KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 10 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
iZDAN 1 DECEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14487
Toustou Jean Benjamin, Toulouse, Francuska.
Proizvodi koji su namenjeni za potpomaganje sagorevanja sagorljivih materija
i postupak za njihovu fabrikaciju.
Prijava od 17 februara 1937.	Važi od 1 juna 1938
Naznačeno pravo prvenstva od 18 februara 193b (Francuska).
Ovaj se pronalazak odnosi na izvođenje katalizatora za sagorevanje za sva čvrsta, prirodna ili veštačka goriva, kao što su na primer kameni ugalj, koks, lignit, agtomerati i t. d.
Pronalazak se takode odnosi na postupak za proizvođenje kakvih katalizatora.
Pronalazak se takode odnosi na goriva izvedena pomoću mešanja u svim podesnim proporcijama čvrstih, prirodnih ili veštačkih goriva sa katalizatorima koji su ovde u pitanju, pa bilo da se mešavina izvodi suvim putem, u hladnom ili toplom stanju ili po rastvaranju ili suspendiranju pomen'utog katalizatora u vodi ili ma kakvom drugom rastvornom sredstvu, ili da je gorivo po dodavanju katalizatora pretrpelo kasnija tretiran,j{h, kao što su na primer destilisanje pri visokoj ili niskoj temperaturi.
Katalizatori za sagorevanje po pronalasku poboljšavaju znatno sve faktore, koji učestvuju U boljem toplotnom učinku; velika proporcija CO2 u dimnim gasovima, znatno smanjenje količine vazduha uvođenog u ognjište, veoma mala proporcija nesagorenog goriva u šljaci 1 najzad skoro potpuno iščezavanje dima.
Katalizatori za sagorevanje po ovom pronalasku dobijaju se kada se puste metalne soli, kao soli bora, hroma, mangana i gvozda i alkalnih ili zernno-alkalnih baza ili soli ovih baza da reaguju u rastvoru u vodi i kada se ovaj rastvor ispari do su-voće, pri čemu se precipitat dobiven na
kraju reakcije može takode odvojiti pre sušenja kakvim fizičkim postupkom, kao što je dekantiranje, filtriranje ili ceđenje.
Metali metalnih soli stvaraju razne oxide koji u odnosu na ugljen vrše ulogu katalizatora za fiksiranje kiseonika iz vazduha. Alkalne soli, prvenstveno soli natri-uma i kaliuma vrše ulogu podstrekača.
Jedna od odlika pronalaska sastoji se u upotrebi, kao anijona, kiselina koje pri ognjišnoj temperaturi daju stalna jedinje-nja i nenagrizajuće gasove.
Po pronalasku se upotrebijuju sulfati i persulfati, karbonati i perkarbonati, hro-mati i bihromati, borati i perborati, man-ganati i permanganati kao i kiseonična fosforna jedinjenja.
Prijavilac je ustanovio znatno poboljšanje dejstva katalizatora mešajući dva ili veći broj već navedenih metalnih soli, koje tako stvaraju prisnu mešavinu metalnih oksida, koji naročito utiču na nestajanje dima.
Isto je tako ustanovljeno da isparava-nje rastvora i kasnije sušenje proizvoda nemaju potrebe da se izvode do veoma visoke temperature da bi se metali dobili u vidu oksida.
Prijavilac je osim toga ustanovio poboljšanje dejstva katalizatora u tome, što se oksidi stvaraju pri dodiru sa ugljenom.
Ovi katalizatori proizvode izvrsno dejstvo na sagorevanju ugljenika no ipak pod uslovom da tačka topljenja pepela bude dovoljno visoka.
Prijavilac je ustanovio, da su 'u iz-
Din. 10.—
vesnim slučajevima pomenuti produkti gubili jedan deo svog dejstva usled topljivosti pepela, pa bilo da ova topljivost proizilazi iz prirode goriva, bilo da ona proizilazi iz elemenata, koji ulaze u sastav pomenutih katalizatora.
Dakle, po ovom je pronalasku dokazano, da se mogu dobiti još proizvodi velike katalitičke moći, izbegavajući pri tome gore navedene nezgode, koje proisti-ču iz topljivosti pepela. Takode je izbeg-nuto sniženje tačke topljenja, koje je pro-izilazilo iz upotrebe izvesnih elemenata, koji su u odnosu na pepeo vršili ulogu topljenja i 'usled toga prouzrokovali sleplji-vanje goriva. Čak se dobijalo veoma veliko povećanje netopljivosti pepela, što potpomaže do najvišeg stepena željeno kata-litičko dejstvo. Stvarno je pronađena upotreba jedinjenja, koja su učinila pepeo otpornijim, sačuvavši ipak proizvodima njihovu katalitičfcu delatnost u sa-gorevanju ugljenika. Katalizatori deluja uostalom u toliko bolje u koliko sastav koji im je dodeljen vodi računa o hemis-koj analizi pepela uslovljavajući njegovu topljivost.
Uvek će se, kao što je gore rečeno, Upotrebljavati anijoni koji pri ognjišnoj temperaturi daju stalna jedinjenja ili ne-nagrizajuće gasove, kojima se dodaju o-sim alkalnih soli, jedinjenja aluminiuma, kalciuma, magneziuma, bariuma, stronciu-ma, sama ili pomešana U različitoj proporciji, vršeći ulogu podstrekača za metalne okside i menjajući osim toga hemiski sastav pepela u povoljnom smislu u pogledu povećanja tačke topljenja.
Kao primer bez ograničenja niže su navedena dva moguća sastava katalizatora proizvedenih po pronalasku, pri čemu je prvi podesan za goriva, koja imaju prvobitno visoku taöku topljenja, a drugi je namenjen za goriva, koja imaju relativno nisku tačku ključanja.
Primer 1. — U 50 litara vode dovedene do ključanja ili na približnoj temperaturi se rastvara uzastopno: 18 kg kalium sulfata, 10 kg natrium sulfata, 10 kg borne kiseline, 12 kg natriujmbihromata, 2 kg natrjum karbonata, 12 kg ferosulfaita, 12 kg magnezijevog sulfata, 12,5 kg sulfata mangana.
Nastavlja se lagano grejanje; obrazovana pena postupno iščezava pri mešanju; pri isparavanjlu rastvor ostavlja talog o-tvoreno žute boje; isparavanje se vrši do sušenja uz stalno mešanje da bi se izbegla pregrevanja.
U veoma sirupastom stanju se ostavlja da se ohladi i u komori za sušenje iz-
među 100 i 150° sušeni produkat je gotov za Upotrebu.
Meša se u odnosu od 600 grama po toni goriva pošto je rastvoren ili suspendiran u vodi. Tako spravljeni produkat je naročito dobar za masne vrste uglja ili aglomerate.
Može takode biti mešan u suvom stanju pri visokoj temperaturi sa sredstvima koja se npotrebljuju za fabrikaciju aglo-merata ne gubeći svoje osobine i bez bojazni od opasnosti eksplozije.
Primer H. — U 50 litara vode dovedene do ključanja ili na temperaturi koja se približuje temperaturi od lOO0, meša se uzastopno:	10 kg ferokarbonata, 15 kg
amonijačnog bihromata, 1,5 kg magnezijevog karbonata, 1,5 kg aluminijevog sulfata, 2,5 kg sulfata mangana, 10 ke borne kiseline.
Rastvor se zatim tretira kao što je opisano za primer 1.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za poboljšanje čvrstih prirodnih ili veštačkih goriva, naznačen time, što se gorivu dodaje u maloj proporciji kakav katalizator koji se sastoji iz metalnih oksida i alkalnih ili zemno-alkal-nih baza i/ili produkata, koji mogu proizvesti pomenute metalne okside i alkalne ili zemnoalkalne baze pri dodiru sa gorivom, za vreme sagorevanja, u njihovom aktivnom katalitičnom obliku.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se katalizatori dobijaju u toplom ili hladnom stanju u kakvom vodenom rastvoru, hemijskom reakcijom Između metalnih soli hroma, gvožđa, mangana, bora i alkalnih ili zemno-alkalnih baza, ili njihovih odgovarajućih soli.
3.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što produkti koji ulaze u reakciju sadrže kao katjone soli bora, hroma, mangana, gvožđa, natriuma, kaliUma, magneziuma, aluminiuma, bariuma, kalciuma, stronciuma, i kao anjone radikalne sulfate i persulfate, karbonate i bikarbonate, h romate i bihromate, borate i perborate, man-ganate i permanganate, kiseonične fosforne derivate.
4.	) Oblik izvođenja postupka po zahteva 1, naznačen time, što se katalizator (poboljšavajući prudukat) izdvaja ispara-vanjem do suvosti prvobitnog vodenog rastvora umerenim zagrevanjem.
5.	) Oblik izvođenja postupka po za-htevu 1, naznačen time, što se izdvajanje katalizatora, iz vodenog rastvora, postiže, odvajanjem pomoću fizičkog postupka,
kao što je dekantiranje, filtriranje, ceđe-nje, i t. d., mešavine precipitovane u hladnom ili toplom stanj'd u toku reakcije.
6.	) Oblik izvođenja postupka po za-htevu 1, naznačen time, što se hemiijsika reakcija koja daje katalizatore izvodi potpuno ili se završava pri samom dodiru sa -gorivom, pri čemu toplota od sagorevanja daje zatim oksidima njihovu katalitičku moć.
7.	) Postupak po zahtevu 1 i 2, nazna-
čen time, što se produkti, koji poboljšavaju čvrsta prirodna ili večtačka goriva dodaju pre njihove upotrebe u vidu vodenog ili ne rastvora ili suspenzije.
8.) Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se produkti koji poboljšavaju Čvrsta prirodna ili veštačka goriva dodaju pomen'utim gorivima pre njihovog kasnijeg tretiranja u cilju njihovog prevođenja u aglomerate ili njihovog preobražaja u koks ili polukoks.