Izhaja prve dni v mesec*. — Izlazi prvih dana is mjesec* Излази првих дана у мјесецу. — Posamezna štev.
2 Din. — Pojedini broj 2 Din. — Поједини број 2 Дин. — Redakcija i administracija u Ljubljani, Dunajska cesta br. 58.
— Letna naročnina 24 Din. — Godišnja pretplata 24 Din. — Годишња прет-плата 24Дин. — Редакција и администра-ција у Љубљани, Дунајска цеста бр. 58. — Odgovorni urednik Ivan Cek.
СТРОЈНИ ДОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊA ЛОЖАЧД ДРЖ. ЖЕЛЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ.
STROJNI LOŽAČ
GLASILO UDRUŽtNJA LOŽAČA DRŽ. ŽELEZNICA U BEOGRADU
Železniške nesreče.
Že od nekdaj pavijo, da stojijo železničarji z eno nogo v ječi z drugo v grobu. To velja še v posebni meri za strojno osobje. Na strojnem osobju je, da z hajvečjo pozornostjo opazuje progo, hkrati mora streči stroju in tako koncentrirati svojo pozornost na dva kraja. Če pa pride do kake nesreče, je tisti, ki je najbolj spredaj, najbližji nevarnosti.
Zato ni čudno, če zlasti strojno osobje z zanimanjem in s strahom zasleduje vesti o železniških nesrečah, ki jih prinašajo novine že skoro vsak dan. Saj ne mine skoraj dan, da se ne bi na tem ali onem koncu sveta pripetila kaka nesreča, posebno pa se v zadnjem času množe v naši domovini. Venomer se slišijo novice, da je vlak skočil s tira, da je vlak zavozil na drug vlak v postaji, da sta vlaka trčila skupaj na odprti progi itd. Pri tem je v nevarnosti življenje ne samo uslužbencev nego tudi potnikov, mnogokrat se zaznamujejo človeške žrtve, da ne govorimo o materielni škodi, ki gre v milijone.
Pred nedavnim sta plačala dva naša člana svojo vestnost v službi z življenjem. Posebno tragičen je bil slučaj, ki se je pripetil našemu tovarišu Nikoli Lovriču iz Bosne, ki je umrl za groznimi opeklinami, ki jih je dobil ob priliki trčenja vlakov na odprti progi.
Vse to nam daje povod za razmišljanje o vzrokih in posledicah takih nesreč. Kar se tiče poslednjih, zadenejo v prvi vrsti one nesrečneže, ki so zraven, pa tudi državo, ki ima ogromno škodo na materijalu in na odškodninah. Neipbsredno pa so prizadeti vsi železničarji, zlasti strojno osobje. Kdo naj se še napoti z veseljem v službo, če ni-
koli ne ve, kje ga čaka nesreča, ko vidi, da ves železniški aparat ne funkcijonira tako, kakor bi moral? Kako naj še vestno vrši svojo službo?
Res so se dogajale železniške nesreče vedno, odkar železnice sploh obstojajo. To je tudi kolikor toliko neizogibno. Ampak v takem obsegu kot se sedaj dogajajo, je že preveč. Včasih je. biia železniška nesreča prvovrstna senzacija, o kateri se je na dolgo in široko razpravljalo, danes je to že vsakdanja reč, ki se o njej komaj splača govoriti. In vendar pravijo, da napredujemo tudi pri železnici v vsakem oziru, da se uvajajo najnovejši izsledki v tehnični vedi, da se uporabljajo najmodernejša varnostna sredstva in kar je še takih lepih stvari. In vse to nič ne pomaga! Odkod se jemljejo tedaj te nesreče?
Pri vsakem maleru, ki se pripeti na železnici, poiščejo krivca. Brez krivca seveda ni nobenega zakrivljenega dejanja. Iščejo torej in najdejo krivca. Včasih je vsa stvar vkljub svoji tragičnosti precej smešna; kajti naposled se najde »krivecv, ubog revček, ki se morda ne zna zagovarjali in se zagovori in ki mora kakor tisti svetopisemski kozel vzeti vse tuje grehe nase.
