70 Državljanstvo i brak. Državljanstvo i brak. Zivojin Peri(5, proif. prava na Univerzitetu u Beogradu. Obično su buduči supruzi istoga državljanstva (podanstva, narodnosti), ali se cesto dešava da oni' pripadaju kao podanici raznim državama. U ovom poslednjem slučaju, postavlja se pitanje: da li če supruzi zadržati svaki svoje državljanstvo ili če jedan od njih uzeti državljanstvo drugoga supruga, tako da oba bračna druga imaju isto državljanstvo, i, najzad, ako Državljanstvo i brak. XI. se stvar reši u ovom poslednjem smislu, koji suprug če se, muž ili žena, ovde prirediti (naturalizirati), to jest pri-stupiti podanstvu svoga druga? Postojalo je do sikora malo te ne bezizuzetno pravilo, da su se supruzi izjednačavali brakom u pogledu državljanstva, a'ko to več nisu bili pre braka. Brak je, dakle, u opšte bio jedan slučaj promene državljanstva, to jest jedan slučaj p r i r o -d j e u j a (naturalizacije), pored ona druga dva prirodjenja u uženi smislu (v. n. pr., § 44. Srp. Oradj. Zak., Srpske Zakone od 2. Maja 1844. i 14. Avgusta 1851. god. st. k., 28. a 30. Aus.tr. Oradj. Zak.) i prisajedinjenja zemljišta jedne države drugoj državi (aneksije). I, izuzitnajuči izvesne države u Južnoj Americi gde je strani podanik, stupanjem u brak sa domorotkitijom, uzimao državljanstvo ovc poslednjeS to je bila uve'k žena koja je išla za državljanstvom svoga muza. Medjutim, ovo pravilo, koje neprestano još vredi kao pravilo, specialno u Evropi, načeto je, pre čctiri godine, u znatnoj meri, jednim zakonom donesenim 22. Septembra, 1922. god., u Se-verno-Američkim Sjedinjenim Državama.^ Po ovome zakonu, Amerikanka ne gubi svoje podanstvo venčanjem za stranoga ix)danika (bez obzira na to da li, po zakonima ovoga, Amerikanka dobija ili ne njegovo podanstvo) i, obrnuto, strankinja udata za Amerikanca ne postaje amerikanskom podanicom, pa baš da je ona, po zakonima dotadašnje'svoje otadžbine, izgubila ovim stupanjem u brak podanstvo koje je dotle imala: ona bi tada bila bez podanstva (eine Heimatlose, une sans-patrie). osim ako je več, i pored toga, ne bi Amerika ' To se objaišnjava potrebam da se stranci privuku i tako umnoži dosta retko stanovniištvo u tim državama. V. ovde: Ernest Lehr, L a Na t i on ali te dam s le is princi'paux Etats du 01 obe, n. pr. p. 32. (Argentina). 48. (iBrazHlja), 158. (Peru), 2119. i(Urugvai). Isto tako i u .lapanu: E. Lehr: op. cit. ip. 137.; F. Surville, Cours e 1 e m e ii-t'aire de (Dr oit interna it ional pri ve, 7-ieme edition. Pariš, 1925., p. 104. 'Na predlo« poslanika Cable iz iDržave Oliio: v. študiju: Die Schweiz und da s amerikanische Biirgerrecht, od V. N. u »Neue Ziiricher Zeitung«, Ziirich (Schweiz), M vom 20. Juli 1926. (Abendblatt). B. tekst ovoga zakona u časopisu: ».Tournal de iDroit International« (Clunet), Pariš, n" mars-avril 1923.. p. 446-447. 72 Državljanstvo i brak. smatrala podanicom njene ranije otadžbine (što bi, najzad, Amerika, po svom pravu suverenosti, mogla činiti).