим комади-ма хартије, на свему што им je пало под р>т<у, да пишу своје признанице. „To морате да вратите или да обрачунате кад се ми опет вратимо у земљу!" дрекну Мирковић на њих. И затим одреди комисију за поделу новца. Два официра и једног наредника. У дугом реду стадоше официри пред сто. Сваки са својом хартијом. И сваки je добио тридесет нових хиљадарки. Неки, који су већ једанпут примили своје, стадоше поново позади у ред. Комисија je зажмурила на једно око. Војници, који су дотле лежали апатично у расту-реним гомилама на земљи, приметили су да се код ба-раке нешто важно одиграва. Полако су прнлазили све ближе и гледали су лакомо како се дели новац, толики новац. Сељаци су то бнли, за које je хиљадарка већ читав мали капитал и никад нису у животу видели више од пет или шест таквих хиљадарки на гомили. И глад-ни су били, и подерани, п прљави, и измрцварени. Ву-кле су их њихове старешине у овај рат, за који нису знали због чега се управо бије. Данима већ нису има-ли топле хране. Морали су да маршују рањавим нога- ма без одмора, без мира, без предаха, без могућности да презнојене ствари скину са себе и да се умију. Мирковић погледа на њнх. Видео je гладне погле-де оних многих стотина у подераним униформама, који су стајали у кругу око стола, приблнжавајући му се све више, без речи; лсЈкала je једна тешка претња у држању ове блатњаве и згужване гомиле. Мирковић викну комисији за поделу: „Сваки војник добија по три хиљаде динара. II ти људи морају да жнве. Саопштнте то вашим официрн-ма. Сваки командир нека одмах дође са једииичним списком своје чете па ће примити за своје војиике новац." Одмах се образовала друга група. Били су то ко-мандири чета и батерија који су сад добијали новац за своје војмикс. Сви су имали комплетне именичнс спи-скове у руци, мада je можда само половина, четвртина или десетина њиховог људства дошла до Никшића. И сви су примили по три хиљаде динара за свако име које je на списку. Одједном настаде свађа. Неко je заурлао да су га преварили. Други се дерао да он ништа није добио, а да су неки већ били три до четири пута ту. Из свађе развије се туча. Све бурнија постаде сцена. Одједном се зачу са околних висова пуцњава. Таамо негде, у мра-ку, праштале су пушке. Права сцена инферна, осветљена несигурном кр-вавом светлошћу ватре која се полако гасила. Ковитла-ње, гушање и отимање око новца који je био нагоми-лан на земљи. Згрчене руке полетеше у вис, лакомо разјапљена уста урлаху псовке и претње. Као да je по-чела борба свију против свих. Мирковић скочи. Ca обе песнице лупи по столу. „Доста сад, доста! Сад ником више ништа не дам. Злато иде у бараку а новчанице да се запале!'' Гомила, која je одједном застала немо, поче да се буни. Људи који су до малочас још као побеснели ко-витлали око стола, око новца, стадоше као укопани и само још речима покушаваху да утичу на генералову одлуку. Мирковић нзвади велики пиштољ. „Ко се TO буни?" Све се ућута. Само прасак пушака из мрака постаде све живљи. Високо запламса ватра кад падоше неко-лико џакова са хартијом на њу. Стотине милиона из-гореше тако. Мирковић je подигао песницу са претњом према висовима одакле се чуло пушкарање. „To су ти проклети Цриогорци, ваљда мисле и они сад да зараде иа нама. И то je требало стрељати, све стрељати." Заиста су то били црногорски побуњеници који су стигли до пред сам град. Послате су трупе да их од-бију, али су се већ после неколико корака, одмарши-раних у мрак, јединице које су имале да сузбију побу-њенике растуриле и саме. Нису људи више хтели боја. А у 2 часа ноћу дошли су и авиони из Грчке. Није-дан једини енглески. Били су само југословенски апа-рати марке „Савоја". Они су пребацили Мирковића и остале пучисте у Грчку, Енглезима. УЗРОЦИ И ВЕЗЕ У заробљеничком логору у Нишу, у који сам 10 априла спроведен, пошто je остатак мога пука на Мра-мору скрхан и заробљен, имао сам довољно време-на да размислим о положају и о свему што се збило. Било нас je тамо преко три стотине официра. Међу њима и