Če bi pa premotrili celo stvar nekoliko globlje, bi prišli do vso drugačnih rezultatov in bi našli povsem drage krivce. Formalno res zakrivi ta ali oni nerodnež kako malo napako, ki ima pri občutljivem organizmu kot je železniški promet včasih usodepolne posledice. V resnici je pa stvar drugača. Pred vsem moramo ugotoviti, da železniško uslužbenstvo danes ni več ono kot je bilo nekdaj. Deloma ni več tiste iz vežbanosti kot je bila včasih, deloma ni
več tiste vestnosti v vršenju službe. Vse to so žalostne posledice razmer, v katerih živimo iu ki niso zagrešene od spodaj temveč od zgoraj. V vseh povojnih letih se ni živelo ampak životarilo. In to še dandanes. Dohodki niso nikoli dohajali draginje in vsa energija uslužbencev še je izčrpavala in se izčrpava v krutem boju za obstanek. — Kako naj opravlja prometni uradnik vestno svojo službo, če se pa ne more S svojimi bornimi dohodki, ne dostojno ali primerno, temveč niti za silo preživljati? In samo majhna napaka z njegove strani zadostuje, pa je v nevarnosti in nesreči toliko in toliko življenj in zraste ogromna materialna škoda. Kako naj bo uslužbenec z dušo in srcem pri svojem poslu, ko mora neprestano misliti na to, kako bo s svojo pičlo plačico prehranil svojo družino, vzgojil in izšolal svoje otroke? Niso to samo vsakdanja tarnanja iz navade. Vedno znova in znova je treba opozarjati na razliko med nekdaj in sedaj. Ni bilo tudi včasih sijajno. Ampak človek je vedel, kaj mu pritiče in kar je zaslužil, je v redu prejemal. Danes ne samo, da nikoli ne veš, koliko boš prejel, tudi ne veš, kdaj ti bodo že zasluženo odšteli. To je nerednost, ki prihaja od zgoraj in ki se jo je nekaj časa trpelo z upanjem na boljše dni, če pa traja že leta in leta, potem že preseda. Vsesplošna nezadovoljnost jle potem prav tako razumljiva, kakor iz nje izvirajoča površnost in nevestnost.
Poglavje zase tvori material. 0 tem se je že mnogo govorilo, pa še vse premalo. Proge so še vedno v slabem stanju. Dela se in popravlja, ampak stvar napreduje počasi. Gorivo za lokomotive je še vedno slabo in najslabše. Pa pride zahteva, da je treba na slabi progi, s pomanjkljivim materialom voziti z gotovo določeno brzino.
Seveda se potem ni čuditi, če vlaki iztirijo; na:obe prej bi s.y bilo treba čuditi, da se to ne dogaja še bolj pogostoma. !n kako mora biti pri srcu človeku, ki je vedno na stroju in visi s s’ci:n na njem, ko vidi, kako mu se pred očim kvari s slabim premogom? Pravijo, da je dober angleški premog drag. Seveda domači, do ene peline s kamenjem in blatom pomešani je cenejši. Nič ne de, če potem od časa do časa zbijejo razne afere in aferice na dan. In če gre pri tem celokupni lokomotivni park v par mesecih k vragu, malenkost, samo da je zarade! Ali se more zahtevati, da bodi hlapec boljši in bolj vesten od gospodarja?
Zlo prihaja od zgoraj. V vrhovih, ki so daleč naokrog vsem vidni, naj se napravi red. Manj sprememb na vodilnih mestih, manj pomočnikov raznih direktorjev, generalnih direktorjev, ministrov itd., od katerih ima vsak svoje poglede na službo, če jih sploh ima in svoj program in ki se ž njimi vred vsake kvatre menjavajo, in več doslednosti in reda v upravo, pa bo vse to ugodno vplivalo na podrejeno uslužbenstvo; predvsem pa ne samo izglasovati zakone, ampak tudi držati se jih, in za poštetto delo pošteno plačilo, pa bo marsikaj boljše in tudi železniških nesreč bo manj!
Ca нашег конгреса.
(Наставак.)
Због тога оиозвали смо наше по-зиве и тако сви су се ложачи одазвали по својим застушшдпма позиву београдских другова.
