glasilo delovne organizacije tovarna čevljev
■ W ■ W
trzic
TEKUCA PRIVREDNA KRETANJA
PRVI PODACI
NADAHNJUJU OPTIMIZMOM
Vrlo brzo je prošlo prvo tromesečje ove godine i pred nama su več i prvi podaci o ovogodišnjem privrednim kretanjima. U slože-nim uslovima privredivanja za ovu godinu smo planirali ambiciozne zadatke i LPS 1985 opredelili mere i aktivnosti za izvršenje istih. Več pomenuti prvi podaci o tekučim rezultatima poslovanja daju nam dodatne podsticaje za postizanje planskih ciljeva na svim sektorima. Samo ispunjavanjem svih moči čemo sa ostvarenim do-hotkom dokazati pravilnost donetih odluka o relativno visokom povečanju isplačenih tekučih akontacija ličnih dohodaka.
Ostvareni fizički obim proizvodnje na početku godine bio je skromniji od planiranog povečanja za ovu godinu od 7 od-sto. Veci kapaciteti izrade gornjih delova obuče i napredak u pripremi i snabdevanju proizvodnje omogučili su brže kre-tanje montažnih traka a time i više rada i porast produktivnosti. U tom razdobij u još je dola-zilo do zastoja u poj edinim radnim jedinicama koji su bili posledica zastoja ili smetnji u pripremi i snabdevanju proizvodnje. Da bismo postigli bolje uspehe, moramo zastoje smanjiti odnosno tamo gde se ne mogu dovoljno rano otklo-niti, pronači zamenu. Više treba raditi na kvalitetu proizvodnje jer nam svaki proizvod loši-jeg kvaliteta umanjuje doho-dak.
Izvoz se odvija u okviru planiranog. Fizički obim izvoza je jednak prošlogodišnjem u istom periodu. Delimično se izmenila struktura u korist kli-rinškog izvoza. Možemo po-voljno oceniti porast prosečne prodajne cene naših proizvoda u izvozu. Uprkos visokom obi-mu izvoza i nadalje se suočava-mo sa teškoćama u oblasti uvoza, jer se naša uvozna zavisnost povečava kada je u globalu uporedimo sa uvoznim potrebama i obimom udruživanja sa domačim dobavljačima.
U januaru je prodaja na domačem tržištu bila vanredno povoljna, ali se njen porast u februaru i martu u odnosu na
prošlu godinu smanjio. Uprkos svemu očekujemo da če u tromesečju biti veča nego u istom periodu prošle godine. Zasada su naše prodavnice dobro snab-devene obučom za prolečnu i letnju sezonu što mora dati dohodkovne efekte u narednom periodu.
U sadašnjim uslovima privre-djivanja od izuzetnog je značaja sa kak vim angažovanim sredstvimarazpolažemo u svim vidovima poslovanja. Unutar njih bitne su zalihe i upravo za njih na osnovu smernica LPS 1985 donosimo operativne pla-nove u njihovoj višini. Prvi podaci ukazuj u na realno smanje-nje, zasada u večoj meri samo zaliha materijala a u manjoj meri u proizvodnji u toku i zaliha gotovih proizvoda, kod zaliha trgovinskog materijala u prodavnicama gde je prva dva meseca bilo manje snižavanje u parovima a veče očekujemo u narednim mesečima i to zahvaljuj uči povečanoj prodaji.
Dok ovo pišem, još nam nisu poznati finansijski rezultati. Vrednost ukupne realizacije u prva dva meseca bila je veča za 93 odsto. Očekujemo i tako visok porast troškova jer se ulazne cene materijala konstantno po-večavaju. Koliki če biti porast dohotka? Zasada na ovo pitanje nije moguče dati odgovor, ali znam samo to da mora biti vanredno visok da bismo sa ostvarenim dohotkom sankcioni-sali relativno visoko povečava-nje akontacije ličnih dohodaka.
U prva dva meseca ostvarili smo prosečni neto lični doho-dak u višini 31.300 dinara što je za 73 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Nakon usvojenih izmena Pravilnika o osnovama i merilima za raspo-redjivanje čistog dohotka i ra-spodelu sredstava za lične do-hotke i druga lična primanja, u februaru je ostvaren još viši prosečni lični dohodak i to 34.656 dinara što predstavlja povečanje za 81 odsto u odnosu na februar prošle godine. Sama višina ličnih dohodaka nije tako visoka kao što to pokazuje postotak porasta. Verujem da svi želimo da imamo još veče a to če biti moguče samo ako sa više i kvalitetnijim radom os-tvarimo bolje efekte. To, naravno, znači da če viši lični dohodak dobiti onaj ko svoj rad obavlja kvalitetnije u svakom pogledu. To opredeljuju i izmene Pravilnika o osnovama i merilima za rasporedjivanje čistog dohotka i raspodelu sredstava za lične dohotke. Smatram da su zbog toga neshavtljive težnje odnosno zahtevi da se varijabil-ni deo ličnog dohotka deli od-mah nezavisno od učinka.
U OOUR-u „Obuča“ u ovom razdoblju primenjuje se privre-mena odluka o merilima za obračun akontacija ličnih dohodaka. Sada nam je poznato dejstvo novih merila i ponovo se treba dogovoriti o predloženim izmenama Pravilnika o osnovama i merilima za rasporedjivanje čistog dohotka i sredstava za lične dohotke i za-jednički uskladjene ponovo predložiti na usvajanje na referendumu.
Prvi podaci o privredjivanju u ovoj godini nadahnjuju nas izvesnim optimizmom. Baš to treba da bude motiv za dalje poboljšanje rada, a time i efe-kata rada. To, doduše, važi za
sve i naročito za sektore u koji-ma u prvim mesečima ove godine zaostajemo za usvojenim planskim obavezama.
Franc Grosič, predsednik K PO
r	a
U OVOM BROJU
•	... Predstavnici pri-vredne komore
•	Priznanja za požrtvova-nost
•	Zbor kolektiva ÀF1S
•	Kupac ili administracija
•	Gde kupujemo kožu?
•	Uvijek kriv netko drugi!
•	Naš odnos prema radu
•	Kakav je naš odnos prema radu i radnoj disciplini?
•	Nešto o Bosni
•	Peko u Sarajevu
•	Kako se radi u Ormožu?
•	RitamradnogdanauTr-bovlju
•	Dolžanova klisura — svetska geološka zanim-ljivost
•	Priznanje našem mode-laru
•	Sta staviti na prvo mesto u prodavnici — kupca ili administraciju
•	1 ove godine čemo letovati . . .
V_______________J
POSETILI SU NAS . . .
. . . PREDSTAVNICI PRIVREDNE KOMORE
U četvrtak, 14. marta, našu Radnu organizaciju je posetio Marko Bulc, predsednik Pri-vredne komore Slovenije. Or-ganizovan je razgovor predstavnika kožarske i kožarsko-priredjivačke industrije u kome su učestvovali predstavnici slo-venačkih predužeća, članice Opšteg udruženja kožarske i kožarsko-priredjivačke industrije: Planike, Alpine, Utoka, Industrije usnja Vrhnika, Konusa, Koteks-Tobusa, Fabrike kože iz Slovenj Gradeča i „Peka“. Predstavnici preduzeča su opozorili na neka nerešena pitanja, u prvom redu na sve manje izvozne premije i probleme u vezi sa uvozom sirovih koža. Upoznali su predsednika Pri-vredne komore i sa rezultatima poslovanja i teškočama u proizvodnji kao i sa problemima u vezi sa uvozom mašina za mo-dernizaciju tehnologije.
Marko Bulc, predsednik Privredne komore Slovenije, u razgovoru sa Avgustom Knificem i Vilijem Globočnikom.
Predsednik PK i gosti razgleda-ju proizvodnju u našim pogoni-ma.
USPOMENA
SVEČANO U TRBOVLJU
Prvog juna 1924. godine OR-JUNA je inscenirala jednu od svojih največih povorki. Pod izgovorom da če u Trbovlju razviti zastavu, pripremala je veli-ku operaciju i prikupljala svoje pristalice iz cele zemlje za napad na poznatu tvrdjavu komunizma.
Mesne partijske i skojevske organizacije rudarskih revira su sa oružanim otporom zaustavile orjunašku povorku i fašisti-ma zadale udarac koji je doveo do kraha prvih fašističkih organizacija u Jugoslaviji.
Stoga radni ljudi i gradjani Trbovlja 1. juni slave kao svoj opštinski praznik i sečanje na oružanu borbu protiv fašizma.
Za naše saradnike u Trbovlju
1.	juni ima i poseban značaj. Toga dana, pre 15 godina, počela je proizvonja u pogonu za izradu gornjih delova obuče.
Prošlo je 15 godina od dana kada su radnice, njih 50, uklju-čile mašine i počele proizvod-njom. Nakon petnaesta godina, sa završavanjem investicije, broj radnih mesta je povečan za deset puta. Lepa i uspešna po-beda.
Saradnicima u OOUR-u Trbovlje čestitamo povodom nji-hovog praznika i jubileja sa željama za uspešan rad i u buduče.
SINDIKALNI KONGRES MAJA 1986
Deseti kongres Saveza sindikata Jugoslavije održače se, kako se predvidja, maja 1986. godine. Kongresi i konferencije Saveza sindikata republike i pokrajina održače se do kraja marta iduče godine.
POZDRAV
MLADOSTI
Ovogodišnju štafetu mladosti pozdravili smo i u našoj radnoj organizaciji.
Osamnaestog aprila štafeta je posetila Tržič. Centralna svečanost sa kulturnim programom održana je na stadionu nedaleko osnovne škole u Bistrici. Štafeta, koju su nosile hiljade mladih ruku, simbol je ljubavi, bratstva, jedinstva i odanosti velikom delu druga Tita.
