KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (1)
INDUSTR1SKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7982
Cicali Giovanni, profesor, Bologna, Italija
Postupak za dobijanje vodonika bez primesaka ugljenmonoksida i drugih škodljivih gasova, polazeći od gasnih smeša, koje sadrže takve gasove.
Dopunski patent uz osnovni patet broj 4163.
Prijava od 15. decembra 1928.	Važi od 1. maja 1930.
Najduže vreme trajanja do 30. novembra 1940.
Dati pronalazak, koji je usavršavanje »postupka za dobijanje vodonika, koji praktično uzev ne sadrži ugljenmonoksid iz vodenog gasa ili tome slično“ prema glavnom patentu broj 4163, koji se odnosi na dobijanje vodonika bez primesaka ugljeno* monoksida i metana, polazeći od gasnih smeša kao vodeni gas, gas iz kokeraja i i drugih sličnih industrijskih smeša, koje kao glavne sastojke sadrže vodonik, ugljenmonoksid, metan i azot. Postupak shodno pronalasku počiva uglavnom na jednom principu, koji je prof. Cicali postavio i objasnio u aktivima S. Academia delle Sci-enze di Bologna, po kome se „za izdvajanja poslednjih tragova jednog gasovitog elementa ili više njih (na pr. CO, CH4) iz jedne gasne smeše, koja sadrži te elemente (H N 0/nCO "/«CHi) ne upotrebljava samo međusobno mešanje lih elementa i azota u tečnom stanju, već se moraju proizvoditi još niže temperature od onih, koje su do sad postignute; to se može postići na taj način, šio se sa elementima (na pr. H i N) koji se leže kondenzuju no oni elementi koje, treba ukloniti (CO, CH4) nagradi fizički sistem koji sadrži vodonik i azot i koji se sastoji iz gasovite i tečne faze, koje međusobno stoje u dodiru i u ravnoteži. Ovaj sistem ima veoma nisku tačku ključanja (i to mnogo nižu no čisti gasovi (CO i CH4) te se smeša, koju treba pre-
čistiti (H, N °/0CO %CH4) podvrgne analitičnom dejstvu tečne i veoma ladne faze navedenog fizičkog sistema, dok se odgovarajuća gasna faza upotrebljava za proizvodnju spoljnog rada i za hlađenje.
Prisustvo jedne određene količine vodonika u navedenoj tečnoj fazi (tečna smeša za prečišćavanja) u našem slučaju usled toga što izaziva stvaranje tečne smeše (iz vodonika, azota, ugljenmonoksida i metana, ako je ovaj poslednji prisutan) čija je temperatura daleko od početka smržnjavanja iste, otklanja svaku opasnost smržnjavanja i na taj način otklanja potpuno i sve teškoće, keje dolaza usled smržnjavanja ug-Ijenomogoksida, metana i azota.
Posle utvrđivanja teoriskih podloga postupka, koji čini predmet ovog pronolaska prelazimo na analizu njegovih pojedinosti. Tiče se jednog postupka koji se sastoji u tome, što se smeša od koje se polazi (vodeni gas, gas iz kokeraja i t. si.) podvrgne prethodnom prečišćavanju radi otklanjanja ugljene kiseline, sumporne kiseline sumporaste kiseline i drugih škodljivih gasova; što se rezultujuća smeša shodno cilju na visokom pritisku komprimuje i prvo izvan pa posle u jednoj koloni rashladi, da bi se redukovala količina ugljen-monok-sida i metana, ali samo neznafno, tako da se dobije smeša, koja je još bogata u u-gljen-monoksidu i metanu. Metoda, koja se
Din. 20.
za to upotrebljava može biti proizvoljna i ne zaštićuje se, sloga nije potrebno opisati je.