неколико, који су били истакнути у политичком животу. И у дугим разговорима, које смо водили у логору, увече, све су се јасније искристалисавала наша гледишта и све смо јасније р-азумели пуч и његову по-задину. Иде једна права линија од оног 26 августа 1939 године, од дана потписа српско-хрватског споразума, до пуча и до слома Југославије. Још 1938 године, непосредно после Минхена, по-чела je велика британска игра. Политичари западних сила, великих западних демократија, почели су да врше припреме за крваву игру. У пролеће и лето 1938 почели су да припремају Балкан за намеравану акцију против Немачке. Ставили су у покрет све своје снажне полуге да утичу на народе Југоистока и да учине да ти кароди буду зрели за њихову политику, којој je био циљ обухватање Немачке са свих страна. Тако je хрват-ском претставнику у Паризу и једном од најближих Мачекових сарадника, Др. Крњевићу, саопштено да je сад време да Хрвати напусте свој став опозиције према Београду. А демократским политичарима Србије, веза-ним за Француску, стављено je до знања путем њихо-вих политичкнх и масоиских веза са Западом, да je сад време да се постигне споразум са Хрватима. Запад je рачунао са једним фронтом на Југоисто-ку још у оно доба, и за тај фр-онт му je било потреб-по да нма и Југославију. И то Југославију без уиу-чрашњих трзавица и размирица, која би војнички мо-1ла да буде довољно јака. Затим дођоше избори децембра 1938 године, по-следњи покушај да се паролом унитаризма и центра-лизма пробије чврсти обруч велике већине Хрвата, који су били окупљени око свога вође Др. Мачека. Избори су били велики неуспех за оне који су их во-дили. Не само хрватски народ, већ и српски народ својим највећим делом био je сит старих политичких сукоба и спора међу браћом. И тако je један елеменат улазио у други: тенден-ција западних сила да припреме једну што више кон-солидовану Југославију као будућег савезника у бор-6и против Немачке, и жеља најширих маса да већ јед-ном дође до мира у земљи и до споразума. Последњи покушај, који je хтео да спроведе Сто-јадиновић, био je потпун неуспех. И Стојадиновићев пад je тиме условљен. Цветковићева влада, која je почетком фебруара за1менила Стојадиновићеву екипу, са декларисан'им планом споразума са Хрватима, нигде није тако живо поздрављена као у француској и британској штампи. Масони у Загребу и масони у Београду, и једни и дру-ги према наређењима Великог Оријента, ставили су се одмах на расположење да велики план унутрашње консолидације земље путем споразума између Срба и Хрвата спроведу и у дело. Њиховим каналима и њи-ховим сретствима радили су на остварењу тога плаиа. Ни Др. Мачек, ни Цветковић, који су обојица били вероватно искрено уверени да je гледиште српско-хр-ватског споразума које су заступали било исправно и који су у својој политици били опредељени жељама зк српско-хрватском сарадњом, нису имали право разуме-вање за масонску игру која се одигравала поред њих и око њих. Они су били заступници оиог другог елемента у споразуму, лсеље народа за часним споразумевањем између Загреба и Београда. Али, као први помагачи наметнули су им се масони, хрватски и српски, који су иза овог споразумевања видели велике политичке циљеве које су одредили Париз и Лондон. За Цвет-ковића и Мачека био je споразум један политички за-датак који се састојао само у своме сопствевом извр-шењу. За њихове сар-аднике из кругова ложе био je он сретство за једно дело са вишим међународни.