Poštarins plaćena u gotovu
Cena 1.-- Din.
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka »'Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-066 1 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 27 oktobar 1939 God. X • Broj 43
Na okup, — razumni i cestiti!
M a da se sv/ ozbiljniji činoci nje odriču, ne može se poreči da se u srpskim krajevima sa ponekih strana ubacuje parola »Srbi na okup!«, — obrazložena ponajviše time, da se svi Hrvati i svi Slovenci politički drže zajedno, pa da su zato i postigli jače rezultate; dok su naprotiv Srbi podeljeni u više grupa i partija, št o ih, u odnosu prema Hrvatima i Slovencima slabi, itd. U stvari je, medutim, ta parola došla, kao nezdrava reakcija na jednu rani ju nezdravu parolu, i na činjenicu, što se sa strane odgovornih faktor a u Banovini Hrvatskoj i previše obzira po-kazuje čak i prema frankovačkim osetljivostima, dok se i su-više malo obzira ukazuje prema osetl jivostima srpske javnosti.
Več na prvi pogled je jasno, da ni parola »Hrvati na okup«, ne pretstavljp ništa zdravo, ni normalno. U normalnim prilikama se svi narodi diferencira ju na pokrete i partije, i svako ograničavanje razumne mere takvog delen ja, smatra se kao bolesno stanje. Nema valjda razboritog Srbina ko ji nam neče priznati, da je stanje u Engleskoj, gde svi Englezi u unur tarnjoj politici nisu »na okupu«, zdravi je od stanja u dirigova-nim zemljama, gde su »na okupu« i oni ko ji to hoče, i oni ko ji to neče. A u torne i jest stvar: »Na okup« ne može da pošto ji bez ograničenjp slobode, što dokazu ju i prilike kod Hrvata, ko je (i pored naglašavanja demokratizma) pretstavljaju ipak, bar do sada, posve dirigovan rad.
M a da, dakle, nenormalna, pojava »Hrvati na okup« dade se još i objasniti psihozom nezadovoljstva, gomilanom kr oz dvadeset godina; kao i težnjom različitih grupa da, kroz privid-nu jedinstvenost, provodi svaka svoje ciljeve, ko ji u stvari pret-stavljajp sve obratno od »okupa«. Tome naprotiv se parola »Srbi na okup« dade teško provesti, več zato što, sve do nedavna, Srbi nisu manifest ovali nikakvo, a naročit o ne neko kolektiv ni je nezadovoljstvo z bog zapostavljanja srpstva.
Ako je nekonie činjeno krivo u novim prilikama, onda je to samo jugoslovenstvo. Čak i onda kad se »gro« Srba nebi okupio u jednoj, banovini, srpstvo je ipak potpuno zaštičeno u
večini njih, dok če se u Banovini Hrvatskoj i JRZ i SDS, i ostale partije, takmičiti ko če da ga brani, več z bog partijskih pozicija kod tamošnjih Srba. A koja li je ta politička ili druga skupina, ko ja če uzeti zadatak da iznad svega brani jugoslovenstvo?
Mi je ne vidimo, i to je jedino pravo zlo u našoj današnjo,j politici. Odgovarati sa parolom »Srbi na okup«, na parolu »Hrvati na okup«, — to nebi značilo braniti srpstvo, ko je od toga ne može imati nikakve koristi, — več u napadajima na jugoslovenstvo nuditi savez njegovim najžeščim protivnicima kod Hrvata. Niko trezven ne može da utvrdi da bi, pod ma ko jim prilikama, srpstvo kao celina moglo da dode u opasnost u jugo-slovenskoj državi; pa kad se to zna, onda se separatizam na hrvatskoj strani mogao daleko uspešnije pobijati time, što bi se na srpskoj strani mirno i hladnokrvno čuvale jugoslovenske pozicije, umesto da se tendenci ji za separiranjem na svima pod-ručjima, — počevši od političkog, pa do sportskog i staleškog,
— izi/azi u susret prenošenjem njihove teze na srpsku stranu.
Čuvati jugoslovenstvo znači čuvati misao državne kompaktnosti i snage, a zanemarivanje te časne dužnosti ne da se pravdati time, što če se kazati: Zašto da se i Srbi ne brinu u prvom redu o sebi, kad a to čine i drugi? — Ako se neko ponosi time što je Pijemont, — a to je zaista stvar vredna ponosa, — onda on treba da se ume izdignuti nad sve sitno i prolazno, utoliko pre što to ne može nikako da škodi ni njegovim zasebnim interesima. Jer da su pojave, na ko je bi, kao reakcija, trebala da nastupi parola »Srbi na okup«, ipak prolazne, to se vidi iz njjhove nenormalnosti; — 7 zašto onda prejudicirati ne-minovnom ponovnom budenju jugosiovenstva kod Hrvata, time što bi Srbi sada popustili u jugoslovenstvu, pa da se tako večito igramo skrivača: Kada ti hočeš, onda neču ja, i obratno? I zašto gomilati nova razočarenja na Hrvate Jugoslovene, — kao da je jugoslovenstvo stvar uslovna, a ne načelna, kao što treba da bude? Velika večina Srba, a naročito Sokolstvo u srpskim krajevima, ostaje nepokolebljivo na bazi jugosiovenstva, i ne želi nikako da na jednu psihozu odgovara drugom psihozom.
Svaka od tih parola, »Srhi na okup!« kao i »Hrvati na okup!« nosi u sebi klicu nečeg mračnog i nezdravog. One nužno traže, da se, z bog »okupa«, pokriju velom zaboravi i da se trpe s vi moguči greši svih mogučih korupcionista, frankovaca i na-tražnjaka, srpskih i hrvatskih, a to je ono, čega naša zemlja naj manj e treba. Zato mi ne kažemo ni »Jugosloveni na okup!«, jer je i pod tim imenom bilo svakojakih, počevši od uzurpatora i onih ko ji su ga kompromitovali, pa do onih ko ji sada kuka-vički beže od njega. J edina zdrava parola, u duhu našeg na-rodnog morala i sokolske nauke, to je:
Na okup svi razboriti i čestiti, — za izgradnju sredene i snažne Jugoslavije, vodene od najsposobnijih i najpoštenijih,
— što če biti najbolja garancija za interese Srba, kao i Hrvata i Slovenaca, a pogotovo onih, koji si ponose što su Jugosloveni!
Br. Dr. V. Belajčič u Zagrebu i Ljubljani
Ptvi zamenik Starešine Saveza Sokola K. J., brat Dr. Vladimir Belajčič pošao je 19 o. m. iz Beograda u Zagreb, gde je bio sr-dačno i bratski dočekan od tamošnjih funkcionera sokolske župe Zagreb i od ostale sokolske braće.
Brat Dr. Belajčič, u društvu sa starešinom župe i II zamenikom Starešine Saveza, br. Dr. O. Gavran-čićem, posetio je bana Hrvatske banovine g. Dr. Ivana Šuba-š i č a, sa kojim su ostali dugo vremena u razgovoru i pretresli važna pitanja, koja se tiču Sokolstva na teritoriji Banovine Hrvatske.
Nakon primanja kod g. bana, o-držana je konferencija starešina svih sokolskih društava na teritoriji za-grebačke župe, na kojoj je uzeo u-češča i brat Belajčič- Na konferen-ciji su uzete u pretres prilike Sokolstva u Banovini Hrvatskoj i donete su potrebne odluke, u cilju da se rad Sokolstva zaštiti i da se što bolje razvije, na korist Kralja i otadž-bine. i na korist konsolidovanja prilika u svima našim krajevima.
Brat Dr. Belajčič je iz Zagreba prosledio u Ljubljanu, gde je tako-der bio srdačno i bratski dočekan od pretstavnika župe J ljubljanskih društava. Prilikom njegovog boravka u Ljubljani, održana je konferencija društvenih starešina, koja se bavila prilikama na teritoriji ljubljanske župe, a koja je takoder donela važne zaključke. Brat Belajčič je održao i jedan uži sastanak sa članovima žup-ske uprave i tehničkog vočstva, na kome su rasmotrene prilike i done-seni zaključci, u cilju otklanjanja poteškoča, koje stoje na putu uspeš-nom radu u župi Ljubljana, a u cilju da se stvori što pogodniji teren za delatnost u novoj godini.
Zalivalnica g. Ministra Dvora
Prvi zamenik Starešine Saveza SKJ, Dr. Vladimir Belajčič, primio je od ministra Dvora, g. Milana Antiča, sledeče pismo:
Gospodine zameniče Starešine.
Po Najvišem nalogu, čast mi je izjaviti zahvalnost na rodoljubi-vim željama i izrazima odanosti, podnesenim Njegovom Veličanstvu Kralju, Njegovom Kraljev-skom Visočanstvu Knezu Name-sniku i Kraljevskem Domu, sa vanredne skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu.
Jedna skraćena izjava
Agencija Avala je objavila intervju što ga je generalni sekretar HSS, Dr. .1. Krnjevič dao Agenciji Havas, a u kome govori o sredivanju prilika u Banovini Hrvatskoj, ističuči uverenje, da če »za kratko vreme Hrvatska biti potpuno obnovljena i konsolidova-na«. Izjava završava:
»S obzirom na značaj Hrvatske u okviru Jugoslavije, tim samim videčemo tada i Jugoslaviju ob-novljenu i snažniju, to jest novu i jaču Jugoslaviju«.
Šteta, zaista, što ove lepe reči g. Dr. Krnjeviča nije mogla da čita i hrvatska javnost, jer su »Obzor«, »Hrv. Straža« i »Hrv. Dnevnik«, baš te završne reči svog uglednog prvaka — brisali!
Potreba odlučnosti
Prisiljeni smo da objavimo čitav niz novih vesti o incidentima protiv Sokolstva na području Banovine Hrvatske. Moramo priznati da to činimo teška srca, več i zato, što time demantujemo svoj sopstveni optimizam, zbog kojega smo u prvo vreme sve te incidente s a k r i v a I i, verujuči da svaka promena izaziva potrese, i da če oni brzo proči. Mi još i danas hočemo da verujemo u dobre namere pretstavnika HSS u vladi i odgovornih faktora u Banovini Hrvatskoj, da uvedu i učvrste red i zakonitost; ali nikako ne možemo da verujemo u dobre namere štampe koja se oglašava za njihovu, i koja — kao da baš traži da im stvara nc-prilike — iz dana u dan harangi-ra protiv Sokolstva i poziva pristali-ce na oduzimanje sokolske imovine.
Isto tako ne verujemo ni u dobre namere mnogih medu onima, koji se pokrivaju imenom hrvatskog narod-nog pokreta. Vreme je da se govori otvoreno, i niko neče moči da nam porekne, da postoje frankovačke i frankofurtimaške, klerikalne skupine, koje su, pre i za vreme rata, bile izrazito protujugoslovenski i srbo-fobski nastrojene, i koje su služile otvoreno bečkim ciljevima. U novoj državi se to nije izgubilo, več se — na žalost, krivnjom mnogih i na srpskoj strani — pojačalo. Zato mi shvatamo, ako se sa hrvatske strane traži, da se ta pojava razume; ali nikako ne shvatamo da to razumevanje ide do takvog gledanja kroz prste, da se destruktivnim elemen-tima, koji su i u vreme Austrije igrali ulogu provokatora medu Hrvatima, — dopusti da nesmetano kompromituju poredak u Hrvatskoj Banovini-
Ako se misli, da če se time, što niti jedna novina u Hrvatskoj ne sme da piše o tim incidentima, stvar
zataškati, onda se ide stopama g. Stojadinoviča i postizava se, kao i u njegovom slučaju, — da se vesti sire još preteranije nego što jesu! Je-dini je, dakle, put i način — da se pristupi energičnoji prave d n o j primeni zakona, te da se bar onoj štampi, koja danas važi kao po-luzvanična u Banovini Hrvatskoj, dadu uput-stva, dane ide u raskorak sa intencijama, izraženim u apelima merodav-nih faktora!
Rabota neodgovornih lica danas več izaziva negodovanje i kod mnogih, koji nisu bliski Sokolstvu. U mnogim krajevima stari radičevci se zgranjavaju nad vandalskim incidentima, — a da i ne govorimo o činje-nici, da ne može biti ni govora o »harmoničnoj saradnji izmedu Hrvata i Srba, u Banovini Hrvatskoj«, o kojoj lepo govori g. Maček, ako se bude orgijalo protiv Sokolstva, u kome se nalazi velik broj Srba sviju partija, pa i takvih koji su bliski SDK. I konačno, trebalo bi več jed-nom uvažiti, da su potrebni obziri i piema osetljivostima javnog mišljenja u Srbiji, koje ipak dozna za sve, — ako se hoče, da se stvar sporazuma ne spotakne o nove prepreke.
Mi znamo frankofurtimaše iz au-strijskih vremena. Oni su uvek na-valjivali iza leda i u noči, i tek onda, kada su znali da imaju »carte blanche« od austrijske policije. Treba im samo pokazati da taj privilegij nemaju, več da če za svoja dela strogo odgovarati, pa če odmah biti reda! A dode li zbog toga i do ne-kog razlaza izmedu razbijača i raz-, boritih Hrvata, to može da bude samo od koristi, ne samo za Jugoslaviju kao celinu, več i za Banovi-nu Hrvatsku, i za dobar glas i zdrav smisao Hrvata.
I kad nas gone, mi napredujemo!
Pripadnike jugoslovenskog Sokola, u nekim krajevima nase države, po-novo počinju da napadaju i pregone, i to u jačoj meri.