Казали смо већ, да су upe конгреса ностојала три удружења. Свако je удру-жење наравски имало своја иравила и свој делокруг. Кад смо у ЈБубљани осни-.вали и основали наше Удружење, заузе-ли смо гледиште, да треба наше Удру-жење да се нрошири на читаву државу. У том смислу била су израђена и наша правила. Једнако гледиште заузели су београдски другови, кад су покренули своје Удружење, док су се Сарајлије ограничили на Ерцегбосну. Прво иита-ње, које je требало да се реши, била су дакле јединствена правила те седиште централе. Уверили смо се, да су правила сличила једна другим. да су били про-грами о раду удружења исти, да су би-ли циљеви, које су ноставила поједина удру?кења. једнаки. Због тога нису пра-вила чинила никаквих потешкоћа, него закључено je, да се оснује јединствено удружење за читаву државу са прави-лима, која су деломице удешена у току конгреса. Питање седшпта дентра.ле ре-
шило се тако. да буде централа у Бео-граду. За сад могло се биратп једино пз-међу ЈБубљане и Београда. Но будући да je Љубљана и сувише одаљена од цен-тралних области, т. ј. од Генералне дд-рекдије и Министарства Саобраћаја, са којима he наша Централа требати да има највкше додира, то je било одлучено, да буде седшдте Централе у Београду. Основане су докрајинске додружниде са покрајинским управама na седиштима дојединих дирекција са делокругом, koju су имала досада поједина удружења. Одредио се и принос за Централу и за-дртао се њезин делокруг. ИзабраД je он-да централни одбор са задаћом. да из-веде закључк'е конгреса гледе спроведбе наше организације и крупних литања која су сада на дневном реду и на који-ма су нарочито заинтересовани ложачи.
Ha копгресу били су застуиани ло-жачи из свију покрајина наше земље. такођер из оних, где до сада нису још постојале организадије ложача држав-них железпида.
Надамо се да смо тим нашим радом учинили велик корак уналред ка npo-ширењу те усавршавању наше органи-зације и тиме ка иобол>шању нашег ета-ња. Hanin другови могу бити уверени. да водство нашег удружења не дродусти ни једну прилику, да се 'заштите инте-реси нашег сталежа. Радили смо и ради-ћемо и у будуће све док со стање нашег стален?а не побољша те да се наше ка-тегорији даде ono место. на које пма нотпуно п])аво. Ha конгресу примљена je ресолуција, у коју су унетени напш нај-хитдији захтеви u која би одмах предата Генералној Дирекдији и Министарству Саобраћаја.
Записник конгреса
који се je вршио у данима 25., 26. и 27. октобра у Београду.
(Доносимо задисник у скрћеном обиму.)
Ложачи из свију. крајева наше др-жаве заступани су по делегатима, При-сутан je и частни члан помоћних дирек-тора г. Димитрије Наумовић. Конгрес je сазвало >'дружен»(‘ ложача у Београду.
Точдо у о часова отвара друг пред-седник београдског Удружења конгресте иоздрави све присутне другове. Одреди се онда ддевни ред конгреса:	1. Избор
предоедотва конгреса; ‘2. Примање пра-вила; 3. Избор дентралног одбора; 4. Са-мосталди предлози; 5. Одређеље домоћи за сахрану; 6. Одређење чланарине; 7. Одређење придоса Централи: 8. Евепту-алности.
1.	Председником конгреса би изабран једногласно друг Милу.тин Николић (Бе-оград), поддредседником друг Иван Чех (Љубљана), заиисникаром друг ЈБуби-ша Милић (Београд).
2.	Код друге тачке дневног реда пред-лаже друг председник, нека се већ уна-пред одреди седиште Централе и нека ! буде у Београду седиште Ц-ттрал' . . Развила се о овом дредлогу већа дебата, i у којој су особито делегати из Словенач-ке истидали ,да нису они нипошто npo-тив тога — али да треба upe примити иравила. С овдм мнењем сагласио се и помОћник директоора r. Наумовић. i;ojn , ! je n саветовао, нека се дзабере од сваког удружења no једаи делегат и овако ство- i pena комисија нека се споразуме о пра-вилима, Једногласно прима се овај сав-јет те одмах изабере комисија.
Од ове комисије дрегледана и пред- I лажена ирагила усвојио je конгрес те i онда изабрао Београд као седиште Цен-трале.