м ци-JL'CM. Био je сретство којим ће држава бнти толико >чвршћена и оспособљена да ће постати снажним ору-ђем демократске борбе против тоталитарних држава и тоталитарне идеологије. Кад je, у лето 1939 године, дошло до потписа про-токола споразума и до образовања заједничке српско-хрватске владе Цветковић-Мачек, били су баш масони ти, који су тој новој влади у првом реду дали своју пуну потпору. Она опозиција, која се показала на срп-ској страни, није била ношена никаквим начелним ра-злогом. Она je никла само зато што су други полити-чари и друге странке били тога мишљења да су спасоб-нији или позванији да заступају Србе у политици спо-разума HO што je био Цветковић. У основи су, међутим, са малим изузетцима, све српске демократске странке стајале на начелима и на политичкој линији коју je за-ступала влада Цветковић—Мачек почев од 26 авгххта 1939 годкне, јер су сви ови људи из својих веза са Ве- ликим Оријентом или са француским политичким кру-говима црпли своје директиве и своја уверења. Ово не значи да je цели српско-хрватски споразум и политика, која je из њега никла, искључиво ствар масонерије. Да су масони споразум извели, водили и спровели у дело. Али je из наведених разлога масоне-рија тај споразум помагала, ставила му се одмах као извршилац на расположење, па га je чак и, уствари, 1'отстрекнула. Идеја споразума нашла je у масонима своје најбоље присталице и браниоце. И, најзад, масо-ни су својом познатом окретношћу, благодарећи сво-Јим подземним везама, успели да за себе у новој по-литици обезбеде практично најважвија места, или да положаје које су већ имали наново учврсте и ојачају. Први конфликт између тих сила и политике владе Цветковић-Мачек појавио се приликом немачке офан-зиве на Запад, године 1940. Тада су масони, са потпо-ром Јевреја и са заграничним новцем, учинили све да Југославију упуте у правцу ефективног мешања у рат-не догађаје. Масонски генерал Симовић, као начелник Главног генералштаба, израдио je тада свој мемоар са предлогом југословенског ступања у рат и спровео je позивање у војску у огромном обиму. Највећи део штампе био je под утицајем масона, а и све остале мо-1ућности за вршење утицаја на јавно мњење биле су искоришћене да у истом том правцу потстичу располо-хење. Огроман број агената и агитатора почео je да ради у целој земљи. Разни савези и разна удружења, националног, хуманог или научног карактера, којима су владали масони, спроводили су у своме чланству, а иреко њега у јавности, исту пропаганду. Цветковић и Мачек, наслоњени на опрезност кне-за Павла, определили су се тада за друго гледиште. Они су били заједно са кнезом против тога да се земља ,.-јалети у авантуру. И мада није ништа учињено да овај велики талас пропаганде буде сузбијен, ипак није могла идеја - водиља те пропаганде да се претво-ри у практичну политику. Брзи слом Француске допринео je, међутим, томе да je политичка игра кнеза и његових двају сарадни-ка отишла корак даље. Француска се скрхала, и док се jüiii водила борба, у којој се видело колико je она сла-ба да се одупре своме противнику, ja сам добио први пут налог од Цветковића да дођем у везу са фон Хе-реиом' у циљу испитнвања могућности једног новог г.риближавања Југославије Немачкој. После француског слома преузела je Велика Бри-танија према српској масонерији и српским демократ-ским политичким круговима ону улогу коју je раније играо Париз. Али je реакција на слом Француске била толико јака, да пропагандни рад н политички рад Ен-глеске, који je вођен појачаним сретствима, како ма-теријалним тако и психолошким, није могао да покаже сдмах практичних резултата, упркос тога што je већ тада почело да се осећа да Америка подупире британ-ска настојања. Симовић буде склоњен са места начел-ника Главног генералштаба. На његово место буде постављен мирни и разумни генерал Петар Косић. Вла-да je извршила, увођењем једног десничара у ресор грађевина, М1али покрет у десно. Лондон и снаге које су биле везане са њим у Југо-славији, видели су да се главни управљачи, дакле кнез Павле, Цветковић и Мачек, не могу више толико др-жати под утицајем као што je то првобитно било за-мишљено. Они су се све више ослобађали британског утицаја и почели су да доносе своје одлуке све само-сталније. Нарочито je у то доба и кнез почео све ви-ше да се одмиче од политнке коју je сугерирао Лон-дон, мада још ни он ни његовм најближи сарадници нису били у свему одлучили да крену другом политич-ком линијом. Док су се, с једне стране, крајем 1940 године изме-ђу Београда и Берлина плели све чвршћи конци, док