Jugoslovenski čelik-Sokoli, ne oča-javajte! M a kakva iskušenja dolazila, vi ne znate za otstupanje, nego samo za napredak! Zato, kao i sve druge, tako i ova nemila pojava, može samo da posluži još jačem i hržem razvoju i naprelku Sokolstva.
Doduse, mi Jugosloveni u miru i dobru brzo se uljuljkamo i uspavamo, ali u trenutcima kad osetimo da nam s neke strane preti opasnost, isto tako se brzo prenemo i spremni smo svi do jednog da se žrtvujemo za svoje ideale, jer znamo da su oni uz-višeni i sveti. A kao takvi, oni su večni!
Sitne duše, koje ne mogu da svare ove ideale, iz zavisti, ili možda iz kojih drugih razloga, sprečavaju ra-zvitak i napredak našeg jugoslovenskog Sokolstva, ali uzalud! Ukoliko god više bude neko kočio taj napredak, utoliko če Sokolstvo sve više i jače napredovati, lomiti prepreke i krčiti sebi puteve. Utoliko pre, što smo svesni da je napredak Sokolstva i napredak jugosiovenstva.
Sve dotle dok se ovi napadi mogu podnositi, mi velikodušno preložimo
pieko njih, moleči Boga da onima koji nas nepravedno napadaju. oprosti ovaj nacionalni greh, jer ne znaju šte čine; prepuštajudi našem vrhov-nom vodstvu da nam kod nadležnih vlasti izdejslvuju zakonsku zaštitu. Mi nečemo da vračamo zlo za zlo, nego naša odmazda na sve nebratske napade neka se sastoji u rečima: Jugoslovenski Sokoli, na okup !
Brado i sestre! Ujedinimo sve svoje snage, sporazumimo se prvo mi sami medu sobom i pružimo jedan drugom ruku pomirenja. Predimo velikodušno preko svih sitnih ličnih zadevica. Sad je vreme da budemo svi jedno telo •! jedna duša. A kad takvi postanemo, onda demo odoleti svima nasrlajima, ma sa koje strane dola-zili.
Prava, čisla neokaljana sokolska svest neka zavlada u nama, i mi demo i dalje napredovati i postati ne-pobedivi!
U to ime ostavimo sve na stranu, te pored redovnih poslova sad najviše prionimo radu na narodnoj od-branbenosti. To neka bude svima naš gromoglasni odgovor na sve napade i nasrtaje 1
Stari Futog	Masič
Sednica Izvršnog odbora SSKJ
Izvršni odbor Saveza Sokola K. /. održao je u ponedeljak, 23 oktobra, sednicu, pod pretsedanjem prvog za-menika Starešine, br. Dr. Vladimira Belajčiča. Na sednici je brat Belaj-ćić najpre izvestio o svima koracima koje je starešinstvo Saveza preduzelo od vremena glavne godišnje skupštine, a u cilju da udovolji zahtevima izraženim na skupštini, da se Sokolstvu u svima krajevima Jugoslavije osigura puna zaštita i nesmetana delatnost. Brat Belajčič je izvestio o posetama učinjenim kod merodavnih faktora, a naročito kod pretsednika vlade, g. Dragiše Cvetkoviča, kod ostalih članova Kraljevske vlade, kod bana g. Subašiča itd. Izvestio je i o posetama, učinjenim ostalim pretstavnicima našeg javnog života, a naročito o po-seti kod N j. Sv. Patrijarha Cavrila, spomenuvši da je istodobno zatražen i prijem kod beogradskog katoličkog biskupa, ali o torne još nije stigao odgovor. Konačno je brat Belajčić izvestio o svome putovanju u Zagreb i u Ljubljanu, o konferenci jama i razgovorimo koje je imao sa tamošnjom biačom, i uopšte o radu Saveza od vremena zadnje glavne skupštine. Referat brata Belajčića bio je pozdravljen sa zadovoljstvom.
Brat Ljuba Maksimovič izvestio je o akciji za zaštitu one sokolske brače, koja su pala žrtvom raznih progonstava sa strane protivnika, pa su po tom predmetu, nakon svestra-ne diskusije, stvoreni važni zaključci.
Na sednici je iznet predlog o sazi-vu Plenuma Izvršnog odbora, pa je zaključeno da se sednica plenuma o-drži 18 i 19 novembra u Beogradu, sa dnevnim redom koji če se naknadno saopštiti.
Gospodar Saveza, brat Mihajlo Nikolič, izvestio je o poslovimo svog resora, pa je izmedu ostalog zaključeno, da se pozajmice za zidanje sokolskih domova na terenima koji nisu vlasništvo sokolskih društava, ne da-ju, ako se pre toga tačno ne ispitaju svi uslovi i ako se unapred ne obez-bedi sigurnost sokolske imovine.
Tajnik brat Bakič izvestio je o te-kučim poslovima, pa je onda sednica zaključena, a neke tačke dnevnog reda ostavljene su za iduču sednicu, koja če se održati u ponedeljak, 30 oktobra.
ODGODENA SOKOLSKA PROSLAVA U SARAJEVU
Sokolska župa Sarajevo htela je đa na svečan način proslavi 30-godišnji-cu od osnivanja prve bosansko-her-cegovačke sokolske župe, 4 i 5 novembra, uz učešče sviju sokolskih je-dinica iz Bosne i Hercegovine. Medu-tim, proslava je morala biti iz teh-ničkih razloga odgodena.
Dva sokolska jubilarca
Josip Guštin i Viktor Heumer.
Zagrebačko sokolstvo, kao baštinik svih svetih tradicija predratnog hr-vatskog i srpskog sokolstva u Zagrebu, u toku poslednjih 20 godina ima-lo je da izdrži možda najjače udarce sa svih strana, koji su za to vreme padali na jugoslovensko sokolstvo. Ta borba bila je čelična kupelj za sve one neustrašive sokolske borce koji se nisu dali zaplašiti ni okoli-nom, ni pretnjama. Medu potonjima napose ističu se stari prekaljeni pripadnici predratnog hrvatskog sokolstva, mahom pripadnici slobodnih zvanja, što uz današnje prilike ističe-mo, kao osobito karakterističnu či-njenicu. Nedavno, na dostojan način, proslavili smo 45-godišnjicu sokolo-vanja našega dragog brata. Draguti-na Šulcea. Ove se godine navršilo 40 godina sokolovanja našega dragoga i ođličnog brata starešine Dra Otona Gavrančiča. Ako i jest izostala, na u-porno traženje samoga jubilarca, svaka javna proslava njegovog jubileja, naše sokolstvo je u svojim šrcima bilo uz njega i zaželelo mu uz dobro zdravlje i dalji lep i koristan rad za naše sokolstvo.
*
Danas nam je prijatna dužnost da u gore pomenutih redova istaknemo dalja dva jubilarca, obojica članovi Sokolskog društva Zagreb 1. To su brača Josip Guštin i Viktor Heumer.
. Brat Josip Guštin, jedan od najiz-gradenijih pripadnika jugosloven-skog sokolstva, unatoč svojih 79 godina i unatoč teške boli, koja ga je nedavno snašla smrču njegovog sina, no propušta ni jedne prilike a da se ne javi kod svakog značajnijeg sokolskog dela. Na ispračaju pok. brata Abadžije videli smo ga gde junač-ki pešači od Sokolskog doma sve do stanice. Pun je sokolskog oduševlje-nja i slovenske svesti, narodskog hu-mora i sečanja na mlade dane, o ko-jima voli sa osobitim uživanjem da priča. Tvrd i odrešit u karakteru i po delu, u ličnom je saobračaju kon-cilantan i vedar do krajnosti.
Roden je 15-VI1I 1860 god. u Novem Mestu. Bio je pripadnik slove-načkog Sokola u Novom Mestu i Ljubljani, češkog Sokola u Beču, Hrvatskog Sokola u Zagrebu, te nakon fuzije pripadnik jugoslovenskog sokolstva, do današnjeg dana. U Hrvat-skom sokolstvu bio je član starešinstva župe i Saveza, a u jugosloven-skom sokolstvu član Sokola 1 i zagre-bačke župe. Brat Guštin navršava ove godine 60 godina sokolovanja, te je prema tome najstariji živi pripadnik zagrebačkog sokolstva.
*
Brat Viktor Heumer, bivši upravnik »Sveopče vjeresijske zadruge u
Zagrebu«, te još i danas njen pot-pretsednik, rodio se 1874 u Zagrebu, a nekoliko godina je bio nastavnik gimnazije u Gospiču i Osijeku. U Beču, kao študent filosofije, bio je član češkog sokola. Saobračaj sa akademskim drugovima iz ostalih slovenskih društava, ostavio je duboke tragove slovenske svesti u njegovoj duši koji su došli do izražaja \ u njegovom so-kolskom delovanju. Kasnije je bio član Ličkog Sokola u Gospiču, Hrvatskog Sokola u Osijeku Gornjem i Donjem gradu, te Hrvatskog Sokola u Zagrebu. Tu je obnašao razne dužnosti prosvetnog karaktera, taj-
Br. Josip Guštin
nika i blagajnika župe Fonove, te člana starešinstva Hrvatskog sokolskog saveza. I u hrvatskom i u ju-goslovenskom Sokolstvu bio je član svih sletskih odbora, od godine 1911 dalje. Nakon prevrata je, u ime Hrvatskog Sokola u Zagrebu, aranžirao svečani prenos smrtnih ostataka Zrinskog i Frankopana u domovinu, na opšte zadovoljstvo. U jugosloven-skom sokolstvu bio je član uprave, prosvetar, potstarešina, i starešina sokolskog društva Zagreb I, župski 'prosvetar, tajnik, - blagajnik, pročel-nik sletsko-redateljskog odbora i pročelnik raznih svečanosnih odbora' Danas vrši dužnost tajnika sokolske župe Zagreb. Na njegovu inicijativu u Sokolskom društvu Zagreb I, a u o-kviru SPP, stvorena je zaklada Kralja Petra II. Živo učestvuje i u radu sokolske štedionice. Godine 1936, pri-godom proslave 15-godišnjice op-stanka sokolskog društva Zagreb I, povereno mu je uredništvo »Spomenice«. Mnogo se bavio i sokolskim novinskim izveštavanjem, napose u »Novostima« i »Morgenblattu«. Pri-godom navršenja 50 godina života, Jugoslovenski sokolski savez odliko-vao ga je srdačnom čestitkom, koja
Iz Sokolske župe Sušak — Rijeka
Rastanak sa dva odlična brata
Iz naše sredine iznenada je preme-šten dugogodišnji prosvetni radnik, brat Josip Bačič, koji polazi u Vršac, kao predmetni učitelj na Zanatskoj školi. Brat Bačič potiče iz kastavske sredine, koja je dala našem Sokolstvu tako velik broj sokola-učitelja. Još kao daka na predratnoj pazinskoj gimnaziji vidimo brata Bačiča u prvim redovima nacionalne omladine. Kao učitelj je službovao u raznim se-lima u Istri, gde je, nakon dolaska novih gospodara na vlast, otpušten iz službe, pa dolazi u Jugoslaviju, te bude namešten u Kastvu, na vežbao-nici Učiteljske škole. Odmah ga za-tim susrečemo kao marljivog sokolskog radnika. Pred deset godina pre-mešten je u Sušak, gde je razvio odlične organizatorne sposobnosti. Sve •svoje slobodno vreme posvetio je radu u župskom Prosvetnom odboru, u kojemu je radio kao tajnik, knjižničar i, zadnje 4 godine, kao prosvetar. Brat Bačič održao je mnogo sokolskih predavanja, te je bio veoma dobro orijentiran u svim sokolskim prilikama prostranog našeg župskog područja. U današnjim prilikama jed-va čemo mu nači valjana zamenika. Neka je bratska hvala bratu Bačiču za veliki njegov rad u našoj župi.
Nadalje nas ostavlja i starešina Sokolskog društva u Crikvenici, brat Janko Jazbec. Punih trideset godina vidimo brata Jazbeca na sokolskome poslu u Istri i Hrv. Primorju, najpre kao prednjaka Sokola u Voloskom-Opatiji, zatim kao tajnika župskog Tehn. odbora, a od god. 1912 kao načelnika Sokola u Lovranu. Naredne godine bude izabran za župskog načelnika župe Vitezičeve u Istri, te je na tom mestu, razvio jaku delatnost. Za vreme rata bio je izložen teškim progonima, a odmah, nakon sloma bivše monarhije, odlazi kao dobrovo-ljac na koruški front. Početkom god. 1920 dolazi u Crikvenicu. Tu je vršio celo vreme vodeče funkcije načelnika. a osim toga bio je punih 18 god. zam. žup. načelnika. Sada se vrača u svoju užu domovinu, "te če ovih dana otvoriti svoj urarsko-zlatarski posao u Ljubljani.
mu je najmilijom uspomenom na sokolski rad. Na inicijativu brata Heu-mera provedene su takoder neke do-botvorne akcije: zajednička proslava Badnjaka za siromašne pripadnike Sokole I, sabirna akcija za čehoslo-vačku braču, za spomenik bratu A-badžiji i t. d. U sokolstvu neprekid-no radi 45 godina.
Želimo da brača ustraju i dalje krepki i čili, u zdravlju na sokolskome poslu!	š.
Za i protiv „Hrvatskog Junaka"
Pre nekoliko dana je izaslanik HSS iz Zagreba, Dr. Cividini, održao u Vinkovcima sastanak za osnivanje »Hrvatskog Junaka«. Tom prilikom je napao bivše članove »Hrvatskog Sokola«, zato što neče da stupaju u »Hrvatski Junak«. Medutim su članovi bivšeg »Hrvatskog Sokola« odluč-no protestirali, a jedan izmedu njih. Stipa Butkovič, je uzeo reč i kazao, da oni neče da stupe u »Hrvatski Junak«, zato što u njemu ne vide bivše starešine »Hrvatskog Sokola« i zato što ne žele podupirati akciju, koja odvaja gradansku decu od seoske dece.
*
U klerikalnoj »Hrvatskoj straži«, od 25 oktobra, objavljuje splitski kanonik, Pilepić, članak o pitanju telovežbene organizacije u Hrvatskoj Banovini, i odlučno se protivi zamisli, da ta organizacija bude interkon-fesionalna, več traži, da »katolička hrvatska mladež može da ude samo u katoličke organizacije«. U svom članku kanonik Pilepič tvrdi, da »je-dini temelj koji je nepogrešiv, jest katolički radikalizam«, i navodi, da »krščanski moral osuduje jačanje te-1j koje se vrši u vojničkom obliku«. Konačno kaže, da druženje katolič-kih omladinaca sa nekatoličkim, može da donese samo štetu za katolike. — U istom broju i sama redakcija »Hrvatske straže« daje mišljenje o tom pitanju i veli, da treba odmah na početku novog rada u Banovini Hrvatskoj, upozoriti na to, da su wi-terkonfesionalne omladinske organizacije nepoželjne«.
*
»Obzor«, od 24 oktobra, objavljuje vest u kojoj se kaže: »U školama u Banovini Hrvatskoj saopčeno je o-mladini, da se može upisivati u »Hrvatski junak«. Nastavnici gimnastike podnijeli su banskoj vlasti prijedlog za organizaciju tjelovežbe u duhu hrvatskih narodnih težnja. Doskora če, izgleda, biti provedena temeljita reorganizacija tjelovježbe u školama u Banovini Hrvatskoj i hrvatska dje-ca ne če se morati, kao do sada, upisivati u Jugoslovenski sokol, več če imati mogučnost da u »Hrvatskom junaku«, i eventualno drugim hrvat-skim tjelovježbenim organizacijama, ako budu osnovane, njeguju tjelo-v.iežbu.«
SOKOLSKA LUTRIJA Sokolsko društvo Sveti Jedert nad
Laškem, u Dravskoj banovini, javlja svima interesantima, da se vučenje prve efektne lutrije toga društva, u-sled sadašnjih prilika, nije vršilo, i da če naknadno vučenje biti na vreme objavljeno.
NaSa narodna poezija
(Svršetak)
Kolika je tuga devojke, čiji se dragi ženi, pa kad je mati zove na večeru, odbija da ide, vidi se iz ovih stihova:
»Večerajte, mene ne čekajte,
Nije mene do vaše večere,
Več je mene do moje nevolje,
Jer sam čula ženi mi se dragi.*
Njena žalost za izgubljenim dragim velika je:
»Za godinu Ilce ne umila,
A za drugu kosu ne češljala,
A za treču kosu odrezala.*
U pesmi »Majka i devojka« čerka moli majku da vrati momče, koje prolazi kroz selo:
»Zovi ga majko na копакл
Kad je momak tražio od devojke jedno oko, ona je bila srca milosti-va, pa mu je dala obadva. A stidlji-vost devojke pokazuju sledeči stihovi:
»Nit' sam vila da zbijam oblake, Več devojka da gledam preda se.«
Devojka zna biti i odmetnica, ali kada su je u desetoj godini hajduko-vanja uhvatili i popeli na vešala, do-šlo je malo i veliko, muško i žensko, da je vide, kada je svima hrabro do-viknula:
»Šta gledate bule banjalučke, Ako j' Mara po gori hodila,
Nije Mara kopile rodila.
Kako ste vi, bule banjalučke.*
Devojka zove svoga dragana, da joj dode na sastanak, ali ga pri tom uči kako da ide, da ga ne primete njeni ukučani:
»Kada budeš, preko plota, čuvaj, ne krškaj, Kada bdeš na ulici, čuvaj, ne
lupkaj,
Kada budeš preko kuče, nemoj se javljat’.*
Ona ne voli, da se uda za premlada momka, jer mu se slaba I nemoč-nu dešavaju mnoge nezgode:
»Opremih ga za kozama.
Kad u veče, veče bilo,
Sve su koze doma došle,
Moga draga jadna nema.*
Kad su, dužd od Mletakat, car od Stambola i Kraljevič Marko darivali Novljanku devojku, ona se darodav-cima ovako zahvalila:
»Mala fala duždu od Mletaka Na njegovoj zlačenoj filugi: Nijesam mornar, da po moru
še tam,
No djevojka, na pender da vezem; Manja fala čaru čestitome Na njegovu sjajnu ogledalu:
Ja sam mlada ogledalo sama; Nego fala Kraljevome Marku,
Što mi posla konja i junaka! Marko znade što je za djevojku.*
Pored devojke u narodnim pesma-ma je opevan i momak, koji je redovno u vezi sa nekom devojkom za kojom žudi, ali mu se na put stav-ljaju razne i mnogobrojne prepreke te često puta ne može ispuniti želju srca svoga. Njegova težnja za devojkom stalna je pojava u narodnim pe-smama, koje su verna slika života.
U pesmi »Žedno i željno momče«, vidi se kolika je težnja momka za devojkom:
Žedno momče gorom jezdijaše, Žedno vode, a ieljno devojke.*
Momak pita devojku, zašto ne govori s njim, več ga izbegava:
»Djevojčice, ljubičice, ružo
rumena!
Što ti sa mnom rte besjediš, usta medena?*
Na to mu devojka odgovara:
»Ja bih s tobom besjedlla, ali mi ne daju.*
Šta devojka oseča, govori i radi, svaki momak želi da sazna:
»Boga moli momče neženjeno,
Da se stvori kraj mora biserom, Gdi devojke na vodu dolaze,
Da ga kupe sebi u ned ar ca,
Da ga nižu na zelenu svilu,
Da ga meču sebi pod gr'oca,
Da on sluša, šta koja govori: Govori H svaka o svojemu, Govori li draga i o njemu.*
Pored devojke prolazi careva vojska, koja joj pomoč naziva, ali jedno momče mlado neženjeno ništa ne govori:
»Več dogoni konja do devojke: »Ljubi mene lepoto devojko,
Ljubi mene dok ja nišam tebe.*
Momak zavidi bosiljku, koji stalno stoji na prozoru devojke i gleda je jutrom i večerom:
»Blago tebe, struče bosioče,
Koji rasteš dragoj na pendžere,
»Gledaš dragu jutrom i večerom, Kad se draga svlači i oblači.*
Reku, koja sprečava momka da dode kod svoje devojke, ovaj kune:
»Bog t' ubio, Savo vodo,
Nit’ te mogu pregaziti,
Nit’ te mogu preplivati Da obljubim devojčicu.*
Za momka je velika nevolja, kad mu je draga daleko, jer:
»fstrunu mi jagluk i marama:
U marami grozdje odnoseči,
A jaglukom suze utiruči.*
U jednoj pesmi momak žali, što se oženio:
»Kad sam bio mlado momče, Devojke me bracom zvaše,
A neveste: »Mlado momče*, Stare babe: »Majkin sine*,
A kada se ja oienih,
Svakog dobra ja poželih.*
I kada umire, momak misli na svoju devojku, pa moli majku:
»Ukopaj me, majko, kod Marina
stana.*
Vesti o preseljevanju Nemaca
Сарајевски Соколи на Оплеицу
»Politika«, od 19 oktobra, objav-ljuje članak o selenju Nemaca iz ju-goistočne Evrope, pa izmedu ostalog kaže:
»Jugoslavija je takode zaintereso-vuna pokrenutim rešavanjem ovog problema. U njoj se nalazi oko
450.000	Nemaca, i to oko 300.000 u Vojvodini, a ostalo u Slavoniji, Hr-vatskoj i Slovenačkoj. S druge strane u Nemaikoj živi oko 150.000 jugoslo-venskih sunarodnika i to oko 80.000 Slovenaca u Koruškoj i isto toliko Hrvata u Burgenlandu.
Ova odluka nemačkog kancelara g. Hitlera biče prema njegovoj želji sva-kako ostvarena. Ona je, u svakom slučaju, izazvala povoljne komenta-re svih političkih krugova, kao i štampe podunavskih država. Oni ističu da ova odluka znači želju Ne-mačke, da rešenjem ovog problema učini kraj svima nesporazumima izmedu nje i podunavskih država, kao što je to učinjeno izmedu nje i Italije, što če doprineti nesumnjivo kon-solidovanju mira i dobrih odnosa u ovom uelu Evrope.«
*
Vesti o preseljenju Nemaca iz ju-goistočne Evrope izazvale su zanim-Ijivu reakciju kod nemačkih skupina u našoj zemlji. Po svemu izgleda, da velikoj večini Nemaca nije nikako simpatična ta zamisao, upravo zato što u Jugoslaviji vrlo dobro žive, što su ekonomski odlično situirani i uživaju više, nego li potpunu slobo-du. Sem toga postoje jake diferen-cije izmedu katolički orijentisanih Nemaca i današnjeg vočstva »Kuitur-bunda«. Tako n. pr. list »Die Donau«, koji izlazi u Apatinu, popračuje berlinske vesti o preseljenju Nemaca iz jugoistočne Evrope, ovakvim rečima: »Tako gledaju stvari u Berlinu. Ali šta če na to Nemci u jugoistočnoj Evropi, to čemo videti kad stvar postane ozbiljna. Medutim več vidimo, da mnogi koji su se razbacivali sa frazama o ljubavi prema Rajhu, i koji su se držali za jedine »patentirane Nemce«, sada najednom uzimaju stav protiv preseljenja.« List se konačno izrugiva »mnogim firerčičima i kandidatinja za gaulajtere, koji če morati prvi da se sele, kad osvane poziv«.
Izgleda da je u vezi sa time i po-novo vaskrsavanje ,t. zv. Mladone-mačkog pokreta u Jugoslaviji, koji je pre nekoliko dana održao u Pe-trovgradu veoma posečeni sastanak, i koji je pozvao svoga nekadašnjeg vodu, Dr. Haslingera da ponovo stu-pi u političku borbu. Kao što je po-znato, taj pokret je imao za cilj da osigura što užu saradnju izmedu Nemaca i Jugoslovena i protivio se ek-
stremnim metodama Kulturbunda. Na sestanku je naglašeno, da je baš, obzirom na najnovije dogadaje, potrebno da se Nemcima u Jugoslaviji ukaže pravi put, kojim treba da krenu.
Čini se, međutim, da se d vode Kulturbunda osečaju u neprilici pred glasovima o seljenju i pred reakcijom što su je ti glasovi izazvali. Zato »Deutsche Nachrichten« koji izlazi u Zagrebu, pokušava da čitavu stvar prikaže ironično, kao novinsku brbljanju, pa poziva vlasti da jugoslo-venskim novinama ne dozvole širiti tako ve vesti, i tvrdi da sve te preu-ranjene prognoze o seljenju »nisu u stanju da pokolebaju niti jednog nacionalnog Nemca«. A »Slavonischer Volksbote« objašnjava, da za seljenje mogu doči u obzir samo raštrkane grupe, a nikako kompaktnija ostrva Nemaca u jugoistočnoj Evropi.
*
»Baseler Zeitung« javlja iz Berlina,
da se tamo javno govori, da če posle iseljavanje Nemaca iz Baltika, od-mah doči na red iseljavanje Nemaca iz Jugoslavije, i da če se to obaviti još pre iseljavanja tirolskih Nemaca iz Italije. Švajcarski list tvrdi, da je ta akcija u tesnoj vezi sa sadašnjim privrednim pregovorima izmedu Jugoslavije i Nemačke, te da če ima-nja iseljenih Nemaca preuzeti ne-mačka država, da se njima plati siro-vine i namirnice, koje se izvoze u Nemačku. Isti list tvrdi, da je jugo-slovenska vlada rado prihvatila taj predlog Nemačke.
*
Engleski i francuski listovi javlja-ju, da se medu rumunskim Nemcima javlja sve življi pokret protiv toga, da bi se preselili iz Rumunije u Nemačku. Mnogi pretstavnici Nemaca dali su izjave, da če se radije odreči svog nemačkog porekla, nego li da napuste zemlju u kojoj žive. Oni tvr-de da tako isto misle i Nemci u ostalim balkanskim zemljama, a naročito u Turskoj, Rumuniji i Jugoslaviji, te da su mnogi od njih spremni da predli čak i u pravoslavnu veru, radije ntgo 11 da se sele.
*
Neue Zurlicher Zeitung« javlja iz
Berlina, da če Nemci iz južnog Tlro-la biti preseljeni u karpatske krajeve, u blizini Krakova. Time če se postiči dva cilja, da se istisnu tamošnji Po-Ijuci i Slovaci, i da se tirolski Nemci, navikli na planinske krajeve, presele u predele, koji im najbolje odgovara-jit po klimi i po strukturi gospodarstva.
Širite „Sokolski glasnik" i časopis „Soko"
Прошле суботе, делегација по-клонственика Соколске Жупе Са-рајево, на челу са старешином бр. Др. Војиславом Бесаровићем, отпу-товала је за Опленац, да се, у име свих припадника сарајевске Жупе, поклони Гробу Краља Александра I Ујединитеља, поводом 5-годиш-њице Његове мученичке смрти.
Делегација је у Аранђеловцу би-ла дочекана од одборника Сокол-ског друштва Аранђеловац, у чијем дому је и отсела. У недељу изјутра је делегација, од 40 чланова и чла-ница, са лепим бројем соколских застава, кренула за Тополу и дркву на Опленцу. У Тополи их је доче-као старешина месног Соколског друштва и показао им бивши Ка-рађорђев конак, кога је Блажено-почивши Кг*аљ Александар преуре-дио за Соколски дом, Затим је, око 10.30 часова, делегација, сврстана у редове, на челу са старешином, бр. Др. В. Бесаровићем, кренула ка цркви, пред којом су, скидањем Kana и обарашем развијених застава, одали дужну почаст.
По уласку у цркву, старешина жупе бр. Др. Бесаровић припалио је велику свећу, коју је делегација донела из Сарајева, а на којој је било написано „Соколска жупа Са-рајево, 15 октобра 1939 године‘. Свећу је припалио пламеном из кандила које стално гори над гро-бом Краља Петра I Ослободиоца, а које је запаљено соколском шта-фетЋом бакљом, упаљеном 1934 ro-дине у Сарајеву, приликом покра-јинског слета.
Иза тога, у највећој тишини и скрушеном побожношћу, сишла је делегација у крипту и поклонила се Гробу Краља Мученика. Том приликом, свештеник из Касиндола, брат Божидар Минић, одржао је
кратак помен, након чега је одр-жао леп говор, у коме је величао заслуге и дела Блаженопочившег Краља. Брат Минић је у говору, између осталог рекао:
„Велики Краљу! — Ево сгојимо пред Твојим гробом и осећамо како нам вера и снага неизмерно расту. Осећамо да је никада и ништа Hehe поколебати и у болном заносу па-дамо пред Тобом на колена и за-кљињемо се Свемогућем Богу, да he нам увек остати у животу, као врховни закон, Твоја мисао, Твоје дело и Твоја мученичка смрт, и да hf.Mo ca Твојим великим Сином чу-вати Teoje дело, које си само љу-бављу, херојством и мучеништвом, раме уз раме са нашим очевима створио. Слава Ти Велики Краљу Мучениче '...."
После брата Минића, старешина жупе, брат Бесаровић, дубоко по-тресен, одржао је говор који је присутне гануо до суза, а у коме је, између осталог, рекао:
„КлањаЈући се из дубине душе светлим сенима неумрлог Краља Петра 1 Ослободиоца и Витешког Краља Александра I Ујединитеља, позивам Вас, да се и на овом све-тсм месту заверимо, да ћемо непо-колебиво и неустрашиво служити нашем младом Краљу, Петру П, komo и са овога места, из дубине ду-ше, упућуЈемо најискреније сокол-ске поздраве. Да живи Краљ Пе-тар П1“
Једна сестра, учесница делегаци-је, положила је на гроб Краља У-јединитеља красан букет свежих ружа, након чега су поклонствени-ци појединачно целивали гроб Кра-ља Мученика.
Овај поход оставио је на све поклонственике дубок утисак и у-једно су изразили жељу, да се ова-
кви походи обнављају, сваке годи-не, и на тај начин редовно изврша-ва завет, дат у Петровој петолетци.
К. Тодоровић
Iz tehničkog odbora Saveza sokola K. J.
Na sednici Načelništva Saveza Sokola K. J., održanoj 17 oktobra, donet je zaključak da se dosadašnji Tehnički odbor Saveza SKJ, koji je funkcionisao do izbora novog Načelništva, stavlja na raspoloženje. Izvršena je podela rada u načelništvu i Stručnom odboru, na otsek i sekcije. Raspravljano je o obrazovanju novog Tehničkog odbora i primi jen je poslovnik o radu Načelništva Saveza. Primljen je načelno program za il svesokolski slet u Beogradu, 1941 go-dine, a proučen je Pravilnik o administrativnem radu kancelarije Načelništva Saveza. Odlučeno je, da se sa župskim putujučim prednjacima odr-?i tečaj odbranbenosti.
20 oktobra održana je prva sedni-ca novog Tehničkog odbora, kojoj je pretsedavao novi načelnik Saveza, br. Ivan Kovač. Pošto je pozdravio članove i pozvao ih na istrajan rad, iz-rieo je osnovne smernice rada novog načelništva: Ima se posvetiti velika pažnja sistematskom vežbanju, odbranbenom vaspitanju i vaspitanju sokolskih prednjaka, tako i sokol-skom naraštaju. Sav tehnički rad ima sc sprovoditi u duhu programa za slet u Beogradu. Tehnički odbor Saveza podeljen je na četiri otseka:
1) OTSEK ZA OPŠTE TELESNO VASP1TANJE, na čijem čelu stoji I zamenik saveznog načelnika ing. Vojislav Pajič. On se deli na tri sekcije: a) sekcija za vaspitanje naraštaja i dece, koju vode Slavko Poljšak i Miloš Roksandič, b) sekcija za vaspitanje članova, koju vodi Janko Kavčič, c) sekcija za vaspitanje prednjaka (Saveznačkola), koju vodi Franožlč.
2) OTSEK ZA POSEBNE GRANE TELESNIH VEŽBI, na čijem čelu stoji III zamenik saveznog načelnika, Branko Polič. Deli se na šest sekcija i to: a) sekcija za proste grane (laku atletiku), koju vodi Radovanovič Selimir, b) Sekcija za vodene grane, koju vodi Nišavič Miloš, c) Sekcija za zimske grane, koju vodi Nišavič Miloš, d) Sekcija za vrhunsku telovež-bu, koju vodi ing. šuica Stevan, e) Sekcija za takmičarske igre (odbojka, košarka, hazena itd.) vodi Radovanovič Selimir.
3) OTSEK ZA ODBRANBENO VASPITANJE, na čijem čelu stoji Pavlovič Dimitrije. Otsek se deli na ove sekcije: a) sekcija za streljaštvo, b) sekcija za biciklizam, c) sekcija za konjiču, d) sekcija za zaštitu od vaz-dušhih napada i e) sekcija za vežbe na zemljištu.
4) OTSEK ZA UPRAVLJANJE Г PROPAGANDU, na čijem čelu stoji II zamenik saveznog načelnika, Josip Bogner. Njegove sekcije su: a) sekcija za gospodarstvo, koju vodi Radomir Malek, b) sekcija za lekarstvo, koju vodi Dr. Vučkovič Bora, c) sekcija za književnost, uredništvo stoičnih listova, koju vodi Dr. Pihler Alfi ed i knjižničar, Spernjak Bogdan i d) sekcija za propagandu, koju vode Vojinovič Miroslav i Jovanovič Dušan.
Sem gornjih, članovi novog Tehničkog odbora su još: načelnik župe Beograd, Maksimovič Bogdan i sa-vezni prednjači Ban Rafael i Ivan Se-dlaček. Sednicama prisustvuju delegat Prosvetnog odbora Saveza SKJ, delegat Lekarskog otseka Saveza SKJ i delegat Ženskog Načelništva.
Zavedeno je obavezno dežuranje članova Tehničkog odbora u prosto-rijama Načelništva, a sednice Tehničkog odbora Saveza održavaju se svakih četrnaest dana.
Zaključeno je da se u vremenu od 13-Х1 do 7-ХП p. g. održi tečaj odbranbenosti za putujuče prednjake svih sokolskih župa, i to u Beogradu. Isto tako održače se 3 decembra u Beogradu sednica Zbora župskih načelnika, na kojem če se izvršiti pregled vežbi svih muških kategorija za slet u Beogradu.
24 oktobra održana Je sednica Načelništva Saveza na kojoj je govore-no o zajedničkom programu budučeg rada. muškog i ženskog. I. S.
Соколи из Сарајева пред црквом на Опленцу
»Čojstvo i junaštvo, koji čine čo-veka čovekom, izdižuči ga visoko nad puzavcem, plašljivcem i kukavicom, mogu se osetiti skoro u svakom stihu naše nenadmašne narodne poezije.
U pesmi »Marko Kraljevič i Musa Kesedžija« Marko, oboren od Muse u zelenu travu, doziva u pomoč pose-strimu vilu, koja mu odgovara:
»Sramota je dvome na jednoga.*
U istoj pesmi istaknut je ponos, izražen u onim stihovima od neproce-njive vrednosti, koje izgovara odlučno i hrabro nepokorni Musa:
»Predi Marko, ne zameči kavgu, 11’ odjaši da pijemo vino;
A ja ti se ukloniti neču Ako t' i jest rodila kraljica,
Na čardaku, na meku dušeku,
U čistu te svilu zavijala,
A zlačenom žicom povijala, Odranila medom i šečerom;
A mene je ljuta Arnautka Kod ovaca na ploči studenoj,
U crnu me struku zavijala,
A kupinom lozom povijala, Odranila škrobom ovsenijem I još me je često zaklinjala Da se nikom ne uklanjam s puta.€
Primeri požrtvovanja i krajnjeg sa-mopregorevanja, kojima se moraju diviti mali i veliki, strani narodi, če-
sti su u našoj prošlosti i narodnoj poeziji, koja sadrži najbolje i najplastič-nije slike srpskog herojstva, kome nema ravna pod nebom. Miloš Obilič sc zaklinje:
»Ja ču o tič’ sutra u Kosovo I zaklaču turskog car-Murata 1 staču mu nogom pod gr'oce.*
On je velikodušno prineo sebe na žrtvenik svoje ugrožene otadžbine i usred polja Kosova, med celom tur-skom vojskom, pred očima tolikih paša i subaša, rasporio cara Murata, ispunivši svoje obečanje, svoju he-rojsku zamisao i zavet.
Na Čegru Stevan Sindelič pušta Turke da udu u rov i pali kuburu u slagalište baruta i olova, kada strašna eksplozija sve živo diže u vazduh. Od mrtvih glava zida se čuvena »Čele Kula«, najkrvaviji spomenik iz usta-ških dana. Samo jedan ovakav podvig dovoljan bi bio, da ovekoveči pregalaštvo i krajnje požrtvovanje našeg naroda, koji je radao i davao ovakve smele i odvažne sinove, dostojne najvišeg divljenja, priznanja i hvale.
Tanasko Rajič gine na svome topu. On nije znao za otstupanje. Za njegovo junačko i neustrašivo srce, taj korak je bio nepoznat. Umiranje kraj svoga trešnjevog topa bio mu je sve-tao put u pobedu, slavu i večni život,
koji je više i jače voleo nego žensko bežanje ispred nadmočnijeg ne-prijatelja i sigurne smrti. A koliko je Rajiča, Sindeliča i Obilica? Niko ih nikad izbrojit ne može, jer svaki onaj, ko je i najmanje pridoneo za naše narodno oslobodenje i ujedinje-nje, bio je junak sa Kosova i Čegra, kojih na hiljade imamo širom naše prostrane domovine. U mesto venca svima njima, sa usana svakog patriote i Jugoslovena, grme oni snažni Njegoševi stihovi:
»Proste naše žertve svekolike,
Kad je naša tvrda postojbina
Sile turske nesita grobnica.«
*
Uticaj naših narodnih pesama, za vreme petvekovnog robovanja, bio je veliki i od neprocenjive vrednosti. Knez Lazar, Miloš Obilič, Devet Jugoviča, Kosovska devojka, Kraljevič Marko, Starina Novak, Stari Vujadin, Jankovič Stojan i Pivljanin Bajo, kao i svi drugi, znani i neznani srpski vitezovi, bili su uzor mladim narašta-jima, koji su se opijali i zanosili herojstvom i nebrojenim vrlinama svojih predaka, što ih je hranilo i branilo od opšte klonulosti i propasti u neravnoj borbi sa mnogobrojnim ne-prijateljima, koji su ih okruživali i nemilosrdno napadali. Samo, slušaju-či narodne pesme, koje su naši gu-slari, uz ganjive zvuke javorovih gu-
sala, ispod stoletnih hrastova, pred crkvatna, na selu i prelu, pevali i di-zali narod na ustanak, mogli su se odgojiti oni junači, koji su osvetili Kosovo. Samo u toj nacionalnoj ško-li školovani, i imajuči za uzor Obili-ča, mogao je mladi Princip stati na papuču automobila i, usred Sarajeva, pored tolikih agenata i čuvara crno-žute aveti, izneti plameni protest protiv zarobljenja Bosne i Hercegovine i, protiv namere da se na Srbiju i Crnu Goru spremi mučki napadaj, pa da se i ove zarobe. Odnihani u kolevci srpske narodne poezije, mogli su srpski vojnici, po ledu i snegu, bez staže i bogaze, preči kršnu Alba-niju i preživeti največu Golgotu, koju poznaje istorija sveta, da se, posle penovo vrate, kao pobednici i oslobo-dti svoju porobljenu zemlju i namu-čeni narod.
Neumrli Njegoš, naš največi pesnik i filozof, divio se srpskim junacima i njihovom junaštvu, pa je, ističuči Miloša kao junaka nad junacima, rekao:
»Šta Leonid hoče i Scevola
Kad Obilič stane na poprište?€
I zaista, našu domovinu više je krvi zalilo i junačkih kostiju pokrilo, nego Spartu. Naši junači veči su i bolji od Špartanaca. Oni su stvorili Jugosla-viju. Oni če je i sačuvati, uprkos svih neprijatelja, spoljašnjih i unutrašnjih.
Stanko O. Stankovič
Sokolstvo (e izdriati i ove napadaje!
Iz slovenskog sveta
Javljaju nam iz Komiže, na ostrvu Visu, da su nepoznata lica, u noči izmedu 21 i 22 oktobra, provalila u tamošnju sokolsku čitaonicu i kan-celariju, te da su čitav inventar, sve stolove, stolice, knjige i arhivu izba-cili na ulicu i sve to zapalili. 2upa Split je prijavila ovo sramotno delo Državnom tužioštvu i intervenirala je kod Poverenika banske vlasti u Splitu. Naknadno doznajemo, da je sa strane bana Banovine Hrvatske, na-redena istraga po tom dogadaju.
*
Poput mnogih napada na sokolska društva, nije ostalo poštedeno ni Sokolsko društvo Vela Luka. Najpre je objavljen napadaj u splitskom »Hr-vatskom Glasniku«, a u noči izmedu 19 i 20 oktobra su mračne sile, ku-kavički skinule u noči sa Sokolane koplje za zastavu i izbrisale natpis »Sokolski dom«, te razbili nekoliko stakala. Očekujemo i napadaje na po-jedince, koji se več najavljuju, ali nečemo klonuti! Sokoli su i pre rata radili i stradali, pak kad to moraju i u oslobodenoj Domovinj, neka bu-de, ali su uvereni da je njihova po-beda sigurna.
*
Članovi Seljačke zaštite su, 8 oktobra, napali na Sokolski dom u Senju, izvršili u njemu pretres i zau-zeli ga, ali je, na nalog bana g. Šu-bašiča, bio dom vračen sokolskom društvu. Naprotiv dom u Kustošiji još uvek nije vračen; izgleda zato, što tamošnje napadače podupire je-dan narodni poslanik, poznati sile-džija i intervencionist, koji se lepih para domogao, na račun svog haran-gerstva.
*
Letnje vežbalište Sokolskog društva Zagreb IV, koje je to društvo uredilo isključivo o svom trošku, šilom su zauzeli članovi »Hrvatskog Junaka«, zajedno sa zgradom, u ko-joj se nalazi sokolska knjižnica, a koju je takoder sagradilo sokolsko društvo. Članovi Hrvatskog Junaka su ušli i u dvoranu, u kojoj je dosada vfcžbao Soko VI, u Zagrebu (na Tre-šnjevci), pa su protupravno uzeli u posed sve sokolske sprave i imovihu, a od direktora škole su tražili da ne sme dozvolitj Sokolima da išta iznesu iz dvorane.
*
U Filipjakovu, kod Biograda na moru, vrše se danomice napadaji na članove Sokola, otimaju im se značke itd. Nekima su učinjene štete i na imanjima. U Svetoj Nedelji, kod Sa-mobora, su bratu Stjepanu Čačkovi-ču pričenjene takoder osetljive mate-rijalne štete, samo zato što je član Sokola.
*
Mržnja na Sokolstvo ide dotle, da je u Pašmanu, pre nekoliko dana, pri-redena čitava »mačija derača«, kojom su ispračena dva naša člana, činovni-ka, a koja su iz Pašniana bila preme-štena samo zato što su članovi Sokola. Rulja je sipala na njih najpo-grdnije reči i samo što ih nije tvorno napala; a u noči je bio polupan je-dan čamac, samo zato što je nosio ime »Soko«.
*
Jedan brat sa Pelješca nam javlja, da je neki frankovac na pošti samo-vlasno napisao na primerku »Sokolskog Glasnika«, što ga šaljemo torne bratu: »Natrag, ne prima«; i moli nas da mu list i dalje šaljemo. Ovom pri-likom moramo upozoriti, da to nije jedini slučaj, i da nam več mnoga brača i društva reklamiraju brojeve našeg lista, koje smo mi, medutim, primili natrag, sa oznakom, da ga »odbijaju«, da su »otputovali«, da su »nepoznati« itd.
*
Napadajima na Sokolstvo narotito se ističe splitski »Hrvatski Glasnik«, oko koga se kupe pomešani bivši re-žimlije, koji su zbog konjukture okre-nuli kabanicu, zajedno sa frankovcj-ma i sinovima bivših austrijskih klerikalnih savetnika. Zbog toga nije ni-kakvo čudo, ako su njihovi napadaji puni uličarskih izraza. Tako je n. pr. u jednom od poslednjih brojeva objavljen članak, u kome se napadaju
redom svi dosadašnji nastavnici u školama sedam kaštelanskih sela, kao »neprijatelji hrvatstva«, »tudinske sluge«, »stranci« itd., ma da su svi ti učitelji Hrvati, po rodu i osečanju, ali im je jedini greh bio, što su i dobri Jugosloveni! I dok gospoda oko »Hrvatskog Glasnika« protiv svih tih nastavnika ne mogu da iznesu niti jednu konkretnu neispravnost, dale-ko bi bolje učinili, da iznesu, ko je na postamentu za jedan još nedovršeni spomenik, na obali, u Kaštel Sta-rome, ispisao one sramotne izraze, i da li to takoder pretstavlja znak »nove« kulture i »novog poretka«, i put ka iskrenom sporazumu i konsolidaciji države?!...
*
Pod uticajem stalne harange u »Hr-vatskoj Straži« i u frankovačkim li-stovima, širi se anarhija medu sred-njoškolskim daštvom u Banovini Hr-vatskoj, na način koji bi morao da zaprepasti i autentične boljševike, ali koji »glavnom katoličkom organu« ipak dobro dolazi, — samo kad je uperen protiv Sokola i protiv Ju-goslovena! U mnogim školama su, na nagovor frankofurtimaša, dači bojko-tovali predavanja nastavnika koji su članovi Sokola, pa su stupali u štrajk, ometajuči školski rad, postavljajuči direktorima ultimativne zahteve itd. Tako su n. pr. u Slavonskom Brodu daci stupili u štrajk protiv profesora Milinkoviča, Kikereza, Zisa, Aleksiča i Đukića, zato što su neki od njih Sokoli, a neki Srbi, pa su na koncu tražili da svi ti nastavnici, skupa sa direktorom, budu premešteni, inače neče iči u školu. Ti frankovački pi-tomci terorišu i dake Jugoslovene, da s njima skupa moraju napustiti pre-' davanja, tako da je n. pr. i sam sin jednoga od tih profesora morao da napusti predavanje svoga oca, od straha da ne bude izbijen.
*
I kampanja protiv sokolskih domova se nastavlja, pa sušačko »Primorje« traži, da sokolski dom na Trsatu prestane da bude sokolski i da se »metne na raspoloženje hrvatskim gimnastičkim i ostalim društvima«. Je li i to predobjava za neki tvorni napadaj i za zaposednuče sokolskog doma u Trsatu, — po slovačkom u-zoru?!
Mi smo več jednom kazali, da je Sokolstvo spremno da saraduje sa svakim udruženjein, koje se drži pristojno prema njemu; pa ako ostala društva u Trsatu misle da bi mogla da upotrebe sokolski dom za svoje priredbe, ona to mogu učiniti samo u punom dogovoru sa njegovim zakonitim vlasnikom, i nikako druga-čije. Sokolske domove — to kažemo pc stoti put, — ne damo iz naših ruku, a naročito ih ne damo onima, koji, na radost spoljnih i unutrašnjih neprijatelja naše države i napretka u njoj, i za njihov račun. — napadaju na Sokolstvo!
*
Splitski »Hrvatski glasnik« nastavlja sa hajkom i tvrdi, da su »sokolski domovi zidani i uzimani protiv volje naroda«, pa postavlja pitanje, »kome pripada sokolski dom u Splitu«, i traži da sokolski domovi »po-stanu to što su i pre bili, hrvatski domovi, sastajalište Hrvata i zaštite hrvatske narodne misli.«
Splitskom listu možemo odgovoriti. da sokolski dom u Splitu pripada i danas onima kojima je uvek pripa-dao, čestitim Hrvatima Jugosloveni-ma, pa da če to i ostati. A i protiv-nike ima iste, jer su se i za vreme rata protiv njega spremali napadaji frankovačke i klerikalne rulje, koja je služila Austriji. I prema tome, ako »Hrvatski glasnik« traži, da sokolski domovi »postanu ono što su i pre bili«, onda tu ne treba ništa da se menja. Oni su naime i danas sastajalište Hrvata, u kojima se hrvatsko ime zaštičuje od nasilja i bezakonja, koje — bog zna za čiji račun — ide za tim, da kompromituje, ne samo poredak u Jugoslaviji, nego i pore-dak u Banovini Hrvatskoj kao i sve što ide za smirivanjem i konsolida-cijom, pa bio to neki, jugoslovenski Soko, iii Dr. Maček i ban šubašič...
Frankovačka nametljivost u Varaždinu je, iz dana u dan, veča, tako da sj protiv njihovog destruktivnog rada morali več da uzmu stav, ne samo samostalni demokrati (SDS), nego i svi ugledni i stari Radičevci. Medutim, frankovci se služe podvalama i drzovitošču, pa su udesili, da su iz svih služba otpušteni svi Sokoli, a voda frankovačkog terora, neki Dr. čanič, koji tek od dve godine živi u Varaždinu, tvrdi otvoreno da u Varaždinu »ima svega 12 pravih Hrvata«, a sve drugo da treba goniti. Po svemu, što se dogada u Varaždinu i okolici, vidi se, da frankovci idu za razvijanjem totalitarističkog terora, ne samo protiv Sokolstva, nego i protiv svake demokratije, pa i one radičevske.
Znaci vremena...
Sc strane protivnika diiu se ialbe, da su se hrvatski učitelji »prisiljava-li« da se upišu u J ugosloven-s k o učiteljsko udruienje. Da to nije lačno, najbolje potvrduje činjenica, što je Jugoslovensko učiteljsko udruienje več tri godine bilo najviše preganjano od čuvenog Sto-jadinovičevog »prosvetnog eksperta«, Stošoviča, koji je čak i frankovce po-dupirao protiv JUU.
Sta se, medutim, dogada sada u Banovini Hrvatskoj ?!. . . U Šibeniku se sastaju učitelji, pristalice HSS i, ne samo što osnivaju zasebno udruienje, več postavljaju kategorički zahtev da se ukine sekcija JUU u Splitu, i da nijedan Hrvat učitelj ne sme da bude njen član. A Hrvatsko Učiteljsko Udruienje u Splitu uputi-Ic je nedavno poziv svima učiteljima u toj varoši, koji je ovako fašistički, da ne kaiemo iandarski stilizovan: »Skupštini moraš prisustvovati i gla-sati za hrvatsku listu. Svaki koji bude na listi, mora se primiti! Na skupštini mora vladati disciplina i svaki mora ostati do svršetka skupštine.« lld.
]oš samo jali, da skupštinari moraju da prestanu misliti svojom gla-
vom, pa bi ovaj tipični diktatorski poziv bio savršen. I šta se onda ljudi iale na prošla nasilja? Kao da nije svejedno, vrši li se presija, u ime iz-rabljivanog hrvatstva, ili u ime izrabi jivanog jugoslovenstva . . .
*
Splitsko »N ovo dob a«, objav-Ijuje izjavu postara Crge Rumore u kojoj opisuje kako je, pred decem-barske izbore, bio protiv svoje volje objavljen u novinama kao odbornik JRZ; — kako je zalim išao kod svih funkcionera J.R.Z. da protestira protiv toga; kako mu je jedan odbornik čak dao posvedoienje, da nije izabran svojim pristankom; — ali mu ipak ni na koji način nije bilo dozvoljeno, da javno demantuje tu činjenicu. U samoj redakciji »IVovog doba« savetovali su mu, da je bolje ako šuti, jer če ga inače reiim, zbog takvog prkosa, teško progoniti.
/ splitski »H r v at s ki g l a -s n i k« objavljuje zanimljivu vest, da je još pre osnivanja Banovine Hrvatske mesni školski odbor u Ueloj Luci bio zaključio, da se tamošnja mu-ška škola nazove imenom Strosmaje-la, a ienska škola imenom Katarine Zrinjske. Šta je učinjeno sa tim predlogom, ne zna se; ali je na koncu stigla naredba, da se predloieni nazivi ne prime, več da se jedna škola nazove imenom »Miloša Obiliča«, a druga »Majke Jugoviča.«
Ne znamo da li je sve ovo lačno, ali ako jeste (a po svemu izgleda da je bar u pola lačno), onda ovi primeri najbolje iluslruju, na koji način se kompromitovao driavni auto-ntet, a preko njega i jugoslovenstvo, u mnogim našim krajevima. Jer, svima nama treba da je sveto ime Miloša Obiliča i Majke Jugoviča, ali hteti na silu naturati ta imena, samo zato što su srpska, i to još protiv imena Štrosmajera i Katarine Zrinjske, koja treba da su isto tako sveta svakom Jugoslovenu, — pretstavlja za-ista neukusan pokušaj dodvoravanja, koji ne vodi računa ni o uvredi za one koji su predloiili štrosmajera i Katarinu Zrinjsku, ni o odijumu koji če nezasluženo pasti na imena Milo-
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Praški listovi objavljuju intervju sa dižavnim protektorom za Češku i Moravsku, von Nojratom. G. von Noj-rat je odmah u početku svoje izjave kazao, da g. Beneš nema pravo da govori u ime češkog naroda, jer je češki narod osloboden od Benešove politike, aktom g. Hitlera od marta prošle godine, kojim je odstranjen nered u Srednjoj Evropi. Največa gre-ška g. Beneša je u tome, što nije hteo da uvidi da Česi mogu ispuniti svoj nacionalni zadatak samo u ne-mačkom životnom prostoru. Zatim se državni protektor oborio oštro na englesku propagandu, koja širi vesti o nemirima u Češkoj, i tvrdi da je Nemačka spasila češki narod od strahota rata, u koji ga je kušala uvaliti Benešova politika, te da češki narod danas živi potpuno slobodno, na kul-turnom i gospodarskom polju, pod zaštitom nemačkog Rajha. Kao dokaz za to, državni protektor navodi činjenicu, da je protektorat zastupljen na beogradskom sajmu, zasebnim paviljonom.