Omladinci „Peka“ su štafetnu palicu preuzeli od mladih iz Zlita i proneli fabričkim dvorištem.
V__________________________________________________________J
NAŠI JUBILANTI . . .
S NJIMA JE RASLA FABRIK A!
Radni jubilanti su za 10, 20 i 30 godina radnog staža dobili „jubilarne nagrade“. Na svečanosti su u centru pažnje bili jubilanti sa 30 i više godina radnog staža koji su stupili u radni odnos u teškim godinama kada se radničko samoupravljanje tek probijalo. Nije bio odlučujuči samo njihov glas, bila su odlučujuća dela. Teško je opisati sve što se u tim godinama dogadjalo. Koliko samo uloženog truda, znoja i žuljeva je ugradjeno u temelje naše današnjice?
U tim teškim trenucima u redove starijih, prekaljenih i na-mučenih stupali su novi, mladji saradnici. To se dogadjalo pre trideset godina. Neki i ne veruju da je več prošlo toliko vremena.
Danas su još u punoj snazi, mada su radili u vrlo teškim uslovima. Tada nije bilo prostranih i svetlih dvorana. Radili su u mračnim i vlažnim prostorijama bez mehanizacije. Ni u snu nisu mogli da zamisle konforne stanove, odmor na moni, izlete, vožnju automobilom i o drugim stvarim koje su danas „uobičajene“. Možda bi tada več i topla užina bila velika raskoš.
Uprkos svemu, nisu pokleknuli. Bili su uvereni da če svaki sledeči dan doneti nešto novo. Rasli su zajedno sa fabrikom. Zavoleli su je kao nešto svoje, kao deo svog svakodnevnog života.
Za tridesetogodišnji trud zaslužuju našu punu zahvalnost. Pre svega mladjih koji su im dužni puno poštovanje. I šta da im reknemo povodom jubileja? Čestitamo im predjeni put i želimo još mnogo godina života u sreči, zdravlju i zadovoljstvu.
—
DA SE ZNA . . .
PRIZNANJE ZA POŽRTVOVANOST
Osnovna organizacija Saveza sindikata i Komitet za op-štenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu odlučili su da se radnicama i radnicima za požrtvovanost u sprečavanju štete i otklanjanju posledica poplava uruče
PRIZNANJE I ZAHVALA
Sindikat je priznanje odao radnicama i radnicima iz odel-jenja 512 i 524 popodnevne smene jer su nesebično pritekli u pomoč i sprečili da ne nastane još veča šteta.
Sedamnaestog januara je zbog zamrzavanja pukla vodovodna cev u skladištu gotovih proizvoda, u 111. etaži. Voda je poplavila skladište i zalila kutije na tlu. Radnici popodnevne smene su vodu odstranili a kutije sa tla su postavili na police. Stvarna šteta je procenjena na 230.000 dinara, a ukupni troškovi iznose 840.000 dinara. U ovu sumu uraču-nati su svi troškovi popravke cipela, sušenja, isplate za pre-kovremeni rad u RJ gde se cipele popravljaju. Da radnici nisu odmah intervenisali, šteta bi bila za nekoliko puta veča.
_____________________________________________________________J
PRIZNANJE
Na prvomajskoj svečanosti su najaktivnijim sindikalnim radnicima u našoj opštini uničena priznanja SREBRNI ZNAK SINDIKATA.
Sindikalno priznanje je do-bio predsednik Osnovne organizacije sindikata „Mreže“, Miha Rožič.
Več nekoliko godina sindikati „Mreže“ su najaktivniji. Okupljaju radnike iz 144 po-slovnice i centrale. Najviše su postigli na planu organizova-nog letovanja. Iz vlastitih sred-stava kupili su prikolice za odmor. Danas mogu da se pohvale da več imaju dovolj no prikolica za svoje osnovne potrebe, naravno, i zato što je za njih sezona godišnjih odmora duža, odnosno nisu vezani na kolektivni odmor.
MODNA REVIJA
KUPAC
ILI
ADMINISTRACIJA?
U okviru sajma KOŽA I OBUĆA u Zagrebu održana je modna revija. Našu novu ko-lekciju prikazale su članice plesne erune nod rukovodstvom
Alenke Dolenc. Sudeči prema oduševljenju gledalaca, naša modna revija je imala vanredan uspeh.
Naslov priloga koji je pripre-mio poslovodje, drug Ranko Kostič, u ovom mandatnom pe-riodu i predsednik Radničkog saveta OOUR-a „Mreža“, su više je tendenciozan. U večini slu-čajeva se sa administracijom u prodavnicama bavi jedan rad-nik i to više-manje povremeno. Inače, u osnovu se sa drugom Kostičem slažem. U cilju boljeg osvetljavanja problema administracije u poslovnicama nave-šču nekoliko podataka odnosno prikazati istoriju u vezi sa obračunima u poslovnicama i ukazati da se povremeno pone-što radilo i na torne sektoru i da su činjeni pokušaji da se stvari poboljšaju.
U ne tako dalekoj prošlosti poslovnice su morale sasvim sa-mostalno da sastavljaju dekad-ne i mesečne izveštaje. Trebalo je obraditi nabavke, prodaju i zalihe za sve artikle u parima i vrednosno. To je bio težak rad koji je iziskivao mnogo vremena i tačnost. Da bi se to otkloni-
lo prešlo se na štampanje mesečnih izveštaja o kretanju zali-ha i prodaje. Medjutim, to je bilo samo delimično poboljša-nje. Suštinsku promenu značio je prenos mesečnih obračuna o kretanju zaliha na mašinsku obradu u računskom centru. Prvobitna zamisao da se zaliha u poslovnicama prate i po veličini brojki, u praksi se pokazala kao skoro neizvodljiva i stoga je taj deo napušten. Napušteno je i umetanje izbušenih kartica u parske kartone i potom upu-čivanje istih na mašinsku obradu. U dužem razdoblju u poslovnicama se ustalio postupak sastavljanja na osnovu para-gonskih blokova četvrnaestod-nevnih izveštaja o prodaji po artiklima odnosno IBM šiframa. Ovaj rad je, u stvari, problem jer treba presortirati zna-tan broj paragonskih blokova po sistemu koji omogučuje sni-mak te prodaje i obradu na ra-čunaru. Takvi podaci iz toga sumarnog obračuna prodaje
potrebni su za evidenciju o kretanju prodaje i zaliha, za obračun poreza na promet koje poslovnice same ne obračunavaj u i za vodjenje kartoteke u poslovnicama koja je ujedno i osnova za evidenciju o stanju zaliha u poslovnicama i kretanju prodaje. Ovakav način je potreban da bi se mašinska obrada mogla odvijati.
Problem predimenzioniranog administriranja prisutan je, na-ime, u svim delovima Radne organizacije. Povečani broj IBM šifri zbog usitnjavanja kupaca prouzrokuje probleme i u razvojnim službama, u skladišti-ma, u dispozicijama, da ne kažem guši sam računski centar.
Verovatno je večini zaposlenih poznäto da smo se na sedni-cama radničkih saveta jula pro-šle godine odlučili za kupovinu novog računara i računarske opreme IBM. Odlučili smo se za krupnu investrciju, ali ne zato da bismo se hvalili da imamo vlastiti računar takvog i takvog kapaciteta, več iz gole potrebe. Za taj novi računar več se pri-premaju programi koji če omu-gučiti racionalizaciju i u oblasti administriranja. U to če svaka-ko biti uključena i prodajna mreža jer je i prilikom uvodje-nja računarske obrade imala prioritet.
Trenutno se rešenje traži u torn smislu da se evidencija po-jednostavi i prodaja prati po komercijalnim artiklima i uslovno samo sa jednom IBM šifrom. Ispituju se i mogčunosti da se u največe poslovnice, koje najviše tišti problem opširnog administriranja, uvedu mini ra-čunari čiji bi podaci morali biti upotrebljivi za dalju upotrebu na novom IBM sistemu koji očekujemo. Nadam se da neče negde zapeti kao kada smo več čelu godinu u jednoj poslovnici imali mini računar i pripremali i testirali obradu nabavki, prodaje i zaliha u pojedinim poslovnicama, a potom su nam administrativne mere onemogu-čile nabavku tih računara.
U vezi sa ovim neophodnim pojednostavljivanjem i raciona-lizacijom administrativnog posla, neče biti naodmet i konstatacija da u poslovnicama več izvesno vreme ne postižemo prodaju u parovima koju smo u prošlosti več postizali i da se time na izvestan način smanjuje i količina paragon blokova. Želeli bismo, naravno, da pojed-nostavljivanje administrativnog poslovanja povoljno utiče na bolju prodaju kao što je ekstremno naglasio drug Kostič.
Karel Zajc
STA IMA NOVO?
SARAJEVO II U MAJU
Prodavnica bila je otvorena 27.
Nedavno su počele pripreme za Poslovnicu „Peko“ Sarajevo
II.	Povodom priprema za dru-gu Poslovnicu „Peko“ u glav-nóm gradu SR Bosne i Hercegovine, poslovodja nove poslovnice Petar Dupljan-Pero nam je rekao:
„Več duže vreme tražili smo odgovarajuči lokal za otvaranje još jedne poslovnice. Prikupili smo više ponuda, ali nismo dobili odgovarajuču. Prilika se ukazala u naselju Ali pašino polje. Tamo je bila prva faza izgradnje novog Sarajeva. „Peko“ je bio zainteresovan več od početka novogradnje, ali do realizacije nije došlo. Potom sam lično tražio mogučnost jer sam želeo da se istaknem. Završio
maja
sam višu školu ekonomskog smera a sada sam student Ekonomskog fakulteta. U poslovnici 1., u kojoj sam 1970 počeo kao učenik, poslove poslovodje preuzeo je saradnik sa dužim stažom. Kao što sam rekao, tražio sam i kada je preduzeče „Bosna folklor“ prodavaio svoj lokal, po dosta povoljnoj ceni, stvar je počela. „Peko“ je "taj lokal kupio. Sada radimo na uredjenju lokala. Prikupili smo sve saglasnosti i dokumenta. Prodavnica če, kako predvidja-mo, biti otvorena sredinom maja ove godine. Definitivna cena sa opremom ne bi smela da prekorači 130.000 dinara što je jako povoljno kada znamo da je prodajna cena za kvadratni me-tar več preko 30.000 dinara.“
STOGODIŠNJICA U SUSEDSTVU
Bombažna predilnica i tkalnica Tržič slavi ove godine svo-ju stogodišnjicu. Centralna proslava bila je u subotu 8. ju-na. Gost i svečani govornik bio je Stane Dolanc, član Pred-sedništva SFRJ.
