II. drž. skupščina Udruženja Jugoslov. Učiteljstva. Delo in smotri Glavnega Odbora UJU. Poročilo od I. drž. skupščine, dne 8..in 9. XI. 1921. v Zagrebu — do II. drž. skupščine, dne 20. do 21. IX. 1922. v Sarajevu. SaTajevo, 20. sept. 1922. U ovoj godini Glavni Odbor Udruženja Jugoslovenskog Učiteljstva radio je na stvarima U(iružen;a onako kako su ga u tome pomagaia Po^ej^ništva i onoliko koliko je mogao u odnosii' prema prilikama. Taj rad se isključivo klonio dobru škole i učiteljstva, on je u pojedirim svojim postupcima zauzimao celokupnu pažnju Glav. Odbora, jer su u ovoj godini bile na dnevnom redu stvari koje su od bitnih interesa po školu i učiteljstvo. Članovi če iz sledečeg izvcštaja moči videti ceo rad Glav. Odbora UJU i konstatovati s koliko je predanosti i pažnje Glavni f^hf|" pratio stvari našeg staleža, učestvovao u njima i koliko je dobre volje ulagao u rešavanje njihovo. Reorganizacija Udruženja. • Novetnbra 8. i 9. održana je u Zagrebu skupština UJU. Poleg ostalih poslova ona je iinala da izvrši i neke izmene u pravilima našeg Udruženja. Kao što je Kongres 1920 god. dao osnovicu našem Udruženju, kao što je on bio vidna manifestacija naših učiteljskih težnji i našeg shvatanja za slogom i ljubavlju, tako ie i I. skupština UJU imala da bude izraz daliih naših napora na konsolidovanju našeg Udruženja, na učvršdivanju veza, na zbližavanju, i jačanju staleške svesti. I prijatelji jedinstva, škole i učiteljstva imali su na skupštini u Zagrebu da vide uspehe kratkoga rada, ali koji nam očito kazuju da su udareni temelji jednoj jakoj, zdravoj zgradi, koja če u budučnosti biti žiža i kula svetilja za učiteljska pokoljenja. »Utvrduiudi duhovno jedinstvo izmedu narodnih učitelja, koje je s obzirom na njihovu uzvišenu zadaču u narodnoj masi najvažnije, Udruženje Jugoslovefa. Učiteljstva uspelo ie u isto vreme da bude pokretač i saradnik na svima prosvetnim reformama, koje se klone dobru škole i učiteljstva, I vode opštern narodnom n a p r e t k u.« ¦ U totn stnislu I. skupština prestavlja jedan korak unapred ka konsolidovanju staleških — družinskih — stvari i jedan korak napred u MTiislu skupštinske fizionomije. Hrvatska sabornica bila je prepuna učitelja-ca iz sviju krajeva naše Jugoslavije. Rad skupštine, može se redi, tekao je dosta dobro a rešenja o zakon. o nar. školama bila su proizvod zrelih pogleda, dubokog iskustva i nasušnih potreba naše škole. Pored toga ova skupština imala je da učini izmene u našim pravilima, jer se uvidelo da su ckružna učiteljska društva glomazna po svojoj organizaciji, da bi mogla drugove održavati u sta!nom kontaktu i da bi se mogle lakše izvoditi stvari družinske. UJU je stanovska nestrankarska organizacija. Ceo Glavni Odbor — bez izuzetka — i danas stoji na gledištu da je neophodno potrebno da sve učiteljske snage budu u Udruženju. Prisustvo sviju jača naše zahteve a složan zaiednički rad imperativno nalaže nadležnima da im posvete ozbiljnu pažnju i staranje. Nas i danas, gospodo, mora boleti što u na5em kolu nisu svi učitelji. Jedan mali broj hrvatskog i slovenačkog učiteljstva odvojen je od nas; oni, kanda, ne veruju u iskrenost naših pobuda, u živu želju da se na staleškom poslu nademo ne kao politički protivnici, ved kao učitelji — druKovi; oni neče da veruju da je naš spas u našoj slozi, u našem zajedničkom radu; oni neče da pojme da učitefj može pripadatl kojjoj bilo političkoj partiji, ali ipak može predano služitl u svom udruženju interesima škole i učiteljstva; oni, kanda, ne vide da je učiteljstvo — sve što ima izvojevalo svojim radom, trudom i slogom i da su s v e partije priticale učiteljstvu i školi u pomoč videči tai rad. U želji da i te drugove vidimo u svom kolu— a oni su nam i mili i dragi i uvek dobro došli u bratsko kolo — Glavni Odbor je preko svoga predsednika učinio izvesne predloge grupi učitelia oko g. Tomašida. Mi uporno veruiemo da nas od njih ne dele nikakvi principi u pogledu rada u Udruženju, pa verujemo da čemo danas ih sutra nači dodirnih tačaka za zajednički drugarski rad. Mi čemo biti strpeljivi da to vreme dočekamo a bičemo izpunjeni radošču kad ga dočekamo. Organiziranje novih okrajnih učlteljskih društev. Ddilazeči sa skupštine iz Zagreba GlavnJ Odbor je imao dužnost da izvrši organizaciju učiteliskih društava. Taj posao bio je dosta zamašan i Glavni Odbor razmišljavajudi kako bi u organizaciji novih društava bilo više harmonije i jednoobraznosti odlučio je da pristupi izradi jednog formulara pravila — koja bi imala poslužiti kro tip po kome bi sva društva imala izradivati pravila naravno doterujudi ih u duhu svojih lokalnih potreba i prilika. Tip takvih pravila izradio je Gl. Odbor i oštampao u »Nar. Prosveti«. Povoljan broj tih pravila Glavni Odbor je poslao svima Povereništvima u Kraljevini i ujedno I pravila Udruženia Jugoslov. Učiteljstva, dajudi upustva za rad na organizaciji zborova. Mi možemo biti zadovoljni akcijom sviju Povereništva i pojedinaca u stvaranju učiteljskih zborova. Ova je godina brojem zborova i članova nadmašila rr.inulu a iduča nadamo se, da če doneti još boljih rezultata u pogledu staieške svesti. Ta svest če se sve više i više jačati i doči če vreme da čc učiteliu biti sramota ako se čuje da niie član svoga Udruženja. Bilo je srezova i po Srbiji i po drugim pokraiinama gde nije bilo zborova: bilo je, gospodo, to moramo istadi i podvudi, učitelia i učiteljica po naivecim centrima koji nisu članovi svog Udruženia Naš posao nema jačine oko njega nismo svi oknpljeni. Glavni Odbor de n?stojevati da u Udruženje prikupi sve drugove i nada se da de mu to podi za rukom, jer ce se nadi puta i načina da svi oni koji u udruženju ne vide dobro za svoj stalež osete da im je i: njemu spas. Stanovsko politiški program UJU. S toga de referent Gl. Odbora g. Jovan P. Jovanovid. izneti pred vas nekoliko misli o »zatlači učiteljskih organizacija i učitelja u novoj državi«. Glavni Odbor vas moli da o ovom pitanju promislite i svoje mu predloge dostavite te