SOKOLSKI GLASNIK
GOD. IX.	U	Ljubljani,	15.juna	1927. BROJ 10. i 11.
*
Slavensko - sokolska škola u Pragu
»Pcmlađcno, obnovljeno i ujedinjeno Sokol* stvo Srba, Hrvata i Slovenaca pozdravlja ras dosno narod, za čju slobodu, naprcdak i cve* tanje daje sebe. Pa snažno verujući da će pobeda narodne misli, istine i pravde doneti obilne plodove sreće i m ra, duboko je osvedočeno da če Slavenstvo biti ona kulturna i etična sila, što če u času smrti starih bogova na svojim plcčima preneti i spasiti čovečju đušu.«
»Sokolski Glasnik« g. 1919., broj 1.
Slavenskossokolska škola, koja sc je održala od 22.—27. maja ove g. u Pragu, nije dogadaj današnjeg datuma, več rezultat predhodnih sprema, naročito u Jugoslovenskom Sokolstvu. Da je to tako, neka služe istorije radi ovi dokumenti: Slavenstvo, a s tim u vezi i slavensko Sokolstvo, izašlo je iz svetskog rata slabo, nejako, poccpano, i s puno nepoverenja jednih prema drugima. Trebalo je otpočeti nanovo. Tko je bio pozvan da izbriše prošlost i pokaže nove puteve za obnovu, razvitak i budučnost Slavenstva? Sokolstvo! Tim više, što posle rata, t. j. nacionalnog oslobo» denja, ostala je Sokolstvu borba za duhovno ujedinjenje Slavenskog Sokolstva, a po tome slavenskih naroda. I ako promotrimo sve delove Slavenskog Sokolstva toga časa, onda vidimo jednu istinu, a ta je, da je Sokolstvo tada Srba, Hrvata i Slovenaca, a danas i u budučnosti jugoslovensko Sokolstvo izvršilo jedno delo — od koga je zavisio dalnji razvitak Slavenskog Sokolstva. To delo bilo je ujedinjenje plemenskog Sokolstva, srpskog, hrvatskog i slovenačkog u jedno jedinstveno Jugo* slovensko Sokolstvo, u težnji da pokaže ostalom Slavcnstvu, da gredeči cilju ujedinjenja manjih delova Slavenstva, može se tek iči ujedinjenju Slavenstva. U pravcu ovih ideja nije se stalo. Več god. 1920. iznaša naš brat dr. Laza Popovič u Sokol. Glasniku g. 1920. str. 293—5. članak »Kratak načrt jedne osnove za dogovore Jugoslovenskog i češkoslovačkog Sokolstva u Pragu«. U tom članku pledira dr. Popovič, da se osnuje izmedu Jugoslovenskog i češkoslovačkog Sokolstva zajednica, koja če imati medu ostalim i dva glavna zadatka i to: a) uspostava Sveslavenskog Sokolsko g Saveza i b) upošteva Saveza Jugoslovenskog i Češkoslovačkog Sokolstva.
Svrha je SSS, da zbliži i sjedini Slavonsko Sokolstvo u kojc spadaju narodi: ruski, poljski, češkoslovački i jugoslavenski. Bugarsko pleme spada u jugoslavenski narod i njegov ulazak u Slavenstvo ide preko Jugoslavije. Ovako uspostavljen Savez imao bi da sazove a) Slavenski Sokolski Sabor, na kome treba da se sasfanu izaslanici celokupnog Sla: venskog Sokolstva, b) ovaj Sabor imao bi da reši fundamentalna pitanja Sokolstva i tek nakon toga c) osnovno bi se Sveslavenski Sokolski Savez.
To	je gradnja Slavenstva, kako ga zamišlja	brat dr. Popovič. Uže
od	toga,	trebao jc da bude Savez Jugoslovena	i	Čehoslovaka, kao pri*
prema za ovaj dalnji rad, a koji bi Savez imao da radi u pol tičkoscko* nomskom i kulturnom pogledu ono, što danas rade českoslovačkosjugos slovenske Lige.
God. 1920. 22. novembra održan je u Narodnom Domu u Ljubljani sastanak delegata ĆOS i JSS, na kome jc osnovan Savez čcskoslovačkog i Jugoslovenskog Sokolstva, a ujedno izabran upravni odbor. Tom prilikom izdana je i svečana deklaracija. Savez ČOS i JSS održao je 16. XII. g. 1921. u Pragu sednicu, na kojoj je rešeno da I. svcsokolski slet bude g. 1926. i pohod	Sokolstva na Kosovo polje,
Od	tada dalje u glavnom je mirovao rad u	pravcu ideje Slavenstva
u Sokolstvu. No u razdiobi od god. 1922.—1924. izvršena jc konsolidacija sokolskih prilika i osnovala se dva nova sokolska Saveza: ruski u emi»
Jugosloveni u školi Slavenskog Sokolstva
graciji i lužičkossrpski u Nemačkoj. Sletovi bilo u čehoslovačkoj i Jugo» slaviji, znatniji momenti u poljskom Sokolstvu, a čim više i jaee poten* ciranje slavenskog osečaja u jugoslovenskom Sokolstvu, a naročito pri« premom zagrebačkih sokolskih radnika za sokolski slet i sabor u Zagrebu god. 1924. doveo je do toga, da su se u Zagrebu te godine po prvi put sastali delegati ruskog, poljskog, českoslovačkog i jugoslovenskog Sokolstva i izabrali privremeni odbor Slavenskog Sokolstva. Tako je nakon teških poratnih vremena u Slavenstvu učinjen drugi korak. S pravom jc moglo da kaže Starešinstvo zagrebačke sokolske župe, da je »moralna vrednost zagrebačkih sokolskih dana velika, dobit još veča, a kruna svemu da je osnutak sveslavenskog Sokolskog Saveza«. I dalje kaže: »Uspeli smo, uspeli u potpunoj mjeri i čitavom opsegu, okruniv naše delo novom ves lebnom sokolskom organizacijom, koja je bila, jest i ostaje našim konačnim ciljem, a to je — Slavenstvo.« I došao je treči korak, sastanak delegata
slavenskog Sokolstva u Varšavi 14. augusta 1925., koji nakon večanja izdaju manifest svcukupnom Slavenskom Sokolstvu u kome objavljuju osnutak Slavcnskog Sokolskog Saveza.
Cetvrti korak jeste izbor stalnog odbora Slavenskog Sokolstva, koji je obavljen g. 1926. za vreme velikih sokolskih svečanosti u Pragu.
Tako je sa vanjske, manifcstaeionc i organizatorske strane dovršeno delo: Slavensko Sokolstvo.
Predstavnici slavenskog Sokolstva izmedu sebe stvorili su smernice realističkog rada u Sokolstvu. Smernice rada doprle su u najširem smislu reči do širokih masa slavenskog Sokolstva. Bio je to blagi vetrič mirisa Slavenstva, koji nam je dušu napojio novim osečajem snage, rada i vero« vanja u budučnost Slavenstva za sebe, a i ulogu Slavenstva u kulturi čovečanstva.
Učesnici prve škole Slavenskog Sokolstva
Ali osečaje treba protkati znanjem, zajedničkim naziranjem na probleme u Sokolstvu, odnosilo se to na ideološko, tehničko ili organi* zatorsko delo Sokolstva. Treba da smernice rada prestavnika postanu sastavni deo duše članstva celokupnog slavcnskog Sokolstva. Korak tome je i I. slavonska škola u Pragu.
I.	dan škole.
Škola je otvorena 22. maja o. g. u Vali sati pre podne u svečanoj dvorani Tyršovog Doma. Otvorio ju je starešina SSS i GOS brat dr. J. S c h e i n e r sa željom da ova prva škola donese obilna ploda misli Slavenstva u Sokolstvu, koje treba da sc spoji ne krvlju, več idejom Sokolstva. Otvaramo vam, rekao je br. dr. Scheiner, naš Dom, koji je
i Dom svega Slavcnstva. Njemu se zahvalio brat G a n g 1 u ime stare* šinstva JSS, koji je izrckao divan govor bratstva českoslovačkog i jugo* slavenskog Sokolstva, koje je jedno i koje se pridružuje iz srca i duše sokolske, jer samo Sokolstvo spasava Slavenstvo. Brat dr. Dimitrije V e r g u n , starešina RSS, spomenuo je da je sad baš 50 godina, otkako je Rusija otpočela borbu za južno*slavensku stvar. I ova škola neka donese ploda ideji Slavcnstva, u kojoj če i Rusija doživit svoj preporod i biti oslon snage Slavenstva u svetu. U ime PSS progovorio je brat Nikolaj Maksys, koji je kazao, da je to prvo delo slavonske uzajam* nosti i da se torne veseli svako slavonsko srce. Govori predstavnika Saveza slavenskog Sokolstva ueinili su najbolji utisak na prisutne slu* šače i članove praškog Sokolstva, te predsedništvo COS. Osim gornjih slavenskih Saveza za Lužičane bio je prisutan brat Mencin Nowak, član sokol, društva u Rodjištu (Lužička Srbija), dok je starosta Saveza bugar* skih Junaka dr. Nikola Tumparov, usled nezgode na putu, došao kasnije. Iza svečanog pozdrava prestavio je svaki starešina Saveza svoje članove.
