KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 38 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN L AVGUSTA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 1991
Wilh. Schaumans Tarso Aktiebolag, Jvvaskila, Finlandija.
Postupak za izradu imitacije skupocenog drveta i urezanih radova u drvetu
pomodu slika za izvlačenje.
Prijava od 19. decembra 1922.	Važi od 1. jula 1923
Pravo prvenstva od 19. decembra 1921. (NemaČka).
Dosadanji poztupci za imitaciju skupocenog drveta i za urezane radove na prostijem drvetu, upotrebljavaju, u koliko se oni osnivaju na postupak za izvlačenje i u koliko se ne radi o samoj imitaciji drvenih čvoruga, sliku za izvlačenje sa relativno malim dimenzijama, na kojoj su položene boje sa nep ovidnim pokrivnim slojem (m6^! u listovima, dekvajs ili slično). Potreba tog pokrivnog sloja dolazi odatle što se nisu mogle da prenose veće površine na prost način i sa sigurnim uspehom, barem ne mašinskim putem. Qadi toga ograničuje se samo na relativno male šarane radove, ali ne veće ploče ili slično. Obično su veće ploče najpre snabdevene ručnim radom po celoj površini potrebnim tonom drveta (orahovine, mahagonium ili sličnog) i na tu predhodno premazanu ili luženu površinu nanosila se onda srazmerno mala slika za izvlačenje.
Ovaj pronalazak omogućuje da se mašinskim putem snabdenu proizvoljno velike površine jednom celom slikom za izvlačenje i pri tome da se napravi imitacija koja ne može da se razlikuje od prnodnog drveta. To se postiže time, što se slika za izvlačenje bez pokrivnog sloja (metal u listouma, dekvajs ili slično) nanosi neposredno na predhodno ohrapavljenu površinu drveta, pomoću pritiska i toplote.
Dakle ovaj se postupak razlikuje od dosad poznatih postupaka nujpre time, što se kod njega upotrebljavaju pritisak i toplota. Doduše upotrebljavala se već obična štampana
hartija, čiji je sloj boja prenošen na drvo pri priiisku i toploti. Ali taj postupak ima tu manu, da je hartija uvek zadržavala jedan deo boje, koju usisaju vlakna u hartiji, i radi toga ispadne slika uvek bleda.
Druga razlika od poznatih postupaka sastoji se u ohrapavljenju drveta. Na ime dosad je bila prva potreba za prenošenje slika za izvlačenje na drvo, savršeno izglačana površina drveta, pomoću laka ili politure. Ali kad je drvo izglačano lakom ili politurom ili inače nekim premazom, onda nastaje ta nezgoda, da se sloj boje, koji se nanese na taj sloj ošteti ili oljušti ili popuca usled lako mogućeg oštećenja lakovog sloja pri upotrebi.
Prema ovom pronalasku izvodi se ohrapav-Ijenje površine drveta celishodno rastvorom iz jednog dela gumenog laka i iz deset đe-lova špiritusa. U tom rastvoru ima spiritus taj zadatak, da izdigne vlakna drveta i gume ni lak ima zadatak, da održi ohrapavljenu površinu drveta tako dugo u tom stanju, dok se ne izvrši prenošenje slike pomoću toplote i pritiska. Toplotom se gumeni lak rastopi i prodre zajedno sa bojom u pore drveta, dakle ne zaostaje na drvetu kao sloj. Pritiskom pri toploti opet se zbiju glatko drvena vlakna, koja je špiritus izdigao, da bi bila podesna za primanje sloja boje.
Ovaj postupak zahteva jedan dalji, vrlo važan napredak koji tek uopšte dozvoljava takvu izradu imitacije, da odgovara prirodi. Pošto nema pokrivnog sloja mogu se izraditi slike za izvlačenje, koje su providne na
Din. 6
