Edi cion d e la Časa ‘ EURASIA” — Director: Ing, C. JEKOV EC. _ Tiraje minimo: 4.000 ej emplares Godisnje Por ano S 3 .- min Inozemstvo Ha| or 1 50 Exterior '• Redaccion y Administracion NUEVA YORK 3363 U. T. Mayo 38 - 6464 Buenos Aires GOSPODARSTVO LA ECONOMIA GLASILO SLOVENSKIH PRIVREDNIKA U JUŽNO J AMERICI Organo de la Inmigracion Productora Eslava en Sud America Direccion del Destinatario: Sr. Don Godina — Ano II. Buenos Aires, 31. januara 1927. Broj — Namero 16 HACIA RUMBOS NUEVOS “iifi mmi“ SOCIEDAD ANONINA DE SEGUROS INCENDIO - ACCIDENTES VIDARESPONSABILIDlD CIYIIi - CRISTALBS - REASEGUROS . ■ SEGITROS contra (ŽftANlZO en las Comparlias •LA RURAL de Buenos^ Aires* •LA RURAL Santafecina> «LA RURAL Cordobesa» •LA RURAL de Cuyo» ČASA MATRIZ: CANGALLO 559 — BS. AIRES SAN LORENZO 10&5 R0SARI0 SUCURSALES ; ESFEJO Bsq. 9 DE JULI0 MENDOZA - A L S I N A 102 - BAHIA BLANCA IMapa de Yugoslavia 0.90x1.30 en diez cobres $ 2.50 Album: Zagreb, leyenda en frances y jngosl. $ 2.00 Album: Belgrado, leyenda en frances y yngosl. $ 2.00 Album: Litoral Croata leyenda en frances y yugosl. $ 2,00 Tarjetas yugoslavas, 40 diferentes reproduccio- nes, en colores, de telas mas caracteris- ticas de pintores yugoslavos. La eo- leccion completa $ 2.00 Mapa de Checoeslovaqula 0.80 x 1.30 $ 3.50 El importe respectivo remitir a: La Administracidn Los datos • contenidos en el es- tudio del ingeniero Botto pu- blicados en los tres ultimos nu- meros de GOSPODARSTVO, sig- nifican para nuestra inmigracion agricola una verdadera revela- cion en dos sentidos: en el sen- tido geografico de la distribu- cion de los Institutos de Ense¬ nanza Agricola, y mas todavia en el sentido ideologico por las lineas principales de diferentes pnntos de vista, como el progra¬ ma de esa, ensena&Za torna en cuenta los mas importantes rum- bos del futuro desarrollo de la industria agricola del pais. Es- tamos contentos de haber con- tribuido tambien por nuestra parte a la popularizacion de es- tos programas. en las masas de los agricultores yugoslavos en la Argentina. El programa diefto, tan bien concebido, podra ser realizado si esta ensenanza sea ampliada čada dia mas en el sen¬ tido numerico de sus institutos. Tal progreso, que significa au- mento d e partidas correspon- | dientes en el presupuesto nacio- nal, se podra conseguir, si el agricultor como elector tendra bastante conciencia profesional para conseguir como tal por intermedio de la presion sobre los representantes provinciales y nacionales para que en los pre- supuestos sea tornado en debida cuenta este importante factor de la preparacion agricola-profesio- nal de las act.uales y futuras ge- neraciones del campo. Con ayuda de sufieientes fon- dos y de una comprension to- tal por parte del agricultor, los pionneers de la ensenanza agrico¬ la se veran en la posibilidad de seguir con el desarrolo de sus programas, que representan un patriotismo verdadero en oposi- cidn al patriotismo de meras pa-' labras. Hay dos circunstancias, muv importantes, que aumentan la im- portancia de las ya echadas ba- LO PRINCIPAL “Seria mi mayor deseo que t,o- “ dos los yugoeslavos conocie- “ ran mi pais, y los nuestros el suyo; pues el conocimiento “ mutuo es el mej or vinculo in- “ temacional”, — dice el senor A. ROSSANI, consul argentino en Snlit (Spalato) en su carta dirigida a nuestro director y fe- chada el dia 29 de diciembre de 1926. ses para una instruccion pro.fe- sional moderna del agricultor argentino. Tanto el modo de labrar la tierra como de colonizarla hasta abora, tenia el caracter extensi- vo, de casualidad y diletantismo copiador. Una parte importante del suelo argentino hasta ahora labrado ya, bace treinta anos su- fre la sangria de principales ma- terias bajo la automatiea formu¬ la del unilateral “triangulo”’ de la agricultura: trigo, lino y maiz. Las conseeuencias empiezan a sentirse. Hace poco teniamos la ocasion de hablar con un com- patriota, propietario de una cha- cra en Entre Rios. Este, el ano pasado, lia liecho un jira por to¬ da la provincia, buscando nueva tierra, por liallarse la suya can- sada. El significado de este hecho, la consecuencia de rutina automati- ca, de experiencia empirica, la posibilidad de desastres para la economia nacional en caso de ge- neralizacion, y la importancia de modernos metodos cientificos en la idustria mas importante para todo el mundo, en la agro-in- dustria, nos ilustrara un ejem- plo tornado de la vida practica. En la parte Sud del Estado de Nueva York, en Norte Ame¬ rica, liabia una gran chacra, eu- yo suelo se ha vuelto tan infer- til que su propietario se vio obli- gado a dejarla y emigrar con su famii ia a otra parte. Entonces, el senor Button. jefe de una sec- ciori de la Escuela Nacional Agricola, de Farmingdal. en Long Island, fue encargado de buscar las causas de la deca- dencia total de dicha chacra. El senor Button ha