KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 13 (6)
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 31. DECEMBRA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6664.
La Mont Corporation, ind. preduzeće, New-York, U. S. A.
„Postupak i aparat za proizvodnju pare”
Prijava od 12. decembra 1928.	Važi od 1. juna 1929.
Ovaj se pronalazak se odnosi na postupke i aparat za proizvodnju pare u cevima relativno malog prečnika i sravnjenju sa vodenim cevima i plamenim cevima, koje se obično upotrebljuju kod prodajnih kotlova.
U jednom ranijem patentu opisane su cevi u koje se voda za isparavanje uvodi u količinama većim nego što je kapacitet proizvodne cevi ali u količini manjoj od one koja je potrebna da se ispune cevi. Kroz ove cevi ide proizvedena para i neisparena voda ka izlaznom njihovom kraju koji ima oruđa za odvajanje pare i neprekidno vraćanje vode prijemnom kraju sevi. U pomenutom patentu proizvodni elementi ili cevi raspoređene su tako da je nivo izlaznog kraja niži nego prijemnog kraja pri čem je iskorišćena gravitacija za tok vode kroz cevi i održavanje sloja vode na površini cevi suprotno cevima izloženim toploti. Takav raspored povečava efe-kat proizvodnje pare kotla bilo da su cevi relativno malog prečnika ili danas uobičajenih dimenzija.
Međutim pronađeno je, tla tok usled teže nije potreban uslov za proizvodnju pare za ovakav sistem. U stvari cevi mogu biti horizontalne ili nagnute sa prijemnim krajem, koji je niži od izlaznog kraja.
Kod tako raspoređenih cevi jedan je uslov, da cevi budu takvog prečnika kad su u horizontalnom ili u položaju gde je prijemni kraj niži od izlaznog kraja da se unutarnje površine cevi celom svojom dužinom neprekidno kvase. Kod cevi do sad upotreb-Ijavanih unutarnji prečnik bio je od prilike oko 151 , mm, ma da su za izvesne slučajeve
uže cevi bolje, a tako isto mogu se upotrebiti i nešto šire cevi.
Drugi uslov je da se voda upumpa u prijemni kraj cevi u količini koja je veća od kapaciteta isparavanja i da se suvišna voda odvodi iz cevi ,tako da količina otičuće vode kroz cev bude manja od one količine koja je potrebna da napuni tu cev, ali u svakom slučaju da bude veća od kapaciteta proizvodnje pare iste cevi. Izraženo na drugi način, količina primljene toplote i dimenzije cevi i količina uvedene vode budu podešeni tako da i para i voda teku kroz cevi sa prijemnog kraja sa takvim kovitlanjem i brzinom, da unutarnja površina cevi bude stalno kvašena svuda slojem vode i da uvek cev bude slobodna od hidrauličnog pritiska koji bi smetao pri prolazu pare, tako da ne postoji opasnost da ne izgori cev. Pronalazak ima mnogo korisnih primena, na pr. za proizvodnju pare za lokomotivska kola, na pr. za vagone, lokomotive, automobile itd. i kod takvih primena cevi za proizvodnju raspoređene su u horizontalnom položaju.
Ako se pronalazak primeni na lokamotive onda on daje mnoge koristi nasuprot današnjim metodama za proizvodnju pare, pošto se po pronalasku postiže veći kapacitet proizvodnje pare za istu ili manju težinu, i pošto su lokomotive danas ograničene težinom i drugim uslovima, to je povećanje u snazi bez povećanja težine ili dimenzije, jedna očevidna korist.
S obzirom na druga kola, kao što su kočije i luksuzna kola, parni motor ima mnoge dobro poznate koristi koje nemaju benzinski
Din. 2').—
motori. Automobili koji su dosad upotrebljavali paru kao pogonsku snagu, bazirali su obično na kotlovima kod kojih se sva ubačena voda, odmah preobraća u paru ili kod kojih voda ključa u znatnim količinama. Teškoća tačnog i sigurnog kontrolisanja takvih kotlova bila je ozbiljna prepreka za njihovu .upotrebu a kod kotlova za veću količinu vode postojale su teškoće zbog obrazovanja kamena usled čega su često nastupala, pregorcvanja kotlova.
Upotrebom ovog pronalaska moguče je proizvoditi paru dosta brzo i sa prostijom kontrolom nego što je to bilo mogućno kod starijih tipova kotlova, čime se postižu dobre strane za parni pogon kod koga takvog tipa. Prvenstveno naše cevi za proizvodnju pare raspoređene su duž kola i ispod tela iste i stiče za izvestan deo dužine van kola.
