KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 53 (3)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan I novembra 1933,
BR. 10471
I. G. Farbendustrie Aktiengesellschaft, Leverkusen — I. G. Werk,
Nemačka.
Postupak za konzerviranje svežeg sena.
Prijava od 23 decembra 1932.	Važi od 1 maja 1933.
Traženo pravo prvenstva od 22 januara 1932 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na konzerviranje svežeg sena, a naročito na konzerviranje svežeg sena dodavanjem kakve ki-sele materije.
Poznato je da se zeleno seno može konzervirati dodavanjem kiselina, na pr. mravlje kiseline, hlorovodonične i fosforne ki-seline; ali za siru primenu postupka od bitne je važnosti cena kiselina. Najjeftinija medu kiselinama — hlorovodonična kiselina — može se transportovati jedino u vodenom rastvoru od oko 30% i mora se pakovati u balonima, usled čega nastaju veliki troškovi usled lomljenja, gubitka, prevoza i t. d. Otuda je došla želja potro-šača, da imaju jedinjenje koje bi se moglo prenositi bez pakovanja u skupom materi-jalu, na pr. balonima, i koje bi pružilo po-desno ežljeno sredstvo za konzerviranje.
Po ovom pronalasku opaženo je, da su podesna sredstva za konzerviranje oksidi i hlorid fosfora, fosforni pentoksid i fossorni trioksid, fosforni oksihlo-rid, a fosforni trihlorid i fosforni pentahlorid su isto tako podesni za tu svrhu. Na taj način, na pr. fosforni pentahlorid se razlaže pri rastvoru u vodi tako, da se sa jednim molom pentahlorida stvaraju jedan mol fosforne kiseline i 5 mola hlorovodonične kiseline. Dejstvo konzerviranja nastaje usled prisutne 'količine H jona. Dejstvo od 1000 kg hlorovo-
donične kiseline od 30% odgovara količini od oko 220 kg fosfornog pentahlorida.
Dalja dobra strana fosforne kiseline i smeša hlorovodonične —- fosforne kiseline je u torne, što se dodavanjem fosforne kiseline senu povišava hranljiva vrednost sena i, kako se jedan deo fosfora javlja u izmetu, to je vrednost gnojiva isto tako povišena.
Zatim je utvrdeno da prisustvo fosforne kiseline u zelenom senu katalitičkim putem utiče na obrazovanje mlečne kiseline.
Dalja dobra strana je u torne, što se fosforni oksidi i hloridi mogu lako i jeftino držati na stovarištu, što nije sluačj sa hlo-rovodoničnom kiselinom usled njene velike zapremine i specialnih potrebnih sme-stišta, što sve povišava troškove držanja. Ovo je od važnosti, jer se sredstva za kon-zeriranje ,naravno, mogu jedino upotrebi-ti u letnjim mesečima.
Pri rastvaranju fosfornih oksida ili hlo-rida u vodi ili vodenih rastvora obrazuje se fosforna kiselina odn. smeše fosforne hlorovodonične kiseline. Ovaj je pak proces vrlo opasan usled vrlo žestoke reakcije. Ako se ove materije pakuju u zatvore-nim sudovima one se mogu podesno i sigurno rastvarati. Na taj naČrn postiže se vrlo zgodno doziranje. Pakovanje fosfornih hlorida, usled velike hemiske moči reakcije skopčano je sa teškočama naročito
Din. 10.
u pogledu zatvaranja sudova napunjenih ovim materijama.
Prema jednoj odlici pronalaska fosforni hloridi ili oksidi .pakuju se u metalnim su-dovinra, čija su dna ili pokic-pci zaiiveni,; zavareni ili zatopljenii. Zavarivanje se može izvršiti električno.
Kao materijal za pakovanje može se pri-meniti ne samo bakreni tim i poolovljeni igvozdeni lim več isto tako običan gvoz-deni lim, na pr. beli lim i črni lim, naravno da je poklopac hermetički zatvoren na pr. varenjem. Takvo pakovanje je nepromoči-vo za vlagu i vazduh i može se načiniti naročite hermetičnim kada se za zatvaranje uzme na pr. olovo, guma, asfalt i t. d; Sredstva za hermetičnost mogu se postiči špricanjem na obodu poklopca ili dna ili isto tako upotrebom masivnih prstenova. Sadrižna suda se rastvara stavljanjem is-tog u vodu, pošto se prethodno na nekoliko mesta izbuši. Dobro je da se sud opte-reti tako da on stoji na dnu suda sa vo' dom.
Pri rastvaranju fosfornog pentahlorida u vodi ili vodenim rastvorima postaje jaku razlaganje i silno obrazovanje hlorovodo-nične kiseline, što stvara velike neprilike, jer prah usled svoje male težine ostaje na vodi i drži se u suspenziji usled obrazova-nja gasa.
Po jednoj drugoj odlici pronalaska o-paženo je da se fosforni pentahlorid može lako rastvoriti u vodi, kada se uprašena materija sabija u cilindričnom kalupu. Time je težina praha znatno povečana i posle sabljanja težina dolazi do 1.0 čak i do 2.0. Pentahlorid u presovanom obliku tone odmah kada se sipa u vodu ili vodeni ras-tvor. Obrazovane gasove voda odmah u-pija.
Zatim po pronalasku soli mravlje kiseline na pr. natrium-formiat, kalium-formi-at i t. d. i oksidi ili hloridi fosfora, na pr. fosforni trioksid, pentoksid, fosforni tri-, oksi i -pentahlorid istovremeno se upo-trebljuju za konzerviranje zelenog sena. Time je omogučeno stvoriti kiseline za konzerviranje svake željene koncentracije kao i smeše fosforne kiseline sa drugim solima, na pr. smeše mravlje i hlorovodonične kiseline svake srazmere. Na taj način, na pr. pri rastvaranju jednog mola fosfornog pentahlorida u vodi obra-zuju se 5 mola hlorovodonične kiseline i jedan mol fosforne kiseline, pomoču koje se mravlja kiselina može proizvesti iz od-govarajuče količine soli mravlje kiseline.
Zatim po pronalasku može se načiniti smeša fosfornih hlorida i soli hlorosulfon-ske kiseline, koja reagira sa vodom uz obrazovanje hlorovodonične kiseline, sum-
porne i fosforne kiseline. Smeša se lako može pakovati u sudovima, ko ji se buše pre upotrebe i onda stavljaju u vodu. Da Di se izbeglo plovljenje suda po površini vode, sudovi se opterečuju metaiima, kamenjem i t. d.
Pronalazak je objašnjen sledečim prime-rima ali bez ograničenja na iste:
Primer 1: 10 kg fosfornog pentahlorida presuje se u cilindričnom kalupu pomoču hidraulične preše. Presovani fosforni pentahlorid pakuje se u sud od 5 litra od črnog lima, koji se električno zavari. Rastva-ranje fosfornog pentahlorida biva tako, što se sud opterečen gvoždem buši pomoču eksera na raznim mestima i stavlja u bure od 200 I vode. Odmah po potapanju suda u vodu nastaje razlaganje fosfornog pentahlorida uz jako šuštanje. Posle nekoliko minuta šuštanje prestaje, što pokazu-je, da je dovršeno rastvaranje. Sud i teg vade se iz vode, teg suši i čuva za dalju upotrebu. Kiseli rastvpr tako obrazovan, koji sadrži u jedilom litru 43.9 grama hlorovodonične kiseline i 23.5 grama fosforne kiseline posipa se na svaki sloj gusto zbijenog sena.
Primer 2- 208 delova po težini fosfornog pentahlorida i 138 delova po težini natriumove soli hlorosulfonske kiseline dobro se mešaju i pakuju u sud. Zatvoreni sud se buši i stavlja u 10000 delova po težini vode. Dobija se kiseli rastvor, koji sadrži u jednom litru 21.9 grama hlorovodonične kiseline, 4.9 grama sumporne kiseline i 9.8 grama fosforne kiseline.
Primer 3: 4.16 delova po težini fosfornog pentahlorida i 1.10 delova po težini natriumove soli pirohlorcsulfonske kiseline dobro se mešaju i pakuju u sud. Sud, koji je opterečen, buši se i stavlja u 100 delova vode. Čim se načini rastvor, dobija se kiseli rastvor, koji sadrži u jednom litru 38.3 grama hlorovodonične kiseline, 7.4 grama sumporne kiseline i 19.6 grama fosforne kiseline.
Primer 4: Zavareni limeni sud sa 5 kg fosfornog trihlorida buši se na četiri mesta, opterečuje i stavlja u 100 1 vode. Razlaganje fosfornog trihlorida sa vodom biva sa potpunom sigurnošču i bez javljanja gasova na površinu vode Posle 5 minuta sadržina suda se potpuno rastvara i obra-zuje kiseli rastvor, koji sadrži u jednom litru 39.8 grama hlorovodonične kiseline i 35.6 grama fosforne kiseline.
Primer 5: Za konzerviranje zelenog sena svaki sloj sena se posipa kalciumformia-tom i prska rastvorom načinjenim po upu-stvima iz primera 1.
Primer 6: 4500 kg livadske trave, koja je smeštena u obojeni cementni silo, po-
Stojan za kiseline, prska se sa kiselim ras-tvorom dobivenim po upustvima iz primera 1. Seno se dobro gazi, tako da se ukloni vazduh, ko ji smeta konzerviranju. Čim se silo napuni, gornji se sloj pokriva sa nešto više kiselog rastvora i seno se dobro zatrpa ilovačom. Posle 8 nedelja pravi se proba, koja daje pH vrednost od 3.8, i masa sadrži 1.4% tečne kiseline,
0.3% sirčetne kiseline i nimalo butirične kiseline. Gubitak u hranljivim materijama ceni se na oko 8%, dok se u plastu sena ovaj gubitak ceni do 30%. Ovako konzervirano seno može se davati kao prvoklas-no sveže seno.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za konzerviranje svežeg se-
na (sveže stočne hrane), naznačen time, što se sveže seno dovodi u dodir sa vodenim rastvorom, ko ji se dobija reakcijom vode sa nekim fosfornim oksidom ili kloridom.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se fosforni oksid ili hlorid pakuje u zatvorene, zavarene ili zatopljene sudo-ve, koji se posle bušenja — i ako treba opterečavanja — stavljaju u vodu ili vodeni rastvor.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se soli mravlje kiseline i/ili soli’ sulfonske kiseline dodaju tečnosti za konzerviranje ili samom svežem senu.