podido averi- gnar que en dicho paraje la cha¬ cra mencionada no era el unico terreno degenerado, sino que ba¬ bin alla, hace generaciones, un pu oblito floreciente, con una si¬ tu a cion economica correspon- diente. De improvisto, todo em- pezo a decaer; los colonos, uno tras otro, desesperndos. emigra- ron a centros industriales. Ante todo, el senor Button ha constatado que el suelo, en cre- neral, era muv pobre en caleio, falt.ando totalmente en los anti- f>'uos eampos. Los colonos, con sns produetos, lo han llevado del campo, sin pensar siqniera. en la restitucion. Una vez exhausto el campo, tanto los t.re- holes como las leguminosas no SENOR, NO LE CUESTA NADA Si usted, en sus pedidos a las časa,s y empresas anunciadevas en nuestro peiiodico, menciona que ha leido el a v i s o en “GOSPOD ARSTVO”. — A čada comerciante le interesa sa- ber cuales de sus avisos le dan el resultado deseado. RADNIOI na estancijama, na gradnjama i u tvomicama, dajte procitati gornji clanak svojim poslodavcima. Neka znadu, da preko ove novine mogu naci ra- dnih sila. I za Vas ce biti do¬ bro, kad budet-e bes posla, ako “Gospodarstvo” bude poznato kod poduzeca kao najbolji na¬ slov za vezu s našim svetom, ko- Los Viveros Nacionales, como Pag. 2 GOSPODARSTVO f JOVAN CVIJIČ El dia 16 de enero fallecio en Belgrado Jovan Cvijič, geografo vugoslavo de farna mundial, p-re- sidente de la Academia de Cieu- eias y autor de mas de 400 obras y artlculos sobre problemas geo- graficos. Nacio el 12 de dieiembre de 1865, en Ložnica, donde entro en el Colegio Nacional, estudiando despues la geografla y geologia en la Universidad de Viena. En el ano 1893 .fue nombrado pro- fpsor de la Universidad en Bel¬ grado; en 1897, ha fundado el Institnto Geografico; en 1902 fue llamado a Praga (hov Che- coeslovaquia), como profesor .de geografia fisica; en 1907 «1908 desempeno el cargo de reetor de la Universidad; en 1918-1919 fue miembro de la delegacion vugoslava de paz en Pariš; en 1919 - 20 fue elegido nuevamente reetor de la Universidad. Su primera obra, titulada “La terminologia. geografica”, apare. cio en el ano 1883, a la eual ši- guieron un sinnumero de dife- rentes trabajos, eseritos en vu¬ goslavo, en frances y en nloman. Tanto su patria como los pal- ses extranjeros expresaron sn re- conocimiento por la labor del sa- bio, desplegada durante tantos anos y con tanto exito. El difun- to era presidente do la Acade¬ mia Serbia de Ciencias, en Bel¬ grado, dpetor honorario de La Sorbona, en Pariš, y dc la TJni- versidad de Praga, socio honora¬ rio de la Academia de Ciencias y de la Soeiedad de Ciencias de Praga, de la Academia Yugosla- va de Ciencias de Zagreb, de las soeicdados geografiens de Ams¬ terdam, Berlin, Pariš, Londrcs, Munich, Praga v Viena, nosee- dor de medallas de oro de las Sociedades geograficas de Lon- dres, Nueva York v' Pariš. El aprecio gozado por el sa- bio lo prueba que en oeasion de su fallecimiento fueron suspen- didas on la Capital yugoslava to- das las fiestas. v que en todos los edifieios nublicos fueran iza- das bab d era s a media asta. querian prosperar mas, y el h fi¬ no vino čada vez peor. Sin los treboles y leguminosas, al mismo pronto le emnezo a faltar el azoe, asi cjue lian comenzado a degenerar tambien las* demas plantas. La leche antes significaba el principal ingreso para el pue- blo. Con los forrajes siempre peores, empezo a decaer el tam. bo. En lugar de trigo, se ha po- dido cultivar solamente la avc- na, v mas tarde ni esta tampo- co. Poeo a poco se fueron aban- donando los campos mas exhaus- tos, labrandose el resto, ha sta que qnedo exhausto todo, v la po¬ blacion restante se ha visto obli- ga.da a abandonar todo el pue- blo v emigrar. Si estos agricultores hubieran recibido a tiempo una instrue- cion profesional adecuada, ha- brian sabido con cuan poco era posible remediar esta situacidn desastrosa, y hasta ahora hub v- ra podido continuar Loreciente el pueblito, en lugar de los yu- yos y la maleza que ocuparon su trono entre las ruinas d« las ea- sas de la poblacion emigrada. Los liechos expuestos los reco- mendamos a la especial atencion de los agricultores que observen que sus tierras empiezan a dar signos de ponerse “cansadas . Antes de pensar en abandonar o vender tales campos, aprovechen los valiosos datos del ingenieio Betto, dirigiendose ^ la Direc- cion General de Ensenanza Agri- eola del Ministerio de Agncul- tura, o al instituto mas cercano de ella, para que sea analizado el suelo de la chacra y encon- tradas en su composicion quinn- ca las eausas del “cansancio . i Aprovechen la oportunidad brindada por el pais para el progreso cientifico de su ramo. El interes del agricultor sigmli- cara para los hombres, que tra- bajan en estc sentido, la mejor recompensa moral v el nias eli- caz estimulo para continuar con entusiasmo, viendo que rinde sus frutos en la praetica de la vi¬ da con su aplicacion por parte de la poblacion, a la cual este trabajo esta destinado. Otra circunstancia que com- prueba la importancia do baber sido creadas a tiempo las bases de una instruccion cientifica del agricultor, estriba en algunos hecbos recientemente publicados en la prensa diaria. . El ministro plenipotenciano argentino en Roma, doetor 1 e- rez, se ha puesto de aeuerdo con el dictador dc Italia, šenov Mussolini, sobre una eolonizacion en gran escala, segun un progra¬ ma bien definido y claro. Una prueba inicial de este programa lo forma el exito de la coloma italiana Regina, en Rio Negro. En Londrcs, los direetores de los principales ferrocarriles se ban puesto de aeuerdo para una eolonizacion ferroviaria en gran- escala. Tambien suponiendo que estas primeras tentativas no dieran to¬ do el resultado deseado y espe- rado, sin embargo, constituven la seiial de que esta por cerrarsc el capitulo del modo de colonizar liasta ahora, y que empieza otro nuevo de una eolonizacion moder¬ na. dirigida con coneiencia. Las eausas del cambio emanan de las consecuencias economicas de la gran guerra europea. Antes, el pais se ba coloniza- do, por decirlo asi. instintiva- v casualmente. Los Estados Uni- dos ban absorbido una gran par¬ te de emigracion, ante todo la del emigrante sin fondos, quien entraudo en una fabrica, en se- gnida ha empezado a ganar dine- ro efectivo. La Argentina t.enia competencia: al pais vinieron los inmigrantes mas bien casualmen¬ te que segun un cierto programa. Europa era un buen coraprador, el propietario del earnpo Itn. po¬ dido prosperar časi automž,tiea- mente, como hacendado. Para los campos mas cercanos a estaciones bastaban los agi - cultores interesados, quienes su vez ban podido prosperar con su modo estensivo de labian- za y con los tres principales pio- duetos: trigo, lino y Kiaiz, trando un mereado tuerte en Eu ropa, lo mismo que los hacenda- dos. , ., , .. „ Con la guerra cambio la situa- cion: el consumidor europeo pei- dio su capacidad de adquisicion, ei porcentaje de los candidatos a emigrar crecio eiioroieinente, Norte America cerro ssu puertas. La torrente emigratoria a Ja Argentina perdio su caraenr de tranquila infiltracion, cambian- dolo en el de inundacion v pre- s ion. i A lugar del »imigrante comno emprendedor individual, Uega- ran masas dirigidas por i: - ga'ii- zaciones con dolile apoyo: el de Capital y del Estado, como f.s« calizador v controlador. Con esto se acabaran los uent- pos idilicos de la la branža exten- siva. sin otra preocupacion - | stupa sa svojim novcem. < ilali = smo o samim banketima, o P''<> testim i pozdravnim kablegrami- j ma, o ogromnim Sokovima miših milijunarg,, umesto o torne, kako : treba postopati, da se krva vim j znojem zaragjeni plod iseljeniko '• ve marljivosti čuva, da ne pro-; ! padne. — Razume se: iza raznih j j banaka stoje kod nas razne po- j litičke stranke, a od njih jedna je na vladi danas, druga sutra, a dok je na vladi, ovisi o njoj J imenovanje tol i znželjenog po- . slanika za Južnu Ameriku! Znatan deo krivnje na ovak ; m dogagjajima nosi na sebi loša državna Uprava. Ova, zbog pro- j fesijonalne politiko, novčane sna. ge, kojo se sakupljaju u držav- | noj “Narodnoj Banei”. daje pre- j ma političkom vremenu raznim j bankama u veresijn, ne da! bi I vršila strogi nadzor, kako ti za- ! vodi gospodare s poverenim glavnicama. Što znače ove “krav¬ je kupčije” profesijonalne poli- j * lo -> eve > vidi se tike za široke najlepše is einjenice, kom več naveli u GOSPODARHTV?’ 0 ministar poljoprivrede g. p u javno je pribio eiujenicu “Narodna Banka” posukj bankama novac po 6 % -A,/ 1 ' ke posugjuju ga seljaku po u do 20 %, tako da ulagač p r ; ll(a samo po šest postotaka, a 9 (lo 14 ’ < seljakovog znoja pojej,, razni sasma suvišni posrednici večinoma politička svojta onih' ko.ji dolaze na vladn. GOSPODARSTVO dakle nc pod udara bez uzroka dve stva¬ ri: potrebu jediu- neeodvisle, u prvo m redu gospodarske novine i potrebu neodvisne u prvom re¬ du gospodarske organizacije i se . ljeništva. Dok vlada ovako bezdušni na¬ čin gospodarstva s tugjim nov¬ cem u st a roj domovini, nemojte onamn ulagali svojih prišteduja, nego držite ih ovgje. Dakako ne doma n čarapi ili jiod slamnja- čom n kampnrnentu. nego u si- rurnim zavodima, i ako samo uz Nešto, što ti sva- avi u | oštansku obični intere ki čas troha, štedionicu, t trebaš, pridi koja je naj mentii i I i lištu. Nije dosta st dosao do ti novac čtiv upravljati. t ko nut II /Ji da možeš, kad rut onoj pošti, Ivom knmpa- i-utalnom biva¬ le /a rad iti. č'im 1. moraš nauči- pametuo njim San Rafael (Mendcza). — Vin edos vistos desde un acropIa.ii o j z k : m..i t MENDOZA, ARGENTINSKA KALIFORNIJA (Nastavalc iz br. 14 ) UMETNO NATAPANJE zem- ljista vodom od največe je važ¬ nosti za mendosinsku pokrajinu. Nji me bili su dotični predeli pr o menjeni u najgušče naseljene, ono omogučilo je sitnu porazde- olm zemlje i intenzivni način obragjivanja. Bez njega ostala in bila pokrajina radi neznatne množine pustoš, doeim s ,» ovako polagam-* menja u veliki jedan vrt. Voda, koja je inače dolazila s Kordiljera kao neprijatelj, umetnih prnkopa u uknpnnj fiu- žim od 3.000 kilometara. Za svakog naseljenca pitanje v ode je od temeljne važnosti. Zato hočemo čitaoclmo lati naj- vaznije podatke n tom pogledu. Prema dotičnim zakoniirta py a ’ v0 na vodu tvori nerazdeljiv 1 deo dotičnog zemljištn. S naku pom zemlje kupuje se dakle za- jedno i dotično vodno pravo, ko- je ne može biti oduzeto pod ni- kakovom izlikom. Vodna prava dele se u ove skupine: Ns IG GOSPODARSTVO Pag. S ig I San Rafael (Mendoza). — Pa Pravo zvano “dereciio defini- tivo”. Voda koja domzi po re¬ kama i čija količina dakano ni- je uvek jednaka, ima .se poraz- deliti u prvom redu i srazmcrno izmed ju svili zemljišta s ovim pravom, do stanovite najviše ko¬ ličine, naime po jednoj litri na hektar i na sekundu. Pravo zvano “dereciio even- tual” ili “aceidentalZemljišta s tim pravom dobiju onu vodu, koja je preostala nakon podeo- be na zemljišta prve kategorije. 1 ta voda porazdeli se srazmer- no, dakle na sve jednako, a ne na jedilog sva a na druge nista. Važno je, da u ovom slučaju ko¬ ličina vode ni je obvezna, nego se porazdeli jedino ona, što je preostala nakon što su dobila prva zemljišta gore naznačena imjveču količinu. Pravo zvano “dereciio de des- agiies”, to jest na vodu, koja je preostala prvim dvijum skupina¬ ma, i koja se porazdeli zomlji- štima, što leže* niže, ispod prvih. Najviše vrcdi prva vrsta pra¬ va, jer je voda sigurna, Ali i druga u ugodnem slučaju vrcdi skoro istotoliko, Sve ovisi o vrednosti dovodnih prekopa na dotienom zemljištu, to jest o torne da li se radi o stalnim ili nestalnim vodnim iz- vorima. Opskrba vodom je više pitanje faktičkog stanja nego forma 1 nog prava. Prema torne u kakovom se stanju nalaze pre¬ grade i prokopi, može se dobro vodno pravo promeniti u izvr¬ šno ili u jedva praktieki vredno. Vlada osnovala je posebni ured, koji se zove “Superinten- deneia de Irrigaeion”. On ima dužnost da porazdeli vodu, koja dojazi po rekama, u pravilnom rte de un secadero de ciruelas omeru izmegju pojedinih glavnih prokopa. Megjutim čim je voda došla u prokope, porazdioba je stvar samih stranaka. Ove iza- beru si izmegju sebe posebnu vlast, nazvanu “Inspeetores de canales e hijuelas”. Preko njih stranke inoraju da vode porazde. obu vode, da uzdržavaju u do- brom stanju prokope i podružne prokope do granice pojedinili parcela, od kuda onda pojedini vlasnik razvodi vodu po svom zemljištu. Iz gornjih podataka sledi, ka¬ ko ima postupati onaj, koji na¬ merava kupiti zemlju. Treba iči osobno pogledati ono što se misli kupiti. Od prodavao- ca treba zahtevati dokaze, koje vrsti vodnog prava ima dotično zemljište, dali definitivno, even¬ tualno ili pravo upotrebe odtoč¬ ne vode. Te podatke daj si potvr- diti od sponienutog državnog re¬ gistra, koji vodi vodni katastar: “ Superintendencia General de Irrigaeion” u ulici Rivadavia 110 u gradu Mendozi, Kad ima stranka ovime ugotov. ljeno zakonito pravo, mora da ide na mesto samo, pa da se informira' o faktičnem stanju vodnih prilika za dotični komad zemlje. Mora se paziti i na to, od ko¬ ga se kupuje zemlju, jer je ja¬ sno, da je bolje kupovati od go¬ spodarski jakog gospodam, ne¬ go od špekulanta ili veuma za- duženog posednika, kome je sa¬ mo na tome, da čim pre' 'dogje do novaca, a pa k mil je njegov kupac deveta briga. Jako podn- zeee sa mnogo raspoložive zemlje ima interes na tome da naseljeni svet i uspeva, jer če mu dobro napreduj uči naseljenici postati Ako hočete, da dogje vaš novčani dar obitelji u starom kraju BRZOIJEFTINO u ruke, poslužite se našim Naslovnik u domovini dobiče doznaku isplačenu nakon OSAM do DESET dana, Trošak iznosi sa¬ mo TREČINTJ onoga, što inaec stoji kablegrafska doznaka. Doznačujerno novac takogjer pismenim ili kablegraf- skim putem za sva mesta Jugoslavije, u DOLARIMA ili u dinarima po najugodnijem dnevnom tečaju Naš zavod stoji u izravnoj vezi sa “JUGOSLOVEN- SKOM BANKOM” jednim od najsolidnijih bankovnih zavoda u Jugoslaviji, tako da preko iste i preko nje- zinih produžnica može svoju klijentelu poslužiti tačno, brzo i solidno Sve želj ene podatke možete dohiti kod našeg odela- nja “GIROS” i to na vašem jeziku Uloge na Štedionskom Računu ukamačujemo sada po 4 % a uloge na odregjeni rok prema dogovoru. Banco Aleman Transatlantico Buenos Aires: Reconquista, čošak Eme, Mitre. Lima 666. Callao, čošak Corrientes. Produžnice: Rosario, Cordoba, Mendoza, Bahia Blanca. J Brije nego kupite putne karte, ili einite korake za dobavu konzularnih, viza, konzultirajte nas! Slike za pašoše, konzularne vize, i prenos kofera obavljamo svojim putnicima besplatno | ZA KOJIGOD PAROBROD NASE SU CIJENE S i l NAJJEFTINIJE POLAZAK BRODOVA MESECA februara 6 Valdivia 8 Belle Isle 9 Almanzora 10 D a i* r o 11 D. d. Abruzzi 12 Am. Bettolo februara 15 T. di Savoia » 15Lutetia » 16 Florida » 17 Wurteniberg » 17 G e 1 r i a » 19 Giulio Cesare Z POSEBNO ODJEBENJE Ž ZA POZIVNE PREVOZNICE IZ JUGOSLAVIJE ! I DRUGIH STRANA | MESE.CKV1 OTPAiMU Doba za otplatu 6 — 10 ili 15 mjeseci PREPORUČENO DRUŠTVO j Cia. Internacional ie Viaies 326 - Avda. Leandro N. Alem - 330 Un establecimiento de apicultura en Mendoza Direktor; Josip JEDREJČIČ Upravnik Jugoslovenskog Odjelenja: Vazmoslav KRŠANAC KM P4g. 6 008PODABST7O najboljom reklamom za nadalnje poslove. Značaj koji u Mendozi dava- ju naselenju intenzivno obragji- vanje i gusto naselenje, pa i pri¬ lika malih zemljodelskih indu¬ strija, pokazuje na korist i ;v«o- gučnost, da se naš svet naseli u skupinama i da si osnuje zadru¬ ge, tako kako se tn čini u Dal¬ maciji ili po goričkem i istar- skom Primorju. Po predetima, gde treba tek stvarati svu tehničku, upravna i feaobračajnu organizaciju, je. na- seljavanje moguče samo ■ onda. kad se opire o jake kapitale. TJ toni slučaju može se i iz privid- ne pustare stvoriti cvatuče na- seobine. Lep primer o ovom na¬ činu naseljavanja nam nudi izvr- . sno uspevajuča talijanska naseo- bina “Regina” na jugu u Rio Negro. Naš jugoslovanski iseljcnjk za- libože bar dosele još ni je u sta¬ nju, da pomisli na naseljnvanje u tako jakom slogu. T T prvom re¬ du jer ono par bogataša, koje imamo, nema ju smisla za ovo pi¬ tanje niti sa komercijelnog sta- novišta, a još man je sa širokog narodno - gospodarskog vidika, nego se zadovljavaju sa politi¬ kom dobrotvornosti, to jest ubla- živanjem površnih simptoma pauperizacije iseljenika, umesto stvaranjem mogučnosti, da si j iseljenik ustrajnim radom pribo- - ri na svom komadu zemlje ekzi-1 stenciju. Osim toga državno za¬ stopstvo je u rukama bivših su- dača koji po svom uzgoju ne rno- gu imati niti smisla niti sposob¬ nosti za pitanja eminentno prak- tičkog značaja, te se može dvo- jiti o torne, da li bi vani na po¬ lju znali razlikovati lan od al- falfe, pšenicu od zobi, pasulj i grašak od manisa, tikvu od me¬ lona. Radi toga smatramo da bi ise- Ijeniei morali posvetiti pozornost predelima kao što je Mendoza, San Juan ili delovi Neuquena i Rio Negra, gde su več stvore- ni oni preduveti za mogučnost malog naselenja u skupinama, koje inače može stvoriti samo jaka novčana snaga. TJ Mendozi bilo je dosele iz¬ dano koncesija za natapanje ukupno za 575.000 ha, i to za privatne vode (koje izviru i umi¬ ra na posedu samome) za 10.271 ha, eventualnih prava za 289.357 ha, a definitivnih prava za 275.370 ha, Trošak za uzdržava- nje prokopa i porazdeobu vode iznosi prema slučaju od $ 1.— do $ 10.— za ha na godinu. TT naseobini “La Llave” iznosi ta j trošak sada po $ 5.— za ha na godinu. PROMETNA SRESTVA, — Za svakog naseljenika je od zama¬ šile važnosti pitanje prometnih voza. Po udaljenim predetima, kao u Misiones, znamo n. pr. da su Slovenci kupili ha po 40 do 60 peča. Megjutim u tako dale- kim krajevima proizvodi iniadu samo tu vrednost, da naseljenik živi na svojoj zemlji, ali bez iz- gleda, da bi mogao suvišne pro¬ izvode lako unovčiti. Navezan je na prekupce, a to znaei takove cene, da se mnogo puta ne ispla- ti sakupiti s polja više nego treba doma za obitelj. Time na- lazi se u stanju, da živi, ali ne, da napreduje, da si učini život udobnijim. Mendoza imade naprotiv izvr¬ šim vezu za Buenos Airesom, sa glavnom železnicom Pacifico. Ova uvela je za sveže vočo po¬ sebne hladilne vozove, kojima dogje voče za 27 sati na trg u Buenos Airesu. U celome ima u to.j pokrajini i u San Juanu 1250 km praga i preko 100 stanica. Nascobina “La Llave” n. pr., je samo 7 do 10 km. daleko od žel. Staniče. Osim toga je Mendoza pozna¬ ta, da ima najbolje ceste od svili predela Argentine, jer su tla sli¬ čna onima u našem Primorju, Gorškom Kotaru ili u Sloveniji. Ukupno ima u pokrajini cesta pokrajinske vlade u dužini od 705 km, a državnih od 1174 km, ukupno dakle 1879 km. Upliv dobrih cesta na napre- dak pokrajine pokazuju nam naj¬ bolje brojlce o automobilima i drugim vozovima. G. 1912. bilo je u Mendozi ukupno 227 au- tomobila i 16.637 drugih vozova, a g. 1925 več 4861 automobil i 29.128 drugih vozova. Nafte upo- trcbljeno je bilo 1916. god. 1.045.000 litara, a 1926. god. več 8.260.000 litara, Ovili dana javljale su novino, da je jedan nemačko - čilenski sindikat dao g u vernem pokraji¬ ne ponudu, da sagradi od Men- doze pa do Buenos Airesa tlako¬ vani! eestii (dugu dakle 1000 km), ispod koje če napraviti ce¬ vi za vinovod od ona mo izravno ovamo u Buenos Aires. Ovako- va ponuda najbolje posvedočava več sadašnje bogastvo pokrajine i poverenje u njezinu bu- dučnost sa Strane onih koji su najtvrgji za novac, to jest veli¬ ki kapitaliste (Nastavičese) SLOVENSKI VESTNIK SLOVENCI, POŠILJAJTE NAM NASLOVE NAŠIH ROJAKOV, DA ZAČNEMO Z REDNIM OB¬ JAVLJANJEM SLOVENSKEGA ODDELKA. LIST IZHAJA V TOLIKIH IZVODIH, DA MORE POSTAiTI NAJBOLJŠA NA¬ SA VEZ V NARODNEM IN GOSPODARSKEM OZIRU. G. RUDOLF LEBAN, goriški rojak, se je povrnil iz Antofa- gaste v Sev. Čile, zopet v Buenos Aires. Gori je vodil dve leti edi¬ no jugoslovensko šolo, ki obsto¬ ji v Južni Ameriki. G. Leban je poznan med go- riškimi Slovenci, ki so prvi pri¬ hajali sem. Pred dvemi leti je dal inicijativo za ustanovitev slovenskega društva “Primo rje”, katero je začelo delovati, pa je z njegovim odhodom zo¬ pet zaspalo. Med tem je število naših Pri¬ morcev tukaj in sploh v Argen¬ tini nenavadno naraslo. G. Le¬ ban je pravi prototip narodne¬ ga delavca in organizatorja, ua- koršni so dosegli, da so v tem oziru goriški Slovenci na prvem mestu med nami. Zato upamo, da se z njegovo povrnitvijo oži¬ vi z uspehom pokret za vstane- vitev splošne organizacije Slo¬ vencev, posebno Primorcev, ki so navezani lo na samopomoč*. Goriškemu Slovencu leži tež¬ nja za skupnim delom že, v krvi. Znano nam je, da sc že sedaj Primorci, ki stanujejo na <'aku¬ riti, v nedeljah sestajajo ob pe¬ tju in tamburanju. Zato bi bilo le želeti, da se razvije redno društveno življenje po zgledu drugih narodnosti, pa da bi do¬ bili vsi useljenei središče, ki bi vsakega sprejelo pod svoj krov In moglo ščititi nase skupne in¬ terese. G. Lebanu želimo mnogo vspe- ha pri njegovem delovanju, a od strani vseh tukajšnjih Slovencev pričakujemo, de se v lastnem in¬ teresu čim prej tesno združijo, , po posameznih krajih v posu- ] možnih društvih, katera se m-1 ,1o strnejo v splošno “Slovensko I Zvezo’’, neodvisno od raznih j službenih patrijotov i vsiljenih “predvoditejev kolonije” kato-j rili edina zasluga obstoji samo v tem, da so miljonarji, od ka¬ terih pa še nikdar ni imel nikak- šne dejanske koristi oni. ki je navezan na svoje lastno delo. Pri tem narodnem delu ho tvo¬ rilo tehnično in duševno vozo GOSPODARSTVO med vsemi posamezniki in skupinami, kate¬ rim velike oddaljenosti ne dovo¬ ljujejo. da bi se sestajali oselnio. SLOVENSKO SLOVNICO TN SLOVAR kašteljanslcega jezika je že začel sestavljati er. Leban. Oboje počne izhajati kot podli¬ stek GOSPODARSTVA Kasnejši* izide obo¬ je v posebnem ponatisku. S tem bo vstreženo občutni potrebi no¬ sili naseljencev Znanje jezika jc elementarni predpojog za napre¬ dovanje v tujini. Da bo to delo prineslo korist našemu celotne¬ mu naseljeništvu, je potrebno, da pride časopis res vsakemu naše¬ mu rojaku v roke. Zato nam po- siljajte naslove vseh znancev, in naročajte se na GOSPODARST¬ VO, da za dobre misli in ko¬ ristne korake zve vsakdo izmed n a s. V znamenju dela in strnen.ja naših vrst naj nam poteče le¬ to 1927! sl - POROKA. — Na Dunaju se je poročila hčerka g. Andreja Gabrščka, gpdč. Nada z inž. Joši- i pon! Sliškovičem. sl - BUENOS AIRES — Takoj prišedši sem, sem vprašal, če je kje kak list pisan v našem je¬ ziku. Neki večer, ko sem prišel z dela domov, zagledam na mi¬ zi “GOSPODARSTVO”. Kupil ga je prijatelj, ko se je mudil v mestu. Razveselilo me je, ker piše tudi slovenski. Dragi tova¬ riši, Slovenci in Hrvatje, tukaj nas je mnogo iz Primorja i n r stre. Kakor smo imeli doma sv „ je časopise, jih pridno eitali i", gmotno podpirali, je naša sveta dolžnost, da se vsi do zadnji naročimo na GOSPODARST\ t q ga pridno prebiramo in g a ra/ ’ širjamo. Vsem, ki smo raztrese, ni po mestih ali po deželi, u a i nam bo list živ svetovalce y vsakdanjem življenju. Opišite dragi tovariši, v njem : kje z[. vite, kaj delate, kakšni so krajj če je kaj dela, kakšne so plače’ koliko vas je skupaj itd. Tako bomo obveščeni vsi, kako se go¬ di enim ali drugim “GOSPO¬ DARSTVO naj nam postane do. mače ognjišče, in zbirajmo se okoli njega, podpirajmo ga z do¬ pisi in naročnino. Tri peze ni ve. liko. Posebno mi Primorci bi mo¬ rali list podpirati, da se počasi razširi. Tako ho mogel posveča¬ ti svojo pozornost zasužnjenim krajem, kjer trpe naši bratje, se¬ stre in očetje pod mrakom črnih srajc. Srce nam se krči. ko pre¬ jemamo orl doma pisma o vsem tem trpljenju. Opozorite svoje tovariše na list, da se vsi zbere¬ mo okrog njega, da z medsebojno pomočjo dosežemo ono, kar ,jo za sedaj najvažnejše in kar je edi¬ no mogoče zn sedaj storiti zase in zn domovino: da bomo tukaj gospodarski napredovali, in ta¬ ko organizirani nekaj predstav¬ ljali. Bodimo složni, ljubimo se med seboj, podpirajmo se eden dru¬ gega v nesreči, in skrbimo za svoje največ ie hornistvo, za svo¬ ji' zdravje. To Vam kliče vsem vaš rojak in tovariš Primorec. Naznanjamo dragim rojakom žalostno vest, d« je naš brat ANTON BEZEK rodom iz Štorij na Primorskem izdihnil svojo dušo dne 13. no¬ vembra 1926 v Lujnuu, (F. (’• O.) v cvetoči starosti 26 let. Na¬ hajal se je v Argentini 6 let bfl- več se s poljedeljstvom. Bolehal je 2 leti. Zapušča tukaj mater, tri brate in sestro, a v Sev. Ame¬ riki enega brata. Naj v miru počiva, in naj mu bo lahka amerikanska zemlja. Žalujoči ostali: Mati Marija, bratje Stefan, France, Alojzij in Ignacij, sestra Marnja. Dr. JORGE DEL RIO A b o g a d o Estudio: Bolivar 171 TJ* T. 4038 IlivaUavia BTJKXOS AIRES Dr. D. FUKS Medico cirujano Lacar 4589, U. T. 613 Devoto Buenos Aires (Ns 16 Pag. 7 DRUŠTVA d - JUGOSLOVENSKI SOKOL __ Pošto je došlo konačno i ov- gje do osnutka Sokolskog dru¬ štva, neka navedemo pregled sokolske organizacije u domovi¬ ni. “Jugoslovanski Sokol” broji u svemu 23 župe sa 430 društa- v a i 42.819 muškili i ženskih čla¬ nova. U nastavku navagjamo pojedine župe, prvi broj znači broj društava, drugi koliko ima župa u svemu članova. Župa Banjaluka (Vojvode P. Mrkonjiča) 11 - 2100. Beograd (Čara Dušana Silnog) 14 -1816, Bjelovar 14 -1907, Celje 20 - 2011 Kragujevac (Šumadijska) 9-457, Kranj (Gorenjska) 15-2375, Lju¬ bljana 41-6112, Maribor 34-242, Mostar (Alekse Šantiča) 27-2469, Niš (Moravska) 9 -280, Novi Sad (Bačka) 24 - 3692, Novome- što (Dolenjska) 21 -1540, Osijek (Strossmayerova) 11-1539, Su- šak (Riječka) 29 - 2527, Sarajevo 13 -1259, Skoplje (Kraljeviča Marka) 31-810, Split 23-2708, Šibenik (Šibensko - Zadarska) 15- 1425, Tuzla (Kralja Petra) 14- 1437, Užice (Zlatiborska) 6-677, V. Bečkerek (Banatska) 20-1732, Zagreb (Petra Svačiča) 27-2214, Zaječar (Tim očk a) 3 - 90. DOPISI d - DOCK SUD. — TJ kako tr¬ škim i gospodarski nestalnim pri¬ likama živi nas radnički svet, pokazuje nam sledeči novi izve- štaj našeg dopisnika za Dock Sud: “Moram Vam javiti žalosnu vest, da su dne 21 o. m. u Pri- gorifiku opeta otpustili radnike. I to ovaj put 600 mehaniejara, bravara i kovača. Pridržali su samo nekih 15 do 20 melianiea- ra. To je opeta jedan 1e ški uda- rac za ove radnike, koji su mi¬ slili da če ostati u tvornici. Ta¬ ko je to svaki put, kad se čo- vek veseli, sad sam se namestio. Pa ono radi 14 dana, pa hajdi na polje! Tako rade s njima, da nema danas niti 50 ljudi, koji su od početke. Danas ih primi, za mesec, dva odpusti 50 do 70 ljudi. Kadnik, .koji radi 2 ili 3 meseca, nada sc, da če iskati veču plaču. pa ih prije otpusti, a us to ima svaki dan više rud¬ nika pred tvornicom. Jasno je, da si ovako radnik ne može ni¬ sta prištediti. a kako je onima, koji imadu obitelji, s ovom ne¬ stalnosti, svak si može lahko predstavljati. Zato opetujem: svako, koji od Vas ima koje me¬ sto, pa i ako ti se ne dopada, nemoj ostavljati, dok si nisi zbi- Ija zasigurao nesto boljega. — P. Feger. d - NAMEŠTANJE NAŠEG SVETA- — Svoja iskustva s na¬ šim noVodošlicama kod zaposli- vanja opisuje nam jedan od na¬ ših kapatasa ovako: Tržim se svaki dan na svojoj radnji, da zaposlim od naših ljudi. Zaradio sam ih bio več nekoliko, a ro¬ dili dva, tri dana, pa ostavili. S GOSPODARSTVO time sam se oslabio pred svojim starijima, pa mi je sada jako teško zaposliti našeg čoveka, ali ču uvek nastojati kadgod mi je moguče. da uvedem od naših. Naš novodošli svet bi morao po¬ misliti, da je istina, da čovek mora da trpi i guta mnogo to¬ ga. Ali šta cemo, kad smo došli u ta j daleki kraj, moramo šuti- ti i hiti zadovoljni kad imamo posla; nesmemo nikad pomisliti “šta sam bio kod kuee, a šta sam ovgje”. Mnogima je kriva ta reč “vamos”, zbog nje mno¬ gi ostavljaju radnju, menjaju i traže bolju. Pa na posletku kad vide da nema, liajde, onda bi več radi i gde vicu “vamos”, ali ga onda nema. I TEHNIKA |___ [ t - Za kolonizadore. — Pošto dolazi sada vreme delenja kam¬ pa, opozarjamo interesente na priručan stroj za niveliranje, ko¬ ji je bacila na trg tvrtka Kern. Razlikuje se od drugih po prak¬ tično j novosti da ima i horicon- talni krug. Može služiti daklc i za merenje kutova, ne samo vi¬ šinskih razlika. I njim može se dakle meriti i otkoličiti lačno stranice parcela s kutovima od 90 °, pa i parcele kojegagod nepravilnog oblika. Stroj dobav¬ lja se zajedno s tronogom, ku- ! tijom i potrebnim dopunama (ac. cesorios). Mnogi, koji sil liteli nešto uštediti te si dali kupiti stare Strojeve, imali su priliku da se uvere,, da nisu prištedili ni¬ sta, uzevši n obzir potrebne ispravke, koji su uvek skupi, i okolnost, da im je uz sav tro- jozo sKoeie iz luzana u Jugoslaviji, nalazio se je u Rosariju de Sta Fe godine 1912. Od tog vremena ne znam više za njega. Molim svu braču Jugoslovene, koji bi znao za njega, da javi na upravu lista Gospodarstvo. Petar Zorko. SOTIR KUNGULA iz Resna, Obitelj iz domovine javlja, da mu je umro otac. Ko .bi znao Sotirovu adresu, neka ju javi na naslov: HOTEL BALCANICO 25 de Mayo 746 Buenos Aires Sak ostao na kraju krajeva sa¬ mo star aparat. Onaj, koji ova- kove Strojeve stalno treba, ne¬ ka ne štedi zbog srazmerno nez¬ natne razlike u ceni. i neka si nabavi proizvod solidne, pozna¬ te tvornice. Brzi i taeniji rad nadoknagjivače mu neprestano početni veči trošak. n % x m o r . G. JERE J ČIČ suvlasnik tvrtke “Compania Internacional de Viajes” je naš zemljak ro¬ dom iz Reke. Bavi se s agentu- rom prevoznih parobordarskih li- stova več od g. 1908. Njegova je tvrtka izmegju onih malobrojnib u ovom gradu, koja ima zapos- lenog i našeg čoveka. Vogja ju- goslovenskog odelenja kod nje¬ ga. g. Kršanac, je Hrvat rodom iz Lovrane, tako da se s tvrtkom naš svet može dogovavati u svom jeziku, što je od osobite važnosti za novodošlice, koji još nisu imali prilike ni vremena, da nauce jezik ovdašnje zemlje. r- PROMET SA SPLITOM. — Dolazak brodova društva “Cosu- licb Line”: “Belvedere” dolazi ovanio 14|II, “Atlanta” (samo III, rzared) 14|IIT, “Sofia” 12|IV. “Belvedere” 9 V. Polazak odav- le: “Sofia” 27|I, “Belvedere”. 25|II, “Atlanta” 25|III, “Sofia” 22|IY “Belvedere” 20|V. Oni na¬ ši zemljaci, koji se nalaze daleko u kampu, mogu si opskrbeti pre- voznice preko uprave ove novine, umesto da se obračaju na nepoz- nate posrednike. U tom slučaju če popust iči u njihovu korist, a ako su tako daleko. da im je teško dolaziti ovamo primiti obitelj kod iskrcanja, uprava pobrinuče se, da obitelj u redu otputuje u pro- vinciju. Jedini preduvet s naše Strane je, da je dotični zemljak pretplačen na novinu. “HOTEL BALCANICO H Calle 25 de Mayo 746 — U. T. 31 Retiro, 3727 BUENOS AIRES Najveci i najbolji jugoslovemki hotel u Argentini Zracn.e sobe, domača kuhinja, umerene cene. Izragjujemo originalni BALKANSKI BELI SIR i kiselo. mleko YOGURT, sa mikrobima, koje smo do- nesli izravno od onamo i koji jedini davaju vogurtu zdravstvenu vrednost, ugotovljen u po prof. Mecnikovu ( I Colonia “LA LLAVE“ • F- c. p. VLASNISTVO ZAVODA Ssdco frances del lio de la Plata i Espanoi del Rio de la Plata i i i \ i \ | Od 10.000 ha vec 5.500 ha naseljenih j PO * 250,- HEKTAR, j U lotima od 10 ha DALJE, | U 10 godisnjih obroka I sa 6 % za jos neuplacene Naseobina broji vec sada preko 3.000 Stano¬ vnika. — Samo 7 legva udaljena od grada San Rafael (F. C. P.) , Najbolja zemlja, zbog irigacije nezavisna od kise. Mozete početi sa 10 ha, sa manj im obrokom ne- o go inaee platite za sami najam. Po daljne podatke obratite se pismeno ili osobno na naslov 4 Administracion de la Colonia “LA LLAVE’ ’ | Calle RECONQUISTA 199 $ Buenos Aires P4g. 8 gospodarstvo Ni i 6 NAJSTARIJI CESKOSLOVENSKI NOVOANI ZAVOD bj. 3 me ki 4 hi BUENOS AIRES ALSINA 403 Noveane doznake u stari kraj preko Živnostenske Banke u Pragu najveceg novcanog zavoda u Ceskoslovackoj, sa glavnicom i pricuvama od preko 400.000.000 ck. i preko ’ H (prijasnje Hrvatske Zemaljske Banke) Čuvanje novaca us 4 % ukamacivanje Menjanje novaca po najboljim tecajevima Prodaja prekomorskih prevoznih listova uz najniže cene. GRAMOFONSKE PLOCE hrvatske, srpske i slovenacke PIŠITE PO CENOVNIK ! ! ! PRETPLATITE SE NA “ GOSPODARSTV0 > TALLER MECANICO CIENTIFICO M. Palermo & Cia. Salta 367—Un. Telef. 37, Riv. 6146—BUENOS AIRES Aparatos * FOTOGEAFICOS KERN REVELACIONES AMPLIACIONES Y COPIAS EN EL DIA Especialista en Reparaciones de aparatos fotogra- ficos y cientificos Težaku, KojiTrazi Zemlju nudi najsigurnije jamstvo za mogucnost uspelia na- seobina od 15.000 h a — sa stalnim pravom na iri- gaciju, — i od ko ji h vec je prodano ili iznajmlje- no 50 %, naime SAN PEDRO DEL ATUEL, Estacidn CARMENSA (F. C. O.), Prov. de Men- doza, cijih 7.500 ha, naseljenih i obragjivanih predstavlja danas vrednost od $ 3.030.000 ČAKRE KOJEGAGOD OBSEGA DAJEMO U NAJAM BESPLATNO ZA PET GODINA, s pravom na odkup pod za odplacivanje. najugodnijim uvctima Ozbiljnim interesen tima besplatan put, ako žele pogledati naseobinu, bez obaveze za kupovinu ako ne bi sc mogli odlueiti za našel en je. Podrobnije podatke mozete dobiti kod tvrtko PEDRO CHRISTOPHERSEN Calle 25 de Mayo 267, Buenos Aires 1’oduzerp bavl se -na seljivnnjeni ver preko 25 k<>Vlastita poslovnica za -- nakup u Becu - »o-er /« 1 1 r**c ix/ryj* Gragjevno Produzece-Osnovano 1912 A. GOBICH Sitio de Montevideo 660 — LANUS (F. C. S.) Proračuni načrti i gradnja kuca za obitelji, cha- lea, dvorana, skaladista, mostova zeljeznica itd. Specijalista za zelezni beton (cemento armado). Izvršilo vec opetovano kuce do devet spratova. Male obiteljske kuee grade se na umerene mese¬ čne obroke. Zaposluje nase inzenjere i druge strukovne sile, te iskljucivo nase radnike. Kad radi dobro naša tvrtka, zaradi dobro i nas radnik - iseljenik. Zeljene informacije i podatke mozete dobiti us- meno ili pismeno na gornjem naslovu. Lekovi za poboljsnnje probave — Pluena i antiasmaticka pica — Perfntm — Esenci je za likere — Upute za vegetalno leccnje — Lekovita tinktura za kosu Domača lekarna “BOTIQUIN VIENA” za prvu promoc na čakri i u kampamentu, dok dog j e lecnik. — S tacnim uputama za uporabu ANALIZE — RECEPTI — SPECIFIKA Diskretnost zajamčena Dopisivanje hrvatski, slovenacki, nemacki i madžarski. Pošiljke u provinciju postom, zeleznicom ili sa- Expreso Villalonga”. Farmaria MlEVt-l »lik Av. San Martin 4000 — Buenos Aires — !