da on učini sve, uvek s vama zajedno, da se naša organizacija ojača, naša uloga proširi i mvrdi neminovnost »učiteljske saradnje na \zgradnji srede i napretka ove zemlje. Odobrenje pravll okr. učit. dr. Pravila koja su dobijana od pojedinih zborcva pregledana su brzo odobravana i slata zborovima odmah. Sva obaveštenja, upustva, i dr. za zborove i poiedince Glav. Odbor je davao preko »Narodne Prosvete«, te je na taj način olakšavao svlma koji su radili i mislili za organizaciju UJU. Seja Glavnega Odbora. U ovoj godini ceo Glavni Odbor imao je svoju sednicu 10. juna na kojoj su bili i članovi 17. Pokrajina. Ona se zabavila pitanjem o tome koja bi se pitanja imala raspravljati na Glavnoi Skupštini u Sarajevu i posle svestranoga sporazuma odlučeno je, da se rasprave kao najprešr.ija pitanja: 1. »Zadada Učiteljskih organizacija i učitelja u novoj državi«; 2. »Glavni principi i načela za Nastavni plan i program«; i 3. »Pitanje o učiteljskom obrazovanju«. Pored ovoga, on je živo pretresao pitanje i o tome, šta je sve potrebno, da se preduzme, da bi se organizacija učiteljskih društava do kraja izvela su duhu novih pravila UJU. Po ovome su doneseni zaključci i stavljeno jt u dužnost Izvršnome odboru, da u svemu po njima postupi. Rad zborova bio je obilatiji no minule godine. Če&te okupljanje učitelja, pretresanje pitanja staleških i školskih u mnogome je olakšalo posao Glavnom Odboru. Često puta Glav. Odbor ima o nekom pitanju svoje gledište i kad to njegovo gledište potpomogne vidina zborova Glavni Odbor je u stanju da se za izvršenje istog .vojski zauzme. Mnogi zborovi iznosili su svoje želje u resolucijama. Glavni Odbor je iste proučavao i u koliko one nisu u protivrečnosti s glavnom težnjom našeg rada i želja puštao ih je da se štampaju u »N. Prosveti«. Ako je koji put pustio i koje suprotno gledište to je bilo samo s toga da se čuje drugojačije mišljenje, te da učitelji, vodeni iskustvom i radom izberu najbolje. Članstvo. Po podatcima koje iraamo danas je u našoj organizaciji 3/s učitelja. Želja ie, kao što smo spomenuli. da budu svi i nadamo se da ce ta želja postati i delo. U celoj zemlji imamo 172 zbora ca 8300 članova. Učiteljskih zborova je najmanje u Crnoj Gori. No poznavaiudi nekoliko vrednih i agilnih naših drugova s tih strana mi se nadamo da de oni modi u toku idude godine izvršiti organizaciju učiteljstva s više uspeha, u toliko pre što de se i Glavni Odbor svojski zauzeti da im pomognc u otklanjanju smetnji ako ih ma kakvih bude bilo. Ne manje brige i staranja uložiče Glav. Odbor za obrazovanie zborova i po drugim Pokrajinama. Pokrajinske skupščine — pov. UJU. Izvršni Odbor je želeo da čuje mišljenja svih drugova i iz svih Pokrajina, s toga ie odredivao izaslanike po pokrajinskim skupštinama. Do sada su održate skupštine u Splitu, Sarajevu, Zagrebu, Beogradu i Slovenačkoj. Izuzev Splita hvršni odbor je na sve poslao izaslanike. Radom ovih skupština ozbiljnošču s kojom su izvodene, važnošdu pitanja koja su pretresana svi mi niožemo biti zadovoljni i nadati se je da de učit. skupštine sve više i više odilaziti na teren ozbiljnog rada i težnji za napredak staleža i prosvete. Zdravili-kl dom UJU. Ovoga puta Gl. Odboru je prijatno da saopšti Učit. Skupštini da je UJU postalo sopstvenik zemljišta u Banji Koviljači, koje mu je poklonio vrstni član udruženja g. Voja Kačavenda, školski nadzornik. Učiteljski dom UJU. Najzad Glavni Odbor ie razmišljao i o podi. anju jednog doma UJU. On je veoma potreban učiteljstvu i kao reprezentacija našeg učiteljskog jedinstva i snage i kao centrala iz koje de zračiti direktiva na sve strane. Beogradski učiteljski zbor počeo jo raditl na toj ideji, ali de se Gl. Odbor u toku iduče godine više pozabaviti tim pitanjem i pokrenuti učiteljstvo na rad za ostvarivanje te zamisli. Delo za šolski zakon. Naša skupština u Zagrebu donela je resoluciju povodom projektovanog zakona o narodnim školama. Glavni Odbor je imao da se drži striktno tog rešenja i da motri da se odredbe, koje je učitelj. unelo u taj projekat, ne menjaju. Taj zakonski projekat došao je pred Glav. Prosvetni Savet. Savet je preradio v taj projekat, skratio, dopunio, unes neke pojedinosti, učinio sve da se dode do jedne baze, koja de služiti korisno za dalji rad. Kada je s mnogih strana učiteljskih stavljana primedba na izvesne tačke toga projekta cnda je Glavni Odbor našao za potrebno da pretresanju toga projekta u Prosv. Savetu prisustvuju učiteljski izaslanici iz Pokrajina. Gospodin Ministar Prosvete, kao i uvek što je opravdanim željama učiteljskim izlazio na susret, i ovoga puta odazvao se istoj i naredio da sednicama Glavnog Prosv. Saveta, koje de se baviti pretresanjem projekta zakona o narod. školama, prisustvuju i izasianici pokrajinski. I doista pored dva učitelja člana Glav. Prosv. Saveta u razradi zakonskog projekta učestvovali su i naši prestavnici iz Pokrajine. Možda taj piojekat nije zadovoljio baš sve želje učitelja, ali on ovakav — kakav je prestavlja jedan narredak u prosveti i učiteljstvu i jedno srestvo za učiteljsko i narodno zbliženje; duhovno prosvetno zbliženje, koje je najjače i najefikacnije. U izradi nacrta zakona o nar. školama uzeli su, kao što rekosmo, učešda i učitelji trudedi se da u tai projekat unesu sve želje učiteljske i sve ono što de osnovnu nastavu uzdiči vedi nivo i učiteljstvu koristiti. Pri oceni uspeha u ovome radu treba imati na umu da učitelji nisu sami na ovom poslu radili, te i ne mogu nositi punu odgovornost. Glavni Odbor može sa zadovoljstvom dostaviti ovoj Skupštini da je sredan što se mogao uveriti o simpatijama koju prema učiteljstvu imaju članovi Glav. Prosv. Saveta, kao pretstavnika najviše prosvete i nauke. Ta njihova ljubav prema osn. školama i učiteljima manifestovala se mnogo puta pri radu na zakonskom projektu, u koji su oni uneli i topline i razumevanja i novina koristnih školi i prosveti. Učiteljstvo može biti u glavnom zadovoljno; i_.ra<Jenim zakonskim projektom i mi se nadamo da