3.	Нзабран je следећи одбор:
Harnu дредседник г. Димитрије Нау-Monnh. помоћник директора држ. жел. (Суботица); председник:	друг Милутип
Николић (Београд):	l. подпредседник:
друл Иван Чех (ЈНубљана), 2. подпред-: друг Пера Ђукадовић (Сарајево); ceiipe-тар: r. Љубиша Ј. Милић (Београд); за-меник секретара:	друг Трифун Марко-
вић (Београд); благајник друг Милан Марковић (Београд); заменик благаојни-ка: друг Јордан ЈованбВић (Београд); од-борници: друг Светозар Давидовић (Бео-гра), ЈБубомир Димитријевић (Београд), Владимир Ђорђевић (Београд), Драго-љуб Нетровић (Београд). Јакоб Фистрдп (Марибор). Павао Дојчић (Загреб), Анте Божић (Сарајево), Радован Исаковпћ (Суботица), Миледко Гајић (Скоиље); за-меники одборника: друг Ждга Познано-вић (Београд), Антон Paraj (ЈБубљана), Владимир Ђирић (Сарајево), Иван Шпп-дер (Суботица); надзорни одбор: Милета РадосаввевнК (Београд). Целар Франд (ЈБубљапа). Мијо Крофлин (Загреб), Не-зив Лолић (Сарајево). Мијо Бачлија (Су-ботица), Плија Ристић (Скопље).
4.	Код ове точке говорили су разни делегатМ. a предолози свију твих кулми-нирали су у жељи, да би водство Удру-жења свим снагама радило na томе. да се ложачима побољпта њих тешки поло-жај. —
Делегат из Винковаца предлаже. не-ка Удружење посредује. како би се регу-лисали сви они ложачи, којп су осташ -ли све своје снаге код жблезниде a који јоште нису регулисанд, премда врше сво-
jv елужбу неморно и више од neniajci година.
Друг из Сарајева жели, да Удруже-ње нешто учини, како би и ложачп кз Ерцегбосне могли полагати испите, јер у свим осталим покрајинама постоје ис-иитани — ложачн. само их Босна и Хвр-цеговина не позиа. Предлаже онда n да Удружење поередује, како би и нере-гулисани другови ималп једнака права као регулисани. — Друг Чех објашњава, да je Удружење ложача у Љубљани ви-uic иута пбсредовало у стварима, које додирају интересе свију ложача. те na-браја потанкости, међу тиме и оирав-дане захтеве нерегулисаних другова. — Истиче, да буде треба свом одлучношћу тражнтп. да се нам и збиља даду сва no закону већ признана права,
Другови из Загреба нредлажу, нека Удружење поврене все потребно, Ј;ако би се ослободило ложаче оног дјела, ко-,јег no проиисима нису ду жнини да раде (н. ир. опрема машина у Винковцима) и нека се пуша постићи и бољу километра-жу n премију оним ложачима, који' возе парним котловима na брзим и експрес-ним возовима.
Другови из Скопља предлажу, нека се прибори службено одело, које нам припада према пописима.
Свим овим предлозима и жељама до-дао je друг иредседник обширно објат-њење, што je све урадио досада заједно еа другом Чехом из Словеначке, у којим случајевима су интервенирали код гене-ралне Дирекције n тсод Министарства Саобраћаја. — Обећава, да he покренути
све iiiTo je потребно у смислу поднетих предлога. Напомене јоште, што и како су уредили приликом објаве нацрта новог закона.
Друг Николић заузимље се за, то. Kano бп били предложачи преведени боље како се дешавало ово вечипом до сада.
Друг Бакшић објашњава у- својим извајањпма случај гледе чишћења ма-шина. Наглашава, како би морао да бу-де сваки ложач свестан тога, што све мора и iiiTo сме радитн код машина n што не сме и ne треба да учшш. Због Tora потребно on било, да би сваки ложач бар прилично иознао one прописе, како би се могао. да равиа no њима.
Другови из Брода жале се над веома тешким положајем ложача у Броду, Kojima се налажу веома велике и неправе-дне казне.
о. Прима се правилнш; гледе помо-ћи за сахрану и гледе нодпоре.
Одреди се, да износи помоћ за сахра-ну у случају смрти члана 1500 Дин, исто за жену. У случају смрти детета одреди се tiOMOh 300 Дин. Свака ио.крајинска уирава има да сама одреди нацрт за no-дељивање подпора.
(i. Одреди се, да као чланарину плача сваки, 15 Дхш месечно.
Упис износи такођер 15 Дин. Кушаће се. да се постигне то — како би се ова чланарина одузимала код благајне.