je у новембру, после мојих разговора са фон Рибентро-1i0m н послаником Др. Шмитом, допјло до састанка између Цинцар-МаркоБи11а и немачких управљача, за-почела je у децембру велика политичка офанзива. Њој je био задатак да паралише све ово што je Београд у TO доба радно ради обезбеђења своје будућности, и да спречи даље одмицање политике Југославнје од везе са Лондоном. Ова офанзива се више није састо-јала у пресији на кнеза или на двојицу одговорних шефова владе, већ у сарадњи са другим елементима и у потпиривању тих елемената. У децембру je то било, кад je британско посланство у Београду издало иа-ролу да Лондон нема више поверења у кнеза. Отуда би, према гледишту посланства, српске демократске странке морале да се труде да уђу у владу, како би до-биле могућност да у одлучном тренутку уклоне како кнеза тако и његов кабинет и да прокламују пунолет-ство младог краља. У децембру je такође првипут лан-сирана, у унутрашњој политици, са разних страна мисао да треба створити концентрациону владу, и све више су се у TOM правцу чули потстреци и захтеви. Ту концен-трациону владу требало je да образују старе демократ-ске странке, чија je апсолутна приврженост Лондону била ван сваке сумље. У исто доба je Симовић шетао по Београду, са готовом листом нове владе, па je ту листу чак предложио и Намеснику. Док je акција Лондона била, углавном, управљена у погледу утицања на политичке кругове који су ста-јали у опозицији, дотле je паралелно са њом узела све више маха акција Москве преко совјетског посланства, које je дејствовало свим могућим паролама, —■ од чи-сто социјалних до романтично панславистичких, — на широке масе. После разговора, који je Цинцар-Марковић водио са немачким државницим^а у новембру месецу, изгле-дало je као да ће у Београду доћи врло брзо до ра-зјашњења ситуације. Веровало се да ће још пре краја године све бити доведено у ред и да ће односи изме-1)У Југославије и Немачке бити ставл^ени на нове осно-ве сарадње у области политике и привреде. To je баш и био разлог, што je децембра почела велика офанзи-ва оне друге стране, — против-офанзива која се изра-жавала у игри интрига у политичким круговима и нео-бузданој пропага1Нди хушкања и потстрекавања у ши-роким народним масама. Први пут се ту јасво видела сарадња између СССР, Велике Британије и Америке. У овој сарадњи je била чак Америка та, која je у погледу утицања на врхове државе била активнија од своја два партнера. Рузвелт je послао свога личног пријатеља, пуковника Донове-на, са личним писмима и порукама на Балкан. „Дивлзи Бил", као што je Доновен назват у својој отаџбини, обилазио je Београд, разговарао са целим светом и изјављивао свуда да Америка ннкад неће дозволити да Немачка победи, да je она довољно јака да немач-ку победу свима cpeTCTBKMia спречи, да je америчка по-моћ за Велику Британију у највећој сразмери већ у покрету, а са њом и помоћ за све остале европске зе-мље које би се олучиле да се супротставе Немачкој и њеним плановима. Југославија би морала свакако да уђе у велику светску коалицију против нацизма. Аме-рика ће испоручивати. Испоручиваће у највећој мери. А ако пак Југославија не би хтела да сарађује са вели-ким демократским фронтом, који се сад стварао и у коме САД заједно са Енглеском преузимају водећу улогу, онда мора она да се помири с тим да ће je за-десити најтеже последице. После овог рата неће се опростити ником, чији став није био потпуно и у сва-ком погледу сигуран и беспрекоран. Доновен шје имао много успеха код кнеза, врло мало успеха код Цветковића и Цинцар-Марковића, а готово никаквог успеха код Мачека. Можда je успео само утолико, што je још мало успорио политички процес скретања ка Берлину, који je био, мада са мно-10 оклевања, ипак у току. Али je нашао ипак једног човека у Београду. Ње-гов пријатељ Радин, београдски адвокат, скренуо му je пажњу на њега. Био je то СимовиН, тадањи коман-дант ваздухопловства'. Много су били заједно у тим данима, често су се састајали, Доновен и Симовић. Фо-тографисали су се заједно, давали један другом руч-к.