de i Nar. Prestavništvo koje je više puta dokazalo svoju ljubav prema školi i učiteijstvu, i ovoga puta isto učiniti, te da unificiranjem osnovne nastave zavede j e d a n duh kroz s v e škole naše Jugoslavije; da jednakim prosvedivanjem naroda stvorimo i i e d n a k u svest o dužnostima i ljubavi prema zemlji; da stvorimo pokoljenja koja de se, bez obzlra na veru, osedati da su jedno: kako onaj ispod Rudnika i Avale, tako onaj ispod Velebita, Triglava i redom; da stvorimo pokolenja gde de se svaki Srbin osedati kao Hrvat ili Slovenac i o b r a t ¦ o. Veliki poslovi koji su očekivali Narodnu Skupštinu nisu dopustili da se ovaj zakonski projekat iznese na rešavanje. Ipak nam je milo što možemo javiti drugovima da de on bitl ubrzo iznet, jer natn je to saopštio Gospodin Ministar Prosvete prilikom prijema onih hrvatskih učitelja, kojl su posetili G. Ministra, prigodom svog puta kroz Srbiju. Glavni Odbor če nastojati, kao i do sada, da taj projekat dode pred skupštinu a u toku rada na njemu obaveštavade narodne poslanike 0 potrebnim izmenama i dopunama. Zakon o drž. činovniklh In UJU. Ovom prilikom moramo napomenuti da je Glav. Odbor vodio računa kad se u paznim komisijama rešavalo činovničko pitanje. On je direktno i indirektno uticao da se u izradi tog projckta vodi računa o učiteljstvu i veruje da kad se bude re.šavalo činovničko pitanje da de 1 učitelji zauzeti ono mesto koje im pripada po spremi i funkciji koju vrše. Učnl načrt za naše šole. Naša narodna škola, gospodo, pati od zastarelosti sistema koji u njoj vlada, od šablona koji je produkat zastarelih nastavnih planova. Uvidelo se da školu treba zadati na jednoj trajnijoj i solidnijoj osnovnici. da njom treba zidati zgradu narodne bududnosti, da škola treba da izvrši kulturni i prosvetni preobražaj naroda, da škola ima da učvrsti temelje ove države. Primedavalo se da nastavni programi nisu onakvi kakvi bi trebali da su, te da odgovore duhu i potrebama sadašnjeg vremena, da odgovore zahtevama koja ističe u celom svetu ekonomsko — prcsvetna titakmica. Ministarstvo Prosvete želi da menja nastavne programe, ali ono želi, pre no što bi pribtupili definitivnoi odluci po tome, da o toj stvari čuje mišljenje i nas učitelja. Glavni Odbor ie razmišljao o toj stvari, jer je uveren da se nastavnim programom može zagarantovati jedan bolji pravac u nar. školi, jer veruje da de nastavni program, pod vrednim radorn nar. učitelja, stvoriti bolje uslove za ljubav narodu k školi a plodnije polje za narodno prosvedivanje i širenje pismenosti. S toga je Gl. Odbor kao jednu tačku dnevnog reda stavijo i pitanie nastav, programa, u kcje če vas uvesti u diskusiju g. Mih. M. Stanojevič. Glavni Odbor je preko »Nar. Prosvete« govorio o toni pitanju sa željom da o njemu čuje mišlienje raznih ličnos.i iz učitelj. reda i raznih zborova. Na žalost do sada Gl. Odbor ima vrlo tnalo mišljenja o tom pitanju, ali se on nada da ce posle ove rasprave dobiti dosta podataka, kako bi sredio glavne misli po toj stvari i pr.edložio g. ministru osnovne principe na kojima treba zasnivati rad' na izradi jednog modernog i savrcmcnog programa. Pošto verujemo da de i učiteljstvo imati svojih predstavnika u komisiii kojoj bude poverena izrada nastavnih programa, to demo modi uticati da izrada nast. programa i planova budu u duhu želja i zahteva učiteljskih. Visokošolska izobrazba učlteljstva in viš. ped. šole. U ovoj godini Glavni Odbor na nekim svojim sednicama dodirivao je pitanje o univerzitetskom obrazovanju učitelja. Učiteljima, kao što znate, onemoguceno je da budu redovni slušaoci Univerziteta iz pedagoške grupe predmeta. Nepravda koja se ovim nanosi mnogim našim mladim drugovima, željnim daljeg obrazovanja i usavršavanie, verovatno da datira na pogrešnim pietpostavkama o spremi učitclja po učiteljskim školama. Ta nepravda mora se ispraviti u toliko pre što vedina profesora izašla iz učiteljskog reda zaslužuje ozbiljnu pažnju, jer su svojim radom pokazali da su doista uradili, mnogo više od mnogo onih, koji su svršili gimnazijsku maturu. Jedan od najvedih zborova u zemlji — beogradski učitdjski zbor — upustio se u rešavanje ovoga pitanja. G. Dr. Voja Mladenovic je raspravljao temu »učitclji i Univerzitet«, posle koje je zbor doneo rezohiciiu i dostavio Glavnom Odboru. Glavni je Odbor svestrano proučio ovo pilanje i konstatovao da je potrebno preuredenje učiteljskih Skolaj ukidanje pedagoških odeljenja, ustanovljenje zasebne katedre za pedagogiku na univerzitetu i puštanje na univerzitet, kao redovnih slušalaca, učenika učit. škola sa učit. ispitom, analogo tome ukidanje V. P. Škole. GSavni Odbor je uputio rezolucijo beogradskog učiteljskog zbora g. Min. Prosvete i Rektoru univerziteta. O. Ministar Prosvete je istu uputio prof. savetu V. P. Škole na mišljenje. Vi ste iz »N. Prosvete« mogii videti to mišljenje, koje se potpuno poklapa sa mišljenjem GlaT. Odbora. Mi i danas stojimo na gledištu da V. P. Škola ne treba d u g o da postoji, učitelji moraju dobiti redovan pristup na univerzitet. Reorganizacija učiteljišč. Reorganizaciji učiteljskih škola treba posvetiti vedu pažnju, te stvoriti uslove da se u njima buduci učitelji osposobe za dalji svoj rad. Radi toga de Glavni Odbor u idučoj godini zabaviti se tim pitanjem, jer de i zakon o reorganizaciji učiteljskih škola dodl na red. Glavni odbor je želeo da čuje po tom pltanju i vaše mišljehje, s toga je na dnevnl red stavio temu, »o učiteljskom obrazovanju«, o čemu de referovati član Gl. Odbora, poznati prosvetni radnik g. Ivo Radovanovid, zemali. školski nadzornik iz Splita i g. Josip Škavid iz Zagreba. I posle ovoga Glavni Odbor de o ovome voditi ozbiljna računa i nastojade da učiteljsko cbrazovanje dobije univerzitetsku reputaciju. Naše bodoče nujno delo. Jedna velika organizacija, kao što je naša, mora se u svom poslu rukovoditi nekim načelima, inora svoj posao uputiti jednim odredenim i sigurnim pravcem, u našem radu nesme biti dvoumljenja, u našim odlukama lutanja. Mi moramo imati svoju učiteljsku i svoju prosvetnu politiku. Mi se moramo svojski boriti za sve ono što kao svoj program ispišemo na zastavi udruženog učiteljstva. Mi ne smemo dopustiti da drugo i tredestepena pitanja potiskuju ona koja su bitna, goruča. Mi ne možemo dopustiti da se snaga mnogih zborova troši u beznačajnim stvarima a da glavna pitanja ostanu nedodirnuta. Mi bodemo i želimo da izvršimo organizaciju udruženog rada, organizaciju kad če vam centrala znati šta i kad radi i rešava i najudaljeniji zbor u zemlji. Priznati se mora da se kod nas ne održava izmedu zborova jedinstvo misli. Zborovi rade po svom nahodenju, rade stvari koje im momentano izbiju na dnevni red, rade u isto vreme razne stvari a rade ih, često puta, na dohvat. Glavni Odbor bi želeo da stvori jedinstvo u radu i mislima, da stvori utakmicu rada na jednom pitanju, na jednom polju za sve zborove. Želi se da Glavni Odbor upuduje zborovima predloge da oni u jedno isto vreme ,svi raspravljaju pitanje koje u danom momentu interesuje učiteljski svet. Iz rešenja sviju zborova po izvesnom pitanju Glavni Odbor bi izvodio zaključke i to bi bile želje učiteljske i pogledi učiteljski. Učitelji bi u tom slučaju vodili računa o mogudnosti izvodenja svojih želja i opravdanosti njihovoj a svoje poglede izlagali bi s više razloga i više siobode. S toga je potrebno da Glavni Odbor izradi program svoga rada, da izradi program prosvetne politike našeg udruženja i iznese ciljeve naše organizacije. Mi se ne smemo upuštati po uzburkanom moru silnih zahteva današnjice bez jedrog kompasa koji če na mbiti rukovoda u rešavanju prosvetnih i družinskih pitanja. Dugogodišnic iskustvo nas uči da ni u jedan posao ne sniemo udi bez prethodne spreme, bez dovoljno studije, ier kad pred nas iskrsnu važna pitanja i zateku nas bez odredenih pogleda na ista a željni da se i naš glas čuje dajemo mišljenja koja, često, mogu imati posledica po udruženju i prosvetu. Posle takvog rada mi nemamo prava, niti se smemo žaliti da nam se nepravda čini. Onaj ko kudu zida mora najpre učinlti proračun a zar zidanje prosvetne zgrade — osnovice bududnosti jednog naroda — ne treba proračuna, plana, programa, zar tu buducnost ne treba izradjti program rada i njene ciljeve. Glavni Odbor de gledati da sve zborove angažuje na izgradnji jednog detaljnog prosvetnog programa i plana s kojom de naše učiteljstvo izači pred svet koji u nama gleda vesnike boljih i srednih dana. Poslovnik UJU za skupščine. Ješ u malenoj predratnoj Srbiji bile su učiteljske skupštine glomazna tela, kojima ie bilo teško rukovati, da je prave prijatelje učiteijske hvatala jeza pred te skupštine. Tu je bilo nerviranja bez potrebe, revolta bez osnove, diskusije bez kraja, ubedivanja bez smisla i rešavanja nadglasavanjem i nadvikivanjem. Učiteljstvo ima mnogo plemenitiji zadatak no što su oni gore; učiteljstvo mora imati više dostojanstva ako če i više poštovanja; učiteljske skupštine moraju dobiti prosveceniju fizionomiju, te se ne može dopustiti da se oko stručnih pitanja vode demagoški govori i da se ona rešavaju en mas — vikom i protestima. Za bududi naš rad mi moramo imati skupštinski poslovnik ako ne želimo da se pdnove nemili incidenti kojih se svi s tugom sedamo i ako ne želimo da i najbolji prijatelji dignu ruke od nas. Poslovnik mora biti regulator svega rada na skupštinama, on mora biti osnovica onoga šta se može, sme i mora na skupštinama raditi. Glavni Odbor je izradio jedan takav poslovnik, predlaže ga vašoj prosvetenoj pažnji i moli vas da ga dopunite i primite kako bi se učinio kraj svemu što udi ugledu našem. Drugi posli Glavnega Odbora UJU. Svakodnevno su Glavnom Odboru stizale /,_lbe od učitelja-ca i uvek ih je Gl. Odbor uzimao u razmatranje, uvek je težio da ih privede kraju da svaka poravdana stvar dobije zadovoljc; uvek je po jedan član Glav. Odbora odlazio gde treba da stvar izvidi i svrši. Pored toga mnogi su drugovi tražili pojedina obaveštenja o pojedinim stvarima i uvek su ih dobijali preko »N. »N. Prosvete«. Pitanja o drvarini, doplatcima i berivima, pitania dodatka na skupodu i izjednače-ju istih, pitanje nepravtii koje se vode ovde čine ovom ili onom učitelju Gl. Odbor je uvek rasmatrao i gde je bilo potrebno obaveštenje — dao ga je a gde intervencija — učinio je. Možda se u puno slučajeva desi i po koji da se ne svrši; to uvek treba znati da taj kome se nije moglo svršiti i nije u pravu. Tako isto Glavni Odbor je odmah po održanoj skupštini u Zagrebu prikupio i sredio sve rezolucije i zahteve pokrainskih učitelja i iste podneo Gospod. Ministru Prosvete. Zauzimao se za stanarinu bosanskih učitelja, za prava udatih učiteljica. Na manje brige uložio je Gl. Odbor za odsluženje vojnog roka učitelja, te je ovaj pao u vreme šk. odmora; a tako isto uloženo je staranje za priznanje godina za penz. i platu za vrcme provedeno v vojsci. Glavni Odbor je to dosada vršio svakome i članovima i nečlanovima. Ali mi uvidamo d& Gl. Odbor i nesme i ne treba da vrši nikakve usluge i onima koji ne nadoše za shodno da budu dlanovi svog udruženja. Red je da onaj ko traži usluge od Udruženja izvrši najpre svoje dužnosti prema njemu. Glavni odbor mora pomenuti da u svom radu nije činio razliku izmedu učiteija učiteljica; on je interese obojih podjednako zastupao, — pa ipak je učinjen pokušaj za organizaciju učiteliica. Glavni Odbor nede ulaziti u komentare po ovoj stvari, ali skupština stavlja na razmišljanje da li je dobro da se učiteljice odvajaju? Na jedan poklič da u Rusiji gladuje svet zadrhtala su srca sviju nas, jer vi znate šta je Rusija bila za nas i šta de ona uvek za nas biti. Kad snade beda neprijatelja mi se znamo odužiti humanosti a kad snade beda brata mi bismo odvojili komad iz usta da ga njemu damo. Glavni Odbor je toga radi rešio da preko »Nar. Prosvete« uputi apel nčiteljskom svetu da skuplja pomod za gladne u Rusiji. Na taj poziv Glavnog Odbora odazvali su se naši drugovi, odazvali se bratski i svojski i za kratko vreme prikupljeno ;ie i predato Odboru za pomod Rusima 163.235.61 din. Možda je ovo mala suma prema ljubavi koju učitelji gaje preraa bradi Rusima, nli je ona znak najvede Ijubavi, jer je odvojena od vrlo skromnih učiteljskih .sredstava. Drugovima koji u ovome pomogoše Glavni Odbor neka je i ovotn prilikom srdačna hvala. U vremenu, drugovi, kada u našoj zemlji nisu sredeni svi odnosi, kada ima puno nesvršenih poslova, kada smo opkoljeni neprijateljima spolja a podgrizani podmuklim radom neprijatelja iznutra, pojavljuju se u našoj zemlji novi ljudi, novih ideja, s novim doktrinama negirajuči sve Sto postoji. Ta nova vera je oduševila jedan deo naših drugova. Rad članova te nove — koinnnističke — organizacije nije se dopadao državi. Država ima svoju politiku a kad tu politiku podržava vecina naroda, onda je dobro ono što hoče država. Našlo se da te organizacije treba rasturiti a članove njene — državne činovnike u koliko su se jače eksponirali — udaljiti iz državne službe. To se, drugovi, radi po celom svetu, — ali kod nas, po nekoj logici, nije se srnelo raditi. Smeio se raditi šta se htelo, primati platu boržuaskog društva, jesti hleb koji stvara vedina toga društva, sve se to moglo, ali takvog jednog koji kvari poredak ovoga društva ili ga ne poštuje udaliti iz službe bio je, po mišijenju njihovom, greh i inat. Izvesan broj učitelja bio je penzionisan i otpušten iz službe. Mi nečemo da ulazimo u dublje razloge i motive ovoga rada, ali hočemo da konstatujemo da je Glavni Odbor učinio sve da se ti učitelji vrate u službu. U najviše slučajeva Glavni Odbor je i uspeo. Mesto učtivosti ¦— jer zahvalnost nistno ni tražili — Glavni Odbor je dobio s te strane puno epiteta koji malo liče prosvetnim ljudima da ih izgovaraju i pišu. Tu je spominjat sto srama, iziapeli starci, puzavci, pandu r i itd. Glavni Odbor nije smatrao za shodno da na takve poruke odgovara, nije smatrao za dužno da iznosi sve šta je radio za one koji ga tako vredaju, nije hteo, jer bi oni uvek viknuli da mi polemišemo s njima onda, kad ih gone i otpuštaju, te tim ukazujemo prstom na njih. Mi smo se uzdržavali. Ali su ti 'drugovi to smatrali ali kao našu slabost ili kao strah. Oni su na ove dve, tri skupštine sabotirali rad u toj meri, da se risu mogli trpeti i da su zbog toga, izazvali opravdan revolt kot večine drugova. S toga Glavni Odbor misli da ako se ti incidendi ponove još koji put, predloži Skupštini uklanjanje tih elenienata iz članstva udruženja; bolje je a m putovati jedan deo, no da ceo organizam pati zbog jedne rane. Mi i ponova, na ovom mestu, tvrdimo i izjavljujemo da nas se ne tiču ničija politička ubednja sve doude dok se ne zaželi da se ona plasiraju u udruženje. te tim stvara rascep, nerad, svada i prepirka. Mi ne želimo taj i takav način rada u Udružcnju a gotovi smo i s tim drugovima praviti kompromise u Udruženju za plodan i solidan rad za dobro škole i učiteljstva. Naš tisk — listi UJU. Mi se ne možemo potužiti da smo bez svoje štatnpe; mi je imamo i ona odlično služi interesitna škole i učiteljstva. I u ovoj godini se pokazalo koliko su nama potrebna staleška glasila. Mi smo njima uspeli više no da smo odžavali puno zborova — i tu uveravali svet o pravednosti naših zahteva i potrebama škole. »Učitelj«, »N. Prosveta«, »Učiteljski Tovariš«, »Pokret«, »Jedinstvo« i »Napredak« rečito su govorili o našim željama i zahtevama; oni su učiteljskoj stvari bila desna ruka, oružje u borbi, drugovi u radu. Oni su širom zemlje vejaii jed- nim duhom, jednom idejotn, nadom na bolje dane škole i učiteljstva. Ali i ovoga puta moramo priznati jednu žalosnu istinu. Mesto da se ti organi našeg udruženja rasturaju u 10—12.000 primeraka oni se malo čitanju; oni se slabo pladaju. Ima ljudi koji misle da list mogu primati a ne pladati ga; ima koji ga primaju cele godine, pa ga tek na kraju godine vrata; ima ljudi koje više interesuje sve drugo samo ne rad na udruženju i prosveti. Protiv takvih mi se moramo boriti. Itna ljudi — školovanih — koji rasturanje kn.iiga i listova smatraju za namet, te je jedan nadzornik i preko javnosti to izneo. Prosveden svet može se zgranjavati na takvo pojimanje, učitelj, škol. nadzornik smatra za tcško, za preteško, da širi knjigu u narod. Pa ko da ie širi? Nepismen kmet to može činiti s manje uspeha. Udruženje naše mora i o tome povesti računa; ono niora medu učiteljima i nadzornicima probrati one koji su prijatelji knjige, prosvete i narodnog prosvečivanja, pa da takvim poveri sudbinu škola u ruke. Oni, pak, koji smatraju knjigu za teret, nek se uklone, nek načine mesta vrednima i poslu odanima. Dosta je bilo lutanja u tom pogledu; treba jednom pogledati istini u oči. »Učitelj« list koji se ureduje s puno uspeha, list oko koga su sakupljene najbolje pedagoške snage naše zemlje jedva prolazi 2000 primeraka. Udruženje gomila sveske po ormarima i čeka da se probudi staleška svest, ili da se smiluje ko da poruči. Ako ne može učitelj da ga prima može svaka škola a kad bi bilo više volje i pregaoštva i svaka ga škola primala »Učitelj« bi bio list i još bolji i još opsežniji. »Narodna Prosveta« koja je s najmerodavnijeg mesta stekla ime lepo uredivanog lista, koja ie imala tu retku s.eču da za saradnike ima i profesora univerziteta, što retko koji list ima, ima danas samo 6000 pretplatnika od kojih jedna dobra polovina nije platila svoj dug. U ovoj godini je »N. Prosveta« dala više no u ma kojoj ranijoj godini; u ovoj godini ona je još više uzdigla zastavu učiteljsku i osvetlala obraz učiteljski; ona ie n ovoj godini dobila više pohvala no ikad do sada, ali je u ovoj godini ostalo na dugu najviše pretplate. Mi smatramo da je to zločin list primati a nepladati a sramota list ne primati i ne čitati. Učitelji moraju istrajati u borbi i ako dopuste da jedno glasilo njihovo iz centrale ugasne samo s toga što su oni nemarni, onda nemaju prava obračati se svetu kad im se nepravda čini, niti de imati gde iznesi sve te nepravde. Glavni Odbor misli da bi »N. Prosvetu« trebalo štampati u 10. i 15.000 primeraka ali da uz nju budu i razni dodaci za narod, te da tako ona ude u narod. Ali pre no što bi se Glavni Odbor odlučio na dalje korake po ovoj stvari on vas sve drugarski moli da živo nastanete: 1. Da sve škole primaju i plačaju »Učitelj«; 2. Da svi drugovi, koji »N. Prosvetu« nisu platili, istu odmah plate i da se zauzmete da i izvan učiteljskih redova nadete koga pretplatnika. Takvim radom pomažete ideji kojoj svi služimo, pa i sebi. Na taj način i »Učitelj« i »N. Prosv.« stajali bi mnogo bolje i mogli bi vam i češde dolaziti. I pokrajinska učiteljska glasila ne prolaze bolje. Tome treba tražiti Ieka; mi ga moramo nadi svi zajedno. Pored ovih listova Udruženja bilo je još učiteljski listova, koji su izlazili po raznim mestima (u Leskovcu, Skoplju, N. Sadu, Sarajevu, Kragujevcu itd.). Svi ti listovi su dobit za nasu stvar, jer daju dokaza težnjama učiteljskim za bolji rad i bolju bududnost. Ako drugovi hode da pojme značaj štampe, iiaročilo danas naše, kad su na dnevnom redu rešavanja o školskim, prosvetnim i učiteljskim pitanjima, oni se moraju svojski zauzeti za njeno postojanje i njeno širenje i uzdizanje. Kad mogu Ijudi nepismeni da proture svoju rdavu robu, zašto ne bi mogli prosvečeni ljudi proturiti knjigu i ubediti svakoga o potrebi njenoj, zašto ne bi mogli proturiti ono što služi opštem dobru naroda. Drugovi, na vama je. Finansijski rad Glavnog Odbora videdete, drugovi, iz priloženih računskih pregleda i budžeta. Podnosedi vam ovaj izveštaj o svom radu Glavni odbor vas moli da verujete da su ga u radu rukovodile samo istinite i prave želje da se pomogne udruženju i učiteljstvu, školi i prosveti. Poročilo nadzorstva UJU. Stanje blagajne. (Za vreme od 23. oktobra 1921. god., do 1. septembra 1922. god.) Na osnovi propisanih pravila, izabrani članovi Nadzornog Odbora sastali su se u sednicu 15. novembra prošle godine, na kojoj je izvršeno konstituisanje, tako, da je za predsednika Nadzornog Odbora izabran g. Rista Janjuševič, a za poslovodu g. Vasa Simic. Ostala izabrana Hca ostala su u položaju članova ovoga odbora. Vršedi svoju dužnost na osnovi ovih pra* vila, Nadzorni Odbor se uredno sastajao u svoje sednice i prilikom svoga rada starao se, da se uveri, jesu Ii sva dokumenta primanja i izdavanja pravilno u blagajničku knjigu zavedena, kao i o tome jesu li odnosne sume novčane u blagainu ušle i jesu li sume rashoda isplačene. Tako isto odbor se starao da se uveri je li i rad Glav. Odbor? "i skladu za propisanim pravilima- Radcti tako, Nadzorni Odbor je našao, da je stanje blagaine UJU na kraju meseca tek. god. sledeče: 1. Primanja: U toku označenoga vremena dobijeno je: 1. Od pretplate na N. Prosv. Din 174.227.— 2. Od pretplate na »Učitelj« « 69.339.25 3. Od članskih uloga » 48.033.50 4. Od dobrotvornih uloga » 55.— 5. Na ime pomodi od M. Pro svete » 6.000.— 6. Na ime pomoči od uteme- ljačkih uloga » 1.200.— 7. Na ime interesa od uložene gotovine » 1.719.67 Svega: 300.784.42 2. Izdavanja: U toku označenoga vremena, od primljenih piihoda utrošeno je ukupno dinara: 331.493.13 Kada se ukupnom primanju, za ovde označeno vreme, doda i saldo gotovine od 24. oktobra prošle god. u iznosu od 60.895.38, onda družinska imovina 1. scptembra tek. god. čini iznos od Din 351.679.80. Kada se, zatim odbije od ove gotovine, rashod u ovoj godini, u 331..493.13 onda gotovina družinska 1. septembra tek. god. čini iznos od Din 30.186.67. Obrativši pažnju na pojedine budžetske poziciie Nadzorhi Odbor našao je; da je prihod od nekih bio veči od predvidenih budžetom; da je opet kod drugih, rashod bio veči od predvidenih pozicija i najzad, da predvidena pozicija budžetom na ime: *priloga. pomodi i poklona« nije u toku godine ništa dobila. Predvidena pozicija kao pomoč od države, znatno je podbacila, jer je po ovoj poziciji primljeno 6.000 din. a predvideno je 25.000 din. Na naše staleške listove i to: na »Narod. Prosvetu« izdato je za pomenuto vreme, 213.999.32 din., a na »Učitelj« 74.743 din. Kao što sp iz godišnjega bilansa može videti i na ove listove izdato je više, no što je za iste primljeno. No opravdano je nadati se, da če dugujuča pretplata biti pokupljena, u kome slučaju bi ne samo rashod bio izmiren, nego bi za kasu udruženja ostao i znatan suficit. Na osnovi svega izloženoga, Nadzorni Odbor, nalazi: Da je rad Glavnog Odbora u prošloj godini bio pravilan i da su računi blagajnikovi, kao i svagda do sada, ispravni, te preporučuje II-oj Skupštini Jugo-Slovenskih Učitelja, da izvoli i Glavnom Odboru i blagajniku, uz blagodarnost za pokazanu savesnost u radu, za označei.o vreme njihovoga rada, izdati razrešnice. Seznam i članstvo okraj. učit. društev. 1. Aleksinačko, pr. Markovič Dra- golubj s. Janoševič Miloš 61 članov 2. Andrejevičko, p. Blagoie Lekid, pr. Dukan Vulovič s. Radisav Durišič 50 » 3. Apatinsko, pr. Terzič Vasa, I p. pr. Gucunja Jovan II p. pr. Klaj- ncr, Jos. s. Popadička Draga 86 » 4. Beogradsko, pr. Petrovid K. Vlada, s. Pavlovič Draga 192 » 5. Boljevačko, pr. Matejič Marko, s. Mladenovd Drag. 29 » 6. Beličko, pr. Andelkovič Živko, s. Miletič Momir 35 » 7. Bosilj-gradsko, pr. Mladenovič A. s. Dordevič, Sv. 13 » 8. Bitoljsko, pr. Ristid K. Stanoje p. pr. Jevdenovič M. Darinka s. Panid Mih. 74 » 9. Bcransko, pr. Joksimovid Toma, s. Arseniievič Miličko 41 » 10. Brčansko, pr. Skendžič, Isailo s. Vuličeva Desanka 33 » 11. Banja-Lučko, pr. Ilič N. s. Radovanovič Dušai: 31 » 12. Bosanska Dubica, pr. Vaisd Du- šan, s. Drliačič Veisil 12 » 13. Bihač, pr. Sudčevič MilSin, s. Rapajič Ljubica 47 » 14. Benkovačko, pr. Kalanj T. s. — 21 » 15. Bielovarsko, pr. Jendrašinčec An- drija, s. Vukobratovič T. Vasa 30 > 16. »Bratstvo« — Koprivnica i okolina pr. Grubl. Dragutin p. pr. Radanševič, Svetozar, s. 2agar Josif 22 » 17. Baranjsko, pr. Radivojevid Milan, s. Gapit Franja 87 » 18. Belokcrkvanjsko, pr. Mihailovid Milutin, s. Simička Persa 70 » 19. Brežiško i Sevniško pr. Knapič Janko 66 » 20. Veliko - OpaŠko, pr. Avramovid Svetolik, s. Simid Stepan 27 » 21. Vlasotinačko, pr. Čirkovid Lazar, s. Krstid N. Rista 31 » 22. Vranjsko, pr. Brkid Milan, n. pr. Zlatkovid Kosara, s. Nakid Ra- domir 31 » 23. Vinkovačko, pr. S. Zlatko, Matid Dušan 57 » 24. Vinodolsko, pr. P. Ivan, Kirin- čid J. 31 » 25. Virovitičko, pr. Pureto Tomislav, p. pr. Cinčak Mišo s. Pločkovid, Tejo 21 » '26. Golubačko, pr. Jovanovid Ilija. Stefanovic Radiša 15 » 27. Gornio - pološko, pr. Josilovič Kosta, s. Kamenovideva Ljubica 47 » 28. Gročansko, pr. Vasiljevid Kosta, s. Milovid Dragoljub 24 » 29. Gradačko, pr. Matijaševid Kosta, s. Dragojevid 32 » 30. Glina i Vrgin Most, pr. Badrid Jovo s, Vojinovid Zorka 59 » 31. Gornjegrajsko, or. Valentin Pul- ko, s. Soltar Martin 28 » 32. Dragačevsko, pr. Tanasijevid Miljko, s. Pendic Min. 20 » 33. Dcbarsko, pr. Vukosavljevid Ce- da, s. Zafirovid Mina 32 > 34. Despotovačko. pr. Radovanovid Stcva, s. Lazarevideva M. 37 35. Danilov Grad, pr. Mijuškovid lli- ja, s. Stojkovid Novo 20 36. Donjomihaljačko, pr. Katid Marin, p. pr. Solter Katica, s. Eugen Kraj 25 37. Daruvarsko, pr. Mekilj Jovan, s. 39 38. Donie - l.endavsko, «Gorišek Jo- sif, s. Cepuder Leo — 39. Devdelisko pr. Joksic Velimir s. Tanovid St. 43 40. Žičko, pr. Andušid Avram, s Hristid L. 31 41. Zaglavskoga, sr. pr. Stanisavljevid Mihailo, s. Rosid Dušan 42. Zaječarsko, pr. Mišid Vasa, s. Oorid Mileva 43. Zlatiborsko, pr. Bjelid Lazar, s. Stankovic 2. Predrag 44. Zemunsko, pr. Tintor Stevan s. Petrovid Kosta 45. Zagrcbačko, pr. Vereš Joan, p. pr. Milijevid Jovo, s. Pavalek Vladimir 46. Imotsko, pr. Mandid H. s. Lustid Milan 47. Ilovsko, pr. Momčinovid Duro, p. pr. Dragid Huberto, s. Fenčakovid Stevo 48. »Ivan Filipovid« — Brod i kotar Brodski pr. Bogdešid Pero, s. Miietid Luka 49. Iločko, pr. Cvejid Lazar, s. Popovid Ljubomir 50. Jadransko, pr. Petrovid Jovo, s. Arsenovid Mihailo 51. (smeder.) Jaseničko, Piletitid Boško, s. Spasid časlav 52. (Kpag.) Jaseničko, pr. Ikonid Milan, s. Antid Vladeta 53. Kruševsko, pr. Nikita Nikola, s. Petrovid Živadin 54. Kosovsko, pr. Kijametovid Mihailo, s. Vučid Rajko 55. Kumanovsko, pr. Božinovid Krsta, p. pr. prota Stejic, H. Stojan, s. Radosavljevič Ljubica 56. Kičevsko, pr. Piletid M. Marko, s. l.azarcvič Mil. 57. Kratovsko. pr. Dordevid Jovan, s. Mitid Kosta 58. Krupaniskog sr. pr. Pavlovid, Miloš, sr. Milinkovidka D. Zagorka 59. Krivo - Palanačko, pr. Jovanovid Todor, s. Milosavljevid Velimir 60. Kočansko, pr. Ristid Blagoje, s. Marinkovid Drag. 61. Krainsko. pr. Dernovid Stanko, s. Milanovid H. 02. Kosmajsko, pr. Dordevid Dimitrije, s. Vasideva Vukosava 63. Ključko, pr. Boraniiaševid Milutin, s. Todorovideva Zora 64. Kavadarsko, pr. Radulovid P. s. Marinovič Sv. 65. Korčulsko, p. Kirindid N. s. Dedin 66. Kninsko, pr. Čoko, s. Grgurevid F. 67. Krško, pr. Katarinid Fran, p. pr. Markovid Antun, s. Štefanovid Antun 68. Kastvansko, pr. Baf Fran, s. Kovačevid Anta 69. Kamniško, pr. Petrovec Tomo, Toman Janko 70. Kočevsko, pr. Mervid Anton, s. Sedejeva Josipina 71. Kozjansko, pr. Šetinc Franc, s. Potočnik Anton 72. Konjiško, pr. Stvigl Anton, s. Maier Ernest 73. Kranjsko, pr. Luznar Franjo, s. Lapajne Josip 74. (Soven.) Krško, pr. Levstik Leopold, s. Vanic .lanko 75. Leskovačko, pr. Stojičevid Zivojin, s. Dordevid I. 76. Levačko. pr. Todorovid Mileta, p. pr. Lukid Aleksandar, s. Kostid Nikola 77. Logaško, pr. Punčuh Leopold, s. Ponikvar Alojzij 78. Laško, pr. Gnns Anton, s. Vitko Jurko 79. Litijsko, pr. Levstik Janko, s. Pelko Matija 80. Ljubljansko, pr. Malnarič Ivan, s. Lenarčič Janko 81. Ljubljanske okolice, pr. Zirovnik Janko, s. Korbar Avgust 82. Ljutomersko, pr. Mavrič Karol, s. Stopar Slavko 83. Ljubidsko, pr. Radonid Petronije, s. Radoičid J. Liubomir 84. Mariborsko pr. Tomažič Ivan. s. Hren Anton 85. Mariborsko (okoliško), pr. Speitz Albin, s. .Iuaf Rado 86. Mežiška dolina, pr. Močnik Peter, s. Fajnig ,Iov. 87. Mursko Suboško, pr. Požegar Avgustin s. Hočevv Ciril 88. Mačvansko, pr. Petrovid R. Petar, p. pr. Dačid Milan, s. Ralideva Ružica 89. Mlavsko, pr. Andelkovid Dušan, s. Radovideva Zivka 22 52 18 32 77 29 37 72 21 35 70 44 72 37 49 25 17 32 29 10 26 31 27 36 75 45 50 22 82 79 24 59 112 156 40 15 80 103 77 203 144 63 14 120 r 131 44 90. Moravsko, pr. Vitorovid Dušan, s. Jovanovid Boža 91. Mališko, pr. Markovid Milan, s. Drakalovid Vasa 92. Milevskoga sr. pr. Andonovid Dorčle, s. Nikolid Milorad 93. Metohisko, pr. Saškid Aleksandar, s. Lalevid Branko 94. Mostar (kop.) pr. Šimunac Stjepan, p. pr. Semiz Sava s. Bruek Franjo 95. (Sremski kotar) Mitrovica, pr. Udicki Jovo s. Radosavljevid Bosiljka 96. Medumursko, pr. Solunčid Stjepan s. 97. Marenberško, pr. Womer Ivan, s. Lešnik Miroslav 98. Novo Bečejsko, pr. Dragid Jovan, s. Biplid Žarko 99. Novomeško, pr. Martin Matko, s. Hočevar Fran 100. Našidko, pr. Štulhofer Josip p. pr. Ortu Jova s. Miloševid Ante 25 42 26 22 20 60 66 60 65 38 90 26 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. .08. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128 129. 130. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 137. 138. 139. 140. 141. 142. 143. 144. 145. 146. 147. 148. 149. 150. 151. 152. 153. 154. 155. 156. 157. 158. 159. 160. 161. 162. 163. 164. 165. 166. 167. 168. 169. Novo-Pazarsko, pr. Popovid Zi- vojin, s. čumid Tihomir 24 Nerodimsko, pr. Despotovid Ste- van, s Popovid Stojan 19 » Negotinsko, pr. Dimitrijevid Da- nilo s. 35 » Niš in okolina, pr. Lukid R. Petar, s. Radenkovid Todor 50 » Nišavskoga sr. pr. Miloševid Mi- loš, s. Rančid Svetozar 39 > Novo-Gradiško, pr. Romid T. s. Zepf. Stjepan 42 » Ognlin (klop.) pr. Kosanovid Mane, s. Malidno Savo 83 » Ormožko, pr. Rajšp Josip, s. Ro- sina Adolf 50 • Ohridsko-Struško, pr. Avramo- vid Nikola, s. Markovid Sve- tomir 66 # Otočko, pr. Hinid Milan, s. Ne- randžid Desanka 35 > (Kotar) Osijek i Valpovo, pr. Sumenovi Venda, p. pr. Stepa- novic Radoje, s. Cešid Stepan 38 » Odžačko, pr. Dendid Miloš, s. Jurkovic Toma 77 Petrinjsko, pr. Brigljevid Grga. p. pr. Nikašinovid Svetozar, s. Ko- stelac Ivan 30 » »Preradovid« — Durdevac (kot.) pr. Bursič Ante s. Kolar Franjo 50 » Pakračko, pr. Cešid Ivan, p. pr. Jovanovid Petar Gravara Adam 44 » (Bač.) Palanačko, pr. Rašid Dimi- trije, I. p. pr. Lazid Todor, II. p. pr. Voitner Drag, s. Janko- vid Stojan 88 » Pančevo, pr. Cvejid Doka, s. Cverin Živojin 100 » Ptujsko, pr. Lešnik Janko, s. Zalmir Oskar 57 » Prilepsko, pr. Uzelin Ivan, s. Mirčevic Dorde 57 * Požarevačko, pr. Pavlovid Lju- ba, Stanojevič Dragoljub 73 » Posavsko, pr. Mišid Danilo, s. Ze- lid Nikola 26 » Plevljansko, pr. Pavlovid Pavle, s. Potpoiid Jova 42 » Podrinsko, pr. Dokid Vukadin, s. Dordevic Strah. 