Članovima kolektiva BPT, povodom jubileja, čestitamo i želimo mnogo novih radnih uspeha!
V___________________________________7
810 RADNIKA GLASALO „ZA“ . . .
Radnici OOUR-a Obuča su se na referendumu, održanom 15. maja 1985, odlučili da usvoje izmene Pravilnika o ličnim dohoci-ma.
Na referendumu je glasalo 1.088 radnika ili 90 odsto svih zaposlenih u OOUR-u, 116 radnika je bilo opravdano odsutnih i neo-pravdano samo tri.
Za predlog izmena glasalo je 810 radnika (67 odsto svih zaposlenih), protiv 235 ili 20 odsto i bila su 43 nevažeća glasačka lističa.
Saglasno zaključku referenduma izmene pravilnika važe od 1.5.
1985.	godine.
n
MODNE PROGNOZE
51. SAJAM MODE „MODEUROP“
Na 51. sajmu mode „Modeurop“ u Cirihu, iskristalisale su se modne smernice za sezonu proleče-leto 1986. Osnovni modni stil za žene u narednoj sezoni biče „femin“ ili „lady“ stil, „seksi“ stil i „jednostavni“ stil.
Spekter boja je jako širok: od bele, žuto-sunčane, naran-džaste do boje ciklame preko blagih i diskretnih tonova (sve nijanse smede boje) do jakih bordo i okeansko plave.
Za „femin“ stil osnova je ženska salonka različite izrade. Osnovu čini viša peta i uski kalup sa dosta šiljastim prednjim delom. Kao i u ranijim sezonama, dominira prirodna koža i lak, a novi modni detalji su kopče i kaiševi različitih dimenzija sa svemogučim kombinacijama.
Predložene smernice iziskivače kvalitetne materiale, me-ko presovanu kožu i mnogo materijala koje če biti vrlo teško nabaviti na domačem tržištu.
V_____________________________________________________________7
ZBOR KOLEKTIVA AFIS
U petak 26. aprila održan je svakogodišnji sastanak čitavog kolektiva AFIS s ciljem da se svi upoznaju sa odvijanjem i re-zultatima poslovanja, aktivno-stima sindikata u kolektivu i podele priznanja onima koji rade več pet, deset i petnaest go-dina u Afisu. Ove godine se na-vršava več 15 godina od osniva-nja firme i trinaest godina od dana kada je tadašnji glavni direktor Jože Dolenc potpisao za „Peko“ ugovor na osnovu koga „Peko“ ima 49 odsto učešča u osnovnom kapitalu firme.
U uvodnom govoru je g. Jo-sez Schmitt ukratko prikazao razvojni put Afisa i sadašnji obim poslovanja. Posebno je istako „Peko“, jer su ostvareni rezultati doista posledica dobre i na zajedničkim interesima zasnovane saradnje proizvodnje i trgovine Afis-Peko. Na torn zboru posebno smo usvojili
obavezu da čemo kolektivu „Peka“ preneti zahvalnost za dosadašnju saradnju i želju da tu saradnju dalje razvijamo i učvrščujemo. U vrlo složenim uslovima zapadno-evropskog tržišta, takva saradnja je jedan od uslova za uspeh.
Na pomenutu svečanost su od strane Afisa pozvani i Jože Dolenc i Janko Rozman koji su 1971 i 1972 sa svojim saradnici-ma vodili pregovore o osniva-nju mešovitog preduzeča i o sa-držaju ugovora o njegovom osnivanju. Značaj te odluke za razvoj „Peka“ osečamo posebno u poslednjim godinama kada je izvoz na konvertibilno tr-žište postao uslov opstanka „Peka“. Na svečanosti je i njima uručeno posebno priznanje.
U cilju još bolje saradnje i pre svega informisanja o torne gde se i kako izradjuje obuča koju prodaje Afis, krajem maja
če kolektiv Afisa razgledati po- Predsednik KPO gone „Peka“. Poseta je name- Franc Grašič, dipl. oec. njena i medjusobnom upozna-vanju onih koji svakodnevno rade na poslovnom sektoru.
Zbor kolektiva u Afisu
ZNAČAJNO PITANJE . . .
GDE KUPUJEMO KOŽU?
Svake godine veća proizvodnja obuće iziskuje i nabavku sve večih količina kože. Prošle godine smo kupili 1.121.548 kv. metara. To je toliko da bismo s njom mogli prekriti 224 fudbal-ska stadiona. I, gde sve kupujemo kožu?
Več niz godina na jugoslo-venskom tržištu ne mogu se dobiti poželjne količine jer zbog nedostatka sirove kože fabrike kože ne mogu proizvesti dovolj-ne količine za potrebe proizvo-djača cipela i galanterije.
Naš največi dobavljač je Industrija kože Vrhnika (IUV) koja nam iz svojih OOUR-a u Vrhniki, Šmartnom i Šoštanju isporučuje trečinu naših potreba. Jednu petinu isporučuje nam Tvornica kože Zadar. Tre-či je UTOK Kamnik koji nam isporučuje desetinu potrebnih količina. Ostali važniji dobavl-jači kože su: „Proleter“ Kotor Varoš, „Lauš“ Banja Luka, „Viko“ Varaždin, „Partizan“ Poznanovec i „Koteks-Tobus“, Ljubljana.
Paragvaj, Peru, Nikaragva), u Africi (Kenija, Tanzanija, Zim-babva) i u Kini.
Industrija kože če se, naravno, i nadalje razvijati tamo gde ima dovoljno sirovina. Stoga bismo želeli da se u zemlji bitni-je poveča poljoprivredna proizvodnja koja bi morala zado-voljavati potrošnju i preradu na domačem tržištu. 1 nadalje derno nastojati da preko kontaka-ta sa svetom obezbedjujemo odgovarajuče količine kože po svetskim cenama koje su znatno niže od cena na jugosloven-skom tržištu. Na uvoz nas pri-moravaju i potrebe naših kupa-ca koji žele ono što ljudi kupu-ju bez obzira na poreklo mate-rijala. Na taj način svet sve više postaje naša stvarnost i biče još više.
Božidar Meglič
Čak dve petine svih potrebnih količina kože uvozimo, pre svega na doradu, preko naših kupaca Afisa iz SR Nemačke i Rockporta iz SAD. Najviše kože za potrebe Afisa kupujemo u Italiji i SR Njemačkoj i manje količine u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Austriji. U poslednje dve godine sve više se orijentiše-mo na Istok, u Indiju, gde više ne prodaju samo sirovu kožu ili polamašinsku kožu, več žele da prodaju več gotove kože.
„Rockport“ nam dobavlja kožu iz Italije, Portugala, SAD i Brazilije. Svi su izgledi da če-mo kožu dobiti i iz Japana.
Koža iz istočno-evropskih država se retko javlja u našoj proizvodnji. Poslednjih godina izvesne količine smo kupili u Madjarskoj, a pokušavali smo i u DDR i Bugarskoj.
Pored pomenutih država, is-platilo bi se intenzivnije ispiti-vati i mogučnosti nabavki kože u sledečim zemljama: u Južnoj Americi (Argentina, Urugvaj,
„PEKO“ U ALŽIRU
U Fendi i El Bajadahu nema nečeg naročito novog. Zbog nedostatka odgovaraj u-čih materijala proizvodnja se ne odvija po planu. Kompli-kovani propisi u vezi sa uvozom u Alžir onemogučuju uvoz nekih materijala. Domača proizvodnja, naime, nije na nivou da bi njen kvalitet odgovarao zahtevima za obu-ču koja je izabrana iz kolekcije. Naši saradnici rade tako kao što je planirano. Iz Fred-ne če se vratiti 7. jula a iz El Bajadaha 31. avgusta kada istekne ugovorni rok.
U punom su jeku pripreme za treču fabriku u Bou Sàadi. Prijave na konkurs su završe-ne. U Alžiru je izbor definiti-van. Sa naše strane učestvova-če radnici sa iskustvom, to jest oni koji rade na organizo-vanju proizvodnje u prve dve fabrike.
RAZMIŠLJANJE . . .
UV JEK KRIV NETKO DRUGI!
Radnička klasa zahtjeva da se odlučnije borimo za razvoj samoupravljanja, otvoreno kažemo ko pruža otpor eko-nomskoj stabilizaciji. U kritici sporosti neodlčnosti u ostva-rivanju dugoročnog programa ekonomske stabilizacije rad-nici upozoravaju da se uvjek govori o nekom drugom, a ne uočava se otpor i sporost u sopstvenoj sredini, ne ukazuje na konkretne nosioce tehnokratskog ponašanja i oportuniste.
Visoka inflacija degradira rezultate privredjivanja, i ima nepovoljne posljedice na položaj radničke klase, radnih ljudi i gradana. I pored velikih problema u snadjevanju sirovi-nama i repromaterijalom, često uz krajnje napore rastu proizvodnja i izvoz, te neosporne rezultate treba istači iz postavanja prema naporima radnika, da povečaju proizvodnju i uvoz.