ове и вечере. Симовић je приказивао Доиовену југо-словенско војно ваздухопловство. Сарадња између њих двојице тада je добила прве конкретне облике. А што се тиче Совјетске Уније, то су се баш у тим данима први пут осетиле потпуно јасно све њене те-жње да се умеша активно у правац југословенске спољ-ие политике. У првим месецима после успостављања дипломатских односа између Југославије и СССР, 1940 године, били су Совјети врло уздржљиви. Но ускоро су прешли из става резервисаности у све приметнију и све мање прикривану активиост. Њихово посланство имало je преко 100 чланова, који су стварали везе не само са домаћим комунистима, него и са демократским политичким: круговима. Преко једних и других пре-шли су онда и на активну пропаганду летцима и тај-ним састанцима. Пропаганда дошаптавања вршена je у највећим сразмерама. Рефрен je увек био исти: Немач-ка има на Балкану империјалистичке циљеве. Цели по-кушај, да се између Немачке и Југославије постигне трајни споразум, уствари није ништа друго до издај-ство Југославије, плаћено издајство словенске ствари. Само велика Совјетска Унија може да пружи довољно потпоре малој Југославији, и то на потпуно несеби-бичан иачин. Совјетска Унија je далеко од тога да се дезинтересује у погледу судбине балканских Словена. Напротив, она сматра својом задаћом и својом ду-жношћу да им помогне, у борби против Германства које je наступало ка Југоистоку. Отуда мора између Бео-града и Москве да дође до потписа пакта о пуној са-радњи, а Југославија мора да се потпуно стави под за-штиту Москве. Истовремено дошло je, у разговорима између со-вјетског посланика Плотњикова и његовог сарадника Лебедева и политичких кругова југословенске престо-иице, у многим састанцима које je имао војни аташе пу-ковник Самохии са неким члановима генералитета, као и у многим свакодневним додирима између совјетских новинара и претставника југословенске штампе, све ја-сније и све одређеније до изражаја: Совјетска Унија je спремна да помогне Југославију свима сретствима. Црвена армија je огромна и непобедива. Југославија не сме да се при1<лони пред немачким жељама, не сме да показује ни предусретљивост према њима, јер то Југославији није потребно. Совјетска Унија ће се, у датом тренутку, свима својим неисцрпним сретствима окренути против Немачке. Велика политичка кампања, у чијем знаку je про-текао крај 1940 године, била je заједничка акција Лон-дона, Вашингтона и Москве, која се наслањала на је-дан део војних кругова, на политичаре старих демо-кратских странака н на комунисте у Југославији. Пре свих су, међутим, били утицајни масони који су ради-ли у свему у сагласности и по налозима ових сила из нностранства. Тако je дошло до великих и бесконачних конферисања у влади, тако je дошло до одуговлачеша у развоју дипломатског контакта између Београда и Берлина, које je трајало од новембра све до фебруара. Све су масони саботирали, што je могло да пружи мо-гућности за убрзање рашчишћавања положаја, и то како у стварном тако и у личном погледу. Масони су затим пошли још корак даље. Они су, у наставку свога рада који je започео још у јесен 1940 године, почели и беспримерну личну хајку против свих национално и десничарски оријентисаних кругова, где je могло клеветама, а где je то било могуће и физич-ком силом. Тако je, у то доба, почело велико гоњење националних студената који су се одупрли масонско-комунистичком таласу на београдском универзитету. Тада je почело и гоњење покрета „Збор", чији су чла-нови хапшени и држани месецима у затвору. Главни актер je ту био Константиновић, човек који je имао огромног утицаја и на Цветковића и на Мачека, а са којим je верно сарађивао његов брат по ложи, управ-ник града Београда Дринчић. Да би гоњење деснича-рп било још успешније, ова двојица покушавају да убеде кнеза и двор да се ради о читавој завери, упе-реној против кнежеве личности. Заснивајући ова своја тврђења с једне стране на оштром тону многобројних гфекора које су