Stran 2.
»UČITELJSKI TOVARIŠ.«
Štev. 26.
Pri administrativnih ustanovah je bilo v zaključnem računu za proračunsko 1. 1932.-33. stvarnih izdatkov Din 574,385.552'60. Po današnjem proračunu znašajo odobreni krediti Din 786,108.754"—, po predlogu pa Din 793: milj. 474.483'— ali za Din 7.365.729'— več. To zvišanje jc odobreno pri osebnih izdatkih za osnovno šolstvo iz razloga, ker je bilo v § 3. zakona o naknadnih in izrednih kreditih po proračunu za 1. 1932.-33. dovoljeno, da sme prosvetni minister nastaviti 300 učiteljev. Pri
gospodarskih in kulturnih ustanovah so po današnjem proračunu odobreni krediti v višini Din 23.6b3.082'—. Po predlogu znašajo Din 23,008.068'—, ali za Dim 675.014'— manj. Po zaključnem računu.za leto 1932.-33. se je stvarno porabilo Din 23,600.839'47.
Končno predoča finančni minister vse slabe posledice, ki bi jih imela eventualna inflacija v naši državi za vse narodno - gospodarsko življenje. Inflacije ne bo, ker ni zanjo nobene stvarne potrebe.
Poslovnik za skupiti ne i zborove JUU
(Nadaljevanje.)
§ 47. Pre nego što se pristupi konačnom glasanju, može skupština prostim glasanjem bez rasprave zaključiti, da se predlog vrati odboru radi pregleda i popravka redakcije, kao i zato, da se dovedu u saglasnost njegove izmene i dopune. Odbor podnosi izve-štaj o redigiranom predlogu nakon čega se pristupa konačnom glasanju.
§ 48. Glasanjc i rasprava u pojedinostima pojedinih članova može se i odgoditi i združiti s članom koji je u vezi s time. O tome se glasa bez rasprave pre svega drugog.
Ako je koje pitanje podeljeno na više tačaka, onda se, pošto se o svakoj tačei bude glasalo posebno, glasa o čelom članu ukupno.
§ 49. Svi predloži podnose se pretsedni-štvu pismeno, čitko pisani i u potpunom obliku.
S predlozima delegata, koje su delegati podneli u skladu s propisima ovog poslovnika, postupa se kao s predlozima pojedinih društava.
Ako odbor nade, da treba koji predlog u načelu odbaciti, onda se o ovom pitanju prethodno odlučuje u skupštini bez rasprave po saslušanju odborskog izvestioca i prvo potpisanog predlagača.
§ 50. Ako predlagač traži hitnost za svoj predlog, mora skupština odmah odlučiti o hitnosti.
Hitnost obrazlaže prvi predlagač, odnosno pretstavnik jedinice, koja je predlog podnela. Ako je zahtev hitnosti primljen, upučuje se predlog odmah nadležnom odboru, koji ga pre sviju drugih predmeta uzi-ma u raspravu te podnosi skupštini izveštaj odmah posle rasprave.
Rok, u kome more .podneti izveštaj o tome predlogu, odreduje skupština. Ako odbor ne podnese izveštaj u odredenom roku, može se predlog uzeti u pretres na skupštini i bez izveštaja odbora.
§ 51. Dok izveštaj stigne iz odbora, pret-sednik če o tome izvestiti skupštinu.
U raspravi hitnih predloga može za grupu govoriti samo jedan govornik za i jedan protiv.
Hitnost se može predložiti i za jedan predlog koji je več upučen odboru. O tak-vom predlogu raspravlja odbor odmah i postupa s njime jednako, kako je to predvideno za hitne predloge.
§ 52. Kada je svršen u odborima izveštaj o izveštaju o blagajni i budžetu, moraju se ovi izveštaji staviti na prvo mesto dnevnog reda. Od ovoga se može činiti izuzetak samo u korist hitnih predloga. Iz tog razloga moraju niže jedinice dobiti 14 dana pre skup-štine štampan izveštaj.
O izveštaju izveštaja, blagajne i budžeta, pošto bude u načelu primljen, raspravlja se u pojedinostima po partijama. Glasa se. po partijama a naposletku zajedno. Prvo se raspravlja o izveštaju. zatim o računu i budžetu. Svi se ovi izveštaji smatraju kao jedna rasprava.
Ako se u toku rasprave utvrdi. da se pojedini zaključci tiču budžeta, ove se naknadno
podnose finansijskom odboru, da donese od-iuku o ovoj stavci u budžetu u vezi s predmetom te odbor podnosi zatim predlog skupštini za promenu budžeta. Takav predlog u finaneijskom odboru i skupštini ima se smatrati kao hitan. Svaki razdeo i predlog koji zahteva od članova nove terete ili povišuje budžet i članarinu, otstupa se pre odluke u skupštini društvima na raspravu, da delegati dobiju punomočja za glasanje i skida se s dnevnog reda dotične skupštine. Predlagači mogu blagovremeno još pre skupštine tražiti da se takav predlog uputi društvima u svrhu opunomočenja delegata.
§ 53. Ako se u predlogu traži promena pravila, poslovnika i druge načelne stvari, koje tangiraju sve učitelje, takav se predlog, pre nego skupština o tome raspravlja i odlučuje, pošalje društvima da o tome rasprav-ljaju i dobiju delegati punomočja za glasanje. Ako su društva primila takav predlog a nisu opunomočila delegate za glasanje, sma-trače se, da su delegati punomočno glasali za taj predlog. Odgovornost pada u takvim slu-čajevima na pretsednika društva.
Skupština rešava o tomc, koji predloži sa skupštine da se šalju društvima na pretres.
§ 54. Rezolucije mogu skupštini podnositi upravni odbori i delegati, a upučuju se na-ročitom skupštinskom odboru za rezolucije.
Pitanje poverenja.
§ 55. Uprava i pojedini funkcijonari uprave za sebe imaju uvek pravo staviti na skupštinu pitanje poverenja. O tomu če se predlogu glasati pre sviju ostalih.
Glasanje.
§ 56. Skupština glasa dizanjem ruku javno ili tajno.
Skupština može punovažno rešavati ako joj učestvuje nadpolovična večina celokupnog broja delegata, ne računajuči upravni i nadzorni odbor.
Glasati se može samo lično.
Za punovažne odluke potrebna je večina glasova prisutnih članova. Pri jednakoj podeli glasova smatra se, da je predlog o kome se glasalo, primljen.
Za rešavanjc o predlozima, poteklih od strane skupštine odnosno promene pravila, potrebna je večina od s/» ukupnog broja delegata.
§ 57. Ako pri glasanju dizanjem ruku pretsednik zapazi da nema dovoljnog broja delegata za odlučivanje, narediče prozivku ili prebrojanje. Na zahtev jednog delegata poduprtog od 50 glasova za glavnu. V» delegata za sresku i banovinsku skupštinu, pro-zivka se mora vršiti pre glasanja, ako se glasa o predmetu dizanjem ruku. Ovako prozivanje može se tražiti samo jedno za vreme jedne sednice.
Prisutni delegati, kada se pokrene pitanje o kvorumu, ne mogu izači iz dvorane, sve dok se ne svrši prozivka, odnosno prebroja-vanje i glasanje. Ko to ipak učini, smatra se
Dr. JOSIP JERAJ:
Naša vas
Oris vede o vasi. Ljubljana. SŠM. 1933.
8° 207. strani.
Med letošnjimi knjigami SŠM je izšla tudi Jerajeva »Naša vas« ki je prvi oris, vede o vasi, pa ne le pri nas. Pisatcb nam razgrinja polno vrsto problemov, na katere doslej nismo mislili, vsaj v tej zvezi in tej enotnosti ne. V tem je glavna in največja vrednost dela. Kot prvi oris vede o vasi hoče predvsem pokazati tukaj dane probleme, hoče biti bolj pobuda za reševanje, kakor pa njihova končna rešitev.
Veda o vasi se deli po tem orisu v štiri panoge: vaško kulturoslovje, sociologija, psihologija in pedagogika.
Vaško kulturoslovje govori o svojstvenem kmetovem motrenju Boga. verskih resnic in dogem, o svojstvenem kmetovem pojmovanju morale in o svojstvenem umetniškem čuvstvovanju vaščanov. Pisatelj zagovarja sa-moniklost in enotnost vaške 'kulture ter пјгпо pozitivno bistvo. To tvori delo v naravi in vaško socialno življenje: smiselnost in rit-mičnost narave, v kateri kmet živi in dej-stvuje, tu intimna skupnost na ozkem prostoru vasi; živi vsakdanji stiki, izenačevanje v navadah in življenjskih običajih ter vaško javno mnenje (str. 30 in si.). Kmetska tradi-cionalnost konservativnost in neosebnost so le drugotni znaki; imajo svoje dobre in svoje slabe strani. Iz te svojstvene kmetske miselnosti izvira tudi svojevrstno motrenje vere, iz nje izhaja svojevrstna nravstvenost, ki se simbolizira v nravstvenih šegah, iz iste miselnosti pa je vzrastla tudi naša ljudska umet-
nost. katere glavni znaki so občestvenost, statičnost, anonimno avtorstvo ljudstva in fantastično idealistični polet (53). Pisatelj analizira narodno pesem in napev, pravljico, povest in legendo ter narodno likovno umetnost: hiše. pohištvo, slike, nošo, vezenine. O kmetski občni izobrazbi pravi, da je svojska po metodi in po vsebini: zajemlje naravo, vzgojo in občo življenjsko modrost.
Vaška sociologija govori o kmetski družini, sosedstvu, notranjih socialnih odnosih med vaščani, o političnem življenju in obče-stvenih doživetjih vasi. Kmetska družina je skupnost dela, stanovanja, življenja in vzgoje (67), njeno jedro ustvarja zakonska zveza med možem in ženo (71), njeni iskreni člani so tudi posli (75). — Sosedstvo je posebno vaško občestvo, ki sta mu za podlago delovna skupnost vaščanov ter ostra izolacija vasi od vnanjega sveta (77). Vse odnošaje sosedstva, kakor vobče vse vaške in kmetske skupnosti, uravnavajo običaji in javno mnenje. A danes tudi vaško sosedstvo hira. — V okviru sosedstva in vaškega občestva pa ugotavlja pisatelj še celo prepletenost drugih vaških odnosov. O župniku i.n učitelju pravi, da »sta veliki luči vaškega občestva« (85).
Vaška psihologija razpravlja o kmetskem značaju in duševnosti o odnosu kmeta do vrednostnih področij, o kmetskih tipih, kmetskem otroku ter mladostniku in mladostnici. Bistvo kmetske osebnosti najverneje izraža kmetska objektivna usmerjenost, ki jo utemeljujeta narava s svojimi zakonitostmi in vaško občestvo. Kmetovo mišljenje jc konkretno, organdčno, čestokrat »magično«, čuv-stvovanje globoko, a prikrito, fantazija živa, volja vztrajna. Kmetska vera je podedovana in ukoreninjena v Odnosu do dela v naravi, pogosto bolj zunanja in mehanična, morala
Vloge v denarnih zavodih oplajajo v obliki posojil celokupno gospodarstvo Zato je
varčevanje podlaga vsake občine, vsake države in rodbinske sreče Vaše vloge Vam obrestuje zelo ugodno
Mestna hranilnica ljubljanska
Prešernova ulica št. 3
Izguba izključena
Nalagajte prihranke po ček. položnicah 10.533 ali med uradnimi urami od 8. do12V2. — Telefon št. 2016, 2616 Za njene vloge v znesku Din 420.000.000- — jamčijo poleg vseh terjatev rezervni zakladi ter mestna občina ljubljanska z vsem svojim premoženjem (elektrarna, plinarna, klavnica, hiše i. t. d.) in vso davčno mo5jo
da je bio prisutan ali da nije glasao. Prisut-nost delegata utvrduje pretsednik.
§ 58. Pretsednik odmah obavezno progla-šuje rezultat glasanja skupštine, odluku i ponovo predmet o kojem se glasalo.
§ 59. Dizanjem ruke glasa se u svim slu-čajevima o kojima nije ovim poslovnikom od-reden drugi način glasanja.
O rezultatu glasanja dizanjem ruku odlučuje pretsednik. Ako je po njegovom mišljenju rezultat sumnjiv, glasa se i protiv ili ponovo. Ako i po drugi put po njegovom mišljenju rezultat bude sumnjiv, pristupiče se poimeničnom glasanju.
§ 60. Dizanjem ruku glasa se na ovaj način: pretsednik poziva da dižu ruke svi oni, koji glasaju protiv predloga.
§ 61. Poimenično se glasa usmeno. Glasanje poimenično biva: 1) kad se glasa o predlogu u načelu ili konačno u celosti; 2) kad glasanje dizanjem ruku da sumnjiv rezultat i posla drugog pokušaja.
Pri poimeničnom glasanju jedan od se-kretara pozivače delegate poimence, a oni glasaju rečima »za« ili »protiv«. Po svršenoj prozivci, prozivače se još jednom oni delegati, koji se ne odazovu prvog puta, pa če tek posle toga pretsednik objaviti, da je glasanje zaključeno.
§ 62. Tajnim glasanjem glasa se pri izboru pretsedništva i pojedinih odbora skupštine i u slučajevima predvidenim ovim poslovnikom.
Ovo glasanje vršiče se lističima.
Svi lističi, kojima se glasa, moraju biti jedne veličine, jedne boje i jednog oblika sa žigom.
Delegati če jedan za drugim po prozivci sekretarovoj puštati svoje lističe u kutiju, koja če biti na stolu pretsedništva. Ove glasove brojače tri delegata, odredena od pretsednika i potvrdena od skupštine. Ako ima više grupa, treba po mogučnosti uzeti u obzir sve.
Disciplinski red za delegate.
§ 63. Skupštini pripada isključivo pravo da u svojoj sredini održava red preko svoga pretsednika, rediteljskog i disciplinskog odbora.
§ 64. Disciplinske kazne, kojima se delegati mogu kazniti jesu:
1)	opomena na red;
2)	zapisnička opomena na red;
3)	oduzimanje reči;
4)	gubitak prava učešča na pojedinim sednicama skupštine;
5)	gubitak prava daljnjcg prisustvovanja ovoj skupštini;
6)	podnošenjc optužnice redovnom sta-leškom sudu.
Delegat može da bude prema težini pre-stupka kažnjen isključenjem najviše od tri sednica.
jo občestvena, močno stanovska, dosledna, včasi tudi bolj zunanja; v političnem oziru je kmet rad konservativen in preveč pasiven. V ospredju pa so kmetu gospodarske vrednote, zlasti ceni delo in zemljo. O umetniški nadarjenosti vaščanov priča vsa ljudska umetnost. — Zanimivo je poglavje o kmetskih tipih. Učitelja pa bo zanimalo, kako se v ori-sanem kulturnem, socialnem in psihološkem okolju razvijata kmetski otrok in mladostnik ter mladostnica. Ta vprašanja je pisatelj razmeroma obširno obdelal (33 strani).
Vaška pedagogika. Glavni vzgojni čini-telj na vasi je kolektivni etos, ki poganja iz celotne kmetske duše in kulture. Šola pa prinaša čisto drugačnega, meščanskega duha, zato se ne more udomačiti na vasi. Učitelj naj tolmači, čisti in dviga vaški etos. Oblikuje naj kmetski značaj in kmetski stanovski ponos. Ne sme pa šola utoniti v malem vaškem svetu. Odkriva naj tudi ostali svet. Preko mladega rodu bo moral najti kmetski stan »hormonično sintezo staročastite kmetske preteklosti s pristnimi vrednotami sedanjosti« (163). Vsi šolski predmeti naj temelje v domači grudi in kmetski kulturi. S tega vidika je treba tudii vzgajati kmetskega mladostnika in mladostnico.
Vsekakor moramo pisatelju priznati, da je razgrnil polno vrsto problemov, od katerih vsak kar izziva in kliče k nadaljevanju. Knjiga je začetek in osnova dela. ki se ima šele pričeti. Pisana je z razumevajočo ljubeznijo do vaške in kmetske miselnosti in kulture. Kaže nam svojevrstne vrednote, v katere skoraj ne verujemo več niti tisti, ki smo iz vasi izšli. Še mnogi kmetje sami se jih skoraj sramujejo, dasi čutijo, da jim je nova meščanska miselnost in kultura tuja in vsaj zanje pre-čestokrat — prazna. Malo težje in morda ne-
Prve tri kazne izriče pretsednik. O is-ključenju sa sednica odlučuje skupština bez rasprave, i to na prijavu pretsednika ili 15 članova skupštine, koji podnose pismenu prijavu s potpisima disciplinskom odboru skupštine, koji sastavlja i predlog za podnošenjc prijave staleškom sudu.
Disciplinski odbor skupštine izabire se na svakoj skupštini jednako kao i svaki drugi stalni odbor. Taj odbor radi u skupštini permanentno te odlučuje odmah posle prijave predloga i raspravlja svaki predmet kao hitan. Svaki se delegat bezuvetno mora pokoriti odlukama skupštinskog disciplinskog odbora.
§ 65. Opomenom na red kazniče se svaki delegat, koji bude svojim govorom ili inače svojim ponašanjem na skupštini narušavao red i propise ovog poslovnika.
§ 66. Zapisničkom opomenom na red, koja če se zabeležiti u zapisnik skupštine, kazniče se svaki delegat, koji je u istoj sednici bio več ranije opomenut na red.
Da li če se druga opomena izreči kao obična ili kao zapisnička, zavisi od nahodenja samog pretsednika.
§ 67. Oduzimanjcm reči kažnjava se: 1) svaki delegat, koji bi prilikom svoga govora narušio red, a več je ranije na istoj sednici bio kažnjen zapisničkom opomenom na red;
2) svaki delegat, koji u toku svoga govora več dva put nije hteo da posluša pretsednika ni da se pokori odlukama.
§ 68. Kaznom isključenja kažnjava se svaki delegat koji vreda vlasti i slično, koji vreda i kleveta delegate, članove JUU, sta-lcž i t. d. ili se prema skupštini ponaša nepristojno, ili ako so ne pokorava opomenama njenog pretsednika, a naročito u pogledu iz-vršeaja kazne. Istom če se kaznom kazniti i delegat, koji pravi nered ili sprečava red u sednici.
§ 69. Delegat, koji je kažnjen kaznom privremenog isključenja sa skupštinske sednice, dužan je ukloniti se odmah iz skupštinske dvorane.
U slučaju protivljenja, odrediče pretsednik, da se kažnjeni delegat šilom ukloni iz dvorane. Ako bude potrebno, pretsednik če privremeno prekinuti sednicu. Uklanjanje izvodi rediteljski odbor.
Sekcija (društvo), na čije se teritoriju vrši skupština, daje potreban broj redatclja s pretsednikom redatcljskog odbora. Pretsed-niku redatcljskog odbora mora se bezuvetno pokoravati svaki član i učesnik skupštine. Članovi redatcljskog odbora imaju na ruci poseban znak.
§ 70. Delegat, protiv koga se predlaže kazna privremenog isključenja sa sednicc, ima pravo da govori u svoju odbranu, i to najviše pet minuta.
Tom prilikom ne vrši se nikakvi drugi pretres.
Ako se predlaže isključenje za više delegata zbog zajedničke krivice, onda ima pravo
шттштттшт»
zaupno bo knjigo nemara bral meščan in drugi s čisto pomeščanjeno dušo, ki na lcmct-sko miselnost in kulturo gledajo le z vidika meščanske prosvetljcnosti ter vidijo lc vrhnjo plast v razkroju, v globino pa ne morejo ali nočejo. —■
Jezik knjige je delu primeren, stavki so kratki. Vaško obeležje daje tudi obilica ljudskih rekov. Na mesto »kmečki« bi raje videl »kmetski«. — Pa še to: Jugoslovanska knjigarna je leta 1932. izdala povest »Cvet naše vasi«, ki jo je napisal Paul Keller, ne Dörfler (gl. »Naša vas« str. 24!).
V. Brumen.
Drobiž iz uiiteliske torbe
V	poslednjem času so se začeli zbirati k zasedanjem člani mnogih banovinskih svetov. Iz zapisnikov savskega banovinskega sveta posnemamo govor bana dr. Peroviča, ki se je dotaknil tudi vprašanja narodne prosvete.
V	novem budžetu so nato postavili sredstva, da prožijo pomoč Občinam in šolskim odborom, ki ilovršujejo ali širijo šolsike zgradbe in druge prosvetne domove. V savski banovini grade tačasno 48 novih šol.
*
Za primero si oglejmo razmah šolstva na področju Savske banovine od ujedinjenja pa do danes tako. kakor ga kažejo številke.
Leta_ 1918. je bilo 1313 državnih. 20 verskih in 73 privatnih osnovnih šol. Danes je 1770 državnih in 17 privatnih osnovnih šol.
V	poslednjih treh letih jc dobilo osnovno šolstvo 129 novih zgradb.