Dobivena smeša, koja sadrži još dosta ugljen-monoksida i metana, podvrgne se, na pomenulom pritisku, delimičnom pretvaranju u tečnost, uz istovremeno ispiranje tečnim i hladnim azoiom, koji sa gornjeg dela pomenute kolone pada na smešu, koja se penje u cevima jednog aparata istovremeno dejstvom toplote, prenesene zidovima cevi (cevi se spolja hlade) a koja dejstvuje strujanjem u suprotnom pravcu i ispiranjem tečnim azotom, pretvara se smeša, koja se penje, u smešu potpuno siromašnu u ovim gasovima. Pri svom daljem penjanju podleže ova smeša, koja je siromašna u u-gleniku i metanu, ali koja sadrži gotovo celokupen vodonik iz polazne smeše (sirovine) prečišćavajućem i raktificirajućem dejstvu tečne i izvanredno hladne smeše vodonika i vodonika i azota, čija je tačka ključanja vrlo niska i to niža od tačke mržnjenja azota. Ova rektificirana smeša pada u sudove za rektificiranje, koji su smešteni u gorjem delu kolone. Pri svom padanju na niže dejstvuje ona na smešu, koja se penje i koja je veoma siromašna u ugljen-monoksidu, a još siromašnija u metanu i oslobađa je najzad od svakog traga ovih gasova, tako da ova poslednja masa, koja je stigla u gornji deo kolone, sadrži još vodonik sa izvesnom neškodljivom količinom azota.
Tečna reklificirajuća smeša, koja se uvodi u gornji deo kolone i koja čini sastav jednog kompletnog fizičkog sistema, o kome ćemo docnije govoriti, pada u sudove za rektificiranje i gradi smeše, čije se tačke ključanja penju ozdo na niže ikoje sadrže sve veće količine azota, tako da pri svom izlasku iz donjeg dela kolone, reklificirajuća smeša sadrži skoro samo još azot, u koliko vodonik ima težnju da ponove potpuno ispari.
Višak tečnog azota, koji u sudovima za rektificiranje nije ponova ispario, jeste azot, koji se, kao što je već rečeno, upotrebljava za ispiranje bogate smeše, keja se penje u cevima niže postavljenog aparata za strujanje u suprotnom pravcu. Azot za ispiranje potiče, dakle, iz tečne smeše vodonika i azota i dejstvuje na smešu, koja je još bogata u ugljen-monoksidu i metanu, ova opet redukujući na smešu siromašnu u ovim pomenutim gasovima, dok tečna i izvanredno hladna smeša vodonika i azota dejstvuje na smešu potpuno siromašnu u ugljen-monoksidu i metanu i izaziva njeno prečišćavanje od ovih gasova. Tečna i izvanredno hladna smeša vodonika i azo-a pusti se da dejstvuje, pri temperaturi
izpod 210°С, na smešu polpuno siromašnu u ugljen-monoksidu i metanu, jedno, da se uštedi u smeši za rektificiranje i drugo da se spreči očvršćavanje ugljen-monoksida i metana.
Dalja važna osobina pronalaska sastoji se u načinu, kako se spravlja smeša za reklificiranje. Kao sirovina služi gasovita smeša, koja sadrži vodonik i azot u odme-renoj količini.
Ova se smeša podvrgava, osim koloni za prečišćavanje, jednom delimičnom prečišćavanju, shodno cilju, pri visokom pritisku i potpuno niskoj temperaturi (ispod — 210''C), što je omogućeno prisustvom određene količine vodonika u sirovom materijalu. Rezultat je jedan fizički sistem, koji se sastoji iz jedne gasovite faze, pri čemu obe faze stoje jedna s drugom u dodiru i u ravnoteži i čiji je sastav određen, jer, kao što je poznato, isti zavisi od pritiska i krajnje temperature, koja se postiže pri delimičnom pretvaranju u tečnost.