десничарски кругови, а нарочито шеф „Збора" Димитрије Љотић, упућивали кнезу рали ње-гове неодлучности у погледу коначног опредељења ју-гословенског става, а фабрикујући с друге стране чи-тав низ лажних доказа и достава, масони су овде успе-ли да увере дворске кругове, да десничари под воћ-свом Љотића заиста припремају државни удар у коме би и генерал Недић имао да одигра важну улогу. На основу тога je и министар двора Антић, који у то доба иначе није био склон политици сарадње са Немачком, са своје стране помогао ову акцију ликвидације де-снице у Југославији. y TO дође до другог контакта између немачких h југословенских државника. Цветковић и Цинцар-Марковић отпутоваше за Немачку где их приме Фи-рер и фон Рибентроп. Хајка, која je затим започела, и покушаји да се изнутра минира цели положај уопште, не може речима да се опише. У страшнам бесу ври-штале су радиостанице Велике Британије и Америке. Агенти Совјета, Британци и Американци радили су у целој земљи. А на врху направљена je онда коначно завера, која je довела до дрл{авног удара. Како je од јесени 1940 политика владе Цветковић-Мачек, наслањајући се на све јасније опредељивање кнеза, све више скретала са линије коју су повукле си-ле које су првобнтно поздравиле стварање те владе и фаворизовале како њено образовање тако и њен рад, TO су те силе почеле да траже друге могућности за спровођење својкх планоеа. Било je јасно да се Југо-славија одлучила да своју судбину узме у своје руке и да своје проблеме реши према својим сопствеиим ин-тересима. To je значило да je Југославија одлучно скретала ка Берлину и да ће одговорна влада, у сагла-сности са гледиштем круне, ту линију учвршћивати и остати до краја на њој. Из овог размимоилажења ра-звило се непријатељство, а из непријатељства борба свима сретствима против кнеза и против владе. А кнез и влада били су својом политиком успели да против себе окрену и десницу, на коју би иначе могли у овом свом политичком настојању да се у свему ослоне. Кнез и влада нису се покавали довољно енергнчни у тим данима. Они су веровали да je довољно, што на-род у својој великој маск није против сарадње са Не-мачком, јер жели мир и могућност мирољубивог ра-звоја у Европи. Они су веровали да je довољно, што he се једног дана потписати коначно споразум између Југославије и Немачке, односно Осовине, јер ће тада цела офанзива с друге стране отпасти као потпуно беспредметна. Најзад, нису били довољно одлучни да пагласе ту своју линију у пуној мери, да je пропаги-рају, да спрече против-пропаганду и да уклоне оне ко-Ји су вршили унутрашњу саботажу у самим владиним круговима. Константиновић, као експонент масонерије, био je и даље у великој милости и био je практично свемогућ. Врло вешто je успео да игра између три главна чиниоца, кнеза, Цветковића и Мачека, да се пред њима држи у повученом ставу, да се пред њима политички не експонира у пуној мери. У суштини je, међутим, он и лично и преко својих масона саботирао и минирао све што je влада у смислу политике споразу-мевања са Немачком планирала. Најзад, у то исто доба завршио je министар спољ-ких послова Његовог Британског Величанства, Антони Идн, све припреме за ступ^ање у акцију друге велике коалиције против Немачке и тоталитарних сила. Прва коалиција, Велика Британија—Пољска—Француска, би-ла je пропала. Месецима je Идн шетао са шефом Им-перијалног генералштаба сер Џон Дилом, из Атине у Анкару, из Лнкаре у Каиро, из Каира у Трансјордани-ју, из Трансјорданије у Палестину, па опет у Анкару и Атину. И свршио je свој посао. План je био огроман. Друга коалиција je имала да обухвати Совјетску Унију, Турску, Грчку и Југослави-ју. Огромне маказе од Балтичког Мора до Дарданела и одатле до Трста имале су да се склопе у даном тре-НЈ-тку, кад све припреме буду завршене, кад британ-ске дивизије нилске армије буду искрцане у Грчкој. А TO je имало да буде у лето 1941 године. Југославија je имала, по томе плану, да успостави преко бугарске те-{шторије везу са Турском, у чему je требало