*
Javljaju iz Moravske Ostrave, da je tamošnji komesar protektorata u opštinskoj upravi odlučio; da poništi odluku bivšeg gradskog zastupstva Moravske Ostrave, prema kojoj je bivši prezident Beneš bio imenovan počasnim gradaninom. Kao što je po-znato, pre nekoliko meseci je jedan češki fašist, na pobudu Nemaca, bio več stavio predlog u opštinskom za-stupstvu, da se to počasno gradan-stvo briše, ali se preko predloga prešlo na dnevni red. Nemački listovi u Pragu su više puta zamerali češkim udruženjima i opštinama što nisu brisale bivšeg prezidenta Beneša kao počasnog člana, ali i pored toga, ni-kakva akcija u tom pogledu nije preduzeta. Čini se, da če sada vlasti protektorata uzeti tu stvar u svoje ruke i provesti je naredbom odozgo. Cilj protektorskih vlasti je, da se ime Benešovo potpuno bojkotuje, pa je tako nedavno izdana naredba, kojom se jednoj vrsti ruža, koja je bila na-zvana Benešovim imenom, odreduje drugi naziv.
Vlasti protektorata odredile su da se 28 oktobar, praznik osnivanja bivše Cehoslovačke republike, neče više slaviti u čehoslovačkoj i da se ima tretirati kao obični radni dan. Do-znaje se, da su izdata uputstva, po kojima bi svako odstupanje od rada toga dana, bilo kažnjeno kao demonstracija. »Narodna jednota«, organ naših Čehoslovaka, koji izlazi u Bačkom Petrovcu, posvečuje topao članak danu 28 oktobra, kao danu slobode Čehoslovačkog naroda i slavi ulogu Dr. Beneša u tom oslobođenju. Članak završava: »Boričemo se i ne-damo se. Čvrsto verujemo da če pravda pobediti!«
»Narodna jednota«, koja izlazi u Bačkoj Palanci, javlja da su ugledni slovački političari i bivši ministri, Dr. Ivan Markovič i Dr. Ivan Derer, internirani u koncentracionom logo-ru u Dahau
*
Strani listovi javljaju, da je položaj čeških interniraca u Dahau više nego li strašan. »Da!ly Telegraph« tvrdi da je bivši pretsednik praške opštine, Zenkl, bio zlostavljen na ta-kav način, da su mu prelomljene noge. Nemački listovi to demantuju, ali je medutim došla vest o smrti jednog od najuglednijih čeških političara, Vaclava Klofača, u nemačkim tamni-cama, pa tom prilikom francuski i engleski listovi ponova tvrde, da su uhapšeni izloženi teškim nasiljima i da je Klofač umro upravo kao žrtva tih nasilja. »češkoslovenski Boj« od 14 oktobra tvrdi, da ima informacije iz Praga, da se iz javnog života do sada izgubilo oko 50.000 lica, o koji-
ša Obiliča i Majke Jugoviča, zbog nasilnog naturavanja njihovih imena. / oni, koji u Banovini Hrvatskoj vode sada hajku na sve Jugoslovene i Sokole bez razlike, bolje bi učinili da utvrde ovakve krivce, nego li da, na stare nepravde, gomilaju nove.
ma niko ništa ne zna; a vlada u Pragu nije u stanju da preduzme nika-kvu istragu.
ČESI 1 SLOVACI U INOSTRANSTVU
»Narodna jednota« prima iz Pariza, da organizovanje čehoslovačke aimije u tolikoj meri napreduje, da iz samog Pariza odlazi svake nedelje u čehoslovački logor bar 500 ljudi. Medu legionaritna se nalazi i izvestan broj sudetskih Nemaca, koji su pripadali demokratskim i socijalistič-kim partijama.
»Češkoslovenski Boj«, organ čeho-slovačkih emigranata koji izlazi u Parizu, izveštava o boravku bivšeg prezidenta Beneša u Parizu. List tvrdi da je Dr. Beneš došao u vezu sa naj-uticajnijim francuskim krugovima, te da je imao dogovore sa svima pret-stavnicima češke i slovačke emigracije u Parizu, medu kojima se nalaze Di M. Hodža, kanonik Šramek itd. Održana je svečana sednica svih pret-stavnika Čeha i Slovaka, u istorijskoj kuči, u ulici Bonaparte, gde je i za vreme prošlog rata bilo sedište Čehoslovačke akcije. Na toj sednici je, u ime sokolskih društava u Francu-skoj, uzeo reč starešina Smutny, uve-ravajuči da če Sokolstvo poči u bor-bu, sa punom verom u pobedu neza-visne i demokratske čehoslovačke republike.
Javljaju iz Londona, da je tamo izašao prvi broj lista »čehoslovačka u Engleskoj«, što ga izdaje bivši prezident Beneš.
SELJENJE POLJAKA I NEMACA
Prema vestima što ih američka štampa dobija iz Berlina, Nemačka namerava da odmah počne uklanjati Poljake sa teritorija novoosnovanih provincija Zapadne Pruske i Poznanja, u kojima če biti naseljene ne-mačke manjine iz baltičkih država i drugih država Evrope. Iseljavanje Poljaka iz Gdinje več je započeto i oni se šalju u krajeve oko Varšave, u kojima bi trebala da bude osnovana smanjena poljska država, pod protektoratom Nemačke.
Iz slovenskog Sokolstva
MALE JEDINICE U ČOS.
Iz statistike ČOS vidi se da je više nego 2/s sokolskih jedinica razasuto po selima i malim mestima. To su male jedinjce. Od ukupnog broja, 3337 jedinica i četa, ima ih 1.128 sa inanje od 50 članova. Drugu trečinu tvore jedinice kod kojih se kreče broj članova izmedu 50 i 100. Jedinica do 200 članova ima 636, a do 500 članova 362. Iz gornjega se vidi da se sokolska organizacija temelji na seoskim jedinicaina. Največe su jedinice u ČOS: Praha Vinohrady 4.253. Praški Sokol 3462, Plzenj I. 2379, Praha VII. 2075, Brno I. 2672.
SMRT ODLIČNOG ČEŠKOG SOKOLA
Nedavno je umro u Pragu brat Karel Sal, počasni član vežbačkog zbora praškog Sokola i bivši ugledni telovežbački prvak ČOS. Brat Sal je, kroz trideset godina, bio član pred-njačkog zbora praškog Sokola, a zajedno sa Erbenom, Čadom, Svobo-dom itd., bio je član medunarodne skupine ČOS, koja je odnela prvu pobedu u takmičenjima Evropske gimnastičke federacije, prilikom pe-tog svesokolskog sleta, god. 1907, u Pragu.
POSTANAK POZDRAVA »NAZDAR!«
Praški listovi beleže, kako je do-šlo do pozdrava »Nazdar« u češkom Sokolstvu. G. 1862 bila je u praškom Sokolu izložena knjiga, u koju su se tipisivale želje i predloži za usavrša-vanje sokolskog života. U toj knjiži je, odmah prve godine, brat Jožef Barak, novinar, izneo predlog, da se sokoli pozdravljaju sa pokličem »Nazdar«, koji je do tada bio nepoznat u javnosti. Predlog je bio odmah pri-hvačen i pozdrav »Nazdar« je postao veoma popularan u čitavoj češkoj.
Čifajući novine...
U prošlom broju smo javili o navali na sokolski dom u Betini, kod
Šibenika, i opisali tačno juriš sekirama na taj dom, kao i uništenje sokolske imovine. Jedino što smo za-boravili da nadodamo, to je činjeni-•ca, da je na koncu te »junačke navale« sva imovina sokolskog doma bila zapaljena.
Osečajuči valjda, da če biti teško tako »herojsku paljevinu« potpuno zataškati (kao što se to čini sa svima •ostalim incidentima protiv Sokolstva, •o kojima niti jedan list u Banovini Hrvatskoj ne sme da donese niti jednog reda!) »Hrvatski dnevnik« je dao sebi javiti iz Šibenika, da je »u potkrovlju sokolskog doma u Betini neko podmetnuo dinamit i da je zgrada oštećena.« Na taj način tre-balo je zaštititi frankovačke junake i oglasiti čitav napadaj za anoniman. A da stvar uspe, u Betinu je poslat, 'da provede istragu, nekadašnji grla-ti Jugosloven, Aničin, koji se več prosiavio nezakonitim oduzimanjem sokolskog doma u Sin ju (koga je do duše morao da vrati, ali je, za na-gradu zbog tolike revnosti, iz Sinja poslat u Šibenik!).
Herojima se, medutim, i to činilo kao suvišan obzir prema Sokolima, pa je zato »Obzor«, od 21 oktobra, doneo vest, da u Betini uopšte nije bilo nikakve eksplozije, niti da je ■dom oštečen.
Još samo treba da ovi učenici i ■obožavatelji prof. Tuke i Sanje Macha proglase, da uopšte nije ni po-stojao dom u Betini, a ako je porušen, da je to učinila neka »tajanstve-na podmornica« ...
*
»Srijemske novine«, koje izlaze u Vukovaru javljaju masnim slovima o smrti austrijskog generala Sar kotila, pa o njemu kažu:
»Pokojnik je uživao ugled vrs-nog stratega, pravedna čoveka i iskrenog hrvatskog rodoljuba. Kod pripadnika starijih generacija, kojima je pred rat i za vrije-me rata bio vbjnički zapovjednik, ostavio je najljepšu uspomenu. Pokojnik se isticao i u politici. Kao sin naše kršne Like bio je nepokolebivi pristaša nauke Ante Starčeviča. Umro je daleko od Hrvatske, koju je žarko ljubio i u kojoj neka mu je vječan spo-men!«
/ nije to jedini list koji je tako teplo pisao o bivšem austrijskom generalu, zloglasnem po glavici Bosne i Hercegovine i onome koji je hrvatske vojnike vodio na klanicu za račun Beča, a protiv njihove sopstvene slo-bode; — dok o smrti biskupa U-■čelina, Šurmina, i tolikih drugih Hrvata, boraca protiv Austrije, nisu doneli ni jedne pristojnije reči.
A koliki je »hrvatski rodoljub« i »pristaša nauke A. Starčeviča«, bio taj Sarkotič, najbolje pokazuje i to, ■što je svoga sina, Emina von Sarko-ticha, odgojio tako, da se on danas oseča punokrvnim Nemcem, što i same hrvatske novine priznaju. I šta li je siroti Starčevič, koji je tvrdio, da Hrvati treba da idu puškom na Beč, — Bogu skrivio, da ga dovode u vezu <čak i sa generalom Sarkotičem?!
*
U želji da se što žeščim »srbova-njem« naplati vinkovačkim rivalima za njihovo »hrvatovanje«, vinkovačka »Slavonija« donosi u poslednjem broju članak, sa senzacionalnim naslovom preko čitave prve strane: »Snaga srpstva oko rodenja Isusa Hrista«. Tu se iznosi, kako srpska istorija po-tiče čak Iz g. 2319 pre Hrista, a »g. 33 pre Hrista su Srbi imali na Moravi vojsku od 800.000 pešaka i 200.000 konjenika.« Krivo mu je samo to, što Dr. R. Horvat kuša da tu »srpsku slavu« uzme »kao suvlasništvo« i za Hrvate, — ma da se to po g. Raiče-viču, dogodilo čitavlh osam vekova pre dolaska Hrvata, — pa mu zato junački dovikuje, da se ta »participacija na nečem što je izrazito samo-vlasništvo, kao što je srpska istorija, ne može dozvoliti.«
Znači, — razgraničenje i za »isto-riju« pre Hrlstovog rodenjal
Zagrebački »Jutarnji list« se žali na »teške i nemile provokacije, koje su se desile u poslednje vreme u Cavtatu, blizu Dubrovnika«. A te teške provokacije sastoje se u torne, da su »neki kučevlasnici skinuli kopija od zastava na kučama, da bi tako o-nemogučili vešanje hrvatske zastave«.
Jugoslovensko Sokolstvo u Hrvatskoj Banovini bi bilo sretno kada se incidenti protiv njega ne bi sastoja-le u drugom, nego u takvim »nemilim i teškim provokacijama.« AH o vandalizmima u Betini, Komiži itd., »Jut. list« nema ni reči...
Соколске свечаности
у !!рзвшт»ни
Соколско друштво Приштина про-славило је, 22 октобрз, на најсве-чанији начин тредесетгодишњицу оснивања тамошњег соколског дру-штва „Душан Силни”, заједно са прославом дана ослобођења од Ту-рака.
У очи прославе, у суботу, прире-ђена је свечана соколека бакљада, са војном музиком на челу, а у не-дељу ујутро сјајна поворка, у ко-јој су, поред чланова Сокола, уче-ствовала и остала национална удру-жен>а. На благодарењу у цркви би-ли су присутни сви претставници власти, на челу са командантом ди-визијске облаети генералом М. Ми-ленковићем и претседником општи-не, Пејовићем.