Nakon što su bili prestavljeni svi delegati, prešlo se na referate »Sokolstvo i Slavenstvo«.
Brat dr. J. Scheiner govorio je o istorijskom razvitku misli slavenske uzajamnosti od doba humanizma do danas. Sokolstvo je specifično ka* raktera slavenskoga. Zato se je Sokolstvo i proširilo tako brzo medu svc delove Slavenstva — i svojim izletima jedni drugima sve više su spajali Slavenstvo. Današnje Slavenstvo mora da bude više realno i mora da izbriše sve disharmonije koje su postojale i'Sokolstvo mora u Slavenstvu da spaja osečaj i srce. Čehoslovačko Sokolstvo prinaša , s radošču plodove svoga rada za sretnu budučnost Slavenstva. Na kraju je pročitao misli dr. M. Tyrša o Slavenstvu.	,
Brat dr. D. Vergun u ime RSS rekao je da za Ruse slavensko pitanje nije problem, več kategorički imperativ. Spominjc statistiku Sla* vena i Germana i prema torne potrebu zajedničkog rada. Spominje sve one dogadaje u Rusiji i u drugim zemljama kao Praški sastanak 1848., moskovski 1867. i t. d. na 'kojima se pretresalo slavensko pitanje. Jedino je Sokolstvo, koje stoji nad borbom staleža, vera i politike i ono jedino je moguče da reši slavensko pitanje.
Brat Antoni Wolski u ime PSS medu ostalim je kazao, da je za Poljake Sokolstvo prozor, kroz koji gledaju u budučnost Slavenstva. Osnutak poljskog Sokola u uskoj je vezi sa osnutkom čehoslovačkog Sokolstva i slavenske misli, koju propovedaju najbolji poljski ljudi u Sokolstvu i van Sokolstva. Mi verujemo i radimo za Slavenstvo.
Brat E. Gangl u ime JSS kaže da je Sokolstvo slično suncu, koje pliva nad Slavcnstvom i daje mu snagu i moč. Več samim pojmom i težnjom u Jugoslavenstvu mi smo jasno pokazali, da se celo naše so* kolsko nastojanje krede u pravcu Slavenstva. Mi smo zapravo slavenski Sokoli i želja je da ta misao prodre u slavenske diplomate.
Brat Mencin No\vak u ime SLS progovorio je o počeeima sokolske misli kod Lužiekih Srba, moleči da starija brača ne zaborave najmladega svoga brata. Posle toga bila je pregledba Tyršovog Doma. Posle podne prisustvovala su sva brača i sestre vežbi društva Prag VII., a u veče svečanoj predstavi »Libuše«.
Tako je završen I. dan sokolske školc.
II.	dan školc.
Dok je prvi dan školc bio više dan pozdrava i manifestacije sla* venskog bratstva, drugi dan je bio dan »Predavanja o sokolskoj misli« (ideološki i temeljni principi). Predsedavao je brat E. Gangl. Starešina ČOS razložio je Tyršovo načelo »Jačajmo se«. Težnja je načela, da čovek postane zdrav i savršen duhom i fizički, kako kao pojcdinac tako i narod, koji samo kao takav može se opreti padu, sačuvati i obraniti narod. Sokolstvo nije uniformirano društvo, koje stoji samo na onom, što je bilo u početku, več stoji stalno u razvoju prema vremenu u kome se krede, ono kao ideja stalno se nadopunjuje. Sokolska misao u početku budila je i preporoditeljske ideje. Veliku ulogu imalo jc Sokolstvo u pravcu odgoja načela demokracije, koju je propovedao osnivač Sokolstva J' Fiigner. Veliko delo Tyrša bio je i telovežbeni sustav, koji je postav* ljen na znanstvenim temeljima te nema n sebi ništa tuđega. Treba raz*
I. Savezni tečaj za najbolje vežbače JSS (J.—7. V. 1927.)
likovati sustav od metode rada. Tyrševa ideja teži da harmonijski raz* vije čovjeka, da bi mogao koristiti narodu. Načelo dobroga i zdravoga čoveka dovelo jc Sokolstvo do prosvetnoga rada, koji je izazvao i princip razdeobe rada. U daljem svom govoru dotakao se poljskog Sokolstva, manjšinskog rada, istorije sprava itd. Završio je rečima: da je Sokol* stvo promenilo celu strukturu češkog Naroda — a Sokolstvo je tako radeči postalo verom Naroda.
U ime JSS govorio je o istom pitanju brat E. Gangl, izjavivši da se jugoslovensko Sokolstvo načelno slaže sa češkoslovačkim. Tim u vezi izneo je nekoliko misli kao n. pr. da je sokolana osnov obrazovanja, da jako telo stvara jake karaktere i prema torne telesni odgoj je bitni deo sokolskog rada; demokratizam u Sokolstvu to je načelo bratstva itd.
U ime PSS govorio je o ovom pitanju brat dr. A. Malaczynski, koji je izneo tezu da je ideja Sokolstva ideja Naroda. Kao takova ona ima
dva zadatka: opšti i gimnastički dco. Oni (t. j. Poljaci) se nalaze u takim prilikama, gde jc potrebno ideju Sokolstva primeniti na prilike svoga nas roda. Tako je i sa fizičkim odgojem u Poljskoj, ko j i prima takvi karakter, kakva opasnost preti narodu. Zato je kod njih i potreba fizičkog odgoja vojničkog karaktera. Kultura tela je sredstvo, a ne cilj. U daljem svom govoru razložio jc zašto imadu posebno odelo, njihov rad pre i za vreme rata. Protumaeio jc grtinvaldsko načelo ideologije poljskog Sokol« stva. Ideja nam jc jedna — ali takt.ka i metode mogu nam biti različne.
U ime RSS brat dr. D. Vergun slaže se potpuno sa stanovištem Českoslovačkog Sokolstva, samo što Rusko Sokolstvo obzirom na današnji položaj, predstavlja ideju Sokolstva kao ideju koja se bori protiv sva; čije diktature. Dotakao se i ideologije Jahna i osnovica razlike izmedu zapadne i istoene kulture.
-	: ižneo je definiciju Ruskog Sokolstva i konačno završio tvrdnjom,
da nam je potrebna zajednička slavenskossokolska misao.
Istoga dana pregledali smo sokolski muzeum, letno vežbalište srni* chovskog Sokola. U veče je ĆOS priredila sokolsku večer u velikoj sali Lucerne, gde su bili prikazani primjeri sokolskog odgoja bilo tehničkog ili prosvetnog rada. Medu ostalim nastupilo je društvo Sokola pod vod* stvom brata dra. Klingera, koje če vežbati u Finskoj. Tom prilikom pozdravio je brat dr. Scheiner Sokolstvo. Za Poljsku govorio je Kore\va, Vergun za Ruse, Novvak za Lužičane, Gangl za .lugoslovcne, a Dnailov za Bugare. Tom zgodom, a nakon reči brata Gangla i Danailova, došlo je do burnih manifestacija bratstva Jugoslovcna i Bugara.
Tako je završen II. dan sokolske škole.
III.	dan škole.
Prcdsedavao brat A. Zamoyski, starešina PSS. Predavalo se o isto= rijskom razvitku Sokolstva kod pojedinih delova Slavenstva. Prvi je govorio br. E. Gangl, koji je razložio da Sokolstvp na Jugu ima četiri dobe i to: srpsko, hrvatsko, slovenačko i jugoslavensko. Tim u vezi razložio je sve glavne momente kod svakog pojedinog plemena i to kad i tko ga je osnovao. Kod jugoslovenskog Sokolstva spomenuo jc sve faze od
I.	sokolskog sabora do danas.
O istoriji poljskog Sokolstva progovorio jc brat dr. Malaczynski. .Naročito svrača pažnju na poteškoče, koje su imali kod osnivanja poljs .skog.. Sokolstva. Njihovo Sokolstvo ima četiri znamenita razdoblja i to od 1867—1884. od 1884—1892, 1892—1914, te konačno danas. Tim u vezi razložio je i glavne momente u svakom razdobu i veze poljskog Sokolstva sa českoslovačkim. Završio je svoje predavanje time, da Soko svake slavenske narodnosti ima da radi u korist naroda i države.
Za Ruse govorio je dr. Vergun, koji je izneo prve početke Sokolstva kod Rusa, za koje su germanski elementi u Rusiji tvrdili, da su društva revolucionarna. Iznaša poteškoče koje su imali ruski Sokoli. Sta više morali su uzimati i razna imena a da mogu raditi. Dvor im nije bio sklon. God. 1906—1907. počima se raditi. Za vreme balkanskega rata, rusko Sokolsko imalo jc znatna utecaja na stvaranje simpatija kod Rusa za ostale Slavenc. Slavonski Petrograd jc delo ruskih Sokola. God. 1920. raspuštene su sokolske organizacije.