onim mestima, koja svojim tonom odgovaraju boji drveta. To se radi primera radi tako, da se pri proizvodnji slika za izvlačenje pomoću poznatog fotohemigrafičkog postupka za gledjisanje, naprave na obojenoj ploči, bez uticaja, oni tonovi, koji se nalaze u đr-vetu, na koje treba da se prenesu slike. Zatim se svi bledi i mekani tonovi oštampaju prividnom bojom. Na taj se način postiže po mogućstvu potpuna imitacija skupocenog drveta, time, što je prirodno drvo podloge me-stimice otvoreno i mestimično se prozire.
Kad je gore objašnjeno na koji se način postiže sigurno i potpuno skidanje sloja boje sa hartije za izvlačenje i njegovo ulaženje u drvenu podlogu, ali time nisu još svladane potpuno sve one poteškoće, koje pravi prenošenje jedinstvenih slika za izvlačenje na velike površine.
Naime dosad je bilo skopčano sa velikim poteškoćama štampanje sa ploča za štampanje (n. pr. sa litografskog kamena) na kojima se nalaze originali, izradjeni po fotohe-migrafičkom postupku za gledjisanje, na har-tiju za izvlačenje, jer uobičajan gumeni ili destriski sloj odbija štamparske boje. Uz to dolazi još, što n. pr. količine lepka, koje daje hartija za izvlačenje postepeno vlažnom kamenu, kvare postipeno crtež i zamrljaju sitna gledjisana mesta. Sve te nezgode bivaju naravno u toliko gore, u koliko su veće slike za ozvlačenje, koje treba da se oštampaju. Da se te nezgode uklone predlagano je već do duše, da se na sloj, koji se rastvara u vodi nanese hromski sloj. To ima pored nezgodnog rukovanja, tu nezgodu, što hromski sloj posle izvlačenja sliku prekri;e i mora da se opere pri čemu nastaje lako kvarenje sloja boje.
Gore navedene nezgode uklanjaju se prema daljoj osobini pronalaska time, što se hartija za izvlačenje premaze firnajzom jedanput ili dvaput, n. pr. u nekoj brzoj kamenoj štamparskoj zbijalici, po celoj površini. Time se postiže, da se boja bezprekorno štampa, i istovremeno se spreči, da hartija (guma, đek-stvin ili slično) izdaju kameni sloj koji je rastvorljiv u vodi. Na tako predhodno sprem-Ijemu hartiju, štampa, se onda kao obično. Pri tome nastaje i to preimućstvo, da hartija za izvlačenje, koja je predhodno prera-djena firnajzom mnogo manje podleži škodljivom uticaju vazdušne temperature i vazdu-šne vlage, i ne grči se onda, kad se upotrebljava u većim površinama, tako da se pojedine boje ne krive, i ostaju uvek u zahtevanem pravilnom rasporedu. Osim toga ovim predhodnim preradjivanjem hartije umanjuje se na najmanju moru zagrevanje, koje je potrebno, pri prenošenju slike za izvlačenje na drvo.
Na kraju zahteva još veličina slika koje se prenose potrebu potpuno sigurnog sprečavanja svakog obrazovanja mehura. To se obrazovanje mehura uklanja po ovom pronalasku mašinskim putem. Svi dosad poznati postupci za izvlačenje nisu bili podesni za mašinsku izradu ili za izradu na veliko, radi njinih nezgoda pri izradi, ili se njima nisu mogle uopšte da prevuku veće površine radi obrazovanja irehura.
Crtež predstavlja u primera radi izvedenom obliku zbijalicu, pomoću koje se sigurno iz-begava obrazovanje mehura ili gužve u har-tiji za izvlačenje. Ona se pokreće ili pomoću nekog sredstva za pritisak ili pomoću polugi.
Sl. 1 pokuzaje gornju a si. 2 donju ploču zbijalice u izgledu spreda. SI. 3 i 4 predstavljaju te ploče u izgledu sa strane.