Pronalazak i njegove primene bolje će biti shvaćene detaljnim razgledanjem nekoliko oblika izvođenja koji su pokazani kao primer na priloženim nacrtima. Ovi nacrti pak jesu šematički i pokazuju praktične načine primene princnpa pronalaska ne uzimajući u obzir mnoge detalje, koji će u praksi naravno konstruktor i inženjer predvideti za podesnije funkcionisanje kao i automatsku kontrolu.
SI. 1 je bočni vertikalni izgled koji pokazuje više ili manje šematički auto-motorna kola po pronalasku.
SI. 2 je presek po liniji 2-2 iz si. 1.
SI. 3 je presek po liniji 3-3 iz sl. I.
SI. 4 je izgled u preseku koji pokazuje nešto različit raspored omota za cevi radi izolacije a tako isto i za kruženje vazduha koji se na taj način zagreva pre nego što se uvodi u odelenje za sagorevanje.
SI. 4a je izmena konstrukcije pokazana u slici 4.
SI. 5 je uvećan izgled poprečno raspoređenih izolacionih ćelija pokazanih u si. 1.
SI. 6 je uvećani izgled izmenjenog oblika jednog organa za podelu omota u kome se nalazi sam omot za cevi predviđen za kruženje vazduha oko omota cevi.
SI. 7 je uvećani izgled jedne prijemne spojne cevi i primene razvodne cevi.
SI. 8 je uvećani izgled cevi sa vezom za sud gde se para i voda odvajaju.
SI. 9 je bočni vertikalni! izgled nešto izmenjenog rasporeda po pronalasku.
SI. 10 je presek po liniji 10-10 iz si. 9.
SI. 11 je presek po liniji 11-11 iz si. 9.
SI. 10 je gornji izgled delom u preseku oblika pokazanog u si. 9.
U sl. 1 okvir kola može se iskoristiti za nošenje omota sa elementima za proizvodnju pare. Ovaj omot pokazan je kod 1, i on ide od prednjeg do zadnjeg dela kola pri čem su prvenstveno gornji i donji delovi (svaki)
načinjeni od dveju ploča odvojenih prostorom za izolovanje. Kod izvođenja pokazanog u sl. 1 ploče su odvojene pregradama 2, iz si. 5, koje idu poprečno na okvir i daju mrtve prostore za vazduh. Ove pregrade su prvenstveno odvojene od okvirnih ploča trakama 3 od toplotno izolacionog materijala. Omot 1 je zatvoren na prednjem delu pločom 4 a zadnji deo 5 otvoren je i prekriven platnom kroz koji izlazni gasovi sagorevanja teku. U-običajeni krov je nešto izmenjen i sastoji se iz unutarnjeg omota 6 i spoljnjeg omota 7 kao što je pokazano u sl. 1 i 3 čime je predviđen prostor kroz koji može teći vazduh za sagorevanje. Ceo pak ovaj prostor ne mora se upotrebiti već onoliko koliko je potrebno za sagorevanje gasova na dovoljno visokoj temperaturi i u željenoj zapremini. Ventilator 8 utvrđen na prednjem delu spoljnjeg omota 7 tera vazduh u, i oko prostora između omota 6 i 7. Gorivo se dovodi kroz si-sak, pokazan kod 9. Podesna oruđa (nisu pokazana) predviđena su za sagorevanje goriva u kameri 6, pri čem vazduh teče oko zidova omota 6 između istog i omota 7 pri čem su predviđeni podesni kanali tako da vazduh ide duž siska 9. Vreli gasovi tada dolaze u direktan kontakt sa elementima 10 za proizvodnju pare i isti prolazi duž cevi, pa kroz platno 5 (na zadnjem kraju kola). Cevi 10 obrazuju elemente za stvaranje pare i iste su utvrđene u okviru između gornjih i donjih članova istih. Nekoliko redova cevi pokazani su raspoređeno jedni iznad drugih (sl. 1, 2 i 3), a svaki red cevi dobija vodu za proizvodnju pare preko razvodne cevi 11, koji nosi organ 12. Razvodna cev pokazana je u uvećanoj razmeri u si. 7 i ima polukružni oblik sa malim otvorima od kojih se svaki poklapa sa po jednom cevi 10. Radi lakšeg sklapanja organi 12 imaju rupe skroz i kraj svake cevi ulazi u taj organ 12. Razvodna cev 11 može se onda uvući u organ 12 sa jednog svog kraja pa se onda uvlače čepovi 13 u rupe prema kraju cevi. Na ovaj način predviđeni su spojevi nepropustljivi za paru i tok u jednom pravcu pare i vode je obez-beđen.
