KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 87.
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 juna 1934.
PATENTNI SPIS BR. 10939
Schubert Viktor, poslovođa, Wien, Austrija.
Postupak i oruđe za obrazovanje i štemovanje glava čepova.
Prijava od 26 januara 1933.	Važi od 1 decembra 1933.
Traženo pravo prvenstva od 24 maja 1932 (Mađarska).
Poznato je da je glava čepova u vatri-šnoj kutiji izložena prilično brzom nagri-zanju od strane vatrišnih gasova. Poluna-grižene glave čepova su do sada mogle još tako pomoću odgovarajućih oruđa biti do-terivane, da su isti po nuždi mogli još neko izvesno vreme trajati: ali ako je čep bio u takvoj meri nogrižen, da materijal istoga nije bio dovoljan za zadovoljavajuće doterivanje, to je ceo čep morao biti izbačen i sa znatnim utroškom u radu i u materijalu biti potpuno zamenjen.
Po ovom postupku biva omogućeno obnavljanje glave čepa u svima slučajevima — i po nekoliko puta — time, što se za novo izvođenje, odnosno za novo obrazovanje glave uzima materijal samog ugrađenog čepa.
Za izvođenje ovog postupka obnavljanja biva upotrebljeno oruđe, koje se odlikuje time, što je njegova konkavna strana snabdevena rebrima koja su povijena odgovarajući svodu glave čepa, i što u sredini strči u vidu trna kupasti šiljak. Ako se ovo oruđe — koje se prvenstveno pri-menjuje u čekiću koji radi pomoću sabijenog vazduha, ali može biti primenjivan i ručni čekić — izloži udarcima čekića to kupasti vrh čekića u vidu trna biva utisnut u rupu čepa; pošto je osnova kupastog vrha izvedena većom od rupe čepa, to pri prodiranju ovog vrha u vidu trna u rupu čepa, materijal biva od unutrašnje površi-
ne rupe tako istiskivan prema gore, da isti stupa na mesto izjedenog materijala čepove glave, i omogućuje obrazovanje nove glave. Pomoću odgovarajuće izmene osnove kupastog vrha, odnosno dužine vrha, u vidu trna, oruđa, biva omogućeno ponavljanje ovog postupka i tako dobija-nje potrebnog materijala za novo obrazovanje glave, i po nekoliko puta.
Jedan oblik izvođenja takvog oruđa je radi primera pokazan u sl. 1 u osnom preseku, u si. 2 u izgledu sa strane i u si. 3 u izgledu odozdo. Na kraju drške a se nalazi glava b oruđa čija konkavna radna površina u ovom slučaju ima četiri radijalna rebra c, koja su odgovarajući svodu glave povijena i između kojih leže udubljenja d. U sredini se nalazi kupasti vrh e, čija je osnova veća od rupe f čepa g, koji je u si. 1 isto tako pokazan u preseku. Na spolj-nim krajevima rebara c mogu biti izvedene ivice h u vidu kružnih lukova.
Kad se oruđe stavi na glavu čepa i kad se po njemu izvedu udarci čekićem, to kupasti vrh e prodire u rupu f čepa i malo razmiče kraj rupe, pri čemu materijal čepa biva potiskivan prema zidu rupe i kot-lovskog lima k. Kad najzad rebra c dospu u dodir sa glavom 1 čepa, i ako se oruđe za vreme dok biva pogađano udarcima čekića, postupno obrće oko svoje sopstvene •ose, to glava 1 čepa biva sabijana prema kotlovskom limu k i ovim, kako na donjoj
Din. 10.
površini glave čepa tako i u zavrtanjskoj rupi i kotlovskog lima k, biva izvedena zaptivenost čepa.
Kupasti vrh e se dakle ne stara samo o tome, da rupa f čepa ne bude stučena, nego jednovremeno izvodi i zaptivenost za-vrtanjskog dela čepa u zavrtanjskoj rupi i kotlovskog lima.
Pri dužoj upotrebi, kao što je poznato, glava 1 čepa biva izedena i postoji opasnost, da takav čep više ne drži zaptiveno. Jedan takav čep bez glave je pretstavljen u si. 4. Ako sad u rupu čepa bude utisnut srazmerno duže izveden kupasti vrh e jednog takvog oruđa, to materijal čepa biva sabijan ne samo prema zidu rupe i kotlovskog lima, nego i upolje, suprotno prema radnoj površini oruđa, tako, da se diže napolje preko spoljne površine kotlovskog lima k, kao što je naznačeno crtasto-tač-kastom linijom u si. 4. Dakle se nova glava obrazuje iz materijala, koji je istisnut iz zavrtanjskog dela čepa, i ovaj materijal biva pomoću rebara oruđa potiskivan prema spoljnoj površini kotlovskog lima k. Na ovaj način čep biva ponovo na veoma potpun način zaptiven.
Za ručni rad oruđe može odgovarajući biti uprošćeno time, što, kao što pokazuje si. 5, osim konusnog vrha m biva na pri-
mer izvedeno samo jedno povijeno rebro n na jednostrano konkavnoj radnoj površini oruđa.
U gradivnom pogledu može oruđe po pronalasku u koliko se odnosi na oblik rebara i između ovih ležečih udubljenja, do-bijati raznovrsne oblike koji su različiti od oblika koji su radi primera pretstavljeni na nacrtu.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za obnavljanje glava čepova, naznačen time, što materijal iz unutarnje površine rupe biva pomoću kakvog oruđa potiskivan prema gore i biva dovođen do izdizanja napolje, posle čega, iz tako doibvenog materijala, biva obrazovana nova glava.
2.	Oruđe za izvođenje postupka po za-htevu 1, naznačeno time, što je njegova radna površina snabdevena kupastim vrhom (e) koji strči u vidu trna, i čiji je osnovni presek veći no čista šupljina rupe (f) čepa.
3.	Oruđe za obrazovanje i štemovanje čepovih glava i t. si. po zahtevu 2, naznačeno time, što je konkavna radna površina oruđa snabdevena jednim ili više rebara (c) čija je povijenost izvedena odgovarajući obliku čepove glave.
Fig.-/
,A
fr
J'
Ad patent broj 10939
r
fyy~fr3
A	—		\
			
V-			

r

fig. 5
Wt
|yr-
■ ;
*v -

, u.
;
i
;
^j *

•<*r
>-x. j

v^-.v .

, .	.y.
'.S
*»

r-mt-""	/■'Vi,..',- ^
m
y *• •	■ .<

T'''	•,»
_ , ?:> •,; -
r'-	.
•5
■ -V ,
I
• ^ i I
y'"A
■M '
r 'i'
v»*>	•
N.
»•/
"l ’V?:;"
•v -fc
t' ?•
V;

*
Y3
»•'- f-1
: /«'
*
:	: f’-
( ■	' '""ir