Ujedno pored svih dobrih pokazatelja, krije se i nešto drugo, to je odgovornost za poslovanje sa gubitkom, i zahtjeva da se izvozi po svaku cijenu, a sa druge strane želimo in nastojimo da cijene na domačem tržištu pokrivaju gubitke.
Na drugoj strani došli smo do granice, kada bi dalje pre-valjivanje tereta stabilizacije na lične dohodke dovelo do ozbiljnjih socijalnih poremečaja negativno se odnosilo na motivaciju radnika, da se okrene boljem radu, u proizvodnji, organizaciji štednje i produktivnosti.
Konkretno u prodavanicama smo suočeni sa nizom pro-pusta u proizvodnji, što „stručnjaci“ nazivaju ljudski faktor.
Dali je moguče da od 1949 godine kada je počela proizvodnja ljepljenja obuče nismo u stanju proizvesti komponente ljepila da se clpele ne odljepljuju? S druge strane ulo-žili smo silna sredstva u laboratorije, koje izgledom djeluju kao svemirski brodovi. Ilustracije radi navesti ču podatak da u Jugoslaviji imamo registriranih 23.000 doktora nauka i magistra, ali svega 6 % radi u privredi, i „normalno“ nije se promenila zavisnost od svetske pameti koju uvozimo i sku-po plačamo.
I prije smo registrirali i upozoravali na proizvodne greške, odljepljivanje pucanje djonova, pucanje lica jer je koža previse izbrušena ali sada ovoj situaciji kada smo nagradili abnormalne cijene, ženske čizmice preko 1 milion starih dina-ra, ili muške cipele 7—8 sto starih hiljada dinara pa se masovno odljepljuju ili pucaju djonovi, kupcu poslije dan-dva nošenja menjamo „galanstno“ za novi par, stvar se ponovi kupac neče više robu več novae.
Prvo je to nenadoknadiv materijalni gubitak, druge se ruši renome „Peka“ sumnja kupca, pa se pitamo tko zato od-govara? Nije to bilo jednom u ovoj godini i prošloj na dnev-
nom redu RS-OOUR Mreža, ili je telefonom upozoravano o proizvodnim greškama, ali ništa nije poduzeto, niti se zna tko je kriv za ovakav materijalni gubitak, što na koncu ne rešava materijalni gubitak i sve ostalo, ali treba to sprečiti, da se ne ponavlja u idučoj proizvodnji, jer visoka cijena mora imati sve, prioritete prodaje, dobar dizajn, dobar kvalitet i naravno modni trend, kao svakako uz to obavezan kvalite-tan rad u proizvodnji. Žalostno je kada moramo registrirati manje poznate proizvodjače obuče koji nemaju toliki problem kod samog ljepljenja obuče.
Rasipanje društvene imovine, samo kad gledamo kroz ovaj vid reklamacije proizvodnih grešaka u prodavanicama su veliki, i traže da se preduzmu energične mjere, da se u proizvodnji ne dešavaju masovne proizvodne greške. Sa druge strane idemo u drugu krajnost, kod planiranja i hiranja kolekcije obuče za narednu sezonu, pod vidom „uštede troškova“ smanjujemo komisiju, koja motivom stručnosti i poznavanja dijela tržišta u kojemu je prodavaonica iz koje potječe član komisije, a ta komisija je od 12 članova iz prodavaonica smanjena na 5 i to Beograd, Zagreb, Ljubljana, Maribor i Split. Od tih članova samo su dva trgovca, i uz tu komisiju radi administracija OOUR-Mreža, pa se pitam ka-kva je budučnost te kolekcije i proizvodnje „Peka“ u ovoj situaciji kada je na tržištu zakon ponude, i svakako poznavanje tržišta prodaje obuče u cijeloj Jugoslaviji, jer „Peko“ nema prodavaonice samo u velikim gradovima, več s tim smo 140 prodavanica doveli u pitanje kakova če biti snab-djevenost, dali sa pravim izborom obuče za tržište gdje je kupovna moč u manjim gradovima i mjestima još u večem opadanju.
Moram naglasiti da u komisiji koja je radila po stručni liniji, su ljudi radili 20, 25 pa čak i 30 godina, a sada se ta stručnost više ne traži što je sa jedne strane za neverovati, da se ovakovi propusti kod nas u „Peku“ mogu desiti.
Nišam expert za prodaju obuče, ali vjerujem da sam nešto naučio, i da nešto znam kad radim u struci od 1949 godine a da znam, to se može vidjeti iz mog rezultata rada i ove pro-davanice, kao što su znali cijeniti moju stručnost i znanje, kao i ostalih kolega koji su godinama savjesno radili na kreiranju kolekcije obuče „Peko“ i obuče kooperanata.
Stvara se klima da smo kao društvo nemočni, da akciju ne vodimo do kraja, znamo da je radnička klasa ona koja to sve može prevaziči, ali treba otvoreno o propustima govoriti i nastojati ih odklonit.
Radnika se ne smije sprečevati da samoupravlja, a i na torn polju nailazimo na prepreke, a nesmije se dati niti pravo zagovornicima, da samoupravljanje postaje neefikasno, nije tačno i niti jedan pošten i vredan radnik, s time se ne-može složiti, niti pristati na ovakove provokativne izjave, jer samouporavljanje nije reklo svoju posljednju reč.
Zvonko Gol
NAŠ ODNOS PREMA RADU
RAD DISCIPLINSKIH KOMISIJA U „PEKU“ U 1984
Poznato je da u našoj Radnoj organizaciji (bez „Budučnosti“) deluju tri disciplinske komisije: u OOUR-u „Mreža“, u Trbovlju i zajednička za sve OOUR-e na teritoriji Tržiča.. Najviše posla u 1984 imala je zajednička disciplinska komisija što je i razumljivo s obzirom na broj radnika.
Statistički podaci govore da je u 1984 bilo ukupno 188 prijava što je više nego u predprošloj godini. U „Mreži“ smo rešavali 10 i u Trbovlju 8 disciplinskih predmeta a ostali otpadaju na OOUR-e u Tržiču. Interesantni su i podaci o obliku povreda radnih dužnosti i izrečenim merama. Najviše predmeta se od-nosilo na neopravdane izostanke s posla (80). Bilo je podosta i slučajeva odbijanja rada, ne-kvalitetnog obavljanja poslova i radnih zadataka, nedoličnog ponašanja, i, naravno, opijanja i unošenja alkoholnih pica. Komisije su izrekle 16 prestanaka radnog odnosa s tim da su u 12 slučajeva izvršenje te mere uslovno odložile za 3 do 12 meseci. Bilo je najviše opomena i javnih opomena. U slučajevima neopravdanih izostanaka izrečena je i paušalna odšteta kao što to propisuje član 245. Pravilnika o radnim odnosima. Če-trnaest postupaka se završilo oslobadjanjem radnika ili po-vlačanjem prijave pre glavne rasprave. Neki radnici nisu se stožili sa izrečenim merama i podneli su zahteve za zaštitu prava radničkim savetima svojih OOUR-a.
Uz ove prikupljene glavnije statističke podatke, interesantna su i druga zapažanja. Pada u oči, pre svega, vanredan porast broja disciplinskih prijava iz OOUR-a „Obuče“ — za preko 100 odsto — i mnogo više nego u 1983 bilo je i neopravdanih izostanaka s posla. Sudeči prema broju prijava, disciplina se poboljšala samo u OOUR-u „Gumoplast“.
U fabrici je disciplina vrlo aktuelna tema o kojoj se mnogo raspravlja. U mnogim sredinama preduzimaju se konkretne mere ali kao što proizlazi iz rada disciplinskih komisija, problemi su više-manje isti ili slični i izgleda kao da se sve vrti u začaranom krugu. Teško je pronači pravo i efikasno sreds-
tvo za poboljšanje discipline. 1 dok se ne preduzmu drugačije i efikasnije mere, disciplinske komisije če i nadalje delovati i brinuti se o redu a u čemu u praksi imaju odnosno nemaju uspeha.
Treba naglasiti da disciplinska komisija nije samo nekakav aparat, za kažnjavanje več prvenstveno nastoji da sa vetom, razgovorom utiče na radnika da poboljša svoje ponašanje i svoj odnos prema radu. I tek posle takvih razgovora i nastojanja, komisija se odlučuje za mere i, ako je ikako moguče, barem prvi put, za najblaže. Dogadja se, naime, da je protiv pojedinaca podneta prijava zbog greške koju je počinio prvi put i več i samo pokretanje disciplinskog postupka na njega utiče i on svoj odnos prema radu bitno poboljšava. U takvim slučajevima je velika verovatnoča da se s takvim radnicima komisija više neče morati baviti. Postoje, medjutim, i radnici protiv kojih se prijave množe, ali bez efekta. U takvim slučajevima neizbežno dolazi i do isključenja iz radne organizacije. U torne prednjače nepopravljivi alko-holičari i oni koji neopravdano izostaju s posla.
O alkoholu u fabrici več smo govorili. Možda samo jedna na-pomena: stanje se ne poboljšava, još uvek se unosi alkohol, još ima opijanja i nedoličnog ponašanja na radu.
Treba ukazati i na pojavu ko-ja se u prošloj pa i u ovoj godini jako raširila. Reč je o kradji materijala i odnošenju cipela iz fabrike. Verovatno je postotak takvih otkrivenih kažnjivih dela nizak. Uprkos torne disciplinske komisije su više puta ras-pravljale o počiniocima tih krivičnih dela i nastojale da suzbi-ju tu pojavu strogim merama. Disciplinska komisija OOUR-a „Mreža“ suočila se sa velikim manjkovima u poslovnicama i prisvajanjem pazara. U vezi s
tim prisutno je i falsikovanje dokumenata što je takodje krivično delo. Dimenzije ove pojave su več kritične što od svih nas iziskuje budnost i odlučnost da takve pojave u svojoj sredini ne potcenjujemo ili čak i toleri-sati izgovarajuči se da, toboš, nije moje i šta me briga. Kada radnika zateknu sa ukradenim cipelama ili neopravdano pri-svojenom kožom itd., izgovara se da je u fabrici mnogo takvih koji odnose što im pod ruku dodje a niko ih ne otkriva. A kada ga upitate za ime, čuti. Baš u poslednje vreme u fabrici se mnogo govori o kradjama i normalno bi bilo očekivati da če ti neimenovani počinioci ko-načno biti identifikovani na čemu se moramo svi angažovati
Janez Pretnar je zamenik za organizaciju i realizaciju projekta El Bayadh. I preje bio više godina u inostranstvu: „Naši stručnjaci, kaže Pretnar, na projektu u Alžiru imaju dobar odnos prema radu. Svaki poje-dinac, zavisno od svoje struč-nosti i iskustva, dosledno izvr-šava svoje obaveze. Na projek-tima u inostranstvu često dolazi do nepredvidjenih situacija ko-je zahtevaju da se radi kako izvan dužnosti koje imaju pojedini radnici, tako i izvan radnog vremena. U svim takvim slučajevima svi članovi ekipe pokazuju veliku spremnost i lič-nu inicijativu da se takve situacije što pre i što uspešnije pre-brode.
Smatram da je jedan od bitnih uslova za dobar odnos pre-
jer više ne smemo da se bezbri-žno ponašamo. U pitanju su naš novae, naš hleb.
Dogadja se i kradja odeče iz garderoba. Ove godine več smo razmatrali dva takva slučaja iz odeljenja 512 i 521. Počinioce nismo otkrili. Pošto postoji bo-jazan da če biti još nešto ukradeno, upozoravarno sve radni-ke da se više brinu o ostavljanju odeče i ličnih stvari u garderobama. Možda bi trebalo organi-zovati i povremenu kontrolu garderoba o čemu treba da se dogovore sami radnici. Evidentno je da su medju nama nepošteni poj edinci i da treba pre-duzeti sve da ih otkrijemo i ka-znimo.
Lija Rozman, pravnica
ma radu pravilna organizacija i precizno opredeljene radne obaveze i odgovornost a sam odnos izražava se u kvalitetnom i pravovremenom izvršavanju radnih dužnosti.
Koncepcija projekata u Alžiru daje dobru osnovu za rad i date su sve mogučnosti da se uporedo sa prenosom znanja na alžirske radnike prenosi i pravi-lan odnos prema radu.“
Pavel Roblek, šef OOUR-a Obuča: Nismo dovoljno upo-znati i svesni da radimo sreds-tvima koja su nam poverena na upravljanje i za koja smo i sami dali svoj doprinos. To se reflek-tuje na kvalitet rada koji je naš največi problem kao i u održa-vanju sredine u kojoj radimo. U vezi s tim ne možemo se, doi-sta, pohvaliti.
ANKETA
KAKAV JE NAŠ ODNOS PREMA RADU I RADNOJ DISCIPLINI?
njega zavisio veći deo zarade. Medjutim, to je teško postiči. U sklopu standardnih podataka morala bi se voditi i ta evidenci-ja. Još nismo, naravno, ispro-bali sve načine.
Disciplina nije na zavidnom nivou. Inaée, izuzeci su poje-dinci kao i odeljenja i radne je-dinice kako u pozitivnom tako i negativnom smislu. Koriščenje radnog vremena je jako površno. Ne pridržavamo se vremena odredjenog za užinu i za vreme radnog vremena je mnogo spontanih pauza (za cigaretu, kavu). Kao pozitivan primer treba navesti krojačnice koje su dugo služile za uzor, mada se disciplina unekoliko pogoršala sa prilivom novih radnica. Od-skače montažno odeljenje 523 kako u pogledu izvršavanja plana tako i kvaliteta. Problem su i prevremni odlasci. Oni koji se ne pridržavaju reda, petnaest i više minuta pre dva sata su več kot vratara. 1 to vreme kada bi se radilo, moglo bi uticati na kvalitet.
Mnogo je primedaba na odr-žavanje reda i čistoče a zašta ni-su krive samo čistačice. Ako bi svako iza sebe pustio u stanju u kak vom je dobio, onda sanitarije, garderobe i odeljenja ne bi bili takvi kakvi su sada.“
Tomo Zupan, član KPO za kadrovska, pravna i opšta pitanja:
„U celini doista konstatuje-mo da je radna disciplina loša a isto tako i naš odnos prema ra-du. Smatram, inače, da treba utvrditi uzroke zašto je opšta ocena takva a potom i preduzeti odgovarajuče mere. Moguči su različiti uzroci, pri čemu imam u vidu suštinske. Nameče se pitanje koje može biti povezano sa vrednovanjem rada. Da H dovoljno cenimo, na primer, vrednosti rada jer ako je rad pravilno nagradjen i tehnološki i organizaciono dobro pri-premljen, onda radnik vidi per-spektivu. Dalje, moguči su i uzroci u medjusobnim odnosi-ma, u odnosu prema društvenim sredstvima i slično. To su ključna područja, u stvari, srž problema. Ako nam nisu poznati uzroci, možemo samo uopšteno da konstatujemo da je disciplina Iosa, a ne znamo zašto. Naravno, indikator nije samo to što su, na primer, rad-nici pred vratarnicom več u 13,45 sati, ako za vreme radnog vremena nisu radili. To su samo formalni uzroci a suštinski su, kao što sam več rekao, drugde i to je ono što moramo otkriti i otkloniti.“
Jože Rožič: „Discipline nema ni kod viših niti kot ’ostalih’.
m
Jože Rožič
Mirko Meglič
Pavel Roblek
Ima i dobrih stvari. Na primer, lane kada su krojačnice bile usko grlo, ljudi su pokazali spremnost da problem reše povečanim naporima. Slično je i u prvim mesečima ove godine u vezi sa pripremom donjih delo-
Možda je uzrok za loš kvalitet rada u nagradjivanju. Veči dio zarade i nadalje zavisi od
količine. U samoj proizvodnji kvalitet se ne nagradjuje posebno. Razmišljali smo kako da kvalitet naeradiuiemo da hi od
Odnos prema radu je ovakav: Svako gleda samo još to kako da dodje do što više novca sa što manje rada. Niko se više ne pita koliko i kako treba da radi-mo, več koliko če dobiti.
Uopšte smo postali takvi. Sve vrednosti života posmatramo samo kroz novae.
Kako čemo to korigovati? Jugosloveni moramo se suočiti s činjenicom da smo previše trošili (rasipali) što najupečatl-jivije pokazuju dugovi. Krajnje je vreme da se s reči predje na delo i da postanemo svesni da čemo imati samo toliko koliko ostvarimo i da deo toga treba dati i za otplatu dugova.“
Mirko Meglič, član disciplinske komisije: „Ako je radnik adekvatno nagradjen, onda je on za rad jako motivisan i zain-teresovan. Isto tako i ako vidi da je rad dobro pripremljen i da su medjusobni odnosi dobri, on če se u večoj meri posvetiti radu. U protivnom, odnosi se po-činju kvariti a isto tako i odnos prema radu i radna disciplina uopšte. Mislim da smo u ra-zmatranju disciplinskih prekr-šaja, barem, objektivni i jedno-dušni. Inače, radimo po Pravilniku i često bi, inače, mogli biti i strožiji naročito prema po-vratnicima i tvrdoglavim prekr-šiocima. Smatram da su kako disciplina tako i odnos prema radu uslovljeni pripremom rada.“
Nada Kapusta, planer u odel-jenju 583, Budučnost: „Odnos prema radu i radna disciplina nisu najbolji, ali smatram da su bolji nego ranije. U našem odeljenju na oglasnoj tabli poi-menično objavljujemo koliko je ko izostao s posla. Niko ne voli da je njegovo ime na upadl-jivom mestu, pogotovo u negativnom kontekstu. Takozvane ’čik pauze’, u večem broju praktikuju mladji radnici. Inače, norme su visoke i radnici ne-maju vremena za napuštanje te-kuče trake a nezgodno je več i to ako ga majstor opominje na preduge pauze. Osim toga, cigarete su postale skupe i mnogi kažu da su prestali pušiti pošto im nedostaje para za veče izdatke. Prevremene odlaske, naročito u drugoj smeni, razrešili smo na taj način što smo se sa prevoznikom dogovorili za kasniji polazak autobusa ispred fabrike.
Odnos prema radu je dobar i zato što danas za život nije dovoljno 20.000 dinara i nešto više. Svako želi da dobije više pa i zato naše mašine počinju rad znatno pre šest sati ujutro. Ako je rad dobro pripremljen, radnici vole da rade.“
Nada Kapusta
„PEKO “ U BOSNI
NEŠTO O BOSNI . . .
Bosna i Hercegovina je naša Republika koja zahvata baš centralni deo Jugoslavije. Kada bismo želeli da glavni grad SFRJ bude u samom centru državne teritorije, morali bismo ga locirati u Bosni, izmedju Sarajeva i Tuzle. Bosna je dobila ime po reci Bosni a ova još u ilirskim vremenima. U Her-cegovinu se preimenovala Humska pokrajina 1448 kada je njen vladar po stranim uzorima prilepio sebi titulu „hercog“.
U Bosni i Hercegovini je sačuvano mnogo spomenika iz turskih vremena. Od 1463 su pokrajine BiH postale granični pašaluk prostranog turskog carstva i polazište za osvajanje susednih država. U 16. veku, kada se turska vlast nalazila na vrhuncu, neki gradovi su se vrlo brzo razvijali. Turski i domači vlastodršci podizali su džamije, samostane „tekije“, javna kupatila „amarne“, vodovode, bunare, mostove, krčme „hane“, kamene pijače „bezistane“, verske škole „medrese“, itd. Nakon velikog nevesinjskog ustanka 1875, kada su ustanici zahtevali oslobodjenje i ujedinjenje Bosne sa Sr-bijom i Hercegovine sa Crnom Gorom, Berlinski kongres je 1878 „poverio“ BiH na privremeno upravljanje Austro-Ugarskoj. Ona je okupirala tu zemlju i zavela rigorozan policijski režim. Okupaciona vlast je vladala kao u kolonijama, iskoriščavala je prirodna bogatstva i jeftinu radnu sna-gu. Stoga je BiH ostala zapostavljena i eksploatisana zemlja. U vreme raspada stare Jugoslavije u BiH još uvek je bilo 72 odsto nepismenih Stanovnika.
Nakon skoro 500 godina zapostavljanje i ugnjetavanje, BiH je tek u toku NOB i novoj Jugoslaviji doživela ostvare-nje svojih najdubljih želja: potpunu ravnopravnost svojih naroda u ujedinjenju sa ostalim Jugoslovenima. Šestog aprila 1945 oslobodjeno je Sarajevo i samo nekoliko dana kasni-je cela BiH koja je počela novi život sa obnovom i brzim razvojem privrede i svih drugih delatnosti.
PEKO U SARAJEVU
TUZLA
U Tuzli je prodavnica „Peka“ otvorena več 1934. godine. Tuzla je prostran grad. Centar se seli iz starog dela grada koji tone. Iz takozvanih bunara se dobija na taj način što se buše rupe do sloja soli, zatim napune šupljinu vodom koja se otopi i koju potom pumpaju. Tako nastaje prazan prostor usled če-ga se teren spušta. „Pekov“ lokal je na ugroženom području.
Poslovodja Vilibor Todorovič je sa pravom zabrinut jer se Tuzlanci šele u novosagradjeno naselje solitera a njegova trgovina samuje.
U takvom slučaju potrebni su veča aktivnost i reklama.
Čeprkajuči po arhivi pronašli smo podatak daje poslovodja u Tuzli bio Karel Zajc, operativni šef OOUR-a „Mreža“. Otkud to kada znamo da je pravi Go-renjac?
Njegov radni put bio je dosta šarolik. Zvanje prodavca iste-kao“ je u poslovnici Ljubljana I. Na poziv višegodišnjeg poslovodje Damjana Škerla, zajedno su dve godine proveli u „beo-gradskoj jedinici“. Otuda je put nastavio u Tuzlu gde je jedno vreme bio revizor dok se nije „ustalio“ u centrali.
U Sarajevu posiovnica „Peko“ posluje od avgusta 1946. godine. Koristimo zakupljene poslovne prostorije. Posiovnica je u centru, nedaleko čuvene Baš-čaršije. Od 1950 poslovni-com je rukovodio Branko Radosavljevič koji je januara ove godine otišao u zasluženu pen-ziju.
Novi poslovodja, Andrej Juntez, kaže da če nastaviti pu-tem kojim je duge godine išao Branko. Brinuče se, naravno, za što veči promet što, verovat-no, neče biti ni teško pošto je to mlad kolektiv, a rezultati če se videti krajem godine.
Cana Cengič, najgovorljivija u 15 članskom kolektivu, kaže: „Mi smo zadovoljan kolektiv. Nemarno problema. Žao nam je što su nas napustila dva druga. Poslovodja je nedavno otišao u penziju, a Petar če preu-
zeti novu prodavnicu u Sarajevu 11. Svi zajedno se zalažemo za što bolje poslovanje i ostva-rivanje ciljeva koje smo sebi zadali. Nadam se da če tako biti u buduče.“
Sarajevo, glavni grad SR Bo-
sne i Hercegovine, razvio se u politički, privredni i kulturni centar. Na llidži su Rimljani imali raskošne vile. A današnje Sarajevo osnovali su Turci. U starom delu grada su starine dostojne svakog poštovanja
kao, na primer, Careva džamija iz 1457. godine. Novo Sarajevo se razvilo na Sarajevskom polju. Definitivnu fizionomiju, re-putaciju i uredjenost, Sarajevu dala je Olimpijada.
KAKO SE RADI U ORMOŽU?
Bivše skladište za rezervne delove u Fabrici šečera u Ormožu dobilo je sasvim drug izgled. Več skoro mesec dana ovde se odvija proizvodnja gornjih de-lova. Za vrpcom je 66 radnika. Več su izradili prve gornje delo-
ve. Njihovi proizvodi su za sportsku direktno brizganu ubuču (TRIM, TENIS, VENO). Kada bude isporučena i montirana i druga linija u pogonu, broj radnih mesta če se udvostručiti, zaposetiče ih ne-
zaposleni radnici iz Ormoža i okoline.
Olga Habjanič, šivilja gornjih delova, završila je školu za prodavače, ali zaposlenje nije dobila. Sada je zadovoljna što
Olga Habjanič
Stjepan Kocjan

ima zaposlenje. Več se i uživela i navikla na šivanje,iako je na pocetku bilo teško. Šest meseci je bila na obučavanju u Tržiču i sada je zajedno sa svojim dru-garicama i drugovima srečna što je kod kuče dobila zaposlenje.
Stjepan Kocjan je šef pogona Ormož. Več nekoliko godina je naš saradnik a mnogi ga ne po-znaju jer je radio na terenu. Inače, ovako nam se predsta-vio:
„Star sam 43 godine i imam 20 godina radnog staža. U Varaždinu sam završio srednju tehničku školu obučarske stru-ke. Pre toga obučio sam se za izradu donjih delova a zatim još i gornjih. U „Viko“ Varaždin radio sam 6 godina na mestu šefa pripreme rada. Kada sam došao u Ivančiču organizo-vao sam proizvodnju dečjih ci-pela. Do tada se, naime, nišam bavio proizvodnjom gotove obuče. Pripremio sam kolekci-ju koja je naišla na vrlo dobar prijem. Godine 1978 sam na Beogradskom sajmu dobio pr-vu nagradu za dečje cipele ZLATNO LANE. Godine 1980 počeo sam u „Peku“ na radnom mestu kontrolora i preuzimača gornjih delova i gotove obuče od kooperanata.
Za rad u Ormožu odlučio sam se zato jer je blizu moje kuče. Rodom sam iz Jalkovca kraj Varaždina. Ovde se borimo sa svim početnim teškočama. Mašine još nisu stigle i pitanje je da li če druga linija biti montirana u predvidjenom roku. Zasada radi samo dopodnevna smena. Teško čemo uspostaviti radnu disciplinu pošto več na početku nismo potpuno snabdeveni i nemarno opremu. Stoga če i ritam privikavanja biti sporiji, jer je za večinu radnika to prvo zaposlenje i još nemaju radne navi-ke. Veliku pažnju čemo posvetiti kvalitetu, naročito i zato jer to takva proizvodnja posebno zahteva. Jedan broj radnika i radnica su ozbiljni i zaintereso-vani za rad a neki se još nisu ozbiljno latih posla, pre svega oni koji stanuju kod svojih roditelja i na njihov račun.
Tako je govorio Stjepan. Šta da kažemo na kraju? Zaželimo mu mnogo uspeha i takvih radnih poteza da če stvoriti još jed-no odeljenje 512, mada kaže da je to u dislociranom pogonu skoro nemoguče.
ZAPIS . . .
RITAM RADNOG DANA U TRBOVLJU
Kotlina je još u tami. Samo se iza obronaka brda naslučuje zora. Prvi autobus stiže rano da bi do početka radnog dana oba-vio još jednu vožnju.
Garderoba je oživela. Mnogo je to toga što bi jedni drugima imali da kažu, ali svaki trenu-tak treba da počne radni dan. Norme su „zaostrene“ i zato dobro dodje svaka minuta koju „uhvatiš“ pre zvaničnog početka radnog dana.
Danas izgleda pogona u Tr-bovlju sasvim drukčije nego pre godinu dana kada je počela do-gradnja. Sada je to več sasvim velika fabrika sa 500 radnih mesta. Svakog meseca se broj rad-nika povečava za do dvanaest. Prvobitna zgrada je potpuno preuredjena za proizvodnju. Prateče delatnosti preseljene su u dozidane prostorije. U donjoj etaži su vratarnica, trpezarija, garderobe i sanitarni čvor. Na prvom spratu su skladišta, me-hanička i elektro radionica i prostorije za režijske službe, to jest obračunska kancelarija i sekretariat šefa OOUR-a.
Citava bivša proizvodna hala preuredjena je u krojačnicu ko-ja je dobila 200 novih radnih mesta i odgovarajuču opremu za njih. Doduše, još nije nabavljena sva oprema a radnike postepeno zapošljavaju pošto se manja grupa lakše uključuje u proizvodnju. Kažu da je za-pošljavanje novih radnika sporo.
Dobrih radnika skora da i nema. Prilikom testiranja otpada ih skoro poiovina. Novozapo-sleni prvo obavljaju prostije poslove a zatim složenije i na taj način se obučavaju za više poslova.
Kvalitet, red i disciplina su na dosta visokom nivou. Poboljša-nje kvalitete uvrstili su medju prioritetne zadatke i kažu da če biti i izvršen.
Rukovodilac OOUR-a Pavel Tadel je pred fabričkim vratima več u ranim jutarnjim satima kao da dolazi iz obližnjeg naselja a on, u stvari, svakodnevno prevaljuje dosta dug put. Putu-je iz Tržiča i potrebno mu je do Trbovlja više od sata vožnje. Divim se ljudima koji pored uo-bičajcneg radnog dana imaju snage i za tako naporan put. Prve konsultacije održavaju se
več izjutra. Sekačica gornje kože, Štefka Zalezina, ustanovila je da je koža izuzetno lošeg kvaliteta. Šta uraditi?