7. Одреди с.е npiraoc, којега мора да Добије Централа од иоједшшх покрајин-ских Удружења. Свака покрајинска по-дружпица има доа илати Централи 30%
од плаћене члапарипе. Ипак овај иро-цент није фиксан те he се у пуждн пови-сити илп пак снизвтп. Закључено би n. да даду поједине покрајинске управе Централи предујме no 1000 Дип. који ће се одрачунати од 30% првноса.
н. Код евентуалија дебатира се нај-пре о гласнику Удружења, о његовом имену. крају, где има дао излази, о фор-мату итд.
Усвојио je пак конгрес нредлог. да јчора свака нокрајинска управа што upe да јавп нерегулиране ложаче, како би Централа могла интервенирати код на-длеж 11 и х области.
Изабере се онда комиеија са задаћом, да састави ресолуцију, која he се преда-ти Министарству Саобраћаја и Генерал-ној Дирекцији.
Кад се усвојила резолуција n су сви говорници подали своја мнења закључио je друг председник Николјћ конгрес, по-зивајући све присутне другове, да раде у будуће устрајно за Удружење, како би могло ово: да њима успешно потпомаже.
Iz Upravnega odbora ljubljanske oblastne uprave.
Tekom obstoja našega društva smo imeli že pet smrtnih slučajev. Sicer o smrti ni niti veselo niti prijetno govoriti, ampak dokler smo živi, moramo imeti v mislih tudi take slučaje, ki jim nihče ne uteče.
Za slučaj smrti je predvidena posmrtnina. Običaj je tudi, da se ukrene od strani
Alkohol in služba.
Moramo spregovoriti besedo, dve, o alkoholizmu in kar je ž njim v zvezi.
O škodljivih ali koristnih vplivih alkohola na človeški organizem se je že mnogo razpravljalo in se še bo. Precej enodušna sodba vseh v to poklicanih činiteljev je, da je čezmerno uživanje opojnih (pijač za človeško zdravje skrajno škodljivo, kar lahko n vidi vsak še tako preprost laik, če si le ogleda kakega pijanca. Pa o tem ne bomo govorili, ker so drugi v to bolj poklicani.
Nas zanima predvsem alkohol v zvezi z našo službo. Tozadevni predpisi so vsem hašim članom dovolj znani, tako da o tem ni treba zgubljati besed. In vendar se dogajajo slučaji, da se ti predpisi včasih kršijo. Priznati moramo, da so to le redke in heznatne izjeme, kar bodi ogromni večini hašega članstva na čast kar tukaj pribito, dobijo se pa le še poedinci, ki ne morejo trpeti, če se ga ne nalukajo. Mi se zaradi redkih izjem ne bi razburjali, če bi za-
dele posledice samo njih. Proces ob takih prilikah je znan. Toliko in toliko dinarjev globe in odtegnitev od vožnje za daljšo in krajšo dobo. Ampak ne ostane samo pri tem. Zgodi se, da je treba v tsj ali oni stvari za koga intervenirati. Pa dobi človek pod nos: Pijanec je, ali (pa: povejte svojim ljudem naj rajši manj pijejo. Takih in podobnih očitkov je slišati marsikdaj. Sklenilo se je že, da v slučajih pijanosti пг bo nobenih posredovanj in zagovorov, tega smo se držali in se bomo držali tudi za naprej. Želeli bi pa, da se nam ne bi smelo tudi ob drugih prilikah kaj takega očitati. Zakaj bi moralo zaradi enega krivičnika trpeti devet-indevtdeset pravičnikov? Početje tistih maloštevilnih nesrečnežev ni niti kolegialno niti socialno, to naj uvažujejo! Vsled znane človeške slabosti ali zlobe, ki iz muhe napravi konja, ali pa od sredinca sklepa na splošnost, mora potem trpeti ugled celote, celega stanu.
Tisti, ki se jih tiče, naj pomislijo, da je naša služba nadvse naporna in kočljiva.
Pa tudi združena z odgovornostjo. Zato zahteva celega moža s treznimi možgani. — Samo trezen človk lahko ekonomično razpolaga s svojimi silami in obrača potrebno pozornost na ono, kar treba. Zato so predpisi, ki zahtevajo treznost v službi, na mestu, in kazni, tudi najstrožje, za one, ki te predpise kršijo, potrebne.
