KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA Z\ Z^ŠTITU
Klasa 13 (1).
PATENTNI SPIS
INOUSFRIŠKE SVOJINE
Izdan I aprila 1934
BR. 10863
bretschneider Rudolf, Settenz kod Teplitz Schonau-a, Č S. R.
Ihidivanje parnih kotlova.
Prijava od 16 februara 1933.
Važi od 1 novembra 1933.
Traženo pravo prvenstva od 16 februara 1932 (Č S. R.).
Poznato je da se proti vatri otporna obloga za parne kotlove i t.sl. tako izvodi, da je na pr. u vidu lučnih polja izvedena obloga nezavisna od spoljnih zidova.
Obloga parnih kotlova, peći i sl. napravljena od cigalja, prska kao što je poznato vrlo lako i zrači velike količine toplote. Cigle same po sebi propuštaju u velikoj meri vazduh, a taj nedostatak pokušavao se ukloniti time, što su se procepi (fuge) za plivali plastičnim materijalom. Ali ovo pomoćno sredstvo je nesavršeno i kratkotrajno. Da bi se sprečila nezaptive-nost i da bi se sprečilo piskanje zidova upotrebljavale su se već i limane obloge, ali ove su skupe i ne sprečavaju zračenje toplote.
Kod ovog pronalaska je reč o spoljnim zidovima, sa kojima je kotao ozidan, i koji nisu u vezi sa unutarnjim zidovima, prj čemu se ti zidovi ne sastoje iz običnih cigala već isključivo iz ploča, sa perom i žljebom, usled čega se dobijaju potpuno zaptiveni spoljni zidovi. I za izvođenje pojedinih kanala vatrišta i pregrada upotrebljavaju se samo takve ploče sa perom i žljebom Ploče moraju biti zapušene samo sa zaptivajućim a ne i sa vezujućim mal-terom, jer je njihova stabilnost zagaranto-vana i bez maltera.
Međuprostor, koji se nalazi između spolj-njeg zida od ploča i unutrašnjeg proti vatri otpornog zida potpuno se ispunjava nekim izolujućim materijalom, na pr. silikatnom zgurom, pepelom, zgurom ili vlaknastom
zgurom i t. si. tako da je svako zračenje toplote svedeno na minimum.
Bitnost pronalaska objašnjavaju nacrti na kojima je pokazan jedan Cornwal!ski kotao.
lug. 1 pokazuje spoljni izgled kotla,
l ig. 2 je presek, a
Fig. 3 izgled kotla odozgo u delimično otkrivenom stanju.
Fig. 4 pokrzuje nekoliko ploča međusobno povezanih perom i žljebom.
Fig. 3 i 6 pokazuju primenu takvih ploča pri izradi kanala vatrišta.
Fig. 7. pokazuje podužni presek zadnjeg dela kotlovskog postrojenja.
Kao što se iz Fig. l vidi, svi spoljni zidovi, uključivo sa gornjim platoom, napravljeni su iz ploča, koje su, prema Fig. 4, međusobno spojene perom i žljebom. Usled toga je broj fugu u poreden ju sa o-bičnim zidom, mnogo manji, a ove fuge su potpuno zaptivene baš primenom pera i žljeba. Potrebna stabilnost ovih ploča 1 može se osigurali, tamo gde je to potrebno, na poznati način, pomoću željeznih umetaka. U ostalom, ploče su tako raspoređene, da se one drže železnim kotvama 2, koje se na poznat način drže u gornjem delu kotla na poprečnim i podužnim kotvama 2a i 2b, Fig. 3, koje su na podnožju kotla uz'dane u temelje, lako da je isključeno popuštanje kostura kotvi. Međuprostor, između spoljnjeg zida I i u vidu lukova izvedenog unutarnjeg zida 8, ispunjen je izolujućim materijalom 3, ?, Fig. 2. Pošto
Din. 15.
sc usleci ovc ičoldcijc ne vrši prenos top-Ijine na spoljni, is ploča izvedeni sid kotla, to ni kotve ne bivaju tako jako opterećene kao kod poznatog' izvođenja uzidivanja. Daljnje preimućstvo dobija se u uštedi prostora, jer se prilikom jače izolacije mogu upotrebiti tanji zidovi. Sastavljanje (zidanje) spoljnih zidova vrši se brzo i jednostavno, a isto tako brzo može se zid i ukloniti a da se ne povredi materijal, što je od velikog značaja prilikom opravke i čišćenja kotlova.
Iza zida od ploča raspoređeni izolujući materijal 3, može se poprečnim pločama 4 — boje se prema izboru i prema potrebi mogu proizvoljno ugrađivati raspode-liti u sektore, da izolujući stub ne bi ispao suviše visok, a time se sprečava sleganje izolujućeg materijala.
Pregrada između prostora vatrišta i parnog prostora izvodi se iz ploča 5, jer se time postiže bolje i zaptivenije ograničavanje (zatvaranje) nego li običnim zidom, koji je suviše krut i često se kvari. Ove ploče d mogu biti tako uležajene, da one mogu malo popustiti, ali da pri tome ipak tesno natežu na plašt kotla. Ovaj detalj pokazan je na Pig. 5. Ploča 8 je sigurno uležajena na delimično zakošenom unutarnjem zidu 8, pa je u tom položaju držana lukom (5. Između luka 6 i oslonca ploče predviden je azbestni uložak 9, čime je o-sigurano potpuno ali ipak elastično zapti-vanje, jer ploča 5 ima izvesnu slobodu po-meranja, a da se pri tom ne mora udaljiti od plašta kotla, jer iznad nje nalazeći se izolujući materijal u prostoru 7, ne dozvoljava otklanjanje. Luk 6 pravi se od ploča iz silikatne zgure ili si., dakle takode iz materijala koji je elastičan.
Plato 10 kotla pravi se iz armiranih ploča, koje su odgovarajući uležajene, tako da se po njima može hodati, a da ne usledi pre-savijanje platoa, što je čest slučaj, kod drugih običnih izvođenja kotlovskog platoa.
Zidovi 11, koji obrazuju kanale za dimne gasove, a boji na pr. razdvajaju drugi stupanj promaje, od trećeg (Pig. 6) prave se takode od ploča. Ploče su u celoj njihovoj visini napravljene iz jednog komada, pa s jedne strane naležu u izdubljenju, predviđenom u temelju 12 a s druge strane se direktno naslanjaju na kotao 15. Ploče 11 su preklopljive, tako da se oba prostora mogu spojiti za vreme čišćenja i povećavaju grejnu površinu, pošto su uske i pot-
puno se naslanjaju na kotao, k da ne izazivaju koroziju kao ciglje. j
Ovom konstrukcijom želi se postići:
a)	trajno zaptiveni i dobro izolovani spoljni zid,
b)	zid koji ne prska, što je omogućeno izvođenjem zida vatrišta 8, nezavisno od spoljnih zidova,
c)	stabilni plato kotla, siguran od probijanja, zaptiven i nepropustljiv za toplotu,
d)	zaptiveni, stabilni, zidovi kanala vatrišta, a koji se, isto i kao ceo spoljni zid, mogu lako demontirati,
e)	najmanji prostor potreban za spoljni zid pri najumerenijem toplotnom zračenju, što sc može postići samo izbegavanjem teških spoljnih zidova, jer dobro izolovani zid može biti slabije izveden od masivnog zida.
f)	brza, jeftina, solidna i stručna izrada spoljneg zida, tako da se uziđivanje kotla može završiti za nekoliko dana.
i
Patentni zahtevi:
1.	Uziđivanje parnih kotlova, naznačeno time, žto se spoljni zidovi i plato sastoje is lako ugradljjvih ploča sa žljebom i perom, dok su zidovi vatrišta izvedeni iz lučnih polja, koja su od spoljnih zidova razdvojena izolujućim materijalom.
2.	Uziđivanje parnih kotlova prema zahtevi! 1, naznačeno time, što su spoljni zidovi potpuno nezavisni od zida koji stoji u dodiru sa grejnim gasovima, tako da spoljni zidovi, neopterećeni na vučenje i na pritisak, ostaju bez prskotina i zaptiveni.
3.	Uziđivanje parnih kotlova prema 1 i 2 naznačeno time, što su prostori za vodu i paru u trećem stupnju promaje ograničeni pločama, koje se doduše nešto po-meraju, ali se pod uticajem malih gasnih eksplozija nc mogu izdignuti, jer su držane kamenim prstenom i teretom izolujućeg materijala.
4.	Uziđivanje parnih kotlova prema zah-tevima 1—3 naznačeno time, što konstrukcija omogućava obrazovanje podeljenih izolacionih prostora, koji su međusobno razdvojeni pločama 4, da stub izolacije ne bi bio suviše visok.
5.	Uziđivanje parnih kotlova prema zah-tevu 1—4, naznačeno time, što su stupnjevi promaje II i III ograničeni uskim preklopnim pločama 11.
/v 9 1




.41- * ■ V.
..*V • •

: . .



.





1-




























"tv
■.v



?.


Z’






















Ad patent broj 10863




l'l