KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 80 (3)
INDUSTRJSKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14865
I.	G. Farfcenindustrie Aktiengesellschaft Frankfurt a/M. Nemačka.
Obrtna cevasta peć za termičko dobijan;e magneziunm Prijava od 8 februara 1938.	•	Važi od 1 decembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 27 marta 1937 (Nemačka).
Već su predlagane peći veoma različitog izvođenja za termičko dobijanje magneziuma redukovanjem sirovina koje sadrže magnezije pomoću siliciuma, alu-miniuma i sličnih redukcionih materija koje ne daju nikakve gasovite oksidacione produkte. Ali kod svib ovih tipova peći postoji ipak nezgoda, da nisu podesne za izvođenje postupka u velikim tehničkim razmerama, i to stoga, što se naročiti us-lovi, pod kojima se postupak mora izvoditi, kod uvećanja uređaja javljaju kao °-težavajući za ovim uslovljene razmere. Za izvođenje postupka pri atmosferskom pritisku, t. j. u kakvoj vodonionoj atmosferi, većina materijala nije više pri uvećanju razmera peći dovoljno dorasla javljajućim se naprezanjima pri visokim redukcionim temperaturama. Ali ako se postupak izvodi pri odgovarajući nižim temperaturama uz upotrebu visokog vakuuma, to se do-bija zadatak, da se pojedini delovi uređaja izvode vakuumski nepropustljivo i da se takođe mešavina sirovina koja treba da se prerađuje i čvrsti reakcioni zaostatci kao i proizvedeni metal uvode u peći odnosno fizvode iz ove pomoću prepreka (ustave) ili da se na proizvoljan drugi način odvode, što naročito tada pričinjava znatne teškoće kod uređaja, kad se upotrebom kakve obrtne peći ili tome slično reakciona mešavinia tretoa da mešajući valja za vreme reakcije. U termotehnič-kom pogledu se izduženo izvedena peć us-led znatnih gubitaka zračenjem pokazuje kao nepovoljna. Takođe se grejan,e reak-cione mešavine zračećom toplotom, na-
ročito pomoću elemenata za zračenje toplote postavljenih u samoj peći, kod izduženog načina izvođenja suprotstavljaju znatne teškoće konstruktivne prirode.
Predmet pronalaska jeste peć za termičko proizvođenje magneziuma, čija sposobnost za rad odgovara velikotehni-čkim zahtevima, pri čemu se u njoj može na primer proizvoditi 250 i više kilograma miagneziuma na dan. U odnosu na priloženi nacrt, koji pokazuje u preseku jednu peć po pronalasku sa A je označen reakcioni prostor koji je izveden u vidu položenog cilindra, i čiji je prečnik jednak ili veći od dužine cilindra. Reakcioni prostor je ograničen kakvom keramičkom oblogom B koja dobro izoluje toplotu. Unošenje reakcione mešavine i iznošenje čvrstih reiakcionih zaostataka se vrši kroz zajednički otvor C, koji je po pronalasku raspoređen u sredini ose reakcionog prostora, ali tengencijalno prema njegovom obimu i prema unutrašnjosti peći se lev-kasto proširuje. Tagencijalni raspored u-laznog i izlaznog otvora ima jedanput korist, da se uvođeni materijal pri stupanju u peć u stalnoj struji prevodi u njegovu normalnu putanju kretanja obrtanjem peći, a to je korist, koja se isto tako postiže za iznošenje reakcionog zaostatka u suprotnom smeru. Ali ona dalje omogućuje, da se kružni segmenat podnožnog dela konusa levka primakne blizu ka osi reakcionog prostora i da se tako smanji neuravnoteženi obrtni momenat levka za napajanje.
Prvenstveno se grejanje reakcionog'
Din. 10.—
materijala vrši pomoću u, odnosno skoro u osi peći postavljenih po sebi poznatih elemenata D za zračenje toplote; ovaj je raspored moguć jedanput usled zbijenog oblika reakcionog prostora, koji dopušta upotrebu slobodno nosečih elemenata za zračenje, a zatim i usled tangencijalnog dovođenja reaikcione mešavine, koje čini nemogućim oštećenje elemenata za zračenje toplote dovođenom čvrstom reakcio-nom mešaivinom.
