Zahteve učiteljstva predložene ministru prosvete. (Prema odluci V. Glavne Učiteljske Skupščlne U. J. U. držane 28. i 29. avgusta t. g. u Subotici ove je zahteve i resolucije Udr. Jugos'ov. Učiteljstva podneo Izvršni odbor ?. Ministru Prosvete u izvodu.)1 Šolski zakon. Narodno prosvečivanje je iedan od najglavniiili činilaca narodnog života, bez koga se ne da zamisliti ni dobar privredni život. Bez dobro urečtene prosvete nema ni dobre vojske ni saniunprave u zciiilji. Samo prosvečen narod može napredovati i izdržati konkureneiju u velikoj svetsknj kulturnoj utakmici i održati svoju naeionalnu L-szistcnciju. 1 Te resolucije priobčujemo šele sedaj, ker so izšle tudi šelc sedaj v »Narodrli Prosveti. — Uredništvo. Stoga ie Zakon o urcdenju Osnov. nastave i škole jedan <:d viio značajnih zakona za budučnost narodnu i državnu. V. Glavna Učitclj. Skupština žali. što se za punili 6 god. od oslobodenja i ujedinjenia našega naroda nije moglo dospeti, da se donese jedan jtdinstvcni Zakon o Uredenju Nar. Škole i prosvete, te tolvko znača.inu grane narod. života za novu državu, neRo sc još u pojedinim pokrajinarna upravlja po zastarclim zaknniina i propisima prošloga režima. Pozdravlja.iuči korake merodaviiih faktora, da rcše pitanje donošenja jedmstvenoga Zakona o narod. školama i raspoložcnje Nar. Skupštine, da se taj zakon reši, n narednom sazivu Učiteljska Skupština po.sle~svcstranog pretrcsa svili odredaba u podaetoin projektu. pobudena ic da iziavi ovu rezoluciju: Osnov. principi. koji treba da budu zastupIjeni u jednom dnbrom zakonu o nar. školaina jcsu ovi: Temeljne zahteve prosvete. Nar. Škola truba cla bude u prvom redu nacionalna i da vaspitava n duhu državnoKa i narod. jedinstva; treba da bude državna — jedinstvena za celu zenilju. demokratska, pristupačna svima slojevima društvenim, da ie slobodna od svakog uticaia i predrasuda i da služi sanio saznanju istine i pravde. Nar. Škola treba da ic. modcnia savremena duhu i težnjama današnjc nauke i opšteg kulturnog progresa; da odgovara prilikama i potrebama naroda i života našega. Uzgajanjem celoknpnoga naroda. ona ec upnčivati članove njcgove. da slivato potrebe zajednice i svoj položaj u društvu tako. kako če kao inoralni članovi aktivno učestvovati u dništvcnoin radu na nstvarenj\i ideala narodnih. Narodna Škola trcba cla u vaspitnom sistemu s drugini školama i ustanovama za prosvečivanje čini jcdnu cclinu, jedan sistem, u korne če se od porodice pa dok vaspitanik ne izide u svijct ogledati jedna tcžnia i iedan pravac. Nar. Osn. Škola treba da ima svoju organizaciiu i nastavu udešenu po pedagoškim principima. da jc osigurana državnoin potporom u poKlcdu izdržavanja, da ie potpunn einancipjvana od svih uticaia sa strane, da ima materiialno obezbedenc nastavnike sa tačno odredenim pra\ iina i dužnostima njihovim. Stručni i stalni nadzor kao i savetodavna tela i ustanuvc. koje idu nz osnov. nastavu, treba da su u rukama Ijudi iz učiteljskih redova. Tako bi se osigurao pravilan razvitak školskog života i stvorile povoljnc prilike za pravtlan nastavni rad. Sodclovanje pri izdelavi projekta. Jedan školski Zakon konstruisan na ovim usiiovama zadovoliio bi idealno i zahteve savreincne pcdagoške nanke i praktične potrebc narodnoga života. Ali za izradu ovakvoga jednog zakona treba više i svestraniie studijc i *>aradnia i drusih činilaca narod. /ivota, više vrcmcna i podataka ncKO Sto je to dosad bilo. Medutim prilike i preka potreba izjednačenja dosadašnjih zakona nasledenih iz prcdašnjih vremena neodstupno zahtevaju, da se donese što pre jedinstven zakon za narodne škole, ma on i krače vreme trajao. Za učiteljsko stalnost. Daiiašnii projekt Zakona o nar. školama ima vrlo dobrih strana, i zadovoljio bi u mnogome miprcd istakiiulc prinčipc. ak» sc u nj' unesu izincnc i dopunc Šir. Glav. Odbora Udruženja Jug. Učitcljstva. kojima se bolje zajamčuie urednije pohadanjc školc. brže podizaujc školskih zgrada, sigurnije izdržavanju škola. stalnost nčiteljska i pravni položaj njihov. Stalnost učitclja, koja u imiojjome uslovljava uspešan rad u školi i kulturni uticaj učiteljev u mestu i okotici treba da ie od prvoga dana učltel.ieve službe. Izvršni Odbor dostavljajuči Vam. Oospodine Ministre, ovu ruzoluciju V. Učiteljske Skupštine moli Vas, da izvolite proučiti i usvoiiti podnete Vam »izmene 1 dopune« Šir. Glav. Odbora Udniž. Jugoslov. Učiteljstva na podneti projekat Zakona k('je ju V. Učitelj. Skupština u svcmu primila, i nastati kod Narodne Skupštine i drugih merodavnhi faktora, da sc one unesu u zakon i tako osiguraju školi i učiteljstvu povoljnije prilike za napredovaiije, a u interesu narodnog prosvečivania i bol.ie budučnosti. Prilog 2 primerka >Izmene i dnpurn;«. (Ga ni prcielo uredništvo.) Učiteljska izobrazba. Zalilev u pogledu produžnog učiteljskog obrazovanja i rcorganizacije Učiteli. Škola. 1. Učiteljsko obrazovanje treba da se završi ili u zasebnom pcdagoškom fakultetu na Univcrzitctu ili u Fedagoškoi akademiii, ravnopravnoj visnkim školama. Za to studiranje pretliodnu spremu dajc jedino Učiteljska Škola. 2. Da bi Učitelj. Škole mogle spremiti kandidate za to produžno više pedagoško studiranje, pntrcbno je da se i sadašnje Učit. Škole preurede i to: a) Zakonom jednoobrazno u celoi državi izvcsti urcdenje Učiteliskih Škola; b) Na osnovi toga zakona da se izradi jedinstveni nastavni plan i program (koji do sada nijc postnjao) uz iniSljenjc i saradnju sviju stručnih lica u zcinlji; c) Da se pohodenje Učiteljskih Škola produži na pet godina tako, da sc peta godina računa kao prva godina visokoga studiranja na Univerzi ili Pedagoškoj Akademiji; d) Da bi se do takvoga uredenia i (svršenim dacima dopušta se studiranje fil. fakulteta), učiteljskog nbrazovanja došlo, kao i do valjanih tiastavnika Učitelj. Škola treba svake godine po nukoliko svršenih maturanta poslati na studiranje na stranu a u isto vreme omogučiti, da rnaturanti sa Učitelj. Škola mogu kao redovni učcnici studirati svoju struku na našem univcrzitetu. 3. Da se odinah ukinu sva pedag. odeljenja nz srcdnje školc. 4. Da se za Učiteljske Škole podignu takve zgrade koje če potpuno odgovarati svoioj svrsi. 5. Učiteljske Škole treba da imaiu valjano urcdcnc vežbaonicu. 6. Učiteljske Škole neka se otvaraju u večim kulturnim ccntrima.^ Penzija s 15 % pri 32 služb. letih. U čl. 31. Zak. o činov. i drž, službcnicima stoji da: činovnici posle navršenc 35. godina službc pri penzionisanju zadržavaju i pravo na 15 % uvečane osnov. plate. ako to niie drukčije rcgulisano spec. zakonom. Učitulji i profesori po spec. zakonima dobiiaiH punti pcnziiu posle navršcne 30. i 32. godine. To je glav. kontrola spojila penzionisanim profcsorima i učiteljima sa 30 i 32 grd. pravo na ovili 15 % uvečane plate. Po žalbaiua zaintercsovanili Drž. Savct ništio je odluke Gl. Kontrole stoječi na gledištu: da ie 15 % uvečane platc sustavni deo pcnzijc. 1 kuda prof. sa 30 i učitelj sa 32 godinc imaiu prava na punu penziju onda oni imaju prava i na ovaj sastavni deo penzije 15 % uvcčane platc. Na osnovu ovoga rešenia svi profcsori i nčitclii dobivali su punu penziju sa ovih 15 %. U zakonu o budž. dvanacst. za avg. — «<>vembar t. g. u članu 50. dato je tumačenju čl. 31. da 15 % mogti imati kao sastav. dco pcnziic saino oni držav. činovnici koji imaiu 35. efekt. godina službe. Ovo sc ne odnosi na službenike držav. saobraeainih ustannva koji itnaju 26 odnosno 32 god. takve cfekt. službe i na oficirc i vojne službenikc. Kad po speciial. zakonu prof. i učitelji dobivaju punu penziju sa 30 i 32 sod. bilo bi nepravda sporiti im pravo na 15 % sa 30 i 32 god. službc tia punii penziju po speciial. zakonu. Zato Izvršni Odbor Udr. .lugosl. Učituljstva moli Gospodina Ministra da se u nov zakon o budžet. dvanacstinama iinesv član koji bi glasio: »Profcsori i učitelji sa 30 i 32 god. efekt. službc za punu pcnziju imaju pravo i na 15 % najvišeg stepena godišnju osnovne plate. Ovo važi za sve penzionisanc kojima ie do sada osporavano pravo (preina čl. 50. zak. o budget. dvanaestinama za avg. —- novein. 1925. s.).<< Šolsko nadzorstvo. Rezolucija o školskom nadzoni nad osnovnini školama: 1. Skupština je mišljenja, da treba zadržati oba u projektu predvidena nadzora nad osnovnim školama t. j. srcski i oblasni školski nadzor. 2. Da sreski školski nadzor bude više instruktivan. — didaktički. Za obavljanie administr. poslova. da inu sc stavi na raspoloženie pomočno osoblju — po rnogiičstvu iz nčiteliskog reda. 3. Da oblasni šk. nadzornici budu spona izmedu sresklh škol. nadzornika i oblasnili sainoupravnili vlasti i da vrše striičan nadzor nad radom srcskili nadzornika i škol. odbora. Osim toga njihova briga mora biti posvcčena podizaniu i obezbctlun.iu materijalne stratic narodnih škola u smislu odredaba poiedinili zakonskih propisa. 4. I sreski i oblasni školski nadzornici da sc uzimaju iz učiteljskog reda. Za nadzornikc mogn biti postavljeni učitelji sa iačim kvalifikaci;ama i istaknutijiin prosvetnim i vaspitnim radom n školi i van njc. 5. Položaj školskfh nadzornika da bude stalan. Buz svoga pristanka oni se nu mogu razrešiti od dnžnosti najmanjc za 5 godina. niti se mogu bez svoje molbe premeštati. 6. Škol. nadzornici, srcski i oblasni. kadgod putuju po shižbenom poslu i radi obilaska i pregleda škola, iniaju prava na nakiiadu putnog troška po propisanoi uredbi o naknadi putnih i selidbenih troškova. koje vredi i za ostale činovnike. 7. Porcd tojja svaknm nadznriiiku trcba odrediti i jedan stalan funkcionalni dodatak tako da sreski nadzornici dobijaju po 1000 Din a nblasni 1200 Din mescčno. Materijalne zahteve. 1. Da se učiteljima isplati razlika u plati i prinadležnostima na koje po činovničkom zakonu od 31. jula imaju pravo, i to za vreme od 1. okt. 1923. god. do kraja aprila 1924. godine. jer je to država dužna da učini po jednoin pozitivnom zakonu. 2. Da *e penzionisanim učiteliima-eama u Slovenačkoj penzije u krunama preobrate u penzije u dinarima al pari. To je jedna očigiedna ncpravda. što to još do sad nijo nčinjeno. 3. Da se sviina udatini učitcl.iicama izdajc potpun licni dodalak na skupoču. 4. Da sc prilikom pcnzionisanja isplačuju dotičnim učituljima-camu aktivne prinadležnosti, dok itn sc ne reguliše penzija, a cventuaina razlika da im se posle naknadno ('bradina. 5. I)a sc prcstanc sa sabiraniein priloga mcdu školskom mladuži za različite svrhc. To da se jcdino odobri na Vidov-dan i na dan narod. prosvečivaiija. 6. Da se zvaničnu procctlura kod rcšavanja iiiolaba za prevoctenje u viši stepen ¦-- višu grupu, kao i za dobiianjc 15 % povišicc od osnovne i položaine plate i 10 % redovnih prinadležnosti nprosti tako, da sc uz niolbu pošalie samo izveštaj, kao kod nastavnika iz srudnic nastave, bez ikakvih dokumcnata. 7. Da sc nastavnirima u težim mesthna za službovanjc, sa manje povoljnim ckonom. prilikama, naročito pored grauica daju i specijalan ili vcči dodaci na skupoču — kao što je i prede bilo. 8. Da sc mesta: Kastav. Ljubljana, Zagrub i Split stave u 1. red tnestie skupoče. 9. Da se učitclji ne prcmeštaju na zahtev pojediniii političkih lica, mimo i jasnih zakonskih odrcdaba. icr to nepovoljno utiče na učitelje i prosvetni rad uopšte. 10. Da se uredi pitanje o prinadležnostima učitelia koji svrše VLšu Pedag. Školu i položc diplomski ispit. 11. Da g. Min. Prosvete učini potrebne korakc kod Min. Unntrašnjili Dela, da organi nižih upravnih vlasti, u oplunlcnju i odnosinia sa uči- . Uljima svoie ponašanje i postupke podese tako, da to ne idc na uštrb ugleda prosvetnili radnika. lma primera, da sn zbog postupaka pojedinili policijskih organa nastavnici bili prinudeni napustiti svoja mesta službovanja. i to u krajevrma. ;.:de su škola i učitelj danas najpotrebniii. )2. Da se disciplinski postuBkak protiv učitelja - dok nc stupi u život novi zakon o nar. školama. vodi analogo čl. 170. zaknna o činovniciina. Za upokojence. Da sc prizna pravo na popust od 50 % na sviina državnim žcljeznicama i ostallni saobracainim sredstvima sa ncoKraničcnim brojem putovanja i članovima porodica državnili činovnika. penzionerima. kao i člaiinvima njihovih porodica. Selitveni strojki ob razpisu. Na osnovu Rušen.ia Min. Finansiie odnosno Gcnera!. Direkcije Uržav. Računovodstva DRI5r. 111.061 od 14. avs. 1921. godinc učitelji su dosad imali pravo na naknadu selidbenih troškova iz državne kase i kad se prcmcštaju na osnovu konkursa (stečaja) po čl. 35. iz mesta u mesto. Po saznanju ti Mmistarstvu Finansija izraduie se nova Uredba o putnim i selidbenim troškovima i dnevnicama državnih činovnika, koja čc se uskoro podneti Finansijskom Odboru Nar. Skupštine. Novom Uredboin menja se i čl. 33. tač. v. Urcdbe DRBr. 96.000 od 1920. god. tako. da sc više ne priznaje pravo učitcljima na naknadn putnih selidbenih troškova u slučajcvima premeštaja po stečaju. Izvršni Odbor Udruženja Jugoslovenskog Učitcljstva moli Gospodina Ministra da se izvoii zauzeti kod G. Min. Finansija i Finansijskog Odb. Nar. Skupštine. da sc ovo stečeno pravo ne ukida nčitcljima več da Kornje rešenje General. Direkcije ostane i dalje u sili. 21. X. 1925. Beograd. Udruženje Jugnslovenskog Učitelistva. Sekrc-tar:Predsednik: Jov. Mili'cvič.Pet. Vuksanovrč.