Izven službe je seveda vsakdo gospodar svojega prostega časa in denarja, kolikor ga ima. V kolikor se komu zdi potrebno, da se omamlja z alkoholom, svobodno, dasi tega ne bi noben pameten človek priporočal. Samo paziti mora, da ne pride v službo — omamljen! Tedaj ni sposoben za službo. In pomniti je, da je prost čas namenjen vsaj tudi, če že ne predvsem, odpočitku. Kolikor bi pa prostega časa pre-ostajalo, in dobro je, če ga kaj preostaje, se ga prav lahko porabi na pametnejši način kot je posedanje po raznih krčmah itd.
Napisali smo te vrstice z namenom, da koristimo tistim, ki se jih tičejo, ž njimi vred pa celoti.
odbora vse potrebno, da se pozovejo člani k udeležbi pri pogrebu in podobno.
Zato pa mora odbor za tak slučaj pravočasno zvedeti. V naših krogih ni denarja nikoli preveč pri hiši. Iz tega razloga se je tudi ustanovila in določila posmrtnina. Za take prilike pa velja rek, da dvakrat da, kdor hitro da. Torej čimpreje obvestiti odbor. Pa tudi svoje žene in ostale družinske člane naj vsakdo pouči, kaj jim je storiti, če se njemu pripeti, da mora odriniti na oni svet. Potem se ne bo dogajalo, kar se je že, da pride kdo v zadnjem trenotku pa pravi: je tako in tako. Zadnji trenutek se ne more nič več ukreniti.
Vse to in še drugo je bilo že ponovno povedano in razjasnjeno na naših sejah in sestankih, pa kaj, ko nekaterih nikoli zraven mi. Ni dovolj plačati članarino, malo več zanimanja za našo stvar je treba tudi pokazati in se včasih sam prikazati! Malo več zanimanja, agilnosti in aktivnosti!
Preminuo.
Svršetkom decembra prošle godine sudarila su u Bosni između Travnika i Laš-ve voza i tom prilikom poginio je strahovite smrti naš drug Niko Lovrenović. Jadnik bas je ložio vatru te ga je vatra zbog sudara svega opalila. U strašnim mukama preminuo je nakon nekoliko vremena.
Pcčivši nije bio u godišnjoj plati zbog čega se njegova porodica nalazi u najvećoj bedi. Ostavio je šestero nezbrinute dece, koja uzalud čekaju, da će imi otac doneti najpotrebnije. Obraća se zbog toga naša pokrajinska uprava u Sarajevu svim ostalim upravama molbom, neka pozovu svoje članove, da pomognu prema svojim prilikama nastradoloj porodici.
Pozivamo članove, da se svi odzovu ovoj molbi. Pokazat će time drugarsku solidarnost u nevolji, izvršit će socialno delo i osušit će mnoge suze.
Koncem decembra m. 1. sta v Bosni med postajama Travnik in Lašva trčila skupaj vlaka, pri kateri priliki je na grozen način prišel ob življenje naš tovariš Niko Lovrenović. Revež je prav v tistem trenutku nalagal na ogenj in ga je ogenj, ki je vsled sunka bruhnil iz peči, vsega obžgal. V nečloveških mukah je čez nekaj časa izdihnil.
Pokojni še ni bil nastavljen, vsled česar se nahaja njegova družina v največji bedi. Zapustil je šestero nepreskrbljenih otrok, ki zaman čakajo, da bi jim oče preskrbel najnujnejše. Vsled tega se je obrnila naša pokrajinska podružnica v Sarajevu na vse ostale podružnice s prošnjo,
naj pozovejo svoje članstvo, da priskočijo po svojih skromnih močeh težko prizadeti rodbini na pomoč.
Pozivamo članstvo, da se tej prošnji polnoštevilno odzove. S tem bodo pokazali tovariško solidarnost v nesreči, izvršili bodo socijalno dejanje in otrli marsikatero solzo!
Свршетком децембра ирошле године сударила су у Босни између Травника и Лашве воза и том приликом погинуо je етраховите смрти наш друг Нико Ловре-новић. Јадник баш je ложио ватру те га je ватра због удара свега опалила. У страпшим мукама преминуо je након не-колико времеиа.
Почивцш није био у годишњој нлати због чега се његова пороодица налази у највећој беди. Оставио je шестеро незбри-нуте деце, noja узалуд чекају, да he им отац донети најпотребније. Обраћа се због тога nama нокрајинска управа у Са-рајеву свим осталим управама молбом, иека позову 'своје чланове, да помбгну према cBojiiM приликама настрадалој ло-родици.
Позивамо чланове, да се сви одзову овој молби. Показат he тиме другарску солидарност у невољи, извршит he сопи-ално дело it осушит ће многе сузе.
Преминуо.
Члан Обласне Управе Удружења Ло-жача у Београду Сава Николић, ложач ложионице Београд нреминуо je 23. 11. 1925. нод., прегажен на несретан случај од стране воза, и оставивши своју iropo-дицу да се пате јер je био дневничар.
Овиом путем иајављујемо породици искрено саучеитће.
Централна Управа.
ZAHVALE.
Iz zadnje številke je pomotoma izostala sledeča zahvala:
Podpisani se tem potom najiskrenije zahvaljujem tovarišem kurjačem iz podružnice Novo mesto za naklonjeno mi podporo ob priliki neopravičene odstavitve od službe, ko sem bil financielno zelo oškodovan.
Obenem se tudi zahvaljujem gg. strojevodjem v Novemmestu za socialno sočutje do mene oziroma do kurjačev, ki so ga pokazali s tem, da so mi tudi oni podelili ob tej priliki podporo.
Zato se vsem tovarišem kurjačem in gospodom strojevodjami v Novem mestu najsrčnejše zahvaljujem. šetina Alojzij.
kurjač v Novem mestu
Podpisani Cankar Franc, kurjač kurilnice Ljubljana I se tem potom najtopleje zahvaljujem Oblastni Upravi Ljubljana za nakazano mi bolniško podporo v znesku 500.— Din (petsto dinarjev).
V Ljiubljani, 20. L 1926.
Cankar Franc.
Potpisani Spreitzer Josip, ložač, se tim putem najtoplije zahvaljujem Oblasnoj Upravi Zagreb za nakazami mi bolničku potporu u iznosu 300.— Din.
Spreitzer Josip.
Potpisani Legiša Josip najiskrenije se j zahvaljujem Oblasnoj Upravi Zagreb na podijeljenoj mi potpori u iznosu 300.— Din.
Legiša Josip.
Niže potpisani najiskrenije se zahvaljujem Udruženju ložača, Oblasnoj upravi Sarajevo za prilikom smrti mlojega dijeteta podijeljenu mi potporu u svoti od 300.— D.
Bosanski Brod, 1. II. 1926.
Luka Klaić.
Niže potpisani najljepše se zahvaljuje Udruženju ložača, Oblasna Uprava Sarajevo za potporu u iznosu 300.— Din, podijeljenu mi prilikom smrti moga dijeteta.
Bos. Brod, 3. febr. 1926.
Mlivić Rašić.
ZA TISKOVNI SKLAD SO DAROVALI:
Kurilnica Pragersko: Jerič Ivan L5.— Din;'Termišek Vinko 10.— Din; Vinčar Jožef 5.— Din; Medved Alojzij 5.— Din; Male Franc 5.— Din; Mesarič Franc 7.— Din.
Kurilnica Ljubljana I: Cankar Franc 20.— Din; Pavlin 30.— Din;
Kurilnica Jesenice: Verhovnik Ivan 5,— Din; Hafner Jakob 5.— Din; Stoje Jakob 6.—- Din.
Popravek. V poročilu o kongresu se nam je vrinila pomota s tem, da smo navedli, da je bil izvoljen v nadzorstveni odbor Josip Franc (Ljubljana). Pravilno bi se moralo glasiti: Celar Franc.
Radi raznih neprilik se je pričujoča številka nekoliko zakasnela. Naj nam tovariši oproste, v bodoče bomo točni!
Zbog raznih neprilika ovaj se broj nekoliko zadocnio. Neka to drugovi izvine, U buduće bit ćemo tačniji!
Због разних неприлика овај ce број неколико задоднио. Нека то другови из-вине, у будуће бит ћемо тачнији!
Med izkazi darov za tiskovni sklad se je tudi vrinilo nekaj pomiot. V oktoberski številki bi se moralo glasiti mesto Sivkfl Ivan, kurilnica Maribor 2.— Din pravilne Sivka Ivan, kurilnica Celje 20.— Din; ' zadnji številki pa mesto Janušič Ignac pra-Vilno Tomšič Ignac.
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevine SHS u Beogradu.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin-