10. Naše NOVINE 14. Januar 1980.
Slovenska stran
sik
^ PIŠETA IN UREJUJETA:
Lojze Košorok in Pavla Gruden
Mfc

KAR PO DOMAČE
Danes sem resnično v zagati. Rada bi na ves glas nekaj zinila a moram biti oprezna. Tisto kar menim, da je z moje strani odkritosrčnost, nekateri trde da je moj, po domače, velik gobec oziroma "big mouth". Nekoč, ko sem dosegla (kakor mi je sporočil advokat, ne moj ampak njihov) vrhunec jeze, sem bila v nevarnosti, da me bodo prizadeti tožili. Pa sem se navzlic temu, da patrijarhalne družbe sploh ne priznavam (zato pravijo, da sem arogantna, jaz pa pravim, da sem heretik), neprizadetim gospodom opravičila javno, da bi javno oprala predvsem svoj greh. V današnjem slučaju pa me jezi neki vzhodni "verski" dog-matik-krvolok.
Drobna zelena knjižica
Avtor te knjižice, za katero je verjetno dal inspiracijo Pari, ki jo je tudi dal v javnost, želi poriniti vse ženske sveta ne samo pod palec ampak pod peto moškega za vse večne čase, pa najsibodo to muslimanke ali ženske katerikoli vere. Daily Telegraph pravi, da bodo zaradi te knjižice ženske rdeče od jeze. Jaz pa vse bolj in bolj zelenim od jeze nad to zeleno knjižico. Namesto da bi hrepenel po Alahu, saj mu je spredla že dolgo sivo brado, mu še brenči po glavi spolnost.
V tej knjižici, ki jo komaj čakam, da bi vedela čemu sem se po vztrajnem otepanju izognila, on namreč trdi, da se mora žena (začasna ali stalna) svojemu možu (?) v postelji podrediti vsem njegovim željam. Tako pravico si žele izvo-jevati tudi nekateri naši moški, češ, da tako piše tudi v sv. pismu. Ubogi moški razum! Kar se žensk tiče menda do konca ti(s)či pod popkom.
Pušeljc bi rad
Spominjam se kako mi je neki musliman na "akademski ravni" razlagal svoje stališče do žensk. Takole mi je govoril: "Rad imam lilije, vrtnice, vijolice, orhideje, gardenije, magnolije pa tudi kakšno geranijo vmes. Tako je pri nas muslimanih z ženskami. "Torej hočete cel pušeljc" sem
KAKO VIDIM SLOVENCA
•••
mu odgovorila. "O, yes, madam". Pri temu pa me je obiral in skubil z očmi kot da sem marjetica v rokah ljubezni željnega mladeniča. Otepala sem se ga kakor obada ob. sv. Jakobu. Pa ni nič pomagalo. Ubiral je svoje perzijske strune na vse mogoče načine, in ko sem mu objasnila, da sem le re-gratov cvet, se je še bolj navdušil, češ, da kaj takega še nisem poskusil. Ko sem odbila njegov predlog, da bi mu postala "žena No. 2", mi je ponudil da sprejmem mesto "ljubice No. 1". Ko sem iz regrata postala planika na vrhu, ki je višji od Everesta, ga je še bolj prijelo.
Končno sem mu "na akademski ravni" povedala, da je bolan in bolj . zrel za psihijatra kot za kakršnokoli razmerje z evropsko žensko, in da ga bom predala prvemu stražniku, ki nama bo prišel nasproti, je stisnil rep med noge, pozabil na regrat in planiko, ter je z lačnimi očmi ubral na drugo pašo.
Žen(k)a zasluž vzdrževanje
Ajatola "kakomuježei-me" garantira stalni ženi le kar ji je najbolj (po njegovemu mišljenju) potrebno: Obleko (te menda ne preveč), hrano in streho, in seveda vse telesne užitke, ki mu padejo na pamet. Zdi se mi, da je podoben vsem tistim zapadnjakom, ki si lahko privoščijo prvorazredne ljubice. A naše zakonske žene pa tako morajo večinoma delati za svoje vzdrževanje. A vse drugo morajo dati možu le zato, ker tako (kakor vsak tak diktator in nasilnež trdi, pa če je še tako pijan in v vsakem drugem pogledu daleč za ženo) zahteva vera, oziroma licenca za zakonsko življenje.
Kadar bo prišla spet na vrsto materijarhalna dru-•žba, bi rada predložila take živinske moške (nekateri fantazirajo celo o domačih živalih ne samo o pušeljcih) za kastracijo. Znorelemu ajatoli in njegovim somišljenikom pa bi rada čimprej napisala na nagrobno ploščo: Tukaj gnije patriarhalni šovinističen prasec.
Pavla Gruden
Mariborska tedenska revija "7D" je povabila nekatere jeugoslovenske humoristične pisatelje in satirike, da povedo, kako oni vidijo Slovence? Odzvalo se je devet oseb, žal za vse odgovore ni prostora, poglejmo kaj in kako misli o nas Zagrebčan Fadil HA-DŽIC, seve začinjeno s hu-morizmom. Sam pravi, da ne bo uporabljal ustaljenih šal, ki jih v glavnem vsi poznamo, nego da postavi nekaj svojih "diagnoz" o Slo* vencih.
"Slovenec je, najbolj na kratko povedano, najzahtevnejši Jugoslovan. Koliko bliže si zahodu, tolika večja je proizvodnja toaletnega papirja in mila in se zato počutimo najbolj varne v slovenskih gostilnah, ker smo prepričani, da so najbolj čiste. V njih ne iščemo dlake v jajcu, čeprav sem jo jaz enkrat našel v jedi, ker pa sem bil v Sloveniji, sem verjel, da je kuhar iz kake druge republike.
Slovenci imajo to slabo lastnost, da radi delajo, ki jo v drugih naših republikah manj cenijo. Imajo čut za odgovornost in ko sem to omenil nekemu Slovencu, me je popravil in odvrnil, da "noben narod ne dela rad, če mu ni treba". Slovenec dobro dela, če ima za šefa Slovenca, če pa je v službi v Zagrebu, tudi on dela kot vsak drugi.
Slovence spremlja sloves, da radi pijajo, za razliko od Dalmatincev, ki se od zore do mraka zalivajo z bevando, a veljajo za trez-
neže, Slovenci niso krivi, da pijejo - ker pridelajo veliko dobrega vina, ga morajo nekaj tudi popiti.
Slovenci imajo najboljše samoupravljanje v naši državi - če sodimo o televiziji, ker vsako leto naredijo nadaljevanko v kateri delavski razred oblečen v nove modre kombinezone, prepričljivo	premaguje tehnokrate.
Kadar z avtomobilom potujem po Sloveniji in odprem radio, stavim z ženo, da bo obvezno igrala polka, Moja žena neče več staviti, vedno zgubi. Nimam nič zoper polko, če je ne igrajo več kot deset ur.
Slovenci	imajo
PAVLIHO,	enega
najstarejših humorističnih listov v Evropi. To bi bil lahko dokaz, da je bilo Slovencem v zadnjih 100 letih vse smešno, celo tole naše socialistično obdobje, ko smo se vsi zresnili. PA VLIHA je list za "pametne Slovence" ki jih je, sodeč po nakladi, petdeset tisoč, kar je odličen podatek. Ker v Zagrebu ne izhaja noben humorističen list, tu števila pametnih sploh ni moč izračunati.
Kar se tiče telesne lepote - so Slovenke lepše od Slovencev z razliko od Črnogorcev, kjer so moški lepši in imamo zato največ ambasadorjev Črnogorcev, da bi svet dobil od nas čim lepšo podobo.
Slovenci so pod vplivom avstrijske kuhinje, zato da-jajo v jedi tudi take začimbe, ki jih mi iz ostalih re-
Naše čestitke
Pred dobrim pol letom smo poročali, da je v Belgiji, v Eisdenu tamkajšno slovensko društvo sv. Barbare praznovalo petdesteletnico obstoja. V njihovem glasilu društvenemu SLOVENSKI GLAS v de-cemberski številki pa beremo sledeče: "Družabni večer je odlično uspel, tokratno nas obiskali Slov. Izseljenska Matica in PLANŠARJI, na turneji po Za padni Evropi. Nastopali so otroci oz. učenci slov. dopolnile šole itd.
Zastopnik Veleposlanika v Bruslju je v govoru označil delo društva prošlih 50 let,... spomnil se je tudr onih katerih ni več med nami... Povodom 50 letnice društva sv. Barbare je predsednik Josip Broz Tito odlikoval društvo sv. Barbare Eisden z Or-denom za zasluge za narod z zlato zvezdo.
Trije člani odlikovani: Z ukazom predsednika Josip Broz Tita-povodom 50 letnice društva, za posebne zasluge pri organiziranju naših izseljencev in razvijanju veze z rodnim krajem, kakor tudi za prispevek k razvoju prijateljskega sodelovanja izmed SFRJ in Belgije. Odlikovani so: IVAN SMRKE, FRANC TRKAJ in ANTONIJA TRKAJ z Ord-enom Jugoslovenske Zastave z Zlato Zvezdo".
Podobno poročilo smo dobili iz Ljubljane. Odlikovan je bil nam izseljencem poznani, bivši večletni tajnik Slovenske Izseljenske Matice FRANC ŽUGELJ.
Nadalje beremo v poročilu: Mitja Ribičič je izročil visoki odlikovanji Slovenskemu duhovniškemu društvu ob 30-letnici njegovega delovanja ter dolgoletnemu tajniku istega društva Mihaelu Jeriču ob njegovi 70-letnici. Napredni slov. duhovniki so se leta 1949 prvotno združili v cirilmetodijsko društvo.
publik ne moramo. Edini pravi gurmani so Srbi, ki na eni sami svatbi pojejo več kot cela angleška ulica v enem mesecu. V Slovenij prav za prav ne najdemo niti enega gurmanskega lokala. V ostalih naših republikah se kuha po slovensko samo za turiste. Zato pa imamo svojo "narodno jed", ki jo je moč dobiti v vseh naših republikah: to je: - dunajski zrezek.
Slovenci se tudi lepo oblačijo. Na televiziji so tako izbrano oblečeni, da so podbni lutkam iz izložbe kake veleblagovnice. Po neuradnih statistikah se Slovenec ptdesetkrat bolj umiv kot drugi državljani naše dežele. Nekateri (tisti, ki se manj umivajo) trdijo, da se Slovenci zato toliko umivajo, ker imajo največ tovarn ila in detergentov, ki ne smejo ostati v skladiščih.
Po vsem sodeč so bili Slovenci	najidealnejši Jugosloveni, dokler se niso pomešali z nami.
Zdaj je že najti Slovenca, ki je nediscipliniran in parkira avtomobil na prepovedanem kraju. Nemara je to najboljši način, da še bolj okrepimo našo državo, v kateri je precej več tistih, ki napačno parkirajo, in bi Slovenci, če bi ostali redoljubni Slovenci, postali bele vrane.
Nekateri narodi po svetu (kot so Britanci in Nemci) dobro živijo, ker se držijo svojih zakonov, naši narodi pa, kot se iz vsega vidi, dobro živijo, ker svak dan sprejmejo kak nov zakon, ki se ga potem obvezno ne držijo.
Toliko o nas in naših Slovencih - ki so, zahvaljujoč hitremu socialističnemu razvoju vse bolj podobni nam".
Uvoz delavne sile v Slovenijo
Često čujemo komentarje o prilivu in "preplavlja-nju" delavcev iz drugih republik v Sloveniji. Slišimo trditve da čez kakih 20 ali 30 let Slovencev in slovenskega jezika ne bo več. Drugi komentirajo: če greš po ljubljanskih ulicah, slovenščine že skoro ne slišiš več, prevladuje srbohrvaščina. Poslednja trditev ne bo veljala, o tem sem se prepričal sam. Ta trditev bi morda ponekod veljala, če se napotiš na kakšno večje gradbišče.
Koliko je resnice na temu, pa žal pripišemo sami sebi, ker koliko Slovencev je odšlo na tuje s trebuhom za kruhom, tudi takrat ko sta bila kruh in zaslužek doma!
S to zadevo se doma bavi na znastven način in zadevo obdeluje Silva Mežar-ič, ki svoja dognanja bazira na opazovanju, intervjujih, statističnimi podatki in v njen študij so zajeti tudi odgovori več kot dva tisoč anektirancev, seve - Slovencev.
Vzrokov za vseljavanje v Slovenijo je več. Glavni vzrok je, da primanjuje delovne sile, predvsem nekvalificiranih	delavcev. Načrtov družbenogospodarskega razvoja ne bo mogoče uresničiti brez delovnih rok od drugod.
Mnenja
Po mnenju nekaterih anektirancev, da prihajajo delavci iz sosednjih republik in pokrajin k nam zato, ker jih Slovenija privlači. Tudi tu je več mnenj. Slovenija je vabljiva zaradi boljšega zaslužka, boljši pogoji zaposlovanja, primaernejša dela in boljša zaposlovanja. Drugi zo zopet mnenja, da ja "vaba" višji družbeni standard, naravne lepote, gostoljubnost. večja delovna disciplina, boljši odnos do priseljencev in ker je SI
ovenija blizu doma. Slovenija je vabljiva tudi radi čistoče in reda, boljši pogoji za izobraževanje in kulturno življenje.
Ob tako prepričljivih in številnih vzrokih, ki privabljajo delavce iz drugih republik v Slovenijo, so nekateri mnenja, da za to uvoženo delovno silo oz, delavce pri nas neprijetnosti ni. (S tem mnenjem se ne bi strinjal). Zopet drugi ugotavljajo in odgovori kažejo na vprašanja, da se ti delavci počutijo pri nas kot tujci, da smo Slovenci preveč zaprti in neprijazni, da jim nočemo pomagati, hkrati pa od njih terjamo več, kot sami zmoremo. In še, da ti delavci opravljajo najtežja dela, (to drži!) premalo zaslužijo, težko najdejo zakonskega tovariša, so neizobraženi, težko prilagodljivi in imajo drugačne navade. Torej rezultati te študije so pač isti, kot je to usoda emigranta kjerkoli po svetu! Torej isti problemi in dileme kot v Avstraliji ali kjer koli, s katerimi se srečujemo vsepovsod.
Iz izvelečka od študije vidimo 'tudi to, da je večina Slovencev	proti
priseljevanju iz drugih republik, vendar nekateri so mnenja da delavce iz sos-enjih	republik
potrebujemo, ker sami nimamo dovolj delavcev, ker Slovenci nečemo opravljati umazanih in težkih opravil, ker nam primanjkuje specifične nekvalificirane delovne sile.
Druga plat medalje pa je tudi ta, da se Slovenci tudi izseljujejo v druge republike, posebno v Zagreb in Beograd, ne kot nekvalificirana delovna sila, nasprotno visokokvalificarani delavci, angažirani posebno v administraciji, d;i ne govorimo tudi o tistih, ki so na visokih položajih v državnih organih.
Lojze
VODIČ KROZ CARINSKE PROPISE
Prava i obaveze putnika i carinika na graničnom prelazu
Carinskim propisima je predvideno da putnik pri odlasku ili povratku iz in-ostranstva, kao i kad pro-lazi kroz naše carinsko po-dručje, cariniku usmeno prijavi i pokaže robu i lični prtljag koji sobom nosi. To prijavljivanje svih stvari i ličnog prtljaga ne znači da če putpik morati na sve te stvari i da plati carinu.
Carinski propisi predvid-aju i mogučnost pismenog prijavljivanja stvari i predmeta koje putnik sobom nosi, i to u dva slučaja: kada to putnik želi ili kada to carinik zahteva. Za tu svrhu postoji poseban ob-razac - formular "prijava robe koju putnik sobom nosi", u koju putnik, pored podataka o sebi,, daje i potrebne podatke o stvarima koje sobom unosi, datumu i mestu gde prelazi carin-sku linij u istu prijavu sv-ojeručno potpisuje.
Pismeno prijavljivanje služi putniku kao dokaz da je odredene stvari doista pr-ijavio na granici. S druge strane, pomoču ove pismene prijave može se obavlj-ati dalji postupak carinjenja, s tim što se ona kao dokazno sredstvo prilaže uz odgovarajuču carinsku prijavu na osnovu koje se vrši carinjenje. Osim toga, ona može poslužiti i u prek-
ršajnom postupku kao dokazno sredstvo da li je putnik sve stvari prijavio ili nije, a koje su kod njega carinskim pregledom pronad-ene. U tom slučaju, kada putnik nije sve stvari prijavio, a koje su kod njega prilikom pregleda prona-dene, putnikova prijava o stvarima se prilaže uz zapisnik o carinskom prekr-šaju.
Pregled putnikovih stvari
Pre pregleda, carinik če najaviti putnicima da če izvršiti pregled i time ih pozvati da pripreme robu i svoj lični prtljag za pregled.
Obaveza je putnika da na zahtev carinika pokaže sve stvari koje nosi, da ot-vori kofere i koleta u ko-jima se nalaze roba i lični prtljag. Kad carinik prilikom pregleda ustanovi da u koferima, koletima i na drugom mestu kod putnika postoje i neka skrivena mesta, tada je putnik obave-zan da na zahtev carinika pokaže i otvori i takva mesta radi pregleda.
Prilikom carinskog pregleda robe utvrduje se da li su prilikom prijavljivanja, bilo usmenog ili pismenog, doista saglasni sa stvarnim stanjem robe koja se nalazi kod njega. Isto tako, pri pregledu putnikovog ličnog prtljaga carinik je dužan d
autvrdi da li se sve stvari koje je putnik prijavio kao lični prtljag nalaze kod njega i da li se mogu smatrati ovim prtljagom. Pod ličnim prtljagom	se
podrazumevaju predmeti koji putniku služe za vreme putovanja, s obzirom na okolnost, svrhu putovanja, godišnje doba, zanimanje putnika, vreme trajanja putovanja i si i na njega se na plača carina.
Roba koju putnik ne prijavi cariniku smatra se ne-prijavljenom i u tom slučaju putnik odgovara za povredu carinskih propisa u prekrišajnom postupku.
Lični pretres
Lični pretres nad putni-kom obavlja se izuzetno, i to u onim slučajevima kad carinik osnovano sumnja da putnik kod sebe ima stvari koje nije prijavio. Pretres se obavlja po pravilu u službenim prostorijama carinarnice i obavlja ga lice istog pola kojeg je i putnik.
0	izvršenom ličnom pretresu carinik sastavlja zapisnik u koji se, pored podataka o putniku, unosi i da li je kod njega neka roba pronadena ili nije, sa det-aljnim opisom poronadene robe i mesta gde je ona pronadena. Zapisnik o ličnom pretresu potpisuju i putnik
1	carinik koji je obavljao pretres.
Naknada pričinjene štete putniku merama carinskog nadzora
Ukoliko je carinik, prilikom pregleda robe, ličnog prtljaga ili ličnog pretresa, preduzeo takve mere carinskog nadzora zbog kojih je putniku pričinjena mat-erijalna šteta, takva se šteta po zahtevu putnika iam na-knaditi, pod uslovom da kod njega pregledom odno-sno ličnim pretresom nisu pronadene neprijavljene ili skrivene stvari. Medutim, neče se nadoknaditi pričinjena šteta putniku, ako se prilikom pregleda kod putnika pronadu skrivene ili neprijavljene stvari, te je krivicom putnika došlo do preduzimanja mera carinskog nadzora kojima je i pr-ouzrokovana šteta.
Zahtev za naknadu štete podnosi putnik neposredno carinarinici čiji je radnik i preduzeo mere kojima je pričinjena šteta. Uz zahtev se prilažu isprave i dokazi na osnovu kojih gradanin i zasniva pravo na naknadu štete. Carinarnica po podnetom zahtevu za naknadu štete sprovodi postupak i spise predmeta sa svojim mišljenjem dostavlja Saveznoj upravi carina koja donosi odgovarajuče rešenje i odlučuje da li če udovoljiti zahtevu gradani-na za naknadu štete ili ne.
Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva putnika carinskom organu. Kada gradanin pokrene postupak za naknadu štete kod redovnog suda, postupak kod carinskog organa se obustavlja i konačnu odluku donosi sud.
Iznošenje i unošenje
diñara i deviza u putničkom prometu sa inostranstvom
Prema posebnim propisima koji regulišu pitanje iz-nošenja i unošenja diñara u putničkom prometu sa inostranstvom, predvideno je da domači i strani gradan i mogu pri odlasku u inos-transtvo, kao i pri dolasku iz inostranstva sobom uneti 1.500 diñara u apoenima od 100 diñara i manjim. To praktično znači da pri odlasku u inostranstvo, kao i pri povratku iz inostranstva, gradani ne mogu unositi novčanice u apoenima od 1000 i 500 diñara.
Ukoliko gradanin pri odlasku u inostranstvo iz naše zemlje iznosi Više od 1.500 diñara, dužan je da višak diñara deponuje na graničnom prelazu kod ovlaš-čenog menjača. Pri povratku u Jugoslaviju višak tako deponovanog iznosa diñara biče mu vraden i na taj način neče postojati odgovornost za devizni prek-ršaj.
Neprijavlji vanje diñara cariniku
Kad gradanin sobom nosi više od 1.500 dinara (kako pri izlasku tako i pri ulasku), a carinik mu ih, prilikom obavljanja carinske kontrole, pronade, pod uslovom da ih putnik nije prijavio, novac če biti pri-vremeno oduzet od strane carine uz izdavanje odgovarajuče potvrde. O kona-čnoj sudbini privremeno oduzetog novca rešava Devizni inšpektorat pri Savez-nom sekretarijatu za fina-nsije. U ovom slučaju, putniku se može izreči i no-včana kazna od 500.20.000 dinara, kad pokuša da iz naše zemlje iznese ili u ze-mlju unese dinare na ned-ozvoljen način.
Naprijavljivanje deviza na granici
Unošenje deviza u Jugoslaviju je dozvoljeno i tu nema	nikakvih
ograničenja, s tim što je putnik dužan da prilikom ul-aska u našu zemlju devize prijavi i na zahtev carinika pokaže na samom graničnom prelazu. Gradanin prilikom odlaska u inostranstvo može iznositi devize koje je podigao sa svog deviznog računa (računa bračnog druga, roditelja, brata ili sestre, dece) uz po-tvrdu ovlaščene banke.
Devize koje gradanin na ilegalan način pokuša da iznese iz naše zemlje privremeno se oduzimaju uz izdavanje odgovarajuče potvrde od strane carinskog organa. Rešenje o oduz-imanju ili vračanju, u celini ili delimično, privremeno oduzetih deviza, po dev-iznom prekršaju rešava u prvom stepenu Savezni devizni inšpektorat, a u drugom - Savezni sekretarijat za finansije u postupku po žalbi. Gradanin koji pokuša da na nedozvoljen način iznese devize iz Jugoslavije biče odgovoran za devizni prekršaj za koji se može izreči novčana kazna od 500 do 20.000 dinara.