^ Amerikanci polaze, i ovde. od načela lične s lobod c i neče da se to načelo okrnji ni u pitanju promene državljanstva. Svaki ima pravo da izbere sebi otadžbinu od-nosno državu kojoj če pripadati kao podanik, što znači da i promena narodnosti može i mora biti samo resuMat naše s 1 o -b o d n e volje. Zaključiti brak sa licem druge narodnosti ne znači želeti, u isto vreme, raskinuti i dotadašnju podaničku vezu i primiti državljanstvo svoga supružnika: venčanjc ostaje. dakle, u ovom pogledu, bez dejstva, i kao god što muž zadr-žava svoju narodnost, zadržava svoju narodnost i žena: i ona ima prava na ličnu slobodu kao i njen suprug. Po Amerikan-cima, na taj način, sve pravne i društvene ustanove, svi zakoni pa i sama najviša ljudska institucija, država, imaju za glavni ako ne za jedini zadatak da obezbede pojedincima ličnu slobodu. Postupiti drukčije i zakonima ovu krnjiti i okrnjiti, bila bi jedna očigledna contradictio in adiecto. Evropska Zakonodavstva (uzimamo za primer njih kao, mislimo, najvažnija) stoje na stanovištu da ono što se ima najpre da osigura kod braka to je njegovo j e d i n s t v o (harmonija): brak (porodica) je osnova društva i države, i što je ta osnova solidnija, solidnije je i samo društvo, država. Brač-noga jedinstva ni sloge ne bi, svakako, bilo. ili ih ne bi bilo u dovoljnoj meri, ako bi muž bio jednoga a žena drugoga podanstva, što bi ipovlačilo tu posledicu da bi oni, u pogledu onih privatno-pravnih odnosa koji ne ulaze u kategoriju odnosa apsolutnoga (medjunarodnoga) poretka (ordre public interna-tional), potpadali pod razne zakone Ipoimence ako bi se tičalo njihove pravne sposobnosti (Rechtsfiihigkeit, jouissance des droits) ili njihove sposobnosti za pravne poslove resp. za pravne akte (Oeschafts- i Handlungsfahigkeit, cxercice des droits), i u opšte ako bi se tičalo njiliovoga ličnoga statusa (statut personnel)]. Iz istoga razloga, razloga bračne harmonije. ' lAli je strankinjama iidatima za Amerikance olakšana naturalizacija, specialno od njih se, mesto ipet godina (obična naturalizacija), traži samo jedna .godina stanovanja na teritoriji Sjediiijenih S. Ameriokih Država, odnosno Havajskih Ostrva, Alaske ili Portii-Rico. Državljanstvo i brak. 79 ili tačnije i iz toga razloga, ona zakonodavstva koja dopuštaju samo crkveni (religiozni) brak zabranjuju brak izmedju hriščana i nehriščana (v. n. pr. §§ 69. al. 1«, 79., 93. al. 8"., 94 al. 4". Srp. Gradj. z., takvo je, n. pr.. još i Hrvatsko i Črnogorsko Bračno Pravo): činjenica da supruzi ne ispovedaju istu religiju nije, sigurno, povoljna po bračno jedinstvo. Otuda, nehriščanska strana imala bi, ovde, da predje u Hriščansku Veru pa da može biti braka, ili da Hriščanska strana napusti svoju veru, što je več mnogo redji slučaj.'' Po ovome shvatanju. dakle, što na prvom mestu valja zagarantovati pojedincima, to je pošto-Janje države, toga izvora s v i h prava pa, prema tome, i prava na slobodu: bez države i u njenom odsustvu, ne bi bilo ni prava ni slobode,^ i zato se kod ustanove braka mora imati najpre u vidu država a ne lična s 1 o b o d a, ako bi preterana lična sloboda slabila brak i porodicu, taj temelj društva, a to bi, specialno, bilo onda kada bi supruzi bili raznih narodnosti i raznih religija.** Kao što se več gore moglo primetiti, Amerikanci nalaze da pojedinci imaju izvesna prava — a tu, po njima, dolazi, i na prvom mestu, lična sloboda — koja stoje iznad države i u koja ova ne sme dirati: to su tako zvana prirodnaprava pojedinaca o kojima govori Objava Prava Čoveka i Ora- ^ Da ovde ipak primetimo da je, posle Velikoga Rata (1914.—1918.), bilo. medju Srbima istočno-Hriščanske Vere, malo više slučajeva (nego ranije) prelaska u iMuslimamsku Veru iz bračnih tizroka. 'Razume se da Srbi Tstočno-iHriščanske Vere ne bi tu mogli praviti nikakav prigovor, pošto su oni odavna istakli bili devizu: »-Brat je mio koje vere bio.« Koliko se, .pak. ova devlza koja narodnost stavlja iznad svake vere. pa čak i iznad same Vere iM ni .š č a n s k e. slaže sa učenjem i iicičelima ove poslednje Religije, učenje i načela koJa stoje iiznad naroda i država, u to razmatranje ne možemo ulazitj u ovome članku. ° Teorija o apsolutnoj suverenosti države: po njoj je dnžava ne samo pravno nego i etički suverena, t. j. iznad države nema ne samo prava nego ni morala, ili. država je najviše pravo i najvi.ši moral^ to je jiedno savršeno, bdžansko. tolče ovde na zemlji. ' Sama ustanova braka u koJoj je več sloboda supruga ogranlčena govorila ibi pre u prilog evropske nego amerikanske koncepcije: po ovoj poslednjoj koncepciji, ne bi, upravo, tretoalo da brak u opšte postoji, najviše bi. po njo], mogao biti si ob o dan brak. iniou litore, ono što predlaže komunistička filosoiija čiji su. medjutim. Amerikanci sa Englezima najizrazitiji protivnici. 74 Državljanstvo i brak. djanina (Declaration des droits de I Homme et du Citoyen) iz doba Velike Francuske Revolucije (1789.) a koja Objava ima svoga izvora u školi Prirodnoga Prava (čiji najistaknutiji predstavnik je Jean-Jacques Rosseau: v. njegov le Contrat social, Društveni Ugovor).'' Po ovoj koncepciji, ta prava su prethodila državi, i država je došla da i'h samo k o n -statuje i za jamči. Zato, po istom shvatanju, ima da se, kod braka kao i inače, vodi najpre računa oličnoj slobodi a ne o državi koja i nije izvor lične slobode več samo njen z a š t i t n i' k.^ ' Da primetimo ovde da je O. Jelinek ivrdio da Objava Prava Co-veka i Gradjanina nije proizvod Društven o ga Ugovora J. J. Rousseau-a več da je ona bila uzeta iz »iBills of Riglits« koji pnethode Ustavima Severno-Američkih Drižava od 1776.—'1789. Mišljenje ovo pri-hvatio je i prof. Pariskoga Univerziteta F. Larnaude. Contra E. Boutmy, u svojoj študiji: L a decla^ration des droits de 1' homme et du citoyen et M. Jellinek (u »Seances et tiravaux de 1' Academie des Sciences iMorales et PoHtiques«, mai, 1903., p. 610.). V. ovde naš rad: .1 e d a n ,p o g 1 e d na e v o 1 u c i o n i s t i o k u p r a v n u š k o 1 u , u »Glasu Silp. Kralj. Akademije«, LXXIV., Beograd, 1908., Str. V26. V. takodje: Dr. Leonid Pitamic, Pomen človeških in državljanskih pravic. Slavnostno predavanje na ljubljanski univerzi ob svetosavski proslavi 27. januarja 1936 (Zbomik znanstvenih razprav, V. letnik 1925-^6) i Dr. Gjordje Tasič, Praiva idužnosti giradjana 1925 (Popularno predavanje u lizdanju Matice Srpske u iNovom Sadu). 8 Teorija ograničene državne suverenosti: dilžava je samo pravno suverena ali ne i etički: i z .na d nje 'stoji prirodni moral koii drižava ne sme pogaziti (taj moral zabranjuje joj da pojedincima odreče njihova tirirodna prava), i zato, po istoi teoriji, pojedinci imaju, u ovom pogledu, protiv države, eventualno, pravo pobune. (V. ovde: De ¦Vareilles-Sommieres. Les Principe s fondamen.taux du Droit, Pariš, 1«89., p. 344. a 2fi6. (»Droit de revolte«). U našoj književnosti v. o državnoj suverenosti naročito: S. Jovanovič, O (D r ž a v i.O s n o v i jedne pravne teorije, treče izdanje, Beogra'd, 1932., S. 137. a 140.; S. .lovanovič, O Suverenosti (pristupno predavanje na 'Velikoj Školi), »iBranič«, 1897.; Dr. iDjordje Tasič. O teoriji narodne suverenosti, naročito u Francusikoj, i o jednom skorašnjem poku š a j u t a m o. E t u d e c r i 't i q u e de 1 a t h e o t i e de 1 a s o u -verainete nationale, surtout francaise, et d' un essai rečen t frangais. (Posesbni odtisek iz Zbornika znanstvenih razprav FV.), Ljubljana, li925., kao i Or. Leonidas Pitamic, Les deforma-tions du raisonnement. sources d' erreurs dan s les Državljanstvo i brak. 75 Dve razne koncepcije, dakle, o karakteru države i prava, pitanje kojim se ovde ne možemo više bavitr. Samo čemo pri~ metiti da, s pogledom na to da evropski Ustavi (raniji kao i oni pozniji od Velikoga Rata) sadrže, po pravilu, najpre odredbe o ličnim (individualnim) pravima pojedinaca pa tek onda pro-pise o ustrojstvu i odnosima državnih vlasti, moglo bi se izvesti da, i po tim Ustavima, lična prava prethode postanku države i državnih vlasti. Takav je raspored i u našem Ustava od 28. Juna, 1921. god." Medjutim, Nemački Ustav od 11. Avgusta, 1919. govori najpre o ustrojstvu vlasti pa onda tek o Hčnim pravima, iz čega bi izlazilo da je nemačka pravna ideologija ovde odstupila od shvatanja škole Prirodnoga Prava." Razume se, da iz ove theories de 1' Etat, tirage a part de la »:Revu« Internationale de la theorie du droit«, Brno. 1926. " V. taj raspored i u komemtaru Dr-a G. Kreka, prof. Univerziteta u Ljubljani: .QTundz.uge des Verfassungsrecbtes des K6-nigreiches'der Serben, Kroaten und Slov ene n, posebno oštamipano iz »Zeitschrift fiir osteuropaisohcs iRecht«, herausgegeben vom Osteuropa-Institut in Breslau, 1925.-^1926. Dok. Q. Krek, iduči za redom u Ustavu usvojenim, govori prvo o ustavnim pravima pojedinaca (§ 3. iHflidhten und Reohte der Staatsbiirger) pa zatim o ustrojstvu drižavnih vlasti (§ 4. lEHe staatliohen Qewa1ten), O. S. Jovanovič, u svom delu: Ustavno Pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, i]934., drži se obrnutoga reda. (Razume se, iz te razlike u ras-poredu njihovih komentara, ne treba izvoditi zaključak da se oni moraju deliti i u pogledu gornjega pitanja o postanku ličnih prava pojedinaca). Mi smo na ovu osobenost Nemačkoga Ustava obratili pažnju i u svome članku: Karakterne črte Ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. Juna 1931. god. (olbjavljenom u ».Mje-sečniiku«, Zagreb, br. 9., 10. i M.. .1933., kao i u »Slborniku ved pravnih a statnich« v Praze, 1933., pod naslovom: Charakteristicke rysy us'tavy Kralovstvi Srbu, Chorvatu aSlovincij ze38. čer-vna 19211., odakle je i posebno oštampan). V. o ovoj tehnici istoga Ustava, i objašnjenje Rene-a Brunet-a, u njegovoj knjiži: L a Consti-tution a Me man de du lil aout 1919., Pariš, ,1931, p. 327. et 22S.. kao i delo E. (Vermeil-a, prof. Univ. u Strasbourg-u, L a C o n s t i t u t i o n de NVeimar et le Pinincipe de la Democratie allemande, Essai 'dliistoire et de psychoIogie politiques, compte rendu de .\1r. L. Cavare, charge de cours a la Faculte de Droit de Strasbourg (u »Bulleiin Mensuel de 'la Societe de Legislation comiparee« de France, Pariš, no 76 Državljanstvo i brak. osnovne razlike izmedju te dve koncepcije potiču i razlike izmedju pojedinih tendencija u drugim pravnita oblastima, specialno u oblasti Medjunarodnoga Javnoga Prava: dok indivi-dualistioka koncepcija Anglo-Amerikanaca vodi ka načelu slo-bode i samoopredeljivanja naroda (Selbstbestimmungsrecht der Volker) to jest nezavisnim i suverenim državama, što opet vodi nemiru i ratovima, dotle evropska koncepcija, u »kojoj je glavna ideja o miru i redu, više naginje načelu solidarnosti naroda i država to jest načelu federativnoga uredjenja medju njima u opšte a posebno jednom takvom uredjenju evropskih država (Savezna Evropska Država, Bundesstaat ne: Staatenbund)." Zakon amerikanski od 1922. god. o kome je ovde reč dače, naravno, povoda pravnim svikobima u medjunarodnim odno-sima, pošto svaka država po svom pravu suverenosti (za sada još vlada ovo načelo)''^ propisuje slobodno za svoju teritoriju juUiet-septemibre 1926., p. 47!l a 464). iNemaoka književnost o Wajmarskorn Ustavu več je, razume se. znatna, i mi čemo ovde uikazati samo na neke važnije radove, navedene u delu P. iBrunet-a, kao: Stier Somlo (Reichs-(V e r f a s s u n g), Apel t (O a s W e r d en 'der n e u e n iR e i c hs v e r t a s -sung. .».luristen-Zeitung«, 19il9.), Preuss (O e u t s c h 1 a n d s 'R epu bi i-kanische iR e i ch s v e r f a s s u n g). Oiese (D i e Reichverfas-sung vom 11. August )1919), Poeisch (H a n d a u s s a b e der Re icih s v e rif a ssunig), Arndt (R e i c h v e r f a s s u n g), Kodh (D i e O r un d r eCh t e in der Verfassung. »D. J. Zeitung«. 1919.). V., takodje, i Walter .lelliniek, R e v o 1 u t i o n u n d R e i c 'li s v c r f a s s ini s u »Jahrtbuch des affentlichen Rechts«, Tiilbingen, 1931. " Razorno dejstvo načela samoopredeljenja naroda mi Simo pokušali izcieti, u vezi sa iVeliklm Ratom. u svome članku: Ein Auflosungs-princip, objavljenom u .»Arcihiv fiJr Rechts- und Wirt.scliaiftsphilosopiiie'; Berlin, 19i22. listi članak je izišao i na francusikom jeziku u »La Revue Men-suelle«, Geneve, 1925. (pod naslovom: U n ip rij n c i p e d e d i s s o 1 u t i o n). '- izvesni drastični primeri pravnih sukotoa u medjunarodnim odn.)-sima povodom ovoga Amerikanskoga zakona naveu-eni su u članku: Loi d u 22 septembre 1932. relative a la naturalisatioii et a la nationalite de la fem.me mariee t a t s - U n i s) obiav-Ijenom u »Revue de 'Droit International prive«. Pariš. A? 2., 1932.--1923. (gde se nalazi i tekst toga zakona). Oodine 1920.. veli se u ovom članku, )e Conseil i n t e r n a t i o n a 1 des if e m m e s , na svom kongresu u Kopetihagen-u. izjasnio se za nezavisnost ižena u pitanju narodnosti. Sličnu Državljanstvo i brak. 77 norme Medjunarodaioga Privatnoga Prava, a te norme nisu, kod pitanja koje čini predmet ovoga članka, iste u drugim državama kao u Sev. Amer. Saveznoj Republici.^'' Konflikta neče još biti, ako se tiče takvoga evropskoga zakonodavstva