Odvođenje pri reakciji razvijenih magneziumovih para se vrši u osi peći kroz otvor E, koji se po pronalasku održava tesnim, da hi se omogućilo što je moguće dalekosežnije toplotno zaklanjanje k'ondenzacionog prostora od reakcionog prostora. Pare dospevaju tada u konden-zacioni prostor F srazmerno velikih razmera, koji je izveden kao u osi peći postavljeni cilindar koji se može hladiti i gre-jati. Na njegovom od reakcionog prostora dalje okrenutom kraju Ima kondenzacioni prostor otvor G za ispuštanje i dalje, podesno isto tako u aksijalnom rasporedu, cev H za vakuum.
Kao materijal za kondenzacioni prostor keramički materijal usled opasnosti kakve reakcije proizvedenog magneziuma sa sastavnim dalovima ovoga kao i usled opasnosti od razaranja fuga vrelim ma-gneziumom ne dolazi u obzir. Pošto kao materijal za ovo preostaje samo metal, to ovaj mora 'Odgovarati zahtev«, da je pri temperaturam koje dolaze u obzir vakuumski nepropustljiv i tafcođe napropustljiv za vodoniik i da se ne nagriza stopljenim magneziumom. Iz poslednjeg razloga se odmah isključuju inače, kao u toploti postojane poznate gvozdene legure koje sadrže nikla. Većina tada još zaostalih u toploti postojanih legura ipak nisu nepropustljive za vodonik, odnosno nisu vakuumski nepropustljive. Ipak je nađeno, da legure gvožđa i hroma sa približno 5—30%, prvenstveno 6—8% hroma, koje u datom slučaju radi smanjenja obrazovanja zgoretine mogu još sadržati siiliciuima u količinama od 0,5-—1% i/ili alumintuma u koHolna/ma od 0,7—2%, koje su ovde postojećim zahtevima potpuno dorasle.
Prvenstveno se kondenzovanje magne-ziiuma vrši, najpre u čvrst oblik pomoću odgovarajućeg hlađenja zidova komdenza-cionog prostora, posle čega se u nastavku za vreme zastoja peći u cilju pražnjenja i punjenja, uz dovođenje vodonika kroz cev H za vakuum, kondenzacioni prostor greje do preko tačke topljenja magneziutma, tako, da se magnezium može ispuštati tečan. U cilju grejanja Ikondenzacionog prostora je ovaj okružen grejnom spiralom J. On dalje u cilju smanjenja toplotnog zračenja ima poklopac K, koji je snabdeven ventil-nim krilima L za postizanje bržeg dejstva hlađenja ju konden zaci onom stupnju.
Patentni zahtevi:
1.	) Obrtna peć za termičko dobijanje magneziuma, naznačena time, što ima cilindrični reakcioni prostor (A), čiji je prečnik bar jednak njegovoj dužini, i koji u sredim svoga podužnog pružanja, ali tangencijalno raspoređeno, ima otvor (C) za dovođenje reakcione mešavine i za iznošenje čvrstih reakcionih zaostataka.
2.	) Obrtna peć po zahtevu 1, naznačena time, što je otvor (C) za unošenje i iznošenje prema unutrašnjosti peći levka-sto proširen, pri čemu je kružni segmenat podnožnog dela levka primaknut blizu ka osi peći.
3.	) Obrtna peć po zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što ima slobodno noseće elemente za zračenje toplote, koji su raspoređeni u ili blizu ose peći.
4.	) Obrtna peć po jednom od pret-hcdnih zahteva, naznačena time, što uma aksijalno raspoređeni kondenzaciom prostor (F) koji se može grejati i hladiti, i koji se sa reakcionim prostorom nalazi u vezi pomoću aksijalnog otvora (E) maloga prečnika.
5.	) Obrtna peć po jednom od prethodnih zahteva, naznačena time, što ima kondenzacioni prostor, čiji se zid sastoji iz po sebi poznatih legura gvožda i hroma bez nikla koje su postojane prema obrazovanju zgoretine, sa približno 5—30% Cr, prvenstveno 6—8% Cr.
Ađ pat. br. H865
a/z
SS