23 » Preševsko, pr. Dokid Zarija, s. Mitid T. St. . 30 * (Beog.) Posavsko, pr. Borilaški Dušan, s. Jelisavčid Blagoje 28 » Podunavsko, sr. pr. Filipovid Vlad. s Jekiceva Danica 28 Podgorsko, pr. Čiric P. Radivo- je, s. Protid Ivan 19 » (C. G.) Podgoričko, pr. Draklid Vasilije s. Šdepanovid Miloš 36 _> Prijedori Bos. Novij pr. Radetid Sima p. pr. s. Peršid Danilo 29 » Rainsko. pr. Bajid Sava, s. Rišlavi Stanislav 38 » Rasinsko, pr. Lukid Živojin, s. Dordevid Drag. 72 » Račansko, pr. Aleksid Mil. s. 19 * Resavsko, sr. pr. Melentijevid Dimitrije s. Jankovid Ljub. 37 » Ražanjsko, pr. Krstid Nikola, p. pr. Dnrdevid N. Dušan, s. Ste- fanovid A. Darinka 23. » Rumsko, (Kot.) pr. Nikolid K. s. 36 » Radovliiško, pr. Baraga Jariko, s. Hudc Drago 109 » Skopljansko, pr. Jankovid Dra- goljub, s. Dordevid Jovan 56 > Sjeničko, pr, Tubid Ar. s. Ra- dojevid Milad. 10 » Soko - Banjsko, pr. Jankovid Viden s Nikodijevid Tihomir — » Strumičko, pr. Kasapid Nikola, s. Grgurova Dobrila 21 « Svrljiško, pr. Dikid Zivojin, s. Darid Bajo 14 » Savski Most, pr. Dobrid Jovan, s. čamdržid' Hamid 16 » Stolačko, pr. Petrovid Visarijon p. pr. Šutvid Milan, s. Bojanid Goiko 25 » Split (Kot.) pr. Dcvčid Aleksan- dar. p. pr. Juretid Ruža s. Kačid Antun " 150 » Sisak (Kot.) pr. Zepič Ladislav p. pr. Pavlid Duro, s. Kovačevid Ante 40 > Subotica, pr. Vujid Radomir, I p. pr. Koča Momir, II p. pr. Bilip Marija, I-e. Todorovid Milan Il-e. Lazid Ivanko 143 » Sveto - Lenartsko, pr. Kranjc Franjo s. Kristl. Josip 34 » Slovenje - Bistriško, pr. Karbaš Fran. s. Rajtier Josip 52 » Slovenje Grajsko pr. Purkhart Josip, s. Vavpotova Antonija 32 » Savinisko, pr. Dore Koch, s. Brišnikova Jania 32 » Tainnavsko, pr. Filipovid Vlad. S. 30 » Trnavsko-Čačansko pr. Cvetoje- vic Nin. s. Ocokoljid Drag. 25 •» Timočko pr. Miloševid Danilo s. Pavlovid Milica 20 » Tetovsko, pr. Čirid Jovan, s. Popovic B. M. 59 » Temnidsko, pr. Gligorijevic Sto- jad. s. Ovozdenovid Hranislav 27 » Topličko, pr. Spasid Smiljko, s. iVlihailovid II. Živ. 45 » Tuzla (Sr.) pr. Jovanovid Milan, s. Senid Nikola 111 » Tešaniskog sr. pr. s. —• » Tursko - Kanjiško, pr. Udicki Svetozar. p. pr. Topolac Radi- voje s. Kuzmanovid Obrad 33 » Topolsko, pr. s. Rogid Milivoj 100 » Užičko, pr. Aleksid Ranko, s. Aleksid G. Radomir 27 » Caribrodsko, pr. Canid Drag. s. Ivanovid Drag. 37 » Celjsko, Sivko Anton, s. Žagar Franjo 135 » Črnomaljsko, pr. Barbe Konrad, s. Vegel Ferdo 7 » Šumadisko, pr. Aleksandrovid tar, s. Milenkovid Dorde 95 » Šabačko, pr. Zagorac Kosta, s. Rafailovid Darinka 47 Štipsko, pr. Kastratovic Milo- sav, s. p. pr. Jevremovid Jor- dan. s. Batistrid Milenko 28 Šarplaninski, p. Vučkovid Mitar, s. Skakanjevid Spasoje. 29 Šidsko, pr. Pajid Stevan, s Maj- her .lanko 32 170. Šmarsko. pr. Kurbus Tomo, s. Verk Miloš 68 » 171. Šoštanjsko, pr. Stopar Vinko, s. Vrško Martin 42 » BILANCA UJU. (Od 23. X. 1921 do 1. IX. 1922.) Primanje: Pretplate na Nar. Prosvetu .... 174.277.— Pietplate na Uditelj 69.399.25 Članarine . . . 48.033.50 Priloga 55.— Utemeljačkog uloga 1.200.— Interes na novac dat na štednju . . 1.819.67 Pomodi od Ministarstva Prosvete . . 6.000.— Svega . . 300.784.42 Saldo gotovine od 23.-X. 1921. god. 60.895.38 331.493.13 Kad se oduzme izdavanje u . . . . 361.679.80 Ostaje saldo gotovine 30.186.67 Ovaj novac nalazi se: U Učit. Zadruzi A. D. na štednji . . 19.840.07 U Učit. Potrošačkoj Zadruzi na štednji 5.194.60 U obveznicama Drž. zajma 7% ... 5.000.— 30.034.67 U gotovini u kasi 152.— Svega . . 30.186.67 Izdavanie: Za Nar. Prosvetu 213.999.32 Za Učitelj 74.743.49 Kancelariski poslovi 746.40 Pošta, telegraf i telefon 602.60 Ogrev i osvetlenje 1.442.86 Održavanje veza sa sloven. učiteljima 9.718.40 Nepredvideni troškovi 7.083.— Troškovi Gl. Odb. u Beogr. i Zagrebu 8.763.—• Plata blagajniku 6.000.— P!ata sekretaru 4.600.— Plata poslužitelju 3.720.— Voda "4.06 Svega . . 331.493.13 BUDŽET UJU. (Za dobo od l.-IX. 1922 do l.-IX. 1923.) Prihod: Pretplata na Nar. Prosvetu .... 204.200.— Naplata duga od Nar. Prosvete . . 51.000.— Pretplata na Učiteli 100.000.— Naplata duga od Učitelja 13.000.— Clanarine 50.000.— Utemeljački ulog 2.000.— Prilog 200.— Pomod od Ministarstva Prosvete . . 30.000.— Interes na novac dat na štednju . . 2.000.— Svega . . 452.400.— Saldo gotovine od 1. sept. 1922 . . 30.186.67 Svega . . 482.586.67 Višak . . 40.686.67 Rashod: Nar. Prosveta Učitelj Hdrtija 80.000.— 37.000.— Štampa 110 000.— 56.600.— Saradnja 10.000.— 5.000.— Taksa pošti za ekspediciju . 10.600.— 1.600.— Posredni porez za oglase 1.200.— —.— Prenos, lepilo, kanap, pri- znanice, klišeta, povezi- vanje i dr 4.000.— 1.300.— Štampanje adresa . . . 6.000.— 1.000.— Plata uredniku 7.200.— 5.000.— Plata korektoru .... 7.200.— —.— Plata administratoru . . 6.000.— Plata ekspeditoru . . . 12.000.— 5.000.— Nepredvideni troškovi . . 1.000.— 500.— Svega . . 225.200.— 113.000.— Pregled: Kancelariski troškovi 1.000.— Ogrev i osvetlenje 3.000.— Pošta, telegraf i telefon 700.— Održavanje veza sa organizacijama udi- • telja i dr 10.000.— Nepredvideni stroškovi 20.000.— Skupština U. J. U. 1922 15.000.— Plata blagajniku 9.600.— Plata sekretaru 7.200,— Plata poslužitelju 7.200.— Svega . . 73.000.— Rashod : Za Nar. Prosvetu 255.200.— Za Učitelj 113.000.— Drugi izdaci 73.700— Svega . . 441.900.—