Освећење соколске заставе обав-љено је на свечан начин, а у име соколске жупе Скопље присуство-вали су старешина Газикаловић, и просветар Мирко Јовзновић, који су били срдачно поздрављени; јед-нако као и брат Сима Синадовић, први начелник друштва, који га је некад у најтежим приликама водио. И освећење заставе обавили су про-те Аритон Поповић и Јосип Спасић, који су били такођер међу првим организаторима друштва. Кум за-счаве, Петар Илић, трговад, предао је заставу старешини Димитрију Спирићу, на што су чланови поло-жили свечани завет. Са свечаности су упућени поздравни телеграми Њ. В. Краљу Петру II, Савезу Сокола и Министру физичког васпитања, а затим је старешина, брат Спирић, одржао леп родољубив говор. Го-воре су одржали и делегати жуп-ске управе из Скопља, а онда је поворка дефиловала пред освеће-ном заставом, бурно поздрављена од читавог народа. У подне је при-ређен ручак у официрском дому, а после подне су приказивани сокол-ски филмови, па је затим приређе-на академија у официрском дому.
Odlazak br. P. Lozjanina iz Indije
Pišu na miz Indije:
Ovih dana nas napušta naš dragi brat, Petar Lozjanin, koji je več nekoliko godina bio jedan od najsnaž-nijih pionira Sokolstva i svakog zdra-vog nacionalnog rada, kako u Indiji tako i na koloniji Moja Volja kraj Indije. Gradnja doma u Indiji, kao i gradnja Zadružno-sokolskog doma, na koloniji Moja Volja, u velikoj su meri delo brata Lozjanina, koji je u tem radu video zavet svoje Petrove Petoletke. Odlazak brata Lozjanina izazvao je žaljenje u svima nacionalnim krugovima Indije i okoline, dok je naprotiv izazvao neprikrivenu radost izvesnih inorodaca, kojima je smetao njegov nacionalni rad. Brat Lozjanin premešten je u Kovačiču, u Banat, i proizveden za sreskog škol-skog nadzornika, ali on se teška srca rastaje sa dosadašnjim položajem svo-ga rada, i bio je pripravan da, i bez unapredenja, radije ostane u Indiji. Za naše Sokolstvo hi to takoder bilo od velike koristi, ali na žalost nije uspeo da ostane kod nas. Mi smo ubedeni, da če brat Lozjanin i u Banatu nastaviti sa sokolskim radom, a nadamo se da če i iz daljine pomagati nacionalni i sokolski rad Indije i okoline, ma koliko to nenarodnim elementima bilo krivo.
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Sokolsko društvo Trebinje, priredilo je svečano komemorativno veče u spomen petgodišnjice smrti Blaže-nopočivšeg Kralja Ujedinitelja. Starešina, brat Vlado Popovič, otvorio je komemoraciju, a zatim je brat Stanko O. Stankovič, prosvetar, održao uspelo predavanje o životu, radu, stremljenjima i marseljskoj tragediji neumrlog Kralja. Brat Drobnjakovič,
Sava je recitovao jednu pesmu u vezi sa Kraljevom smrču,
Poseta, od strane sokolskih pripadnika i gradanstva uopšte, bila je ta-kva, da su sve sokolske prostorije i ulica oko njih, bile ispunjene.
*
Sokolsko društvo Novi Sad, organi-zovalo je seriju predavanja, u cilju obaveštenja javnosti o opasnostima od napada iz vazduha. Več ranije su održana dva takva predavanja, a kao treče predavanje govorio je prof. Duro Katurič o bojnim otrovima, pri-kazavši praktično razne aparate, koji se upotrebljavaju u zaštitu od bojnih otrova. Kao , četvrto predavanje održao je Dr. Jova Popovič, direktor Higijenskog zavoda, o prvoj pomoči postradalima od bojnih otrova. Sva ova predavanja naišla su na najživlji interes kod publike.
*
Sokolsko društvo Aleksinac odlu-
čilo je da podigne reprezentativni dom, u okviru Petrove Petoletke. Opština je poklonila društvu zemlji-šte, u veličini od 3.800 kvadratnih metara, a pomoč od 50.000 dinara društvo je dobilo od pretsednika vlade, g. Dragiše Cvetkoviča. Društvo očekuje još pomoč od Banovine i od Saveza Sokola pa če sa zidanjem ot-početi idučeg proleča. Dom če biti posvečen uspomeni Kralja Ujedihi-telja.
*
Kazališni otsek Sokolskog društva
u Splitu otvorio je zimsku sezonu 14 oktobra sa tri šaljive aktovke, što je ponovljeno i u nedelju posle podne. Obe pretstave bile su odlično po-sečene, pa nije izostao moralni ni materijalni uspeh. Ovaj otsek, zauzi-manjem vrednog pročelnika, brata Haznadareviča Safeta, te marljivošču svih sestara i brače, priprema več i jedan veči komad, koji če se davati u najskorije vreme. Pokazalo se, da i ovaj otsek, i novoosnovana čitao-nica ispunjavaju svrhu, kojoj su namenjeni, te da okupljuju vrlo lepi broj svih sokolskih pripadnika.
Петрова петолетка у жупи Скопље
ŽELJE NAŠIH NEMACA
»Berliner Borsen Zeitung« javlja, da je pretsednik jugoslovenske vlade, g Cvetkovič, primio pretstavnike ne-mačke narodne skupine, Hama i Triš-lera, koji su mu podneli želje 600.000 Nemaca koji žive u Jugoslaviji. (Upo-zoravamo da u Jugoslaviji živi samo
450.000	Nemaca, kao što to piše i beogradska »Politika«, u članku, koga danas navodimo u našem listu!) Nemački izaslanici su izrazili želju, da dobiju dva mesta u Senatu, da se otvori nemačka gimnazija u Novom Vrbasu, te da se stvori zasebna nemačka partija, ili bar nemačko ode-ljenje u JRZ. Isto tako su se nemački pretstavnici žalili pretsedniku vlade zbog lažnih vesti koje se u po-
(Наставак из „Соколског Гла-сника”, бр. 38)
Чета Мрзенци је оградила сеоско гробље, поред оних радова који су саопштени у прошлом броју нашег листа. Спрема летње вежбалиште, затим припрема терен на коме ће подићи воћњак. Чланови завршава-ју калемарски течај.
Друштво Битољ одржало је свој годишњи јавни час. Повећало је број мушког нараштаја. Одржало ј<; друштвене утакмице свих категори-ја и сеоских соколских чета за пре-лазан дар друштва, што је првина у тој врло ваљаној јединици. Про-светарење је вршено са успехом како у друштву тако и у четама. Ове јесени наставиће се пошумља-вање „Петрове горе“. Извршено је од стране друштвеног лекара ан-тропометриско мерење код мушког нараштаја. Основана је још једна сеоска чета. Довршена је инстала-ција водовода у свима просторија-ма дома. 'Гако исто довршавају се свлачионица и нужници. До краја године одржаће се друштвени течај и испит за друштвене и четне пред-њаке. У току новембра приредиће се академија. Чланство ће засадити на „Петровој годи” још 1000 сад-ница.
Друштво Берово настојало је да побол>ша и вежбачки и просветни рад. Уређен је парк пред соколским домом и нараштајци су пошумили брдо „Југовац". Подигнут је споме-ник Витешком Краљу Ујединитељу и четницима палим у Малешу. Ра-ди се на преуређењу соколског до-ма и тениског игралишта.
Чета Дихово, поред онога што смо саопштили у прошлом броју, радила је на побољшању вежбања и просветарења. Одржавана cv ripe-давања о пољопривредним справа-ма. Извршено је кречење сточних стаја због сточне заразе. Чланство је очистило један јаз у дужини од 150 метара; оправљен је сеоски пут и извршено његово калдрмисање у дужини од 150 метара. Чета he ч даље радити на поправљању путе-ва и регулисању потока.
Друштво Вучитрн је у току годи-не одржало 259 теловежбених часо-
ва са посетом 4974. Одржан је је-дан јаван час, академија, 8 излета u друштвене утакмице. Одржана су 34 говора пред врстом и 5 предава-ња. — Посађено је 24 комада воћа-ка. — Довршен је соколски дом и свечано је освећен 3 септембра о. r. у присуству Краљевог изасланика, претставника власти, Савеза Соко-ла и Жупе, као и многобројног на-рода. Ускоро ће се довршити и ограда око дома.
Друштво Тетово успело је да до 6 септембра о. г. малтерише свој дом споља и постави олуке на кро-ву. До краја године дом ће бити потпуно довршен. По пријему сад ница од Банске управе чланство ће засадити шумским садницама Друм манастир Лешак—Тетово и околне голети.
Чета Елез (Качаник) вежба редов-но и одржала је бојна такмичења: држе се пред врстом говори и члан-ство чита корисне књиге. У току године гтосађено је 175 воћних сад-ница и подигнуто је живе ограде 2300 м и два ђубришта. Петнаест чланова увело је пљуваонице и по-дигло два захода. Чланство је на-правило два пропуста на сеоском путу. Чета затим намерава да по-дигне чесму на путу Урошевац—Ка-чаник.
Чета Косово ПолЈе jt_ извршила два rahama. Два брата су ископала и озидала два хигијенска бунара. Чланство је учествовало у штафет-ном-трчању приликом Косовске про-славе. Редовно читају књиге 15 бра-he. Говор и иредавања одржавају се редовно. Засађено је око 3000 комада багремова и 150 племенитих воћака. Окалемљено је 30 дрвета Велики део пољских радова обав вен је мобом. Петорица браће одрекло се црне кафе. Чланство се обавезало двапута годишње кречи-ти куће и чистити бунаре. Направ-љен је једаи мост. Уређена је те-раса преко црквеног земљишта. Приступа се копању још једног бунара. Настојаће се да се пропа-гира међу чланством задругарство, да се организује зимска помоћ и штедња.
Program rada župe Maribor
U Mariboru je održan, 15 oktobra, zbor načelnika i načelnica svih sokolskih jedinica mariborske sokolske župe. Na zboru je došlo do svestrane diskusije o sokolskom radu, pa je stvoren opsežan radni program za g. 1939/40, koji obuhvata tečajeve, u takmice i javne nastupe.
U decembru če se u Mariboru odr-žati sedmodnevni tečaj za vodnike naraštaja, a zatim četrnaestodnevni tečaj za vodnike članstva. Od 2 do 9 januara če se na Pohorju održati sedmodnevni tečaj za smučarske pred-njake, a od 29 juna db 1 jula 1940, u Mariboru trodnevni tečaj za narod-no-odbrambeno vaspitanje. Sem toga, održače se u julu četrnaestodnevni tečaj za plivanje na Bohinj-skom jezeru. Župski slet če se održati 8 i 9 juna iduče godine, pa su za taj slet predvidene opšte utakmi-ce članstva i naraštaja, u kojima če učestvovati sve jedinice. Predvidene su također i utakmice pojedinaca, streljačke utakmice, kao i takmičenja u odbojci i košarki. Župski slet če se održati u Studencima kod Maribora, a sem toga biče još nekoliko večih priredaba, prilikom otvaranja novih sokolskih domova u Prevalji, Gornjoj Radgoni, Pobrežju i Poljča-nama. Župska okružja priredivače biciklističke izlete u pogranične kra-jeve, a deseto župsko taborenje održače se, u julu i avgustu, na Bohinju. Pored toga, odreden je bogati program priprema za svesokolski slet u Beogradu, god. 1941.
Sokolstvo u Mariboru se, dakle, sprema na podvostručenu delatnost.
slednje doba šire u inozemstvu, a koje dovode u sumnju vernost jugo-slovenskih Nemaca prema državi.
Соколство нема везе ca партијама!
Љубљански клерикални „Слове-нец”, који не може броја да про-пусти, а да у њему не изнесе по-неку лаж о Соколству, распалио је у последње време кампању, да су словеначки иолитичари, Др. Крамер итд. тобоже употребљавали Сокол-ство у Словенији да преко њега из-воде своје планове. Пошто то mirne лист, који се усуђивао да тврди чак, да се у Соколству крију кому-нисти, — ми се нисмо освртали на те, већ заиста преглупе клевете; али због информације наших читалаца, доносимо, шта о томе пише љуб-љанско „Јутро”:
„Било је доста покушаја у првом реду да се Соколство у Словеначкој претстави као привезак напредне ју-гссловенске политичке организаци-је. Ишло се затим да се Соколство компромитује као општа народна установа да тобоже служи политич-ким групама. Ти покушаји су про-пали и морали да пропадну пошто су све то само просте измишљоти-не. Соколство је строго чувало и очувало свој нестраначки, чисто на-Цнонални значај и никада се није дало злоупотребити као стафажа за било какве политичке акције. С дру-re стране није било никада у Сло-веначкој никаквих покушаја да се каква политичка организација, а по-најмање ЈНС, меша у соколске при-лике. Само под режимом др. Ми-лана Стојадиновића забележен је жалостан случај кад су били Сокод-ству упућени позиви да иде у бој против оних националних кандида-та који су се кандидовалн на листи др. Мачеха за идеју споразума".