да помог-не британски експедициони корпус. Цела ова огромна снага имала je да се сјури истовремено на Немачку и да створи фронт у срцу Европе. Да би овај план мо-гао да буде спроведен у дело, била je неопходна са-радња Југославије, јер би без ње цело спровођење ове замисли било -на једном крилу замишљеног фронта кусо. Отуда je требало да се или Београд за тај план придобије, или да се у Београду доведу на власт они људи, који су били склони да се ставе у службу тога плана. У овом je војно - политичка позадина која je изазвала пуч од 27 марта и пропаст Југославије. Као оруђе тога великог плана, Југославија je има-ла да буде бачена у рат. Изгледа, међутим, да између Москве и Лондона, мада je начелно постигнут спора-зум о овој сарадњи, ипак у појединостима није било пречишћено питање датума. Лондон je очекивао да ће нстовремено ударити на Немачку и на њена упоришта у Југоисточној Европи све снаге нове коалиције. СССР међутим био je мишљења да треба прво створити фронт на Југоистоку, навући на њега немачку снагу и тиме створити предуслов за већу ефикасност совјетског на-пада, који je требало да дође после тога. Црвена ар-мија још није била потпуно сконцентрисана у пола-зним базама. Пролеће са својим кишама и мочваре онемогућили су пуну акцију пре лета. Кад je дошло у Београду до одлуке о потписива-њу приступања Тројном пакту, пала je истовремено на другој страни одлука, да се у Југославији доведе до касилног решења. У питању je био још само тренутак кад треба то решење да падне. Тај тренутак одредио je Лондон, очскујући, међутим, да ће политика владе пучиста успети да одложи немачку акцију за неколико месеци. Тако je онда Лондон рачунао. Вероватно je и Вашингтон био један од чинилаца, који je одредио да-тум београдског пуча. Мацуока, министар спољних по-слова јапанског царства, био je у то доба у Европи. Одлуке, које су могле том приликом да падну на са- станцима n3iMel)y њега и државника Осовине у погледу даљег држања Јапана, могле су по САД да буду врло непријатне. Отуда je требало учинити нешто што би показало јапанском државнику да није сва Европа у табору Осовине, већ да постоје државе, и то мале, које су решене да се против Осовине и њених планова боре, и којима снага немачког оружја не улива страх. Био je потребан један снажан чин, који ће оста-зити у свету јак утисак. Да je пуч, који je већ био при-премљен, извршен некилико дана раније, не би било дошло до потписа пакта, а самим тим би тај ефекат изостао. Тада би пуч претстављао, додуше, известан потрес, али не би још претстављао директан напад на немачки престил<. А баш je то било оно, што се желело у томе тренутку. Отуда, баш у доба Мацуокине посе-те, — која je требало да буде нарочито наглашена ма-нифестација идеје о Пакту трију сила, — а непосред-но после извршеног прнступања Југославије Тројном пакту, пада наређење да се у Југославији изврши оно што je било припремљеио. Ово je позадина и ово су прави мотиви и узроци државног удара у Београду, који je спровео мали број лјУди, без свести о огромној својој одговорности, а који je уништио једну државу и бацио један народ у најстрашнија искушења. Тако je Југославија извршила своје самоубиство. КРА Ј САДРЖАЈ Предговор ..............................5 Држава се рађа Женевски споразум........................11 / XII 1918...............2/ Шести јануар — Александров велики покушај . 35 Држава се распада Пад Милана Стојадиновића .... .... 45 Споразум................63 Борба са масонима............79 Један амбициозни генерал.........9! Први разговори са Берлином........101 Фон Рибентроп о Југославији........118 Велика шаиса..............131 Претње.................147 Беч, 25 марта 1941............155 Удар.................167 Београд, 27 марта 1941 ..........175 Höh на Дедињу.............191 Рат или мир?..............203 Један кнез одлззи з' изгнанство.......215 11 дана Симовићеве владе.........231 Штуке иад Београдом...........257 Последњи чин..............267 Узроци и везе..............281 - ig