Jubilarni i prigodni kovani novac
Jubilarni i prigodni kovani novac, izdanja Narodne banke Jugoslavije, mogu domača i strana lica unositi u našu zemlju bez ograničenja. Jubilarni i prigodni kovani novac Narodne banke Jugoslavije strana lica mogu iznositi iz Jugoslavije samo uz ispr-avu carinarnice o prijavi pri unošenju ili uz obračun ovlaščenog prodavca o nji-hovoj kupovini u našoj zemlji.
Jubilarni prigodni kovani novac Narodne banke Jugoslavije domača lica ne mogu iznositi iz naše zemlje.
Inače, gradanima je za-branjeno da iznose ziato iz zemlje. Ovo se odnosi na preradeno, napreradeno i kovano zlato. Pod kovanim	zlatom
podrazumeva se svaka vrsta zlatnika, bez obzira da su sredstvo plačanja u ne-koj zemlji ili ne. Narodna
banka Jugoslavije izuzetno može da dozvoli iznošenje odredene količine zlata.
Domače uložne knjižice i hartije od vrednosti
Domače štedne knjižice na dinare i domače i strane knjižice koje glase na deviz, mogu se slobodno iznositi ili slati iz Jugoslavije, od-nosno unositi ili slati u Jugoslaviju. Strane hartije od vrednosti mogu se slobodno slati ili unositi u našu zemlju, dok je njihovo iznošenje moguče samo po izričitom odobr-enju narodne banke republike, odnosno narodne banke autonomne pokrajine, a u skladu sa uslovima koje propiše Narodna banka Jugoslavije.
Šta sve gradani mogu slati ili iznositi u inostranstvo
U skladu sa Zakonom o prometu robe i usluga sa inostranstvom, spoljnotrgov-inski promet ne mogu vršiti domača ni trana fizička lica u Jugoslaviji. Iz toga proi-zlazi da ni domači ni strani gradani ne mogu da iznose iz naše zemlje niti izvoze one robe koje imaju kome-rcijalni karakter, tj. one robe koje su po svom kar-akteru namenjene prodaji.
U putničkom prometu sa inostranstvom carinik je ovlaščeno lice koje na graničnom prelazu utvrduje da li gradanin nosi predmete koji bi se mogli smatrati i da su namenjeni prodaji u inostranstvu ili ne. U tom slučaju carinik bi zabranio iznošenje predmeta koji imaju	komercijalni
karakter. Tako na primer, onaj gradanin, bilo domači ili strani, koji iznosi ili izvozi, odnosno pokušava d a izveze desetak komada električnih štednjaka ili fr-ižidera, to ne bi mogao da učim iz razloga što se radi o predmetima koji su po svom karakteru namenjeni prodaji.
Isto tako, gradanin ne bi mogao iz naše zemlje u inostranstvo da iznese i predmete imaju odredenu nacionalnu vrednost, arhe-ološku, umetničku, istoris-ku, sociološku, etnograf-sku, kulturnu, naučnu druge neke vrednosti koje su pod zaštitom države. Ovakvi predmeti koji su pod zaštitom Gjržave mogli bi se iznositi izuzetno, samo u onim slučajevima kada gradani poseduj u pot-vrdu republičkog zavoda za zaštitu spomenika ku lture i u kojoj bi potvrdi bilo tačno navedeno koje predmete gradani mogu iz nositi iz zemlje. Takvea og raničenja se odnose i na so-pstvena dela umetnika kada ih šalju, odnosno ca-, finitivno iznose u inos / anstvo.
NASTAVAK
lis; ;•: BROJU