Od Zavoda za zapošljavanje nisu dobili strukturu radnika kakvu su tražili. Rukovodilac
OOUR-a ubedjuje predstavnike birokratije da su njihove potrebe takve i takve i da če primati mesečno oko 10 radnika i da če s ve urediti što se tiče administriranja.
Automobil je na rampu do-vezao kožu i drugi materij al a kroz jedan sat več če odvesti gordnje delove. To je svakod-nevna veza sa matičnom fabri-kom. Iz hotela „Rudar“ dovezli su užinu koja staje 135 dinara.
Proširenje proizvodnje za skoro 200 radnih mesta
Pavel Tadel
Sekačiea gornje kože Štefka Zalezina: „kako da odrežem dobar gornji deo kada je koža tako Iosa?“
Razdeliće je u novoj trpezariji.
Rad se nastavlja. Kazaljke na časovniku žure prema dvanae-stom satu. Za preko 30 novih radnica organizovan je seminar za uvodjenje u rad i proverà znanja iz zaštite na radu i praktične vežbe gašenja požara va-trogasnim aparatima. Pokraj vratara žure radnice popodnev-ne smene dok one iz prve žure
svojim kučama. Rukovodilac OOUR-a seda u crveni auto „sto jedan“ i nakon nešto više od sata vožnje, jer je saobračaj dosta gust, biče kod kuče. Ali, prvo če navratiti u vratarnicu „Peka“ da potpiše sporazum.
Sledečeg dana proizvodni izveštaj je glasio: 361 radnik u OOUR-u Trbovlje, izradjeno 4.320 pari gornjih delova.
DOLŽANOVA KLISURA — SVETSKA GEOLOŠKA ZANIMLJIVOST
U Tržiču je 18. i 19. maja održana več 13. medjunarodna izložba minerala i fosila. Ove godine su pokroviteljstvo preu-zeli Skupština grada Zagreba, INA-nafta plin i Geološki zavod. Osnovni sadržaj izložbe činih su: minerali i fosili u okolini Zagreba i krapinski pračovek.
Posetioci izložbe i ljubitelji minerala i fosila razgledali su i Dolžanovu klisuru i prepešačili prvi deo geološke transverzale od Jezerskog do Jesenica.
Dolžanovu klisuru otkrili su austrijski geolozi več pre sto go-dina. U kamenju su vidljivi brojni fosilni ostaci na osnovu kojih se utvrdjuje starost. Obič-no su takve stene obarasle ili se nalaze u rudnicima a Dolžano-va klisura ima vidljiv i otvoren prosek pa je stoga geolozi svr-stavaju u svetsku zanimljivost. Da bi omogučili pristup do ret-kosti u stenama, izgradili su ta-kozvani „djavolji most“ koji je jako uznemirio ljubitelje prirode koji žele da klisuru sačuvaju ne*aknutom.
UPOZNAJMO IH . . .
Kolektiv poslovnice Ljutomer: Amalija Farkaš, Angela Pušenjak, Milan Kosi, poslovodja Alojz Nirdorfer, Marija Novak, Jelka Jurinec i Dragica Žabot.
Sadašnja poslovnica u Ljutomeru stara je osam godina. Stari lokal je bio u neposrednoj bližini. Trgovina je vrlo lepa, prostrana, sa uredjenim skladištom u podrumskim prostorijama u promet-nom centru Ljutomera. Uslovi radà su dobri. Da su u Ljutomeru dobili tako lepu i veliku prodavniču, nesumnjiva je zasluga poslovodje Alojza koji je trgovac celim srcem.
SUSTARSKA
NEDELJA
Več tradicionalna Šuštarska nedelja biče 1. septembra. Or-ganizacioni odbor se več sastao i utvrdio program koji se neče bitno razlikovati od ranijih. Frajšprehung biče prikazan za
gledaoce i slušaoce, modna revija i izložba obuče. Kao gost nastupiče češki duvački orke-star a okosnicu „Šuštarske nedelje“ činiče, kao po običaju „šuštarski semenj“.
r	N
POSLOVANJE	
AFISA	
Nameravali smo da	bili podatke. Zato o to-
objavimo rezultate po-	me u nared nom broju
slovanja Afisa u prošloj	koji če več biti godišnje-
godini ali još nismo do-	odmorski obojen.
V	J
DOŠLI — OTISLI
U TVORNICU TRŽIČ
Zlodej Jernej, Jevtič Ljuba, Sajovec Izidora, Meglič Vesna, Cotelj Mateja, Jurišič Luce, Ocvirk Ljudmila, Juvan Polonca, Lovrinovič Milkica, Petrovič Marica, Bratuša Milan, Strelec Dušan, Dolenc Roberti-no, Slabe Mladén, Žitnik Miha, Smolej Ignac, Majstorovič Svetlana, Kosi Mirko, Šarkan Sabina, Gregorc Simona, Intihar Slavko, Tolakovič Krsto, Horvat Anton, Štefe Liljana, Kreže Nataša, Košak Tatjana, Džafe-rovič Esed, Borič Dare, Šparovec Romana, Branda Franc, Dizdarevič Sulejman, Meglič Franci, Šmejic Stanislav, Basa-ra Stanka, Jocič Zorica, Jurkič Anto.
IZ TVORNICE TRŽIČ
Eržen Mojca, Kramar Metka, Lakič Fatima, Vreča Damjan, Ljuič Dragivoje, Šavs Marija, Tadel Leposlava, Grašič Milena, Paurič Cvetka, Lai-bacher Sonja, Drnovšek Irena, Steban Aljoša, Gorenjec Jožica, Legat Helena, Bedina Dragica, Dornig Brigita, Perko Marjan, Stubljar Robert, Kuhar Jože, Tadel Aleš, Stajnko Igor, Meglič Peter, Novak Viktor, Osterman Ivanka, Šmid Marija, Aljančič Marija, Markič Valentina, Perko Angela, Hlebanja Neli, Studen Janez, Zagmajster Boris, Gaberc Rajko, Menkovič Renato, Tišler Jože, Zupan Jožefa, Januš Janko, Vrezek Marija.
NAŠI PEDESETO-GODIŠNJACI
Estra Mirkovič — pomočnik 2 u Poslovnici Novi Beograd Marija Budalo — kombinovani poslovi u krojačnici 512 Angela Žunko — lepljenje nacvikane sare u odeljenju 523 Janez Zaletelj — poslovodja u Poslovnici, Ljubljana III Leposlava Tadel — kontrola poluproizvoda u radionici gornjih delova 512
Marjan Ježek — izrada kalupa 562
Katarina Mekuč — spremanje i čiščenje gumare 540
Iskreno čestitamo!
OBRAZOVANJE UZ RAD
Darko Gosar iz odeljenja 500, diplomirao je II. stepen organizaciono-proizvodnog smera na Visokoj školi za orga-nizaciju rada u Kranju.
Iskreno čestitamo!
V__________________________________________________________J
U BUDUĆNOST
Kavran Dušan, Balent Josip, Hizak Ivan, Turkovič Zlatko, Povijač Zvonko, Bulf Dražen, Canaki Božo, Novak Josip, Luksa Štefanija, Medjimurec Dragica, Picek Dubravka, Tišler Ivanka, Vadjunec Jasminka, Kotiščak Josip, Hrupec Ružiča, Obad Mladen, Kovač Juriča, Gerič Marija.
U MREŽU
Zagreb II — Jurki Krešimir, Bled — Ažman Barabara, Litija — Rozman Antonija, Prevalje — Potočnik Monika, Murska Sobota — Farič Anica, Škofja Loka — Kandiž Andreja, Sisak — Bogdanovič Radmila, Zagreb lil — Novakovič Mica, Sremska Mitrovica — Popovič Snežana i Titograd 1 — ’'ukašinovič Stanislava.
IZ BUDUĆNOSTI
Blagaj Franjo, Struski Mladen, Kapitan Katarina, Medje-ral Marinko, Sabol Slavko, Curila Miroslav, Sukanec Damir, Stabi Ivan, Funtek Predrag, Bačani Darko, Topolko Zdenko, Kiric Zdenko, Janšič Franjo, Meljnjak Vlado, Sagarek Nadica, Hrastič Vlatka, Ciglek Vesna, Slavetič Ljuba, Drumer Jasna
IZ MREŽE
Sevnica — Jamšek Marjetka, Tržič II — Toporiš Mateja, Zagreb 111 — Novakovič Mica, Sarajevo — Radosavljevič Branko, Celje I — Brzaj Zlatka, Litija — Krefl Marija.
žja gore Jajung Kang, pozdrave nam je poslao naš saradnik Filip Bence. Više o ekspediciji koja se tragično završila za Boruta Berganta, pričače nam kada se vrati.
U paradi povodom Dana pobede u Beogradu učestvovali su i naši saradnici Dejan Bučinel i Miro Omam i poslali su nam pozdrave.
Radno pre podne u Benediktu. Početne teškoče uhodava-nja su prošle a nastavlja se borba za kvalitet.
ZAHVALNOST
Povodom odlaska u penziju iskreno se zahvaljujem na sa-radnji i za darove koje sam dobila od saradnika Finansij-skog sektora i OOUR-a „Mreža“ kao i za nezaboravne časo-ve oproštaja. Iskreno se zahvaljujem na pozivu poslovodji I. grupe, za lep poklon kao i za iskreni stisak ruke prilikom ra-stanka. Moja iskrena zahvalnost i poslovodji II. i III. grupe koji su me iznenadili pozdravima i lepim poklonima za uspomenu. Svih ću vas se secati sa osećajem da smo prijateljski saradjivali i tako lakše prebrodjavali bezbroj sitnih a ponekada i većih teškoča.
Svima želim dobro zdravlje i nadalje mnogo radnih uspeha.
Helena Legat
PRIZNANJE
NAŠEM
MODELARU
Na 34. medjunarodnoj nedelji KOŽE l OBUĆE u Zagrebu, naš model dečjih cipela Robert, modelara Janeza Gol-majera, dobio je
PRIZNANJE ZA KVALITETNI PROIZVOD — ZLAT-NU STATUE!, DIPLOMU I ZLATNIJ PLAKETU.
Model Robert kao najbolje dečje cipele odabrao je Žiri publike a konkurs je organizovao UKIM — udruženje krea-tora i modelara Jugoslavije. Robert je u kolekciji za domače tržište za sezonu jesen-zima 1985/86 Namenjen je deci od vrtiča do nižih razreda osnovne škole.
Janezu Golmajeru čestitamo na postignutom uspehu!
PRAZNIK ZENA U NAJMLADJEM KOLEKTIVU RJ 513
BENEDIKT
Osmi mart, dan cveča i darova, dan maj ki i supruga, dan kada se postavlja pitanje kako obdariti majku, suprugu, prijatelj icu i saradnicu? Buket crve-nih ruža — znak pažnje, sreče i zadovoljstva — najlepši su dar! Ipak, nije tako. Za majku je najdragocenije nahraniti glad-na usta svoje dece, svojih naj-bližih. I naše? Nesebično joj priteči u pomoč, umesto uvenu-le ruže spasiti barem jedan mladi život koji če se razcvetati kao hiljade crvenih ruža.
Takva su bila razmišljanja i moto kojima smo se rukovodili u pripremama proslave dana žena. Stoga i nije slučajno što smo praznik majki i supruga slavili bez buketa cveča. Sreds-
tva koja smo namenili za bukete, preko Crvenog krsta uplatili smo za pomoč gladnom stanov-ništvu Afrike. A nama je ostalo zadovoljstvo da smo nesebično i humano pomogli majkama či-ji su svakodnevni pratioci glad i siromaštvo.
Svojim saradnicama, da ne bi ostale bez ičega za svoj praznik, Osnovna organizacija sindikata i Saveza socijalističke omladi-ne, sa utoliko večim elanom, pripremile su krači kulturni program koji su izvele omladin-ke radne jedinice 513 i pioniri Osnovne škole Benedikt.
Vladimir Dokl
Predsednik IO OO SS „Peko“ Benedikt
RADNIČKE SPORTSKE IGRE
UKLJUČITI ŠTO VEĆI BROJ RADNIKA!
U cilju veče masovnosti i privlačnosti sportskih takmičenja za radnike, Opštinsko veče Saveza sindikata Tržič raspisuje takmičenja u radničkim sportskim igrama. U takmičenja su uključene sportske priredbe i takmičenja u čast Prvog maja — praznika rada — i 29. novembra — Dana Republike. Održavaju se takmičenja u partizanskom višeboju, krosu i atletici i takmičenja u zimskim sportskim disciplinama za sve osnovne organizacije Saveza sindikata.
Ekipna takmičenja u pojedinim disciplinama namenjena su članovima osnovnim organizacija Sindikata s ciljem da se takvim sa-stavom ekipa omoguči da se u sportsko-rekreativna takmičenja uključi što veči broj radnika i osnovnih organizacija.
c :	:
NERESIVE ENIGME ZA NASE PRODAVNICE
ŠTA STAVITI NA PRVO MESTO U PRODAVNICI — KUPCA ILI ADMINISTRACI JU ?
Kuda vodi administriranje u našim prodavnicama, je pitanje koje se svakim danom nameče sve više. Za one koji bi o torne morali da porazmisle izgleda da to i nije problem. A i zašto bi bio problem kada imamo ljude da to uvek dobro urade. Na stranu s tim koliko je za to potrebno vreme koje bi, ako se pametno razmisli, moglo da se iskoristi za pamet-nije poslove.
Treba razmisliti naprimer o torne, čemu služe šifre u našim prodavnicama, pa i u proizvodnji, ili bilo gde drugde, ako znamo da one ništa ne znače.Dobijemo odredjenu cipe-lu sa odredjenom šifrom, koja bi navodno trebala da odre-djuje boju, a ono na kutiji jedna a u kutijama dve, tri, pa čak i po pet različitih boja. Znači torne ne služi. Možda služi za narudžbe na bazenskim konferencijama? Čista zabluda. Naručiš jedno dobiješ deseto. U prodavnicama tako sada imamo isti model (istu boju) u tri različite šifre. Ako treba da služi zato da nam godišnji popisi traju po pet i više dana, ili da nam na obradi inventura radi revizija po deset do pet-naest ili više dana, da nam obračuni prodaje „po šiframa“ traju po četiri dana (zvanično po četiri dana, a nezvanično čak i do deset dana), onda zaista neznamo šta radimo. Ili još gore reči da znamo šta radimo, ali nemarno čoveka koji bi u ovome bar nešto promenio i skratio muke svima nama. Kad kažem da su to muke, onda moram, pored napred navedenih, dati bar još jedan primer.
Narudžbe za P/P 1985. su dobrim delom stornirane. Opravdano. Medjutim i ranije a i sada dolaze zamene sa izvoznim ostacima, tako da nam katalog narudžbe postaje bezvredan, jer prodavnice više nemogu da prate šta je naru-čeno a šta isporučeno. Ne slažu se boje, ne slažu se sortimen-ti, ne slažu se količine. Dobijemo jednom izvozni ostatak desortiran, zatim isto to po drugoj šifri (istu boju) isto de-sortirano. Spojiti to i sortirati (razne šifre) ili držati odvoje-no za prodaju, nije problem za one koji ne rade u prodavni-ci.
Treba reči na kraju i to da je više puta istican problem preglomazne administracije u prodavnicama i na bazenskoj i na radničkom savetu, ali niti je dat odgovor niti je nešto učinjeno da dobar deo ljudstva u našim prodavnicama bude tamo gde im je mesto (sa kupcima) a ne sa papirima.
R. Kostič,
poslovodja prodavaonice Niš I
_____________________________________________________________
IZ OOUR MREŽA
I OVE GODINE ČEMO
LETOVATI
Treču godinu uzastopno, u letnjoj sezoni pripremićemo naše kapacitete za letovanje naših radnika. Radnici OOUR-a „Mreža“ za tu akciju odlučili su se još pre nekoliko godina i u medjuvremenu osigurali znatne kapacitete.
Glavne kapacitete če i ove godine predstavljati prikolice za odmor koje smo pripremili za letovanje još pre prvomajskih praznika i biče na raspolaganju do sredine septembra.
Kapacitete za odmor kupujemo sredstvima iz fonda zajed-ničke potrošnje i sredstava sindikalnih organizacija OOUR-a, izuzev OOUR-a „Budučnost“.
Ove godine nečemo moči bitni-je povečati kapacitete jer smo zbog visokih zakupnina prvenstveno upučeni na vlastite objekte. A kupovina istih zavisi od višine udruženih sredstava SSP i udruživanja dela sindikalne članarine za rekreativnu delat-nost. Medju radnicima „Peka“ smo u januaru sproveli anketu.
Želeli smo utvrditi u kojoj su meri voljni da odvoje deo svojih LD za objekte za odmor. Dobijeni rezultati pokazuju da na uspeh takve akcije uopšte ne možemo računati. Ako ne pro-nadjemo druge mogučnosti, moračemo se pomiriti sa poste-penim širenjem kapaciteta za odmor.
Naše prikolice za odmor po-stavičemo u istarskim auto-
• • •
kampovima. Još nisu odredjene sve lokacije. Jedan broj prikolica smo zakupili u Martinščici na Cresu.
I ovim člankom želim pod-stači sve žainterosovane za koriščenje kapaciteta za odmor da se što pre prijave jer predpostavljamo da svi niste dobili obaveštenje o torne. Posebno želimo o toj mogučnosti infor-misati naše penzionere.
Prvi rok za prijave odredili smo do 25. marta. Iz iskustva znamo da če biti još dovolj no slobodnih kapaciteta, naročito u junu i septembru kao i u dane pre i posle kolektivnog odmora.
Objekte za odmor izdavače-mo na osnovu novog Pravilnika
0	koriščenju istih koji je baš sada na javnoj raspravi. Želimo da ga svi upoznate i date što više korisnih predloga i sugestija.
1	u narednim brojevima ovoj tematici posvetičemo izvesni prostor, jer želimo da se svi što bolje upoznate sa našim naporima i mogučnostima. Najbrži oblik informisanja i nadalje če biti objavljivanje informacija u „Čevljarovim obvestilima“ koja su na raspolaganju svim radnicima na njihovim radnim mesti-ma. Želimo iziči u susret što ve-čem broju interesenata i omo-gučiti vam nešto jeftinije i pri-jatno letovanje na moru.
Hosnik
čevljar
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve PEKO Tržič n. sol. o. — Ureja uredniški odbor: Ivanka Horžen, Lojze Hostnik, Boris Janc, Matevž Jenkole. Janez Kališnik, Edo Košnjek, Brane Plajbes, Marija Slapar, Tomislav /upan — Glavna in odgovorna urednica Marija Slapar — Naslov uredništva: „PEKO" Tržič, telefon 50-260 int. 217. — Pri urejanju in izdajanju sodeluje center Delavske enotnosti za razvijanje obveščanja v združenem delu, grafična priprava Keprostudio Mrežar, tiska Tiskarna Kresija v nakladi 1800 izvodov — Po mnenju republiškega komiteja za informiranje je glasilo uvrščeno med proizvode, za katere se ne plačuje temeljni davek od prometa proizvodov.