Cevi 10 imaju relativno mali prečnik, prečnik upotrebljenih cevi je od prilike 151/. mm spolja a iznutra oko ]21l., mm. Cevi pak ograničene su u pogledu dimenzija iz sledečih razloga.
U opšte žele se što manje cevi jer one izdržavaju veće parne pritiske sa tanjim zidovima nego šire cevi. Zbog toga su one lakše i jevtinije. S druge strane gde su cevi izložene toploti zračenja i gde korist zbive-nog postavljnja cevi ne dolazi kao neki faktor, jer prenesena toplota nastupa usled povećanja razlike temperatura, predviđaju se nešto veće cevi radi unošenja veće količine
vode zbog odgovarajućeg visokog isparava-пја usled dejstva zračeče toplote. Upotreba veće cevi omogućava veći otvor u razvodnoj cevi, što je potrebno da se izbegne gušenje i obezbedi uvođenje u cev dovoljno vode, koja je u većoj količini nego što je kapacitet isparavanja cevi. Cev pak ne mora biti tako velika tla odgovara pravilnom nastupanju sloja pomoću toka pare i vode jer kod cevi većeg prečnika postoji opasnost od hidrauličnog dejstva usled čega se stvaraju čepovi sa vrlo vejikom površinom nekvašene cevi i sa odgovarajućom opasnosti progorevanja.
Ako se upotrebljuje strujanje gasova onda treba da je cev što manja da bi veći broj cevi, zbiveno raspoređen, mogao zauzeti dati poprečni presek, čime se obezbeđuje koncentracija toplote u poprečnom preseku ga-snog kanala i povećava prenošenje toplote. Druga dobra strana od male cevi jeste u povećanju zagrevne površine, koja se dobija sa što kraćom cevi. Ovo je potrebno naročito onde gde je ograničena dužina cevi. Mala cev, pod uslovima strujanja može se tako isto upotrebiti jer isparavanje nije tako veliko, kao pod uslovima zračenja, pa je prema tome količina vode za unošenje u cevi relativno manja i ma da je otvor u cevi tako isto manji ipak je manja opasnost zapušiva-nja. Jasno je da se do granice minimuma dospeva kad se otvor u cevi mora načiniti tako mali, da je nezgodno kroz isti upuštati potrebnu količinu vode, da bi se postigla veća količina vode od one (sparene u cevi.
Prema tome pronalazak nije ograničen na neke tačno određene dimenzije cevi, već iste prema gornjem treba da su relativno manje.
Voda za proizvodnju pare u konstrukciji pokazanoj u sl. 1 vodi se razvodnoj cevi I 1 u količini manjoj od one, koja je dovoljna da napuni cev, ali koja je veća oci kapaciteta cevi za proizvodnju pare. Zbog malih otvora u prijemnoj grani, voda se razvodi u pravilnoj srazmeri svima cevima. Voda se dovodi iz suda 14, koji preko cevi 15 vezan za razvodni organ 16, od koga polaze grane 17 za napajanje svake razvodne cevi 1 i, od kojih su četiri pokazane u si. 1. Naravno podvlačimo da broj cevi varira prema potrebama snage svakih kola za koja su cevi upotreb-Ijene. Cev 18 tako isto vezuje organ 16 za crpku 19 koja stalno dovodi vodu u cevima 11 (pod pritiskom) pri čem je veličina crpke dimenzionirana tako, da se dovodi voda u potrebnoj količini. Delom usled sile vode uterane kroz otvore cevima 1 1 a delom usled ekspanzivne sile pare obrazovane u cevima, para i voda teku kroz cevi na izlaznom (zadnjem) njihovom delu sa takvom brzinom i dejstvom usled ključanja u malim cevima, da se unutarnja površina cevi stalno kvasi
i.	para brzo obrazuje i odvaja od vodenog
sloja obrazovanog na cevnoj površini. Para i voda idu u sud 2Ü gde vodu crpka crpe i vraća u prijemni sud, a odvojena para ide u cev 21 ka ventilu 22 za gušenje. Kad se prigušili ventil otvori para ide kroz cev 23 ka mašini 2 nošenoj na konzolama 25 (koje zavise od okvira kola) i zadnjoj osovini kola. Dugi oblici nosača mogu se isto tako upotrebiti. Izlazna para iz mašine ide duž cevi 26 na gore kroz cev 27 ka kondenzatoru 28. Crpka 29 vezana za cevi 30 za razvodni organ 16 dovodi kondenzovanu paru istom. Da bi se izjednačio pritisak u sudu 20 i rezervoaru 14 predviđena je mala cev 31, koja vezuje oba, ili pak cev sa suženim delom pokazano kod 58 u sl. 1.
Kod pokazanog rasporeda cevi, kad crpka stane, cevi 10 napune se vodom iz suda 14. Čim crpka pak počne rad počinje da se puni sud 14 usled suženih otvora u prijemnom organu. Kad treba da se doda voda sistemu onda se to vrši preko suda 14, koja ima kapicu 32 za tu svrhu i cev 15 i 31 imaju po jedan ventil za potpuno zatvaranje suda 14 prema sistemu, kad se ovaj puni. Inače normalno oba su ventila otvorena.
Rad je očevidan iz gornjega izlaganja ali u kratko se može rezimirati ovako: gorivo za sagorevanje, koje ulazi kroz otvor 9, dovodi se ventilatorom sa vazduhom u ležište. Gasovi sagorevanja posle prelaze preko, cevi 10 koje zagrevaju do temperature pare, izlaze kroz otvor 5. Pošto su cevi malog prečnika i podesne dužine, a eventualno zbiveno raspoređene apsorbuju brzo i efikasno toploto iz gasova kad preko njih prelaze i prema tome, srazmerno, malo se toplote gubi u izlaznim gasovima.
Voda dovedena crpkom 19 prijemnom organu ide kroz razne cevi i brzo se preobraća u paru pri prolazu kroz cevi 10, pri čem se para odvaja iz vode u sudu 20 a neisparena voda vraća opet cevima. Para upotrebljavana u mašini ide kroz kondenzator, a konden-zovana para opet se vraća cevima. Količina vode koja se treba dovoditi sistemu jeste jedino ona, koja se gubi usled propuštanja koje je kod pravilne konstrukcije vrlo mala.
Crpka 19 je konstruisana da radi sa do-vojlnim pritiskom da bi se održavao željeni pritisak vode u sudu 14 ali ako bi ovaj pritisak bio nešto veći nego što treba, mali deo vode nosi se u sud 20 ali samo mali deo usled suženja 58 u spoju 31.
Izolacija cevnog prostora na dnu i pri vrhu, kao što je gore opisano i pokazano u sl. 1, jeste jedan od velikog broja oblika, koji se mogu upotrebiti. Drugi oblik ćelija pokazan je u si. 6 i ove stvarajući poprečne prostore za mrtav vazduh, ili mogu teći uzdužno. Kod oblika sa pregradama gde ćelije idu uzdužno mesto poprečno na okvir, može
se predvideti da vazduh doveden ventilatorom ide kroz omot pre nego što dospe n kameru za sagorevanje, dajući time toplotu vazduhu i hladeči omotne ploče, čime se sprečava gubitak usled zračenja, pri čem se na taj način upivena toplota vraća ognjištu.
U si. 4 pokazan je drugi raspored, koji se sastoji iz dva uzdužna ćelijasta omota van omota, koji nosi elemente za proizvodnju pare. Unutrašnji kanali u ovoj slici konstru-isani su kao 33 a spoljni kao 34. Vazduh doveden ventilatorom može kružiti prvo kroz spoljne kanale i onda kroz unutarnje i onda ka kameri za sagorevanje ili u nekim slučajevima može se primeniti obrnuto kruženje, t.j. prvo kroz unutarnje kamere pa onda kroz spoljne i onda ka kameri za sagoreva-nje. Tako isto mogu se upotrebiti i drugi rasporedi. Na pr. neke ćelije mogu se načiniti manje nego druge, kako je pokazano u si. 4a, i ove se mogu zatvoriti za prolaz vaz-duha čime se predviđaju prostori za mrtav vazduh na podesnim odstojanjima ili se pak ovi prostori mogu ispuniti izolacijom. Zatvaranje može biti permanentno ili se pak mogu upotrebiti prigušivači u nekim, ili svim ćelijama, radi regulisanja promaje. Mogu se upotrebiti još i drugi rasporedi.
Izmena pokazana u si. 9 nema kondenzator te je tu potreban veći dovod vode nego kod naprave po sl. I. U ovoj slici okvir kola, koji se sastoji iz poluga, iskorišćen je da nosi elemente za proizvodnju pare, koji su smešteni u omotu koji ima niži 35 i viši (gornji) član 36, od kojih se svaki sastoji iz gornje i donje ploče između kojih se stavlja izolacioni materijal ili se mogu upotrebiti kru-žeće cevi, pokazane na pr. u si. 4 i 6. Kanalne poluge kolskog okvira mogu obrazovati strane ovog omota. Kod ovog oblika naprave gornji deo automobila nošen je kao i obično od okvira i okvir na svom prednjem delu obrazovan je kao kamera za sagorevanje, pokazana sa 37, koja ima podesno postavljenu goriljku 38. Podesna nepokazana oruđa ali koja mogu biti ista sa onim pokazanim i opisanim u sl. 1, mogu dovoditi vazduh za sagorevanje (ako se želi). Zagrevni gasovi, kod oblika rasporeda pokazanog u si. 9. tako isto dolaze odmah u dodir sa cevima 10 i idu duž kamere obrazovane članovima 35 i 36 ka zadnjem kraju kola, gde izlaze u atmosferu. Cevi 10 istog su tipa kakav je pokazan u prvo opisanom obliku i one su tako isto snabdevene prijemnim organima iste konstrukcije. Zadnji kraj cevi pak u mesto da ide u poprečni sud (si. 1) ulazi u odvodnu cev 39 pokaznoj i uvećanoj razmeri u si. 8. Ova cev 39 vezana je sa vertikalnim sudom 40 gde se para i voda odvajaju, pri čem para ide kroz cev 41 za gušenje ka sudu 42 za paru mašine 43, dok voda koja izlazi u
sud 40 ide kroz crpku 44 i preko cevi 45 nazad u prijemne cevi. Pošto se ne upotrebljava kondenzator dovodi se voda u sud 47 koji je na svom donjem delu preko cevi 48 sa slavinom vezan sa sudom 40. Ventil 50 tako isto je predviđen u ovoj cevi koji se kao i ventil 51 u cevi 48 može zatvarati kad se želi dovod sveže vode kroz otvor zatvaran kapicom 52. Mašinu nosi konsola 53, koja konsola zavisi od okvira kola i koju nosi zadnja osovina kao u prvo opisanom obliku.
I ako je kod gore opisanih izvođenja tok pare u cevima uzdužan sa kolima, po pronalasku je ipak mogućno rasporediti cevi tako, da tok pare bude poprečan na kola. I jedan i drugi rasporedi su mogućni usled malih dimenzija cevi koje se mogu upotrebiti shodno principima pronalaska. ! zbog njihove male dimenzije iste se mogu smestiti u mali prostor. Stoga postoji dovoljna dužina u širini kola radi postizanja dovoljne količine para. Gasovi pak idu uzdužno kao što je opisano gore.
SI. 13 pokazuje šematički nekoliko krma, pri čem se predpostavlja da kola stoje i da se ne dovodi gorivo i da ventilator ne šalje vazduh. Elementi 10 pak napunjeni sn parom.
Kad se krene poluga 60 utvrđena člankasto kod 61, član 60 kruto vezan za deo 68 poluge 60, pomera krivajnu polugu 63 oko svog zgloba i otvara ventil 64, koji upusti gorivo u kameru za sagorevanje. Ovo gorivo može se sastojati iz svake podesne tečnosti kao što je sirovo mineralno ulje ili kerasin koje može sagorevati na svaki poznati način. Po-meranje dela 68 poluge 60 tako isto zatvara električno kolo preko motora, 65, koji je remenom ili čime drugim vezan za crpku 19. Kolo struje za motor može ići ovako, počcv od baterije A struja teče kroz žice 66-67 ka vratilu 61 ili ka sprovodnom prstenu na vratilu, odatle duž kraka 68, koji je isto tako od sporednog materijala i koji u to vreme hvata dodirni član 69, 69 struja teče duž žica 70-71 ka motoru 65 pri povratku struje teče kroz žice 72-73 natrag u bateriju. Krak 68 tako isto pravi električni dodir sa drugim kontaktnim delom 74, koji dovodi struju kroz žicu 75 napravi 76 za varnice kameri za sagorevanje da bi upalila gorivo pri čem je predviđen kalem 77 u kolu struje.
Početno kretanje koluge 60 pored vaspo-stavljanja nekoliko kola struje (već opisanih) i istovremeno s time zatvara tako isto treće električno kolo pomoću kraka 68, koji se dodiruje sa električno sprovodnim članom 78, za koji je vezana žica 79-80 koja vodi u reostat 81. Krak 82 normalno se nalazi u dodiru sa jednom od dirki reostata i struja teče kroz ovaj krak ka žici 83 i dalje ka ventilatoru 8. Sve gore opisane operacije nastupaju
kad se poluga 60 krene iz položaja pokazanog u sl. I u položaj koji se poklapa sa drugom polugom 60a. Napominjemo da rad crpke, ventilatore i dovod goriva i njegovo paljenje, što sve biva za vreme početnog kretanja poluge 60 ne mora da biva istovremeno pošto treba rasporediti sve da postoji pravilno vođenje ili zaostajanje pri puštanju u rad raznih instrumenata. Prvenstveno se stavlja u rad prvo crpka, zatim ventilator i onda pali gorivo. Očevidno je da se ovaj red može menjati.
Kad se poluga 60 krene kao što je opisano crpka krene, gorivo je već uvedeno u kameru za sagorevanje i upaljeno, ventilator tera vazduh kao i vrele gasove iznad i duž elemenata 10 usled čega se stvara para.
Da bi krenula mašina poluga 60a pomera se u pravcu skazaljke sata i ta poluga stavlja u rad preko člana 84 ili druge poluge 85 prigušni ventil 22. Para se onda iz suda 20 uvodi kroz cevi 21 i 23 u mašinu 24.
Crpka 29 koja crpe vodu iz kondenzatora i istu šalje u razvodnu cev 16 dobija pogon preko kajša sa mašinskog vratila tako da kad mašina krene kruži i konden-zatorska voda.
Ako se krene poluga 60 i poluga 60a ne pokreće, onda će se stvarati para u cevima 10 ali se neće iskorišćavati. Ventil 86 sigurnosti predviđen je za nuždu, ali da se ne bi gubila para nepotrebno, predviđena je naprava kojom se prekida gorivo i usporava hod ventilatora. Ovo se postiže povećanjem pritiska u sudu 20. Cev 87 koja vodi od gornjeg dela suda 20 sprovodi pritisak klipu 88 koji pokreće polugu 89 koja je vezana za jedan krak koji obrazuje krivaju sa krakom 82 radi isključivanja otpora za kolo ventilatora. Tom kretanju protivi se sabojna opruga 89. Na isti način pritisak dejstvuje preko opruge 90 kojom se prekida dovod goriva sisku, 9.
Ovi razni organi, naravno, mogu biti iz-menjeni da bi odgovarali raznim uslovima i razni drugi rasporedi mogu se predvideti
prema nahođenju konstruktora. Ili da odgovaraju raznim uslovima na koje će se naići u praksi.
Red kojim razni elementi stupaju u dejstvo, može se tako isto menjati t.j. sa cevima 10 punim vode može prvo početi loženje i proizvodnja pare kao kod običnih kotlova sa vodenim cevima. Tako proizvedena para mahom skupljati u sudu 15, veza od ovog suda vodiče parnoj mašini koja će zameniti električni motor 19.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodnju pare u cevi držanoj na željenoj temperaturi, za proizvodnju pare, a koja je postavljena tako, da njen prijemni kraj leži na istom ili nešto nižem nivo-u nego odvodni kraj, naznačen time, što se neprekidno dovodi voda prijemnom kraju cevi u količini većoj nego što je kapacitet isparavanja, prečnik cevi reguliše se prema uslovima izmene toplote tako da kroz jedan deo dužine cevi voda održava cev vlažnom, ali ne zauzima ceo poprečni presek iste.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što cevi idu van za izvesno odstojanje ispod tela kola.
3.	Aparat po zahtevu I i 2, naznačen time, što je kamera za sagorevanje smeštena na prednjem delu kola pri čem zagrevni gasovi iz te komore idu duž cevi za proizvodnju pare.
4.	Aparat po zahtevu 3, naznačen time, što su cevi opkoljene omotom, koji je dalje opasan drugim uzdužnim ćelijastim omotom i što vazduh za sagorevanje ide kroz ćelije pre nego što uđe u kameru za sagorevanje.
5.	Aparat po zahtevu 2, naznačen time, što se kamera za sagorevanje nalazi ispod okvira kola.
6.	Aparat po zahtevu 2—5, naznačen time, što pregradni ventil, koji reguliše parnu mašinu tako isto kontroliše crpku za dovod vode cevima za proizvodnju pare.
Ad peten f broj6664-.











Ad patent broj 6G64.
ч

Ad patent broj6664-.