Pomenuli fizički sistem kao što se vidi, dolazi mesto dodate smeše, koja se na gornjem kraju kolone uvodi u istu, da bi se postigla gore pomenula dejstva. Tečni deo smeše, koji odgovara tečnoj fazi sistema, nailazi na pomenulu tečnu i izvanredno hladnu smešu vodonika i azota za rektificiranje, koja, padajući, dopunjuje prečišćavanje smeše, koja se penje i oslobađa ugljen-monoksid i metan, dok se odgovarajuća gasovita faza kao što će se dalje videti, upotrebljava za proizvodnju rada i za hlađenje.
Tečna i izvanredno hladna smeša vodonika i azota ima, dakle, istu težinu i isti sastav kao i tečna faza jednog sistema za dodavanje, spravljenog izvan kolone i čije se spravljanje vrši na taj način, što se polazi od jedne gasovite smeše koja sadrži vodonik i azot i koja se delimično pretvara u tečnost pri čemu se tečna faza održava stalno u dodiru sa gasovitom fazom (strujanje u istom pravcu jednako strujanje).
Sastav polaznog materija potpuno je određen time, što se određuje pritisak i temperatura, pri kojima se hoće da izvodi delimično pretvaranje u tečnost.
Primer: jedna gasovita smeša, koja sadrži iste zapreminske delove .vodonika i azota, ako se povrgne pritisku od 25 atmosfera, prelazi potpuno u tečno stanje na temperaturi oko — 220°C, dakle bez Opasnosti da azot očvrsne. Pomenuli sastav pogodan je iz razloga, što će se, ako po-menutu smeša na’ 25 atm. i temperaturi —214°C prelazi delimično i u tečno stanje, imali dve faze (jedna tečna i jedna gasovita), koje se na gore opisani način
Datom pronalasku dakle pripada zasluga, što je dao novo sredstvo za konačno re-šenje ovog i u naučnom i u tehničkom pogledu važnog pitanja; ovo utvrđenje nalazi potpuno opravdanje u gore izloženom.
Pošto su gore navedene priroda i uopšte odlike pronalaska, pristupamo, da bismo omogućili jasnije razumevanje pronalaska, opisu jednog načina, koji se praktički dä izvesti.
U ovom cilju pozivamo se na priloženi crtež, koji pretstavlja jedan način praktičnog izvođenja postupka u najprostijem slučaju, t. j. u slučaju vodenog gasa. Ali time se ne misli da se pronalazak ograniči ni na osobitu prirodu gasa, koji se ima da prerađuje, niti na opisani aparat, već se odnosi samo na jedan prost slučaj t. j. na izvođenje jednog primera, koji je pogodan za bolje objašnjavanje suštine pronalaska.
Vodeni gas treba najpre da se podvrgne jednom prethodnom prečišćavanju, da bi se oslobodio od H2 S, CO.,. i H2 O; ovo prethodno prešišćavanje nije prestavljeno na crtežu. Gasna smeša kondenzovana na dovoljno visokom pritisku, dovodi se kroz 1 u aparat za izmenu toplote S; izmtnom toplote sa čistim vodonikom, koji se dovodi kroz 10 i 11 i jednim delomm potpuno hladnog ugljen monoksida i azota pod pritiskom, koji se dovode kroz 14, ohladi se gornja smeša do temperature na kojoj ugljen-monoksid počinje da prelazi u tečno stanje. Pošto iziđe iz aparata za izmenu toplote stupa prečišćeni gas kroz 4 u kolonu za prečišćavanje C kod 5 i grgoče u nešto hladniju tečnost, koja se naltzi u sudu P,. Pri tome jedan mali deo ugljen-monoksida pređe u tečno stanje i pada na dno zajedno sa ostalim ugljpn-monoksidom, koji je kondenzovan u gornjem delu kolone. Usled pomenutog grgotanja celokupni tečni vodonik i veliki deo tečnog azota, koji su se kondenzovali u mnogo hladnijim delovima kolone i skupili u sudovima P,, prelaze ponova u parno stanje, dok se gotovo sav čist ugljen monoksid skuplja u L. Cev 12 vodi ugljen monoksid, koji je sakupljen u L, zajedno sa malom količinom azota, koja se isto tako nalazi u L, ka slavini za ekspanziju R, koja pritisak i temperaturu u oba tela jako snižava.
Ova ekspandirana tečnost ulazi kod 13 u deo za isparavanje F gde hladi jedan deo površine snopa cevi T, dela za stru janje na suprot; ovaj deo površine istoga snopa, koji pripada aparatu za izmenu temperature O, ohladi se još hladnijim vodonikom, koji kod 9 ulazi, a kod 10 izlazi. Gasovita smeša, još bogata u ugljen-mo-noksidu, koja izlazi iz donjeg rektifikatora, penje se u cevi T.
Istovremenim dejstvom spoljašne hladne tečnosti iz F i kiše tečnog izvanredno hladnog azota (koji se, kao što ćemo videti odvaja od sistema za dodavanje, uvedenog u gornji deo kolone D,) kondenzuje se veći deo ugljen-monoksida tako, da je gasovita smeša, koja izlazi iz aparata za strujanje na suprot, potpuno siromašna u ugljen-monoksidu, t. j. sadrži gotovo celokupan vodonik iz vodenog gasa sa jednim malim delom (2—3°/0) ugljen-monoksida. Konden-zovani uglji n-monoksid pada u sudove P,, zajedno sa azotom, koji je ponova ispario i sa jednom malom količinom vodonika, ko|i je u cevima snopa T prešao u tečno stanje.
Tečan azot i vodonik, koji se nalaze u sudovima P, služe za već opisano prethodno pretvaranje u tečnost ugljen-monoksida. Gornji deo snopa T hladi se pomoću tečnog azota, koji kroz kupatilo B pada iz suda P2, koji stoji neposredno iznad njega. Tečni i hladni azot, koji u obliku kiše pada u cevi aparata za strujanje na suprot, dejstvuje dakle na smešu, bogatu u ugljen-monoksidu i pretvara je u smešu, potpuno siromašnu u ugljen-monoksidu. Ova smeša, koja sadrži gotovo celokupni vodonik prvobitnog vodenog gasa i azot, koji isparava u snopu F i sudovima Pj podvrgava se pri svom penjanju kroz gornje sudove P2, analizirejućem dejstvu tečne smeše vodonika i azota, koja se ohlađena do temperature ispod 210° C uvodi kod 18 zajedno sa pripadajućom gasovitom fazom, pri čemu obe faze, koje ulaze kod, 18 čine pomenutu fizičku smešu za dodavanje. Tečna faza smeše za dodavanje, pošto padne u sudove P2, prouzrokuje stvaranje tečne smeše azota, vodonika i neznatnih količina ugljen-monoksida, čija tačka ključanja ozgo na niže rasti. Pri grgolanju kroz ovakve smeše gubi smeša. već potpuno siromašna u ugljen-monoksidu konačno svaki trag ovoga gasa, tako, da kod 6 izlazi samo još vodonik, koji sadrži samo male neškodljive količine azota.
Gasovi vodonik i azot, koji su ponova isparili i koji iz kolone izlaze pod pritiskom, odlaze preko 19 i slavine Rx u aparat za izmenu toplote S4 a zatim preko cevi 20, u aparat za izmenu toplote S2, da najzad dođu aparat za ekspanziju E, gde se ekspandiraju do atmosferskog pritiska proizvodeći rad i ohlade do približno 210°C. Aparat za izmenu toplote St i S2 ohlađuju kupatilo B i fizički sistem za dodavanje (koji se sastoji iz izvesnog vodonika i ga-sovitog azota), koji cirkuliše u spoljnoj cevi kod S2 i ulaze kod 24.
