KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 48 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 decembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9338
Dr. Ignac Kreidl, industrijalac, Wien, Austrija.
Postupak za izradu belo-pomućenih emalja i glazura naročito emalja za gvozdeni lim. Prijava od 11 novembra 1931.	Važi od 1 februara 1932.
Traženo pravo prvenstva od 10 decembra 1930 (Austrija).
Pronalazak se odnosi na izradu belopo-mučenih emalja i glazura, naročito emalja za gvozdeni lim i to mučenjem pomoću gasa t. j. upotrebom matarija-kao sredstva za mučenje—koje se raspadaju i stvaraju gasove. Pronalazak počiva na konstataciji, da je mučenje u toliko bolje, u koliko je finije i pravilnije sredstvo za mučenje odnosno u koliko su fin.je i pravilnije raspo-deljeni gasni mehurići u emaljnoj masi. Cilj je pronalasku, da postigne što pravilniju raspodelu-koja izaziva najbolje muće-nje-sredstva za mučenje odn. gasnih me-hurića u emaljnoj masi. Po pronalasku ovo se postiže na taj način, što se gasno sredstvo za mučenje iskorišćuje zajedno sa emaljnim rastopinama, koje se nalaze u masi u kolodialnom stanju ili bar u nekoj raspodeli, koja je bliska ovc m stanju.
Koloidalno stanje rastopine u emaljnoj masi čini, da celokupna rastopina efikasno deluje pri raspodeli sredstva za mučenje odnosno pri njenom adsorpcionom vezivanju. Za raspodelu sredstva za mučenje iz toga razloga, po ovom pronalasku, za raspodelu sredstva za mučenje ne dejstvuje samo u mlinu dodalo adsorpciono sredstvo, već i emaljna rastopina kao takva. Ovo ima veliki značaj za mučenje, jer ad-sorpciona sredstva kao na pr. ilovača mogu se emalju dodavati samo u ograničenoj količini, da ne bi nastupile štetne posledice po elasticitet, plasticitet i sjaj. U ovoj maloj količini ne mogu nikad adsorpciona sredstva izazivati tako finu raspodelu, kao onda, ako bi se cela rastopina načinila ulicajnom za raspodelu.
Ovim pronalaskom otklanja se jedna nezgodna stvar, kojoj uzrok leži u tome, sto se usled nedovoljne fine raspodele sredstva za mućenje odnosno njenog adsorpci-onog vezivanja, obrazuju suviše veliki gasni mehurići iz toga sredstva prilikom razlaganja. Veliki gasni mehurići, koji se samo po sebi lošije mute nego manji, izazivaju osim toga pri većim temperaturama pečenja kao i pri dužem pečenju-što se u praksi nemožeizbeći — segregaciju pa čak i prelome emaljnog sloja i to usled daljeg povećanja gasnih mehurića odn. prelaska jednog mehuiića u drugi.
Fina raspodela sredstva za mućenje, odn. njegove moći adsorpcije, koja se po pronalasku postiže time, da se broj gasnih mehurića poveća, a s druge strane, da se ti mehurići razviju u takvoj veličini, da i naknadno povećanje istih, prilikom preko-mernog pečenja emalja, ne utiče štetno na mućenje.
Emaljna masa, koja je neposredno u plastičnom stanju, omogućava da se smanji i dodavanjem mlivu sredstva za povećanje plasticiteta, na pr. gline.
Pronalazak, prema tome, omogućava, da se smanji dodavanje adsorpcionih sredstava kao i sredstva za povećavanje plastičnosti a eventualno i da se potpuno otklone. Ovo samo po sebi ima tu dobru stranu, što elastičnost i sjaj emalja ostaju očuvani i što se umanjuje krtost emalja ili sasvim odstranjuje. Promena emaljne rastopine je takva, da ona u masi bude u koloidalnom ili tome bliskom stanju, može se učiniti mehaničkim ili hemiskim ili kolo-
Din. £
iđalno hemiskini merama-na primer mehanički mlevenjem u koloidalnim mlinovima-a bolje je promenom hemiskog sastava ema-Ijne rastopine. Eventualno se te mere mogu istovremeno prirneniti.
Stanje, koje odgovara pronalasku, može se spolja poznati po tome, što samlevena rastopina stoji bez dodatka sredstva za dabijanje plastičnosti.
Tako se na primer može hemiskim merama, kao povećanjem dodatka fluornih materija u emalju-to jest u još ne rastopljenoj sirovoj smesi-đobiti rastopina, koja će u emaljnoj masi postati koloidalna. Za postupak, po pronalasku, podesni su emalj-ni sastavi, koji sadrže dvapula više fluora, nego normalni emaljni sastavi (to znači oko 5% fluora), tako na primer sastavi, koji sadrže 10% fluora pa čak i više. Ali povišenje fluora ne srne se izvesti povećanjem kriolita.
Od fluornih materija pokazao je se kao dobar dodatak silikolfluoralkali na pr. sili-konatriumfluorid sam ili zajedno sa glinom, feldspatom i tome slično.
Upotreba takvih rastopina, koje promenom hemiskog sastava postaju koloidalne, ima tu dobru stranu, što emalj pri pečenju nije osetljiv prema kidanju kao i pri suvišnom pečenju emalja nije osetljiv kao normalni emaljni sastavi.
Usled upotrebe rastopina, koje se u masi nalaze u koloidalnom stanju, imamo i tu korist, što se emalj lakše premazuje.
Pri izvođenju postupka emaljna rastopina se na običan način melje uz dodatak sret-stva za mućenje i eventualno drugih primeša i upotrebljuje kao i obično.
Primeri:
1)	Ova emaljna smesa se rastapa: boraks (oko)	24.6 %
soda „	3.2 „
šalitra	„	4.2	„
krečnjak „	1.6	„
silikanatriumfluorid (oko) 20.0 „ feldspat (oko)	24.6	„
kaolin	„	2.1	„
kvare	„	25.7	„
Topljenje ne treba da traje dugo niti pri suviše visokim temperaturama, pošto obe činjenice smanjuju uspeh, očevidno zbog smanjenja količine fluora.
1000 g ove rastopine sa 500 g vode i 1.5 g metilenplavog (kao gasno sredstvo za mućenje) melju se kao i obično za vreme od oko 8 časova, zatim nanesu i peku kao i obično.
2)	1000 g rastopine po primeru 1 melju se sa 0.34 g metilenplavog i 60 g gline za vreme od oko 8 časova, nanose i peku kao i obično.
Mesto metilenplavog kao sredstva za mućenje mogu se naravno upotrebiti svake druge materije, kao sredstva za mućenje, koja se raspadaju na temperaturi pečenja.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za izradu belo-mućenih emalja i glazura, naročito emalja za gvozdeni lim, naznačen time, što se upotreb-Ijuju gasna sredstva za mućenje zajedno sa emaljnim rastopinama, koje u emaljnoj masi imaju koloidalni oblik ili tome sličan fino razređeni oblik.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se gasna sredstva za mućenje dodaju u mlinu rastopinama, koje odgovarajućim hemiskim sastavnom emalja mogu postati u masi koloidalne.
3)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, sto se emaljne rastopine, koje su mlevenjem prevedene u koloidalno stanje ili u tome sličnu bliskoj finoj raspodeli, upo-trebljuju zajedno sa gasnim sredstvom za mućenje.