Na sredini ivica sa strane zagrevane, gornje zbijaličine ploče a., pričvršćeni su zavor-nji b. i c. Pod zbijaličinom pločom a name-šten je dole savijen, opružni lim d. Na sredini ivica sa strane lima d. pričvršćenje su navlake e. i f., koje mogu da klize po za-vornjima b. i c. i pri savijanju lima d. sprečavaju da se on pomera u horizontalnom pravcu. Lim d. leži pri malom naponu, svojim spoljašnjim, slobodnim krajevima uz donje prednje ivice zbijaličine ploče a., a svojim navlakama e. i f. uz glave zavoranja b i c. Kad se sad materijal p. za zbijanje (drvena ploča sa prostrtom hartijom) namesti na donjem stolu, onda se pri zatvaranju zbijalice, izvede najpre pravilan pritisak u sredinu, koji se prostire za toliko napolje, za koliko se više približuju zbijaličine površine jedna drugoj. Tako nasiaje hartija gladka od sredine i zbija se bez mehura i bez grčeva u drvenu ploču.
Doduše već je predlagan čitav niz postupaka, da se speči obrazovanje mehura, na pr. premazivanje hartije ili zbijanje pomoću vaz-dušnog pritiska, ipak označuje gore opisana zbijalica znatni napredak jer opružni lim, u-metnut u mašini, ne zahteva nikakvo naročito rukovanje i istovremeno omogućuje za proizvoljno vreme upotrebu vrelog pritiska, koji je svojstven napred opisanom postupku.
U praksi se je pokazalo da je retko kad neka drvena ploča tako ravnomerna, da pri jakom pritisku (5 klg. za cm2) ne nastanu ružne mrlje zbijanjem nešto debilih mesta na prenošenoj površini. Isto tako je lako moguće da pri brzom radu zagrevane zbijalice, bude suviše visoka temperatura na pojedinim mestima, a da radnik to ne primeti blagovremeno. Da se spreči da se u takvom slučaju pre pokvari jedan rad, nego li što radnik primeti pregrejanost, pa je ukloni, i da se spreče ružne mrlje kad drvena površina nije potpuno ravna, može da se umetne neka
popustljiva ploča na pr. ploča od klobučme, način po totohemigrafskom postupku za gle-koja izolira toplotu, izmedju robe za zbijanje djisanje, oni tonovi naprave bez uticaja, koji i zagrejane ploče, a koja izravnjuje neravni- se nalaze u drvetu, na kome treba da se prene u drvetu i uklanja škodljivo dejstvo pre- nosu slike, i da se pri štampanju tako prekomerne toplote. Naravno mora pri upotrebi radjene ploče upotrebljavaju providne boje, te ploče od klobučine pa se promeni tr'janje^za'blede^tonove.
dejstva toplote Ppritiska, srazmerno debljini te ploče.
Obično je dovoljan pritisak od 5 klg. za cm2 temperatura od prilike 110° Oelsius-a.
PATENTNI ZAHTEVI:
1)	Postupak za izradu imitaeije skupocenog drveta i urezanih radova u drvetu, pomočil slika za izvlačenje, naznačen time, što se slika za izvlačenje nanosi bez pokrivnog sloja (metala u listovima, dekvajsa i sličnog) neposredno na prethodno ohrapavljenu površinu drveta, pri pritisku i toploti.
2)	Postupak po zahtevu 1. naznačen tirne, što se upotrebljava slika za izvlačenje, koja je providna na onim mestima, koja svojim tonem treba da odgovaraju boji drveta.
3)	Postupak po zahtevu 2. naznačen time, što se kod ploča u boji, izradjenih na poznati
4)	Postupak po zahtevu 1., naznačen time, što se drvo pre prenošenja slika za izvlačenje, ohrapavi rastvorom spiritusa i gumenog laka.
5)	Postupak po zahtevu 1., naznačen time, što se hartija za izvlačenje pre oštampanja preredjuje predhodno premazivanjem jedanput ili više puta firnajsom.
6)	Naprava za izvodjenje postupka po za-htevima 1, 2, 4. i 5. naznačena time što ima zbijalicu (presu) čija zbijačka ploča, koja može da se zagreva, nosi savijen, opružni lim, čija najdublja tačka leži od prilike na sredini slike za izvlačenje koja treba da sc nanese.
7)	Naprava po zahtevu 5., naznačena time, što je izmedju robe, koja treba da se zbije i izmedju zagrejane zbijaličine ploče umetnut neki popustljiv sloj, koji, izoluje toplotu, na pr. sloj od klobučine.









■


-
.


























’
%



■

*
,
f
\< ;
/Je/patent bno/ 799/.
£
--i i—
i