арство:
СЕПЕРДТОРИ БУЋКАЛИЦЕ KAHTE 3A HJIEKO МЛЕКОМЕРИ МУЗЛИЦЕ ХЈ1АДИ0НИЦИ ГЕРБЕРОВИ АПАРАТИ ФЛАШЕ 3A MJIEKO СИРИШТЕ
КУЛТУРЕ ЗД БУТЕР И Ј0ГУРТ
и све остоло добијете код једине стручне фирме
„ТИТАН‘‘ - С. ШКОРИЋ, БЕОГРАД
Кр. Наталије 13. Телефон 28-404
urednik Dr. Tihomir Probć,
Zanimljivosti iz doma i sveta
Londonski i rimski listovi objavlju-iu vesti, da se sprema konferenci ja izmedu Jugoslavije, Rumunije i Madžarske, ko j a bi trebala da se od rži u mesecu novembru, u Beogradu, a ua ko jo j bi uzeo učešća i jedan italijanski posmatrač. Na toj konferen-ciji imao bi da se stvori novi savez
0 medusobnoj pomoči izmedu ove tri države, kojemu bi docnije pristupile
1 Turska i Bugarska. Ova nova balkanska organizacija bi, prema tim ve-st ima, uživala punu pot poru Italije.
Savetovanja koja se vode u Berlinu
izmedu nemačkih vojničkih i politič-kih šefova, sa kancelarom g. Hitle-rom na čelu, pobudila su največu pa-žnju u svetskoj javnosti. Strana štam-pa misli, da se na tim savetovanjima treba doneti odluka o tome šta treba raditi, pošto nemačka mirovna ofanziva nije donela nikakvog uspeha. Tvrdi se, doduše, da u Berlinu još nisu izgubili nadu, da če im uspeti razdvojiti Francusku od Engleske, ah se baš zato misli da če na nemač-kim savetovanjima biti stvorene odlitke o pooštrenju rata prema Engle-skoj, na način da bi se pojačala akcija podmornica, da bi nemačka avija-cija uvećala napadaje na englesku flotu i engleske varoši, te da bi bila poostrena kontinentalna blokada Engleske. Tvrdi se, da pristalice te struje traže, da se ne preduzima ofanziva na zapadnom frontu protiv Fran-cuske, ved da se razvije živa propaganda, kojom če se Francuzi ubediti, da nema smisla da ratuju za engleske interese. Naprotiv tome postoji i druga struja, koja misli da je u interesu Nemačke, da se rat što pre završi, pa zato zagovara što energičnije operacije, baš na zapadnom frontu.
*
Američka štampa je objavila nedavno podatke, da je na traženje g. Hit-lera, da Sovjetska Rusija pruži Ne-mačkoj i vojničku pomoč protiv za-padnih demokratija, Staljin odgovo-rio naročitim pismom, u kome je pri-stao na to, da Rusija učestvu.ie u za-jedničkoj, nemačko-ruskoj deklaraciji. ali bez ikakvih vojničkih obaveza. U pogledu pregovora s Turskom tvrdi se, da je Nemačka tražila od Rusi-j.\ da prekine prijateljstvo sa Turskom, ako Ankara sklopi pakt sa za-padnim silama. Pošto Staljin ne želi nikako da kvari odnose sa Berlinom, u trenutku kada učvrščava svoje pozicije na Baltiku i prema Karpatima, to se on zaista pričinjao kao da je Turskoj postavio odnosne zahteve, ah kada ih ona nije prihvatila, nije ipak prekinuo prijateljstvo sa njome. To se navodi kao dokaz, da Rusija takoder želi da dobije vremena, te da igra na obe karte, nastoječi da ,zvu-
če što više koristi iz svoje specijalne neutralnosti.
*
Nedavno smo javili, da je remek-delo naše književnosti Njegošev »Gorski Vijenac« preveden na italijanski jezik i da če uskoro biti objavljen. Sada se pak javlja, da je Knjižara Majner u Lajpcigu, izdala nemački prevod »Gorskog Vijenca« koga je izradila gda Katarina Jovanovič. Predgovor za ovaj prevod na-pisao je nedavno preminuli prof. uni-verziteta, Pavle Popovič.
*
Belgijski istoričar, A. Seyl, je u svojoj istoriji novinarstva utvrdio, da su prve novine u svetu objavljene i-pak u Pragu, god. 1597, pod naslovom »Noviny poradne celehomjesice«, i da ih je uredivao Daniel Sedličan-ski. Italijani su, naprotiv. tvrdili da su prve novine izlazile u Veneciji, još god. 1536. Tek posle Praga do-šle su na red ostale velike varoši evropske, a naročito veliki trgovački centri, kao što je Antverpen, Augsburg, Strasburg, Amsterdam, London itd. U Rusiji su prve novine izišle tek god. 1703.
*
U Jugoslaviji živi 456 književnika,
od kojih su 29 žena priznate kao profesionalne spisateljke. Ali ima 1740 lica koja saraduju na periodičnim ča-sopisima, i objavljuju knjige. Ovi književnici se po profesiji dele ova-ko: največi deo su državni činovnici i to 75 pošto; 5 pošto su privatni na-meštenici, dok ih 18 pošto pripada raznim profesijama.
Sokolski rad na pošumlja-vanju
Zemaljski odbor za propagandu pošumljavanja, u kome je zastupljen i naš Savez, rešio je da dani jese-njeg sadenja budu od 22 oktobra do 5 novembra t. g. Odbor je izdao o-kružnicu svima banovinskim, sreskim i mesnim odborima, da preuzmu potrebne korake, kako bi ovo sadenje bilo što obimnije i uspešnije.
Pošto i mi sokoli takode radimo na pošumljavanju goleti i krša, i na s a de n ju vočaka, i pošto radimo u saradnji sa odborima za pošumljava-nje, to se preporučuje bratskim dru-štvima i četama, da u ovom jesenjem sađenju uzmu što većega učešća, da riastoje na svaki način da se članovi četa i društava što jače zauzmu za ovu akciju.
Po svršenom poslu, treba Savezu poslati izveštaj o broju zasadenih sadnica, kao i o broju sadnica, posedenih u proletnjem sajmu. Dakle, koliko su naše jedinice zasadile svega sadnica u ovoj godini .
Očekujemo od naših članova društava i četa, da če shvatiti značaj ove akcije i predano je izvršiti, te po-služiti kao primer i drugima. —
Iz života češkog Sokolstva pre 50
godina
INGELEN
РАДИ0
ЛПДРДТИ
Победннин најсавршеније конструкцнје к генијалних нзума.
Велнки Hifjop свих моде-ла за струју.
Лрвсшсни батеријски пријемници за села.
Најповољни|и услови отплате.
ЈУГО-РАДИО
ГЛАВНО
ЗАСТУПНИШТВО
БЕОГРАД. Престолонаследмнков трг 35 - Тел. 23-125
н и Ш	ПЕТРОВГРАД	СКОПЉЕ
Драгољуб Станкови* РадиофониЈа	Зуго-радио
Ауччанова lS-n	Кр.	Алексаидра 43	Прест.	Пстра	«4
ЗАСТУПНИЦИ У СВИМА ВЕЋИМ МЕСТИМА
»Sokolski Vestnik«, Č. O. S., u br. 37 o. g. donosi interesantne istoriske podatke od kojih vredi neke spome-nuti i za nas. Tako je u 1889 god. posle dugog natezanja osnovana »Češka Obec Sokolska«, Iste godine prvi put učestvovalo je sokolstvo van granica na utakmicama u Parizu. Oba ova dogadaja znatno su uticala na razvijanje sokolskih težnji u da-ljem vremenu.
Župa je bilo 10 sa 169 društava i 18.500 članova od kojih je vežbalo 30.19°/o. Na jedno društvo pripadalo je 115 članova i 35 vežbača. Deca i naraštaj vežbali su još zajedno, njih 2123 u 78 društava. — Četiri župe su izdavale svoje »Vesnike«, ali su ih ukinule i svoje vesti objav-ljivali su u časopisu »Sokol«. — Na glavne skupštine župe dolazili su če-sto pretstavnici c. k. vlasti. Nošenje sokolske odore smatralo se je kao povod za izazivanje naročito u me-šovitim krajevima. U društvenim pra-vilima nije bilo dozvoljeno dovoditi u vezu vežbanje i društveni život sa načelima koja je gajilo Sokolstvo. —
U istoj godini bilo je osnovano 11 novih društava. — Samo 10 društava imalo je vlastite sokolane. Ostala stvarala su fondove za gradnju svojih domova. — Od velikog su značaja bili izleti društava na istorijska mesta i kod drugih društava radi njihovog pojačanja i šfrenja sokolske misli. — Učestvovalo se i na narodnim svečanostima. — Praškom Skolu policija je zabranila upotreb-ljavanje truba pri javnim nastupima. — Radi učvrščavanja sokolskog bratstva počeli su se širiti članski sastan-ci, posela i slično.
Vrlo važnu ulogu imalo je stalno matično društvo Praškog Sokola. Iz-davalo je časopis »Sokol« kojeg je izdavač od 1871 god. bio sam Dr. M. Tyrš. — Za najbolji originalan literarni rad iz sokolskog delokruga rada raspisane su dve nagrade sa po 5 dukata. — Društvo je izdavalo i knjižnicu sokolskih prednjaka koju je sa trećom sveskom preuzela Č. O. S Sve prve tri sveske napisao je br. F. Kožišek i to: »Večeri vežbanja na vratilu« — »Večeri vežbanja na konju na širinu« i »100 primera prostih vež-bi. — Istovremeno je društvo ustanovilo sokolsku »Maticu« za izdava-nje stručne i druge literature sokolske. — Časopis »Sokol« po želji ju-goslovenske brače počeo je objavlji-vati rasprave i na hrvatskom i slove-načkom jeziku. Članovi društva do-bijali su list besplatno.
Učešče češkog sokolstva na jubi-larnoj svečanosti Ljubljanskog Sokola imalo je krasan uspeh i stvorilo je u Ljubljani neobičan interes za
gradnju vlastite sokolske zgrade za koju je i br. Dr. J. Podlipni (tadašnji starosta Č. O. S.) darovao 100 forinti Za istu svrhu i biskup J. J. Stros-smayer dao je 200 forinti i svoj dar propratio je pismom u kojem je lepo istaknuo vrednost sokolske misli.
Telovežbeno društvo Praških gospoda i devojaka odlučilo je da se za proslavu 20 godišnjice svoga trajanja ustanovi više besplatnih mesta za siromašne devojke radi pohadanja vež-barija, — U to vreme počelo se u društvima gajiti mnogo borenje.
Ovim se pregledom rada posle 50 god. može utvrditi da je sokolstvo več u 1889 god. napredovalo i da je naišlo u svojim redovima na odušev-ljene saradnike koji su mu predano i požrtvovno služili.
Miroslav Vojinovič
Sadržina sokolskih listova
»VESNIK SOKOLSKE ŽUPE CELJE«
U svome broju od 8 oktobra donosi zanimljiv sadržaj, a posvečen je spomenu Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra Ujedinitelja: Zagreb 15 oktobra 1934, Bogomilu Kajzelju v spomin, B. R; — Naša moč, Milan Mahkota; — Ne najdem naslova. -— Vladimiru Gortanu; — Sirene tulijo,
— Za dinar brez dinarja; — Tehnič-ki deo lista; — Objave.
»OKO SOKOLOVO«
Glasnik Sokolske župe Beograd, u dvobroju 7 i 8, od 9 oktobra, donosi sadržaj u glavnom posvečen uspome-ni na Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra Ujedinitelja: Pod zvezdom de-vetog oktobra, Momir Sinobad. — Čestitka za rođendan Nj. V. Kralja, Dr. M. Gradojevič. —• Hočemo li ili ne, Miloš Vasič. — O poštovanju umrlih, Milič Majstorovič. — Govori pred vrstom. — Savremeni pogledi.
— Sokolsko selo. — Naša župa. — Sokolske vesti. Dečija strana. -Zabavni deo.
»BRATSTVO«
Glasnik Sokolske župe Osijek, u broju 10 za oktobar, donosi ovaj sadi žaj, sa slikom Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra na naslovnoj strani: Rezolucija sa savezne skupštine;
— Zadača nemačkih gimnastičkih društava u Poljskoj (D. Krulj); •— 11 Medužupske utakmice (Bogner Josip); »Hrvatski Junak« (D. K.); — Sporazum i Sokolstvo; — Razočaranja (Bran. Slijepčevič); 1— Pojedinac ništa, celina sve (Kovalska S.); — Vesti iz svih okružja župe, — List je ilustrovan vrlo lepim slikama.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZEJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
Tratite cene za izradu k I i n a c a i znaiaka.
O Г Л AC
Задужбина Михаила, Стеве и Радз Јевтовића, коју су основали Јован— Стеван и Љубица Јевтовић, објав-љује Стечај за нових 10 питомаца.
Према завештању питомци могу бити сиромашна и сирота деца (без-родитеља), вере православне, која. су рођена у границама Србије из 1912 године и имају славу. Помоћ. се може издавати за време учења у основној школи и за четири годи-не у школама преко основне, нај-више за осам година.
Молбе упућивати Одбору Заду-жбине, најдаље до 15 новембра тек. год. У молби изложити најпотреб-није податке о детету и адресу мо-лиоца. Адресовати: Удружење Југо-словенских инжењера и архитекта за одбор задужбине Јевтовића, Кра-ља Фердинанда бр. 7, Београд.
UZORHE OPREME
vežbaona, stadiona, letnjih vežbališta te igrališta za decu izvršuje specialna Tvornica gimnastičkih sprava
J. ORAŽEM
Ribnica (Jugoslavija) Osnovana 1881. g.
ZA DAME
MAHTLOVI
M1
največi izbor u spe-cijalnoj rudnjl ženske konfekcije
P1HKAS1К0ИР. Begrad
Knez Mihailova br. 8 (ugao)
T , .	'	o.l.i.	I._____I..;;. ,„гц M Smiljanič, Alekse Nenadovih 6) - Uređuje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić)