KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
1NĐUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14751
Hazeitine Corporation, Jersey City, D. S. A.
Aparat za mrežni prikljiučak
Prijatva od 7 maja 1936.	Važi od 1 septembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 8 maja 1935 (U.S.A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na vezivanje za aparat za mrežni priključak, koji može biti priključen na mrežu jednosmi-slene ili naiizmenične struje.
Kod radio-prijeiminika, koji su izvedeni kao aparat za isve struje, obično jedno naročito uključno kolo služi za priključak prijemniika na imrežu jednosimisile-ne :ili naiizimenične struje. Važno je, da se ovo pnnkljuono koto imože bez prethodnih mera za uikljuičivanje priključiti direktno na svaku imrežu jednosmislene lili naizme-nične struje d da se dalje kod naizmenične struje napon tramisfoinmuje na više, uvećavajući, pre no što1 se dovede prijemniku.
Pronalasku je dakle najpre cilj poboljšanje vezivanja aparata za mrežni priključak, na koji može biti priključen kakav radio pinijemnik ib t. sl. i koji radi bez priključivanja na mrežama jednosmi-slene ili naiizmenične struje.
Dalje se po pronalasku u vezivanju predviđa mogućnost, da se inaizmenične struje tramsfoinmuju povećavajući.
Osim toga vezivanje treba da omogući to, da se ne samo naizmeniični napon tramsfoinmuje povećavajući, već i da se daje napon koji uvek odgovara mrežnom naponu. Dalje koristi i odlike pronalaska su izložene u sledečem opisu.
Odgovarajući pronalasku predviđa se u vezivanju transformator, čiji je primarni kalem vezan na red sa jednom iimpedaii-coim, koja kod jednosmislene struje u odnosu ma iimpedancu primarnog kalema pokazuje visoki otpor, a pak kod naizmenič-
ne struje srazimerno mali otpor; vezivanje na red iz primarnog kaleim'a i iz ove impe-dance veže sie paralelno sa mrežom. Dalje je kod ovog vezivanja prema pronalasku primami kalem spriovodljiv© vezan za jed-noisimislenu struju sa isekumdairnim kalemom tako, da se kolu opterećenja priključenom sekundarnom kalamu može dovesti ili mrežno jednosmislena struja, ili tnansfor-movama mrežno maiizimenična struja. Na primarni kalem može se priključiti jedan usmerivač, uobičajenoig iizvodenja.
Pošto se kod pronalaska mora predvideti vezivanje sprovodljivo za, jednoismis-lemu struju lizmedu primarnog kalema i sekundarnog kalema transformatora, da bi se mogao omogućiti kod priključka na mrežu jednoismislene struje tok struje prema kolu opterećenja, može se sa naročitom prednosti primeniiti jedan i. zv. auto-transformator, kod kojeg je primarni kalem i sekundarni kalem izvođen kao jedno produžno namotanje ili je primarni kalem vezan na red sa sekundarnim kalemom. A-ko se pak upotrebljava transformator sa dva međusobno nezavisna zavoja, onda se mora izvoditi vezivanje sprovodljivo za jednosimiislenu struju između primarnog i sekundarnog kalema, to se vrši na najjednostavniji macin tako, što se jedan kraj primarnog kalema veže s jednim krajem sekundarnog kalema.
Kao serijska impedanca vezana ma red sa primamim kalemom, upotrebi java se u glavnom jedan takav kondenzator, koji služi za sprečavanje prelaza jednoismislene struje. Ako- ise istovremeno upotrebljava
Din. 15.—
jedan autatransformatoir, onda vodi jedan vod od mreže ka jednom prdikljuoniku (kalema transformatora, dok je drnigi void od mreže priključen ma onaj priključnik kondenzatora, ikoji mije vezan sa trainsformater om. Deo ziavoja između pniiključka oid-govarajuće u ovom slučaju primarnoj: strani, dok svi zavojci zajedno pretstavljaju sekundarniu stranu.
Biiok-lkondenzator služi za sprečavanje prelaza jednosmislenoj struji, koja bi inače u trainsforimatonskoim n'aimoitaju, koji ima samo mali otpor za jednoisrniMenu struju, lizazvala nedozvoljeno veliku struju. Naizmenična struja može najprotiv teći preko kondenzatoira i napaja u datom slučaju tada autoitralbsfDrmator, koji po tome tran-sforimiše naizmenioni napon povećavajući i dovodi ga liizlazmom kolu. U izlaiznom vodu, koji je vezan sa krajem niaimoitaja transformatora nepriključemiim ma kondenzator, iraisjpoređena je jedna uisimerivač-ka cev.
Po pronailasiku može i u jednom sličnom vezavanju biti predviđeno drugo izlazno kolo sa daljom usmerivačkoim cevi. Ovo je kolo priključeno na jedan priključak transformatora, tako, da se ovde odvaja jedan deo struje, čiji se napon nalazi niže i približno odgovara dovođenom mrežnom naponu.
Na priloženom nacrtu sl. 1 pokazuje semu vezivanja, koja sadrži jedan radioaparat u vezi sa kolom za mrežni priključak na jednoismiislenu i naizimenfenu struju odgovarajući ovom pronalasku SI. 2. pokazuje jedno izmenjeno vezivanje.
U vezivanju prema sl. 1 je šamaitički pokazan jedan prijem,nik, koji ima ulazne priključnike 10—10, koji su vezani sa antenom i zemljom 11—11; izlazni priključ-nici 12—12 vode ka zvučniku 13. Anodna napon se dovodi prijemniku preko prik-Ijučnika 14—14, priključnici	15—15 su
predviđeni za girejind napon.
Po ipronalaisku se kolo za mrežni priključak sastoji iz tramsformatorskog namota ja 16 sa maignetnim jezgrom i na red \'ezaniim kondenzatorom 17; preko vodova 18 i 19 je kolo vezano sa priključnicima 14—14 prijemnika. U vodu 18 se nalazi us-merivač 20. Usmeraivanje može ovde biti preduzi!mano: na razlliičite načine; na inaortu je radi primera za ovo predviđena jedna cev (dioda). U izlaznom kolu usmerivača se podesno na poznat način raspoređuju sredstva za filtriranje. Ulazni priključnici 21, 22 koji se vezuju sa mrežom jedno-smislene ili naizmiemione. struje, vezani su preko vodova 23, 24 sa pnikijučnikom 25 trajnsformatorskog namotaja 16, odnosno sa tačkom 26 vezivanja. Na tačci 26 prik-
ljučeni vod je jednovremeno ulazni i izlazni vod. Dovodi 28, 29 vezuju vodove 23, 24 sa prikljuičniiiciima 15—15 za grejanje cevi u prijemniku. Katodna grejna mt us-merivačke cevi se preko voda 29 nalazi na red su prijeimnikovim grejniim kolom.
Namotaj 16 transformatora je vezan kao autotransformatar, piri čemu je sa 27 obeležen odeiljak između priključnika 25 i kondenzatoira 17, koji odgovara primarnom namotaju, dok ukupni namotaj predstavlja 'sekundarni namotaj. Odnos primarnih i sekundarnih zavojaka je tako izabran, da se izvodi zahtevano transfoirmovanje na vise kod maiiizmenične struje. Kondenzator 17 je tako odmeren, da je njegov otpor naizmeniičnoj struji u odnosu prema dm-pedanci primarnog namotaja transformatora mali, dok je njegov otpor jednosimišle noj struji praktično beskonačan.
Vidi se, da je kod priključivamja ulaznih priključnika 21, 22 na mrežu jedno-smiislene struje primarni namotaj transformatora 27 preprečen kondenzatorom 17; usled toga jednoismilena jstruja teče direktno preko vodova 18, 19 i dospeva preko usimerivača ka prijemniku. U slučaju pak da ulaznim prikl jučcima bude dovođena naizmenična struja, to ova struja dos-peva preko kondenzatora 17 ka primarnom namotaju 27, kroz koji ona protiče. Kao posledica postaje u sekundarnom namotaju struja višeg napona, koja se dovodi vodovima 18, 19. Po tome se naizime-nična struja na poznat način usmerivačem pretvara u jednosmislenu struju i dovodi prijemniku.
Pronalazak je na šemi iz si. 2 pokazan u nešto izmenjenom obliku. Ovde su uključili elementi koji lodgoivaraju sl. 1 obeleženi istim oznakama. Kod ovog vezivanja je predviđen jedan dopunski izlazni vod 30, koji je priključen na jedan priključnik transformatora i vodi ka drugoj usmeri-vačkoj cevi 31 (koja je slična usmerivaču 20). Grejna nit usmerivačke cevi 31 je na isti način uključena kao i nit usmerivača 20 u putanju voda 29. Sam prijemnik nije pokazan na si; 2, ali su kontakti 21, 22 kao i vodovi 19, 19 i 28, 29 vezani na sličan način, kao što je to objašnjeno u odnosu ma šemiu vezivanja iz si. 1. U ovom slučaju se svakako vodovi 18, 19 u prvom redu priključuju ma krajnje cevi prijemnika, dok su vodovi, 30 i 19, koji vode niži napon, određeni za napajanje pojačavaju-ćih cevi. Ovo se želi, pošto uoipšte krajnje cevi rade pri višem napornu no pojačavaju-će cevi.
Dalje kod upotrebe mreža jednosmi-siene struje struja koja je određena za po-jačavajuće cevi neće teći kroz gornji deo
transfoinmiatoira; iz ovog razloga će samo jedan deo istmje na ovom ©deiljku tramsifoir-matoira izazvati opadanje mapoina i uisled toga će se imati na raspoloženju veći izlazni napom.
Iz opisa ovog pronalaska može se videti da je moguće vezivanje, koje omogućuje, da se kakav pnijemmik ili kakva slična aparatura, koja je udeišema za rad jed-nosmislenom ili naizmemičnom strujom, direktno priključi ma piroizvoljmu mrežu sa jednosmislenom ili naizmemičnom strujom, a da se pri tome ne moraju ipređuzimati nikakva prekljuioivanja. Dalje priključni a-parait kod naizjmemičme struje transformu-je napom na više.
Vezivanje može biti prošireno i može osim togai biti mpotrebijeno u mnogobrojnim izmenama.
Patentni zahtevi:
1.) Vezivanje za oduzimanje po izboru radnih napona i struje za električne a-parate, koji potrebuju jednosmisleniu struju iz mreža jednosmislene ili naizmeniene struje, naročito za upotrebu kao aparata za mrežni priključak radioprijammika na svaku struju, naznačeno time, što su vezani paralelno mireži primarni kalem jednog transformatora i sa njime na red spojena jedna impedamca, koja pri jednosmislenoj
struji u poredenju sa impedancom primar-nog kalema ima visok otpor, a pri naizme-ničnoj struji pak srazmermo mali otpor, i što je primarni kalem vezan sa sekundar-miim fcalemom isprovodljivo za jedno'smisle-nu struju tako, da se na sekundarni kalem priključenom kolu opterećenja može dovoditi ili iz mreže oduzeta jednosmislema struja ili transformovama mrežna naiz-menična struja.
2.	) Vezivanje po zahtevu 1, naznačeno time, što je ma red sa primarnim kale-mom vezan jedan kondenzator.
3.	) Vezivanje po zaihtevu 1 ili 2, naznačeno time, što se kao trainisfoirmaitor upotrebljava t. zv. autotransfoirmator.
4.	) Vezivanje po zahtevu 1 ili 2, naznačeno time, što kolo opterećenja i mrežno kolo imaju jedan vod zajednički, dok drugi vod sprovodi jednosmiislenu struju preko sekundarnog kalema transformatora.
5.	) Vezivanje po jednom od zahteva 1—4, naznačeno' time, što je dalje kolo opterećenja sa usmerivačem priključeno na jednoj međutačci transfoumatorovog namotaja, tako da može biti oduziman niži napon no na kraju sekundarnog kalema, pri čemu struja oduzeta iiz medutačke namotaja služi za napajanje predpojačava-jućih cevi, a struja oduzeta sa kraja sekundarnog kalema služi za napajanje krajnje cevi ili krajnjih cevi.
Ad pat. br. 14751