Kroz d može se preko 23 iz slavine R
mogu iskoristiti. Time, što će se odrediti pritisak i krajnja temperatura pretvaranja u tečnost za gornji deo kolona, posliže se to, da faze (tečna i gasovita), koje se nalaze u gornjem delu kolone, u dodiru, pokazuju od prilike isti sastav kao i faze, koje izlaze i dodatog sistema posle deli-mičnog pretvaranje u tečnost, tako da ne nailazi nikakav poremećaj u ravnoteži kolona.
Zavisnost sastava faze od pritiska i temperature i poznavanje zaostalih količina CO i CH4 dopuštaju dalje određivanje gasovi-tog sistema H, N, koji treba da se podvrgne delimičnom pretvaranju u tečnost.
Dalja odlika postupka sastoji se u načinu, kako se iskorišćuje tečna faza dodatog sistema za stvaranje jednog dela frigorija koje su potrebne za kontinuitete postupka.
Ove su frigorije, naime, te, koje stoje na raspolaganju u potpuno hladnim eksplozivnim gasovima jednog jedinog aparata za ekspanziju, u kome su se gasovi ekspandirali, proizvodeći izvestan rad; takvi su gasovi ceo vodonik plus azot, koji sastavljaju rečenu g sovitu fazu, pomešani (u sam >j koloni) sa produktima prečišćavanja. Ostale frigorije date su ugljen monoksidom, metanom, azotom i tragovima vodonika, u tečnom i hladnom stanju, Ifoji su se nakupili u donjem delu kolone i ekspandirali na uobičajeni način, ne vršeći pri tom nikakav rad.
Rezultujući: upotreba tečne smeše vodonika i azota, koja vodi poreklo od jednog fizičkog dodatog sistema, koji je nagrađen izvan kolone na uobičajeni način (ovo nagrađivanje biva, naime, pomoću de-limičnog pretvarania u tečnost jedne ga-sovile polazne smeše imenovanih gasova pri odgovarajućem visokom pritisku.
Upotreba navedene smeše vodonika i azota (koja ima izvanredno nisku tačku klju-čan a i to na nižoj temperaturi no što su sve do sada postignute temperature i čiji je sastav ili odnos komponenata određen kako je to navedeno) da bi se pri odgo varajućem visokom pritisku rektificirala jedna smeša, koja je veoma siromašna uugljen-monoksidu i met nu, radi postizavanja uštede u tečnosti za rektificiranje, kao i radi izbegavanja svakog učvršćavanja ugljen-monoksida i metana; upotreba viška tečnog azota, koji u sudovima više ne isparava i koji se iz navedene tečne rektificirajuće smeše izdvoji, radi pranja (prečišćavanja) jedne smeše, k )ja je bogata u ugljen-mo-noksidu i metanu i koja se u cevima penje na gore; mešanje (u samoj koloni) vodonika i azota, koji čine gasovitu fazu, navedenog dodatog sistema, sa gasovima,
koji dolaze od prečišćavanja, sprovodeći sve gasove u jedan jedini aparat, u kome oni, proizvodeći izvesan rad, ekspandiraju, da bi na taj način nagradili jedan deo frigorija, koji je potreban za izvođenje postupka; sredstva, koja se shodno pronalasku upotrebljavaju za dobijanje vodonika, koji ne sadrži ugljen-monoksid i metan i za reduciranje gubitaka u vodoniku na minimum, povećavajući na taj način ekonomičnost postupka do maksimuma.
Preimućstvo novog postupka prema drugim postupcima slične vrste sastoji se u tome, što se:
Usled toga što se radi pri visokom pritisku, održava delimični napon ugljen-mo-noksida i metana u smeši uvek relativno viši, no kad se, na primer, radi pri atmosferskom pritisku; time je olakšana kondenzacija ugljen-monoksida i metana, te se postiže potpuno prečišćavanje.
Tome doprinosi i upotreba tečne smeše vodonika i azota, koja, zahvaljujući prisustvu vodonika. dozvoljava, da se rektifika čija izvede do izvanredno niske temperature i to do jedne temperature, koja je niža no sve do sad praktično postignute temperature.
Time je omogućeno da se otkloni svaki trag ugljen-monoksida i metana, dok su drugi postupci prinuđeni da se služe he-miskim sredstvima za prečišćavanje, da bi otklonili poslednje škodljive tragove navedenih gasova, a koja ona, zbog neusavr-šenosti sredstava za hlađenje i zbog drugih poznatih uzroka nisu u stanju da potpuno uklone.
Ovim se misli na najrasprostranjenije postupke, kako one, koji smeši, sa kojom se radi dodaju neposredno jednu odgovarajuću količinu gasovitog azota, tako i one, koji upotrebljavaju tečan azot kao tečnost za rektificiranje. LI prvom slučaju zbog nedovoljnog dejstva pranja, koje je uslovljeno preranom kondenzacijom uvedenog gasovitog azota, u drugom slučaju zbog odveć visoke završne temperature (—195,)) na koju se rektifikacija dovodi pri upotrebi tečnog materijala, koji ključa na atmosferskom pritisku ispada prečišćavanje nepotpuno, t. j. nedovoljno za praktične ciljeve, kojima je vodonik namenjen, usled čega su potrebne pomoćne hemiske operacije, kako bi se vodonik učinio upotrebljivim i za takve ciljeve. Sem toga iziskuju takvr sistemi za prečišćavanje veliku količinu azota.
Razlaganje gasovitih smeša u potpuno čiste elemente, a naročito spravljanje vodonika slobodnog od ugljen-monoksida je dakle danas jedan još nerešen problem.
sprovesti jedna mala količina gasovitog azota i vodonika (u istim količinskim odnosima kao i kod sistema za dodavanje i na temperaturi spoljašnjeg vazduha) da bi se kod a mešala sa smešom, koja se dovodi iz cevi 21, u cilju da se reguliše temperatura gasova na ulazu i eksplozivnom izlazu aparata za ekspandiranje i tako prema potrebi podese frigorije, koje se imaju kod eksplozivnog izlaza aparata za ekspandiranje.
Gasovi, koji su ekspandirani do temperature od prilike 215° C ulaze kod 7 u spoljne cevi aparata za izmenu temperature S3, gde pretvaraju u tečnost smešu za dodavanje, koja se dovodi kod 25 i protiče kroz unutrašnje cevi S3; na taj način postaje fizička smeša za dodavanje, koja se sastoji iz jedne tečne i jedne gasovite, kao što je rečeno, određene faze, pri čemu tečna faza gradi tečnu smešu vodonika i azota, koja pada u sudove P2 i izaziva rektifikaciju. Ekspandirani gasovi, koji izlaze iz aparata za izmenu toplote Sa idu, kako je to već rečeno preko 8 i 9 u aparat za izmenu O, da bi ga ohladili, a za tim ulaze preko 10 i 11 u aparat za izmenu toplote S da bi ohladili vodeni gas. Najzad izlaze kod 3 gde ima vodonika, koji ne sadrži ugljen-monoksid.
Jedan deo gasova, koji postaje iz tečnosti, koja je u F isparila, ulazi preko 14 i preko slavine za regulisanje R3 u unutrašnje cevi S, da bi ohladio vodeni gas i izlazi opet kod 2; ostatak na protiv ide preko 15, slavine za regulisanje R* i 22 u spoljašnje cevi da bi ohladio smešu za zamenu, i izlazi opet kod 16. Smeša za zamenu, koja se sastoji iz vodonika i azota u tečnom stanju u određenoj količini i sastavu (kao što je rečeno) komprimuje se u C, ohladi u aparatima za izmenu toplote S, i Ss, delimično pretvori u tečnost u aparatu za izmenu toplote S3 i pretvori u fizički sistem, koji se sastoji iz dve faze (jedne tečne i jedne gasovite) koje su jedna s drugom u dodiru i u ravnoteži. Poslednji sistem ili poslednje dve faze ulaze preko cevi 17 slavine R„ i 18 u kolonu C,. Od ovih pomenutih faza samo jedna, naime tečna, učestvuje u rektifikaciji smeše, koja se penje; padajući u sudove P2 oslobađa ova istu konačno ugljen-monoksida.
Ovde treba naglasiti, da od smeše kom-primovane u C, samo jedan deo na ime onaj, koji se dovodi preko slavine R ulazi u aparat za izmenu toplote S, a zatim se dovodi u aparate S, i S3; baš ovaj deo je taj, koji čini sistem za dodavanje, iz koga, kao što je rečeno, potiče tečna smeša za rektificiranje.
Sudovi P, služe poglavito za ponovno dobijanje i isparavanje vodonika i na taj način povećavaju koeficijenat ekonomičnosti postupka. Sudovi Р^ služe na protiv za kompletno uklanjanje ugljen-monoksida, jer se u njima vrši rektifikacija na visokom pritisku i vrlo niskoj temperaturi, t. j. na do sada najnižoj praktički postignutoj temperaturi.
Potpuno ponovo dobijanje azota, potpuno ponovno uklanjanje ugljen-monoksida (i metana ako ga ima) i najveća sigurnost od svake opasnosti da ugljen-monoksid ili azot (kao i metan ako ga ima) očvrsnu u unutrašnjosti kolone, to su dakle rezultati, koji se praktički mogu postići sa ovim postupkom prema datom pronalasku i za navedene svrhe.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje vodonika, bez primesaka ugljen-monoksida, polazeći od smeše, koje sadrže vodonik, ugljen-monoksid, metan i azot, naznačen time što se smeša za prečišćavanje, koja je bogata u ugljen monoksidu i metanu, delimično pretvara u tečnost i pare tečnim azotom, u jednoj koloni pod visokim pritiskom i šio se rezultujuća smeša, koja je veoma siromašna u ugljen-monoksidu i metanu, naknadno hladi u istoj koloni i pod približno istim pritiskom, sa jednom određenom količinom tečne smeše vodonika i azota, čija tačka ključanja leži na veoma niskoj temperaturi, i to niže no što je tačka očvršćavanja azota, što pri tome pomenuta izvanredno hladna tečna smeša pada zajedno sa tečnom fazom jednog dalog fizičkog sistema, koji se nagradi izvan navedenog stuba i koji se ozgo unosi u isti.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se polazeći od jedne gasovite smeše vodonika i azota, njena količina i sastav određuju na navedeni način, podvrgavajući ovu smešu delimičnom pretva-pranju u tečnost pod navedenim visokim pritiskom i do iste izvanredno niske temperature, koja vlada u gornjem delu rek-tifikacione kolone, što se navedeni fizički sistem za dodavanje, koji se proizvodi, sastoji iz jedne tečne i jedne gasovite faze, koje su u međusobnom dodiru i u ravnoteži i od koje svaka sadrži vodonik i azot.
3.	Postupak shodno zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se navedeni fizički sistem za dodavanje sastoji iz dvaju faza, koje približno imaju isti sastav kao i date faze, koje su u dodiru i koje se stvaraju u gornjem delu rektifikacione kolone i što tečna
faza navedenog sistema, padajući u sudove, a višak azota, koji napušta naznačenu fazu i koji se isparava ponova pri svome padu, ispira smešu, koja je bogata u ugljen mo-
noksidu i metanu, dok se zaostala gasovita faza, pomešana sa gasovitim proizvodima, prečišćavanja iskorišćuje izvan kolone za proizvodnju hladnoće i rada.
Adpđfenfbroj 798Z.

;! '
Ш	....




'ЉМ-^ЈГ'-*................................................................................................................................................................................................................................................................Л


. i ;	' ■	V. ■ ' X