Za českoslovačko Sokolstvo govorio jc brat František Mašck, zame* nik staroste ČOS, koji jc dao sustavni pregled razvoja českoslovačkog Sokolstva od početka do danas. Sve svoje razlaganje dokumentovao je brojevima. Opisao je delovanje Sokolstva za vreme rata, kad se duh So* kolstva preneo na legije. Razložio je zadatak i rad Sokolstva posle rata. Oertao odnos izmedu nas i njih. Završio je sa željom da snaga i zdravlje budu temelj Sokolstva i da Slavensko Sokolstvo postane močan faktor obrane slavenskih država.
Posle podne pregledane su dvorane, a u veče pr.sustvovali smo vežbi ženskog članstva, naraštaja i dece u Sokolu (Vynohradi). To su neza« boravni časovi u kojima smo videli primere ženskog vežbanja, a medu ostalim i sistem rada brata Očenašeka, ritm!čku gimnastiku. Ovo veče ostavilo je dubok utisak na čitavu delegaeiju.
Time je dovršen treči dan škole.
III. prednjački tečaj JSS (19. IV.—74. V. 1927)
*
IV.	dan škole.
Predsedavao brat dr. J. Seheiner. Ovaj dan je bio dan predavanja o prosvetnom radu u Sokolstvu i organizaciji Sokolstva. Toga dana došao je u školu i zastupn!k bugarskih Junaka dr. N. Tumparov starešina Saveza bugarskih Junaka, koji je bio srdačno pozdravljen.
Za Savez poljskog Sokolstva o prosvetnom radu, dao je referat brat A. Zamoyski, koji jc kazao da je kod njih prosvetni rad u Sokolstvu u uskoj vezi sa nacionalnim obrezovanjem. Imadu biblioteke, pišu istoriju naroda, održavaju vezu sa svim društvima koja se bave prosvetnim radom, drže analfabctske tečajeve, diletantske predstave, imaju orkestre, pevačka odelenja itd. Članstvo mora da zna istoriju svoga naroda i sve glavne momente u prošlosti, te je velika pozornost kod primanja članstva.
Za Ruse je govorio brat E. Salkov, koji je kazao da u glavnom mimo Akcentiranja ideje Slavenstva, polažu u svom Sokolstvu veliku važnost
na nacionalno obrazovanje. Imaju prosvetnoskulturni komitet, koji se time bavi. Razložio je unutrašnju organizaciju prosvctnog rada u Rusa. Izdavanje sokolskih knjiga, listova, Ruske Sokolske Matice itd. Sokolstvom hočemo zadržati i razviti nacionalizam ruskog čoveka.
Za Jugoslovenski Sokolski Savez dao je kratki izveštaj brat E. Gangl, koji je pre nego što je prešao na izveštaj, pozdravio dra. N. Tumparova. Po mišljenju brata Gangla, prosvetni rad neka izvire iz telesnog odgoja. Dalje je izložio organizaciju prosvetnog rada pre i posle rata. Izneo je statistiku sokolskih listova itd.
Veoma zanimljiv i iserpan je bio izveštaj prosvetara ČOS brata A. Krejčega, koji je kazao, da je prosvetni rad u njihovom Sokolstvu budenje sokolske svesti, a bavimo se i ostalim radom u koliko je u vezi sa sokolskim radom. Ne delimo odgoj tela od odgoja duše i obratno, to je jedna harmonijs'ka celina. Prosvetni rad ima da proširi sokolsku zna* nost. Ceo prosvetni rad delimo na a) literarni; b) organizacioni; c) pro« pagandistički; d) pozorišnonimetnički; e) školski. Da ovih pet delova rada izvršimo, izdajemo knjge, listove, brošure, širimo ideju Sokolstva u javnosti novinstvom, izveštajima, priređujemo zabave sokolskog karak* tera, sokolske i slične filmove, organizujemo sokolski radio, organizujemo prosvetne škole, sledimo i pratimo sokolski život, bavimo se školskim detetom itd.
Glavno je sredstvo rekao je brat A. Krejči naš sokolski život i kontrola našega sokolskog života!
Iza brata A. Krejčega uzeo je reč brat dr. Nikola Tumparov, koji je najpre pozdravio brata dra. J. Scheincra, a posle toga doneo pozdrave bugarskih Junaka. Došao je medu nas, da se nauči od nas.
Zatim se prešlo na pitanje organizacije. Predsedavao je brat E. Gangl. Za Ruse govorio je tajnik njihove organizacije brat Magerovski, koji je kaz^io da RSS ima četiri kraja i to u čehoslovačkoj, Jugoslaviji, Bugarskoj i van Evrope. Pet članova sačinjava gnezdo ili odsek jednog društva. Tačnu organizaciju t. j. jedinstvenu ne mogu provesti radi ras« štrkanosti njihovih sunarodnjaka.
Veoma opširan i vrlo lep referat podneo je u ime ČOS brat Vina cenc Štepanek i to počeo je sa članom, prešao je na društvo, župu i ČOS. Tim u vezi razložio je organizaciju pojedinih sokolskih jedinica. Izneo je statistički prikaz organizacije, način kako se postaje prednjak, kako se bira itd. a završio je rečima, da sve sokolske jedinice i pravila sme; raju glavnom sokolskom cilju, a ta j je spojiti sokolski rad i snagu.
Za Poljake govorio je brat dr. A. Malacsynski, koji je kazao, da još do danas nemaju potpune unifikac je u organizaciji, jer je poljski narod usled poznate deobe Poljske raštrkan po celom svetu. Razložio je što je gnezdo (društvo), okrug (okrožje), dzielnice (župe) i Savez. PSS ima 6 župa (koje sliče našim pokrajinama) u Poljskoj i jednu u Francuskoj. Izneo je načrt upravnih organa, a s tim u vezi naročito rad na vojničko« fizičkom obrazovanju članstva. Njegov referat dopunio je brat Maksyš O organizaciji poljskih žena, a o njihovom radu govorila je Jadviga Zamovska.
Dopune o organizaciji jugoslovenskog Sokolstva dodao je brat Engels bert Gangl.
Posle podnc u 3 sata, a pod predsedanjem brata Dim. Verguna progovorio je izslanik bugarskih Junaka dr. N. Jumparov, koji je izneo mišljenje SBJ o sviim pitanjima, koja su do sada u školi pretresena, naro* čito se obazro na ideju Slavenstva, koja sc u Bugarskoj propoveda po raz* nim društvima, a naročito — tako je rekao izaslanik po bugarskim Junacima. Završetak svoga izveštaja izneo je u ovoj rezoluciji: 1. da oču* vaju punu autonomiju, 2. da primaju sokolski (Tyršev) sistem, prila* goden bugarskom narodu, 3. da zadržavaju kroj i kapu i 4. ime »Junači«.
0 ovom kratko se izjavio brat dr. Scheiner. Pošto je škola karaktera informativnog, a ne zaključivanja, to je ovaj referat uzet do znanja, prepuštajuei zaključivanje forumima, koji su za to kompetentni. Posle toga je dr. Tumparov izneo istorijat bugarskih Junaka, njihovu organi* zaciju i statistiku. U veče istoga dana bila Je cela škola prisotna redov* nom vežbanju praškog Sokola (Matica) i to muškog članstva.
V. dan š k o 1 e.
Predsedavao je brat J. Scheiner. Prvi je govorio u ime načelstva ČOS brat Bogumil Havel, koji je detaljno razložio organizaciju tehničkih or* gana i cilj telovežbe kod Čehoslovaka. Naročito se zadržao na temi kakav mora biti prednjak i ‘kakvi moraju biti prednjački časovi. Naročito je lepo izneo načrt njihovih škola. Govorili su još sestra Marija Pro* vaznikova i brat dr. Klinger. Za Poljake govorio je brat Wolsky, a brat Manohin za Ruse. Za JSS govorio je načelnik brat dr. Murnik, koji se složio sa nazorima referenta ČOS.
Posle podne bilo je pregledavanje grada Praga, a u večer obdrža* valo se oproštajno veče, pošto se škola radi odlaska brače Poljaka mo* rala pre vremena dovršiti.
VI. dan š k o 1 e.
Prcdscdovao brat Engelbert Gangl. Prvi je predavao dr. Tumparov o telesnom odgoju u Bugarskoj. Iza njega prihvačen je predlog, da se svi referati štampaju na jeziku svih slavonskih naroda. Tako če članstvo da bude upoznato sa svim detaljima. Nakon govora br. dra. Scheinera, koji je konstatovao jedinstvo mišljenja svih predavača i velik uspeh škole, govorili su brača Zamoyski i Vergun, Tumparov, Nowak i Gangl, pa je prihvačena odnosna resolucija, koja je pročijana na svim slaven* skim jezicima.
Posle toga održan je zajednički ručak, za vreme koga je stigla vest o izboru Tome G. Masaryka ponovnim predsednikom čehoslovačke repu* blike. Svi starešine slavenskih sokolskih saveza odmah su odaslali zajed* ničku brzojavnu čestitku.
*
1 time je škola završena. To su eto prvi korači realnom Slavenstvu, a prvoj slavenskoj sokolskoj školi neka je: Zdravo! Czolem! Zdravej! Na zdar!
Dušan M. Bogunović.
V. pokrajinski slet JSS u Ljubljani
27.— 29. juna 1927.
Šta nam se više priibližavaju sletski dani V. pokrajinskog sleta u Ljubljani, tim postaje življi i agilni ji rad sletskog odbora i njegovih pojedinih odseka, kako bi uredili i pripravili sve potrebno za slet i dosto* jan doček braće i sestara. U širokim črtama odreden je već čitav program sletskih dana i odseci sada izrađuju pojeđinost'.
Sletište je več pripravljeno i postavljene su značke za 1200 vežbača. Na njemu če biti uredene tribine sa 400 sedala, nadalje 2000 sedala na klupama i ogroman broj stajačih mesta. Jednako se ureduje i vežba* Iište na Taboru.
Divan je sletski plakat po načrtu brata Erbežnika. Nadalje je pro** pagandistički odsek pripremio slike za album, koji če sadržavati 18 umet* nički izradenih slika u bakrotisku iz najlepših krajeva Slovenije. O vaj če album bez sumnje Siti najlepša uspomcna svima posetnicima sleta.
Uz ove odseke marljivo je radio i dovršio svoje delo nastambeni odsek, koji je zbrinuo čitavu nastambu, koja če se nalaziti delom po kasarnama, a delom po školama. Za članove je predvideno 5000, a za članice 2000 ležaja, a osim toga biti če na raspolaganje privatnih stas npva, kao i hotelskih soba.
Naročito valja još upozoriti na svečani koncerat u pozdrav gostima. Raspored za ovaj koncerat, koji če se obdržavati 27. juna sastavio je brat Zorko Prelovec. Pozdravni govor održat če savezni starosta brat Gangl.
Jednako je dovršena i sletska značka po nacrtima brata Erbežnika.
Nadalje je sletski odbor u vezi sa aeroklubom, koji če 26. juna pri* rediti veliki miting, a aeroplani če prigodom svojih letenja preko Sloves nije bacati letake u svrhe sletske propagande.
Gore smo več spomenili, da je divan sletski plakat. I doiista kako misao, tako i izvedba zadivljuju. Plakat nam predočuje: U špiljii pod Krimom probudio se kralj Matjaž okružcn od svojih bojovnika. Sedeč za kamenim stolom, oko koga mu se ovija seda brada, gleda na ljubs ljansko polje, koje je užareno jutarnjom zorom. Levicom zaklonio oči, a desnicom se upire o svoj mač. Iza leda miruje mu Soko, koji, je jeds nako upro svoj pogled u jutarnju zoru. Iz stoljetnog sna probudio je kralja zvuk sokolske trublje. Soko na teškom vrancu u sredini ljubljanskog polja zove Matijaževu vojsku da ustane i prione uz novi rad. Jata soko** lova obleču Sokola konjanika, a u pozadani žari se Ljubljana i za njom visoke Karavanke.
Povlastice, koje su u vezi sa sletskom značkom jesu: besplatna zajednička nastamba, slobodan ulaz na sve pokuse i utakmice na sletištu i slobodan ulaz na stajača mesta kod glavnog vežbačeg nastupa 29. juna. Za priredbe na Taboru u vreme pokrajinskog sleta sletska značka nema vrednosti za slobodan ulaz. Sletska značka pošiljat če se onim društvima, koja ju naruče i to poštanskim pouzečem. Cena joj je Din 20-—. Finans cijalni odsek je zaključio, da imade omladina do 12. godine na stajača mesta kod svih priredaba ulaz uz polovicu cene.
Češki Obci Sokolski odposlan je program raznih izleta u naša leta* vališta, na more i za gorske partije sa uputama. Svi izleti biti če objav**
ljeni ц sletskim uputama, koje če izači blagovremeno pred sletom. Ova brošuriea izdat če se u 3000 primjeraka, a stajat če Din 3.
Tek je još nekoliko dana do slcta, ali i ovo vreme upotrebimo da se za slet što jače spremimo i brojem i vrednošču, kako bi nam ovogo* dišnja največa sokolska priredba ispala onako, kako to dolikuje nama Sokolima i svrsi za koju se prireduje.
*
Značka naraStajskog sleta u Beogradu
Bratskim sokolskim župama i društvima!
Sletski odbor kitno moli, da sve bratske sokolske župe odmah pošalju prijavne spiskove za V. pokrajinski slet JSS i otvorenje sokolskog Tabora u Ljubljani. Sletske priprave ne mogu se pravilno izvršavati, dok sletski odbor nema broja učesnika. Stambeni, željeznički i nekli drugi odseci nalaze se u teškom položaju i ne mogu sa svojim radom napred. Upamtite, da če zakašnjele prijave biti uzrokom mnogim neprilikama, koje če imati takovi učesnici sleta, a za koje sletski odbor odklanja svaku odgovornost.
Vršite svoju dužnost!
Bratska društva molimo, da odmah naruče sletske značke u pisarni sletskog odbora V. pokrajinskog sleta JSS u Ljubljani, Tabor. Sletski znak stoji Din 20.
Ne odlažite sa narudžbom, kako bi značke dobili blagovremeno.
Zdravo!
Sletski odbor.
Secanje na brata dr. Jindru Vaničeka
(Prilikam 35sgodišnjicu njegovog sokolskog rada.)
Upoznali smo se pre rata prilikom prelaza iz vinogradskog u praški Soko (Praha II). Uvrstio me u jedno niže odclenje da predem redom sve elemente. — Brat Jindra nadziravao je odelenja, popravljao nas i milo nam je bilo, kada nas je kojom rečju hrabrio. U razgovoru bio je uvek bratski raspoložen i rado je razgovarao sa braćom Jugoslavenima. — Kada je koji brat zakasnio doči na vežbu, a opazio bi da je u dvorani naš brat Jindra, smesta bi se nastojao ukloniti, da ga brat Vaniček nc opazi, ne iz nekog straha, već iz poštovanja, da ga taj odličan brat ne vidi, kako nije tačan u vršenju svojih sokolskih dužnosti.
Često je brat Jindra vodio ili redovne ili slobodne vežbe. Tada smo pozorno promatrali njegovo krasno razvijeno telo. U kretnjama njegove su se mišice ispoljavale kao na kakvom starogrčkom umetničkom kipu iz mramora. Njegov je glas pri zapovedima zvučio poput trublje iz finog
i tankog metala, svi smo upirali oči u njega i složno vežbali.
Pre upisa u praški Soko vežbao sam u v nogradskcm, i biču iskren, u praškom sam se mnogo ugodnije osečao, milije mi je bilo vežbati, a držim, da je to sve bilo iz bratske ljubavi, koju sam gojio prema vodi Sveslavenskog Sokolskog Saveza.
Neko vreme posle upisa u praški Soko ponovo je brat načelnik pregledavao odelenja radi razvrstavanja u više odele. Došao je i do naše vrste. Najpre nas je promatrao, zatim nam je zadao teoretski jednu vežbu, a posle toga smo morali pokazati jednu slobodnu vežbu na spra= vama uz teoretsko tumačenje. Sve je dobro ispalo, te nas je nekoliko premestio u viša odelenja. Preporučio nam je da marljivo vežbamo, te če nas do kraja godine ponovo unaprediti. To se nažalost nije dogodilo, jer je bojna trublja prekinula naše sokolovanje u Zlatnom Pragu.
Prilikom pokrajinskog sleta u Oseku doznadem da če medu gostima iz čehoslovačke biti i moj bivši voda i učitelj. Napustim sletfšte,
ii poletim na stanicu da se pozdravim sa bratom Vaničekom. Niko srets niji od mene, kada ugledam i njega medu gostima. Pridem mu, pozdra* vim ga, i spomenuh mu, da sam pod njegovim vodstvom vežbao u Pragu. Sečao se nekolicine Jugoslavena. — Posle podne na vežbaKštu zadivio nas je svih predvodenjem dvadeset i petoriee najboljih Sokola iz bratske Čehoslovačke. On, onda šestdesetgodlišnjak, bio je predmetom osobite pažnje, naročito ličnih poznanika. Obučen u sokolsku majieu i trikot, predvodedii sokolsku četu, odavao je čovoka, koji nije za paradu došao na slet, več brata, koji radi za Sokolstvo dušom i telom. — Preda mnom leži »Včsnik Sokolsky« i promatrajn njegovu sliku, njegovo h ar* monično razvijeno telo, koje ne odaje čoveku u podmaklim godi« nama, več vežbača u 35—40 godini. Pogled mu je bistar, pravo oko Sokolovo. Sa pravom stoji na slici napisano »VELIKOM UZORU«, — da on je pravi uzor — Soko.
Bračo J sestre! Ako ste bili u Pragu prilikom zadnjeg sleta zar vas nije zadivila impozantna pojava brata načelnika na zapovedničkom mostu, gde je svojom ustrajnošču za vreme največe kiše davao podstreka stas
rijoj sokolskoj braći, kako treba b'ti ustrajan i ođvažan u vršenju sokol* ske dužnosti?
Veseli me, što sam imao čast prigodom njegovog jubileja da održim spomen slovo o njegovom životu i radu, kao i predavanje »Kako če nam brača i u starijim godinama vežbati«. Za ovo predavanje služile su mi ideje iznesene i napisane po samom bratu Jindri. Ideje iznesene pod gornjim naslovom punc su sokolskog duha i ljubavi prema sokolskoj
Prva strana naraštajskog barjaka beogradske župe
ideji. U njima se pobuduje ljubav kod starij'h Sokolova za sokolanu, upučuje ih se kako mogu vežbati i kako ni u kom slučaju ne smeju napuštati sokolski! dom. Ovu bi temu trebao svaki stariji član Sokola da pročita i prouči i ne bi se posle tridesete godine tudio od sokolane.
Brat Jindra najbolje nam dokazuje primerno svojim radom, kako sc može i posle šesdesete godine ostati u sokolani.	Ante Tadič.
Sokolske svečanosti u Beogradu
1.	slet naraštaja sokolske župe Dušan Silni.
Još prošle godine odlučila sc beogradska sokolska župa »Dušan Silni« da ove godine priredi I. slet naraštaja u večcm stilu. U tu svrhu bili su u krilu starešinstva izabrani pročelnici raznih odseka za izvodenje čita» vog niza sokolskih svečanosti u Beogradu.
Zahvaljujuči istrajnosti i ličnom požrtvovanju članova pojedinih odseka, a naročito samih pročelnika posao je bio razdeljen i svršen na vreme.
Svečanosti su bile odredene za dane 22.—24. maja o. g. i to: 1. sokob ska izložba, 2. osvečenje zastave naraštaja beogradske sokolske župe, 3. župske utakmice i 4. javna vežba naraštaja beogradske i bačke župe i u vezi time celokupne omladine raznih srednjih škola sa teritorija beogradske župe.
U nedjelju 22. maja započele su svečanosti ovim redom:
U 10 i po časova održan je parastos našem nezaboravnom čika Stevi Todoroviču na grobu u prisustvu porodice čika Steve, Sokola i pred* stavnika beogradskiih humanih društava. Dvoje dece u sokolskoj odori položili su na grob Stevin veliki lovor. venac sa trakama u državnim bojama, a sa natpisom: »Sokoliči — čika Stevi!«.
Tokom celog tog dana stizavali su u Beograd muški i ženski sokolski podmladak beogradske i bačke sokolske župe, a onda školska omladiina iz Zemuna, Pančeva, Mitroviče, Rume, Šapca, Valjeva, Požarevca, Aram djelovca itd. Svi oni bili su razmešteni po naročito odredenim školama. I najedanput se lice prestolnice promenilo. Po prestoničkim ulicama su počele da se zapažaju sokolske odore i to sve više u sve večem broju.
U 11 časova istoga dana otvorena je I. sokolska izložba u sali II. beo« gradske muške gimnazije. Sa nekoliko reči je tajnik župe brat dr. Voja Kujundžič pred mnogobrojno sakupljenom sokolskom publikom objasnio cilj izložbe i pohvalio inio ativu sokolskog društva Beograd I. 'koje je svu brigu oko izložbe na sebe primilo. Posle toga je starešina društva Beograd I. brat Pera Lazarevič naglasio važnost izložbe i ukazao na simboličan značaj izloženih predmeta: Tu su gusle, slika Gavrila Prim cipa, Medaljon Miloša Obiliča i Soko — četiri sokolska ideala.
Izložba je vrlo lepo uspela i neosporno obeležava jednu značajnu etapu u razvitku našeg Sokolstva. Izložba je prikazala pregled razvitkn Sokolstva kod Čeha, Poljaka i Rusa, a naročitu pažnju privukla je zbirka istarskog Sokola. Od velikog su bili interesa plakati krajiških Sokola, čiju je sudbinu vidno zabeležila istoniija svetskog rata. Izložena je bila bista čika Steve rad vojara — invalida Oraovca. Onda je bio izložen čitav niz fotografija, pa sokolska literatura. I tako iako je bilo malo vremena, izložba je kao uopšte prva izložba ove vrsti u Beogradu sasvim uspela.
Medutim sve se spremalo za dalnji sletski dan. Za ovaj slet vidno je rastao interes u beogradskog gradanstva, pa mu štampa posvečivala naročitu pažnju, donosiv dnevno opširne izveštaje, a poznati pesnik Voji« slav I. Ilič mladi pozdravio ga i milom pesmom:
Zdravo, braćo, Zdravo, ognju živi! Zdravo, naši sokolovi sivi!
Dična lučo, nenadmašnog sjaja! Divna kito od pet naraštaja! Nadletniici svoga doba gnila nepobednih mišica i krila!
Vi ste polet, što se neba maša, vi ste nada, vi budučnost naša! Nekad možda, fcada kucne ora, letečete od mora do mora, i ko vaši ooi, nekad prede, braničete ovog carstva mede!
Uzdanice! Diko naših dana!
Pod zastavu »Silnoga Dušana« putem časti! Hrabro! Uvek pravo!
Oj Sokoli, Zdravo, Zdravo, Zdravo!
U ponedeljak 23. maja oko 7 časova ujutro otpočele su utakmice takmičarskih odelcnja pojedinih društava i škola. Več rano ujutro počele su stizati u Košutnjak velike grupe dečaka i devojčica. One su stizavale autobusima, tramvajima i pešice preko Topčiderskog brda.
Več u 7 časova sletište i ceo Košutnjak bio je ispunjen žagorom i radosnim uzviicima, kojima su se pozdravljale pojedine grupe.
Za ove utakmice vladao je vrlo veliki interes u celoj župi. Sva su društva blagovremeno počela sa radom, da bi što spremnija nastus pila. — Pored Sokola spremali su se takode i učenici srednjih škola u Beogradu i to u igrama sa loptom. -— .Brat Petar Teslič iz Siska darovao je Sok. 2upi »Beograd« divnu zastavu; sa jedne strane u državnim bojama, a sa druge izvezenu sa šest sivih sokolova u letu. Broj, koji odgovara broju utakmičara u odelenju. Tu zastavu dobiva na čuvanje (do iduče utakmice) muški naraštaj onoga društva, čije odelenje postigne največi broj bodova. — Za pobedničko odelenje ženskog naraštaja daros vao je »Zenski pokret« u Beogradu srebrni pehar. I pehar kao i zastava su prelazne nagrade od utakmice do utakmice.
Odelenje muškog naraštaja takmičilo se:
1. u jednoj od 3 prepisane proste vežbe
2. u jednoj od 4 propisane proste vežbe
3. u raznožnom preskoku preko konja uzduž bez hvataljki.
Odelenje ženskog naraštaja takmičilo se:
1.	u	jednoj	od 3 propisane vežbe	na niskoj gredi (brvnu)
2.	u	jednoj	od 4 propisane vežbe	buzdovanima (čunjevima)
3.	u	skoku	visoko dalekom.
Osim toga	takmičili su se naraštajci pojedinci u »petoboju« (prosta
vežba, skok u vis sa zaletom, skok u dalj s mesta, bacanje kugle 5 kg i trčanje na 60 m) i u igri loptom »odbijena« u grupi od 9. —
Zenski naraštaj takmičio se u štafetnom trčanju 4X60 m i u igri loptom »odbijena« u grupi od 6. —
Več u 6 i po časova svi utakmičari su bili u Košutnjaku spremni za utakmicu. Po neka kap kiše nije ni najmanje pokvarila lepo raspoloženje
naraštaja, koji je došao, ne da se bori, več da se uporedi sa drugim i da se vidi koje je društvo bilo urednije. Nebo je bilo za sve vreme utakmica naoblačeno i bilo je prilično hladno što je štetno uticalo na rezultate, a naročito na skokove. —
Na vežbalištu naročito pada u očii naraštaj Sok. društva u Zemunu. Prvo brojno, drugo uzorno odeven i treče lepo razvijen tako da je pred* stavljao jednu homogenu celinu od ukupno 83 utakmičara. Doista lep i zavidan broj. — Valja napomenuti' da je to društvo i za međusletske utakmiee takode dalo najveći broj utakmičara. — Veselimo se da to društvo tako lepo napreduje.
Prelazni pokal za natecanje naraštajka beogradske župe
Osim toga palo je u oči i to da je muški naraštaj beogradskirh drus štava’ nastupao u odelu koje nije predvideno u »Uputstvima za utak« micu«. Neznamo zašto se to dogodilo, kada je naše sokolske hlače nosio sav ostali naraštaj. U Sokolu moraju biti svi jednaki, a na vodnicima odelenja je da se brinu i za to. —
Tačno u 7 sati brat Đ. Ilič, voda utakmica daje znak za početak. Svi suci su na svojim mestima. — Da bi rezultat bio što stvarniji, ocenji« vanje se vršilo za svaku granu, samo na jednom mestu pred 5 sudaca. Jedan sudac bio je vrhovni, trojica su oeenjivals a 1 nije ocenjivao kada
je nastupao naraštaj njegovog društva. Prema ovome ne može niko prigovarati na zasluženu ocenu.
Rezultat utakmice za mitski naraštaj je sledeči:
A.	Po odclenjima (mušklv naraštaj):
1. Zemun (I. odclenje)	 168-50	bodova	od	mogućih	180.
2. Beograd................................162-50
3. Beograd I (I. odclenje)
4. Pančevo ....
5. Šabae ....
I
.	.	.	162-00
.	.	.	145-50
.	.	.	145-00
6.	Zemun (II.	odclenje)......................143-50
7.	Mitroviča .................................130-50
8.	Beograd I	(II. odelenje)	....	130-00
B.	P o j e d i n c i
1- Borivoj Lazič, Beograd...................... 29-00	bodova	od	mogučih 30.
2. Svetozar Miljkovič, Beograd Siniša Košutič, Zemun .
Ivan Jeremič, Zemun .
3. Branko Limič, Beograd I .
Dragomir Vojnovič, Beograd Dušan čučkovič, Zemun Dimitrije Sijak, Zemun Aurel Dragič, Zemun
C. Pet oboj (muški naraštaj):
1. Radosav Stožišič, Šabae.........................................У0	bodova.
2. Selimir Radovanovi, Šabae.......................................73	n
3. Borivoj Lazič, Beograd..........................................66
D. Igre (muški naraštaj):
Igrali su: Beograd I, Zemun (I. grupa), Zemun (II. grupa), II. beograds ska gimn. (3 grupe).
Pobedila je I. grupa iz II. beogradske gimnazije.
Rezultat utakmice za ženski naraštaj je sledeči:
A.	Po odelenjima (ženski naraštaj):
otl el en j a (muški naraštaj) 29-00 bodova od 28-50 28-50 28-50 28-00 28.00 28-00 28-00 28-00
1. Zemun (I. odelenje) .
2. Beograd I (I. odelenje)
3. Beograd (I. odelenje)
Pančevo .....................
4. Zemun (II. odelenje) .
5. Šabae........................
6. ZeKnun (III. odelenje)
7. Beograd I (II. odelenje) .
8. Beograd (II. odelenje)
C.	Štafeta
1. Zemun (I. grupa) .
2. Zemun (II. grupa) .
3. III. ženska gimnazija, Beograd
4. Beograd I.........................
172-50 bodova od mogučih 180. 166-00 160-00 160-00 155-00 154-00 143-00 133-50 129-50
4X60 (ženski naraštaj):
33*7» ’ 392/s ’ 39'U ’ 40 ”
5. Pančevo
6. Mitroviča
402/5 ’ 422/s ”
B.	Pojedlinke iz odelenja (ženski naraštaj):
1. Olga Jakovljevič, Beograd I	30-00	bodova	od mogučih 30.
2. Zora Paunovič, Zemun......................... 29-50	—	„	—
3. Natalija Zarič, Beograd	....	29-00	—	„	—
Alma Pacak, Zemun............................ 29-00	—	„	—
Vera Trkulja, Zemun.......................... 29-00	—	„	—
Anda čučkovič, Zemun	....	29-00	—	„	—
D.	Igre (ženski naraštaj):
Igrali su: Beograd I, Zemun (I. grupa), Zemun (II. grupa), Pančevo, Šabac.
Novi društveni barjak sokolskog društva u Karlovcu
Pobedio ženski naraštaj iz Pančeva.
Utakmice trajale su sve do 16 časova. Oko 18 časova udarila je jaka kiša i u brzo rasterala sve učesriike sa sletišta, a deca se stala lagano vračati u grad.	,
Tek male Sokolice Beogradanke govorile su tužno: Zemun je odneo i zastavu i pehar.
U utorak 24. maja, na praznik svetih apostola Cirila i Metodija oko 7 i po časova predstavnici župe i Beograd I sa nekoliko sokolske dece i podmlatka dočekalo je na željezničkoj stanici darovaoca naraštajske zastave br. Petra Tesliča, industrijalca iz Siska. Njega je podstarešina župe br. Živkovič sa ostalim članovima starešinstva iz Zemuna sačekao j oš na zemunsko j stanici i s njime do.putovao u Beograd. Sa kumom
Teslićem došli su iz Siska oko 20 naraštajaca na učestvovanje na javnoj vežbi u Košutnjaku.
Po programu trebalo jc osvećenje da se izvrši u dvorištu osn. škole kod Saborno crkve ali kako kiša od prošlog dana, kako je počela padati nije prestajala — to se osvečenje izvršilo u sokolani Beograd I.
Velka nova sokolana bila je prepuna Sokola, naraštaja, Sve galerije bile su takoder prepune.
Nešto pre 10 časova starešina sokolskog društva Beograd I brat Lazarevič objavio je dolazak kuma zastave Petra Tesliča, koji je bio burno pozdravljen.
Novi naraStajski barjak sokolskog društva u Karlovcu
U 10 časova došao je izaslanik prestolonaslednika. Muzika je intos nirala molitvu i počeo je crkveni ceremonijal osvečenja zastave. Posle osvečenja kum je uzeo zastavu i u svome govoru, punom patriotizma istakao je veliku ulogu Sokolstva u prošlosti i u budučnosti.
On nato predaje zastavu podstarešini beogradske 'župe bratu 2iv« koviču, a predsednica ženskog pokreta gđa. Dedijer predaje mu srebreni pehar. Brat podstarešina se na obojem toplo zahvalio. Odmah posle pre< daje zastave i pehara brat Pera Lazarevič u svojstvu predsednika inva«
lidskog udruženja predao je bratu Tesliču počasnu diplomu velikog dobrotvora invalida.
Posle toga počelo je udaranje klinaca u zastavu, pa je prvi klinae udario izaslanik prestolonaslednika, zatim gđa. Dedijer, pa onda brat dr. Srdjan Budisavljević u ime JSS.
Kako je kiša neprestano lila i nije bilo izgleda, da če za posle podne prestati, to je starešinstvo župc odlučilo, da se u istoj sali sokolane Beograd I održi u 15 časova naraštajska akademija a u 20 sati sokolsko
veče sa igrankem. O ovoj promeni je odmah naročitim plakatima oba* vešteno građanstvo Beograda, da je javna vežba odložena a da če biti sokolskih vežba u sokolani. Tako je i bilo.
U 15 časova je otpočela naraštajska akademija sa punom velikom salom gledalaca. 1/vadane su pojedine sletske tačke u malom obimu i sastavljcn program akademije na brzu ruku. Gotovo u sredini programa, pojavili su se na visokoj pod ji podstarešina župe br. Zivkovič sa zastavom i peharom, a načelnik i načelnica župc vodili su pobedna
odelenja. Posle lcpog sokolskog govora br. podstarešine predao je zastavu načelniku župe, da je, prema pravilniku o nošenju zastave i pehara, preda načelniku onog nagradnog odelenja, koje je postiglo najbolji uspeh na utakmicama. Isto se to uradilo sa peharom. Sok. društvo iz Zemuna odnelo je ove godine i zastavu i pehar.
U 18 i po časova na istom mestu odpočelo je sokolsko veče u punoj sokolani gostija i sokolskih prijatelja. Na programu su bile najistaknutije tačke gostiju iz Siska kao i tačke nagrađenih zemunskih odelenja. I ovo veče kao posle podne uspelo je veoma u moralnom pogledu.
U podne je društvo Beograd I davao ručak br. Teslieu, njegovoj porodiei i članovima sisačkog društva, a u veče je posle sokolskog pro* grama, dok je mladež bujno igrala kolo, župa dala zakusku u sokolani u čast kuma Tesliča, gospoda iz Ženskog Pokreta i naših župnih tehničara.
Istoga večera počeli su sc gosti razilaz'ti. Kiša je i dalje lila celoga dana i noči.
Tako su se sokolske svečanosti u Beogradu završile s punim mo* ralnim uspehom.
Doista velika je šteta da se sam slet sa javnom velikom vežbom nije mogao »držati, jer se u Beograd ovih dana sletilo preko 2000 lica sokolskog naraštaja.
No na nas Sokole to nije ni najmanje uticalo, jer smo dalje nastavili svojim sokolskim radom kao da je sijalo najlepše suncc.
I doista iduče nedelje 29. maja priredena je ova vežba. Do podne tog dana bia je priredena svečana povorka. Sokoli i naraštaj sa muzikom ' svojim zastavama praćeni oduševljenim pozdravima prošli su kroz gusti špalir publike, koja je velikim simpatijama popračala sokolsku decu. Ona su pako koraeala gordo i ponosno.
Popodne obdržavala se u Košutnjaku javna vežba. Sve tačke obi* latog programa bile su izvedene uzorno.
Može se s pravom reči da su sokolske svečanosti moralno potpuno uspele i da se interesovanje beogradske publike za Sokolstvo sve više budi. A to je pravo i potrebno. Naše nacijonalne zadaće nisu još pri« vedene kraju. Decu treba vaspitati da ne izostanu iza on h starih gene* racija našega naroda, koje su, kad se tičalo otadžbinc, htele i smele.
~~~~ IZ STAREŠINSTVA JSS
Poziv na odborsku sednicu JSS
Odborska sednica Jug-oslovenskog' Sokolskog Saveza obdržavat će se u ponedeljak 2 7. jun a 192 7. u prostorijama Sokolskog društva Ljubljana — Matica, Narodni dom, prizemno, levo.
Početak u 8‘30 časova.
Dnevni red:
1. Izveštaj starešinstva JSS.
2. Izveštaj Saveznog TO.
3. Izveštaj gospodarskog odseka o financijalnom stanju JSS.
4. Izveštaj	odseka, i to: 1. statistički; 2. organizacijoni; 3. zdravstveni;	4. manjšinski; 5. novinarski; 6. građevni; 7. fonda za
nezgode; 8. prosvetni.
5. Izveštaj o učestvovanju JSS na olimpijadi u Amsterdamu godine 1928.
6. Predloži starešinstva JSS i župa.
7. Eventualija.
Na	odborsku	sednicu mora poslati svaka župa jednog za-
stupnika. Punomoči	ne vrede. Delegate imadu župe najaviti starešinstvu
JSS osam dana pre sednice. Svaka župa mora poslati svoje predloge osam dana pre sednice starešinstvu JSS. Braća delegati neka donesu sa sobom svečanu odoru.
Zdravo!
U Ljubljani, 30. maja 1927.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza:
E.	G angl, starosta.	Dr.	Riko Fux, tajnik.
V-
VI. sednica starešinstva JSS 9. maja 1927
P r i s u t n i : starosta Gangl, Čobal, Fux, Gregorin, Jeras, Juvanec,. Kajzelj, Kandare, Marolt, Mešek, Milost, Murnik, Poženel, Račič, Švajgar,. Vidmar, Vojinovič. Ispričani: Franke, Gregorin, Košir, Ludvik, Ze* lenko. — Tajnik brat dr. Fux izveštava da se ČOS zahvaljuje na izraženoj sučuti prigodom smrti	brata	Hillcra. — ČOS se	zahvaljuje na	našoj.
saglasnosti glede odgode	slavonske sokolske škole u	Pragu. Ujcdno	javlja,,
da se u školu pozvalo Bugare kao goste. — Stigao je dopis glede pred* njačke škole u Pragu. Objavit če se u »Glasniku«. — Br. Budisavljevič javlja da su molbe za pogodovno vožnju na V. pokr. slet i za oprost taksa po čl. 8. povoljno rešene. — Župa Vel. Bečkerek pozvilje na svoj VI. župski. slet u Vršcu. Brat tajnik	moli,	da se stvori načelni	zaključak, da li	imadu
savezni delegati prisustvovati	župskim sletovima.	Jednoglasni zaključak
»da«. Sletu u Vršcu prisustvovat če kao delegati brada Paunkovič i Čobal. — Župa Beograd imade svoj naraštajski slet 23. i 24. maja. Starešinstvo zastupat če brat Paunkovič, a savezni TO brat Vojinovič. — Polaznike slavenske sokolske škole u Pragu upozorit če se da si za vreme priba ve putne isprave i vizume. — Gospodar brat Čobal izveštava da stvar sa f lmom teče u redu. — Načelnik brat dr. Murnik izveštava, da članovi TO nadziru rad u svima župama. Prvi deo tog nadzora dovršen je. Brat Pajic iz Zemuna položio je savezni prednjački isp t sa odličnim uspehom i želi, da bi imao mnogo naslednika. Izveštaj je primljen do znanja velikom radošču. — U odsuču brata Zelenka iznosi brat Marolt njogovu želju, da mu starešinstvo dade predhodnu dozvolu, da može na licu mesta do* zvoliti Sokolskom društvu u Polju da započne gradnjom sokolskog doma. Pismena dozvola odaslat če se društvu docn:je. Primljcno. — Interno.
VII. sednica starešinstva JSS 17. maja 1927
P ri s u t n i : starosta Gangl, Čobal, Fux, Gregorin, Jeras, Juvanec,-Kajzelj, Ludvik, Marolt, Milost, Poženel. Ispričani: Drenik, Franke, Kandare, Murnik, Mešek, Ryškova, Vidmar, Zelenko. — Tajnik brat
dr. Fux izveštava: ČOS šalje brzojavne pozdrave sa svoje odborske sednice. — Zupa Niš moli, da može pozvati okolišne župc na svoj župski slet. Podjcdno javlja, da če sokolsko društvo u Nišu otvoriti svoj sokolski dom. Za delegata Saveza odrcduje se brat Paunkovič. — S obzirom na to da jo bratu Paunkoviču nemoguče da zastupa Savez na naraštajskom sletu u Beogradu, to se za zastopnika odredujc brat dr. Budisavljevič. — Društvo u Metlici javlja da če 28. ov. m. proslaviti 20godišnjicu svoga postanka. — Na naraštajskom sletu u Karlovcu 5. VI. zastupat če Savez brat tajnik dr. Fux. — Na župskom sletu u Somboru zastupat če Savez starosta brat Gangl. — Na sletu u Kragujevcu od 11.—13. VI. o. g. za* stupat če Savez brat Kajzclj. — Sokolskom društvu u Lavovu, koje je proslavilo 60*godišnjicu postanka odaslat če se pismena čestitka. — Osno* valo se novo sokolsko društvo u Perastu. — Molba beogradske župc da može sabirati doprinose za klince svog naraštajskog barjaka van svog teritorija, ne uvažujc se. — Starešinstvo i delegate na odborskoj sednici ČOS, koja se obdržavala 14. i 15. o. m. pozdravilo se pismeno. — Slavenski Sokolski Savez zahvaljuje se na naš dopis, kojim smo im javili predavače i polaznike slav. škole. — Društvo u Murskoj Soboti zahvaljuje se stare* šinstvu	na	istupu protiv lista	»Novine«, koje je napalo Sokolstvo.	—
Društvo	u Karlovcu pita, da li	može pomagati kod šahiranja doprinosa	za
podignuče spomenika kralju Petru u Ljubljani. Društvu če se odgovorit, da je to njihova sopstvena stvar ako žele akciju podpomoči. — Župa Zagreb javlja, da če se osnutak prvog istarskog sokolskog društva na ovogodišnju 30. obletnlcu proslavit u Zagrebu pod okriljem župe. — Na upit brata tajnika ne bi li se polazak na utakmicu u Amsterdamu dao organizovati tako, da uz natecatelje pode i ostalo članstvo, razvila se debata u koju ulaze brača Marolt, Gangl i Čobal, pa se zaključuje, da TO zamoli od olimpijskog odbora odnosne podatke. — Brat gospodar Čobal tumači surovu bilancu per 30. IV. 1927., šta se uzima do znanja. — Društva Šibenik i Potomje, koja mole, da im se dozvoli šahiranje doprinosa po čitavoj državi, upučuju se, da to mogu učiniti samo na teritoriju svoje župe. — U god. 1925. brisano društvo Kneževo Lah moli, da se može udružiti	sa	novim društvom u	Belom Manastiru pod imenom poslednjeg.
Predlog	da	se molba odstupa	župi Osijek, prima se. — Interno.
Opis vežbačeg odela za članice
Nova propisana košutjica sastoji se iz bele gladke tkanine (panama ili triko) i dosiže od pasa 25 cm preko bokova. Rub košuljice i rukava jest (več gotov) 24-, cm. Rukavi su 20 cm dugi. Ovratnik je 9 cm širok. Izrez spreda 17 cm sa 3 rupice u razdjelu 24n cm na svakoj strani (to je 6 rupica). Kroz ove rupice prepleten je erven okrugli gajtan sa dva okrugla pompona.
Ostali delovi vežbačeg odela su nepromjenjeni, a ti jesu: tamna modra suknja, ervena marama, crne čarape, črne vežbače papuče.
Pojas i prijašnja košuljica odpada.
Za vežbe na spravama odreduje se: crne široke klot hlače, crne čarape, crne vežbače papuče, bela propisana košuljica i erveni rubac.
Za vežbače odelo ženskog navašlaja: tamno modra suknja, bela duga košuljica, bela maramica sa crvcnim trakom, crne vežbače papuče.
Tehnički odbor JSS.
*
Opozvane klevete
U Murskoj Soboti u Prekmurju izlazi list »Novine«, koji je hteo da škodi ugledu Sokolstva raznim prcdbacivanjima i klevetama, akoprem je u ljubljanskom »Slovencu« mogao citati opoziv raznih kleveta na Sokolstvo. Starešinstvo JSS povodom ovakovog pisanja podnelo je tužbu protiv »Novina«, a u cilju da im tako pruži prilike da dokazu istinitost svoga psanja. No »Novine« su zamolile, očito u bojazni pred sudskam posledicama, oproštenje i donele su na vidnom mestu sledeču izjavu: »U našem listu br. 12. danom 20. marta 1927. doneli smo pod naslovom »Spasavajmo omladinu« članak u kome smo kazali da su sokolska društva, odnosno Sokoli, bezverci. Uverili smo se da je ovo predbacivanje ne« pravedno. Sokolstvo naime stoji gledom na veru na stanovištu, da je vera najintimniji i najsvetiji deo unutarnjeg života svakog pojedinca. I taj bistveni deo ljudskog svetovnog naziranja Sokolstvo ceni i poštuje. Dakle prama tome nije bezversko. Zato svoje neosnovano predbacivanje opozivljemo, pošto smo njime naneli Sokolima krivicu. — Uredništvo.«
Ponajpre »Slovenec«, a sada su »Novine« donele ovakovu izjavu, pa se sada Sokolstvo pouzdano nada, da če biti pošteđeno od dalnjih sličnih kleveta.
*
Učesnici JSS u slavenskoj sokolskoj školi u Pragu
Slavenskoj sokolskoj školi u Pragu kao učesnici JSS sudelovala su sledeča brača: Engelbert Gangl, starosta, dr. Viktor Murnik, načelnik, Rupret Lindner (župa Maribor), Slavko Komac (Maribor), Kajetan Kavčič (Ljubljana), Fran Klemenc (Ljubljana), Ćiril Stanič (Ljubljana), Gojmir Pehani (Ljubljana), Fran Telban (Ljubljana), Rudolf Horvat (Kranj), Dušan Bogunovie (Zagreb), dr. Mihajlo Gradojevič (Beograd) i dr. Mirko Buič (Split).
*
Resolucija slavenske sokolske škole
Na zaključnom danu slavenske sokolske škole prihvačena je sledeča resolucija:
»Predstavnici Sokolstva jugoslovenskoga, ruskoga, poljskoga, lužičko« srpskoga, čehoslovačkoga i bugarskih Junaka, nakon toga pošto su pro* motrili u prvoj školi Slavenskog Sokolstva u Pragu od 22. do 27. maja o. g. koje su zadače sokolskog pokreta, utvrdili su jodnodušno mišljenje o značenju i cilju sokolske ideje, koja je po svojoj unutarnjoj vrednosti postala svojinom čitavog Slavenstva, šta posvema ddgovara njegovoj telesnoj i duševnoj bitnost!.
Sokolstvo je prevažan socijalan faktor za ozdravljenje i ojačanje svih snaga slavenskih naroda i najuspešniji organ za zbliženje i zajedničko nastupanje Slavenstva u njegovom razvoju, napredku i odbrani.
Odstranjujuč sve pojave, koje su do sada Slavenstvo razjedinavalc, smatraju za svoju dužnost, da što ustrajnije i svom svojom dušom u
tesnoj vezi i bratskoj ljubavi prožcti i ovladani jcdnom mišlju, rade ruku pod ruku, bok uz bok, za uspeh i veliku budućnost Slavenstva.«
IZ ŽUPA
IZ ŽUPE DUŠANA SILNOG — BEOGRAD
U beogradskoj sokolskoj župi naročito ove godinc razvio se jak i intenzivan rad. Čitavom ovom radu prcdvodi prestoničko i zemunsko Sokolstvo, koja su dokazala baš minulim nateeanjima, kako je kvalitet članstva prvoklasan i kako če da župa za razmerno kratko vreme imade odlične Sokole i Sokolice. Da bi taj rad hio sto jače sprovađan, župa se razdelila u četiri okružja, i to: mitrovačko, • zemunsko, pančevačko i valjevsko. Jednako je na novo uredena zdravstvena sekcija sa bratom drom. Dragičem na čelu. U župi se osnovalo novo društvo u Novim Karlovcima. Inače rad društava teče lepo i agilno. Tako si sokolsko društvo* matica stavilo u zadaču da u toku ove godine učini veču propagandu za Sokolstvo, kako putem štampe, tako i javnim vežbama, naročito u oko« lici Beograda. U društvu se sada radi oko priprcmanja za letovanje, koje sc misli ove godine sprovesti u jednom mestu našcg Primorja. I sokolsko društvo u Zemunu sprema ove godine svoje prvo letovanje pod šatorima i to pod Gučevom u Banji Koviljači. Od večih društvenih priredaba u župi naročito se istakla:
Javna vežba sokolskog društva u Sremsko j Mitroviči. Ovo društvo priredbom svoje javne vežbe požnjelo je veliki moralan i materijalan uspeh. Svesno i nacijonalno gradanstvo mitrovačko shvatilo je važnost sokolskog društva, pa je svojim prisustvom dalo priznanja i podstroka Sokolima. Pre podne manifestovala je kroz varoš povorka konjičkog odreda, koja je svojom impozantnošču obratila pažnju svog gradanstva. Povorka, koja je prošla kroz varoš posle podne bila je još veličanstvenija i dovela je raspoloženje oduševljenog gradanstva do vrhunca. Preko tri stotine članova i članica u dugoj povorci, stupali su ozbiljno i ponosito svesni zadaće koju vrše. Sokolsku povorku dočekalo je preko hiljadu gradana na mestu gde se održao javni čas. Skladne i lepe vežbe pružile su prisutnima više zadovoljstva nego i jedna dosadanja priredba u Mitroviči. Disciplinovani članovi, lepo razvijena omladina, izvodila je tačku po tačku svog velikog i biranog programa. Celom vežbom rukovodio je brat Laden« hauser, kojem je največa nagrada oduševljeni prijem i priznanje njegovog rada od strane gradanstva. Po svršenom programu u najvbčem redu vra« tila se sokolska povorka u Sokolanu opkoljena i pračena opet svim gra« đanstvom. U veče bilo je priredeno sokolsko veselje, koje je prešlo u naj« boljem raspoloženju i retkom oduševljenju.
IZ SOKOLSKE ŽUPE BJELOVAR
Rad župc bjelovarske momentano je skoncentrisan oko priprema za
VI.	župski slet u Bjelovaru, koji imade da manifestira snagu našeg Sokol« stva. Več godine 1922., kad smo ostali u ovim krajevima gotovo osam« ljeni, ostavljeni od zabludjele brače, župa bjelovarska je svojim sletom u Bjelovaru pokazala da zna visoko držati barjak jugoslavenstva usuprot
sv;h suprotnih sila, ma s kojc stranc one dolazile. Danas su se prilike izmenile, a zabludjela brača i sama uviđaju svoje grcške. I priredbom ovog sleta tako je belovarsko sokolsko društvo i nehotiee postalo centar župc. Pa to i društvo zavreduje usled svog predanog rada. Da je taj rad doista dobar, dokazom je činjenica, da su taj rad primctila i naša braća iscljenici u Americi, koji su poveli akciju da sabcru izvesnu svotu i namaknu društvu barjak. Do sada su sabrali i društvu priposlali D'n 2896. Društvo imade da zabeleži i jedan težak gubitak, a to je smrt brata Jove Markoviča, f nane. pomoč, knjigovoda. Pokojnik se isticao u svim našim naeijonalnim pokrctima kao iskreni i oduševljeni Jugosloven, pa je kao takav bio i viden član sokolskog društva. Glas o njegovoj smrti ras* tužio je sokolske redove, koji su u njemu izgubili požrtvovnog i iskrenog brata. Neka mu bude večnaja pamjat. Za danas još nam je spomcnuti naše agilno društvo u Daruvaru. Ovo društvo brineči sc i za zdravlje onih članova, koji ne vežbaju, odlučilo je prircđivati što više izleta. Izleti pako imadu i tu svrhu, da upoznaju selo sa sokolskim radom. Tako je 15. maja o. g. učinjen izlet u selo Doljane. Najuspcliji je bio izlet u < manastir Paktu, koji sc nalazi u divnoj romantičkoj dolini udaljcnoj 12 km od Daruvara. Ni >najslabiji nisu osetili nikakva napora uz svirku vredne sokolske društvene glazbe. — Kraj izleta u ovo proljetno doba nije se zaboravllo ni na kulturni rad. Diletanti su s uspehom odigrali u četvrtak 26. maja prod dupkom punom dvoranom kupališnog svratišta Estes rovu komediju: »Pravnički ples«. Rad u Sokolani isto ne jcnjava. Sve vežbačc kategorije su dan od dana veče. Poset vežbovnih sati odličan. Svc se sprema za župski slct u Bjelovaru, za Ljubljanu i za svoju javnu vežbu, 3. jula o. g. Osim toga se održaje tečaj za pripravnike. — Osobiti porast se vidi kod naraštaja, koji se sve više sakupljava pod novo raz« vijenu zastavu. — No i daruvarsko društvo pretrpilo je jedan udarac, jer mu preminuo ugledan član brat Lazo Zukanovič iz poznate sokolske porodice Steve Zukanoviča, bivšeg starešine sokolskog društva u Pakracu. Daruvarsko društvo izdalo je za milim pokojnim osmrtnicu, a kao svom uzornom radniku i blagajniku iskazalo mu dol čnu poštu, otprativ ga do hladnog groba. Neka je i njemu večnaja pamjat!
SOKOLSKA ŽUPA — CELJE
Razviče zastave sokolskog naraštaja u Celju. 29. maja obdržavao se u Celju omladinski dan naraštaja celjske župe. Ovoj svečanosti sudelo* valo je oko 300 lica sokolskog naraštaja i deca. Dopodne hio je gradom mirozov muzike »Sloge« iz Ljubljane, a u dvorištu osnovne škole obdrs žavali su se pokusi za popodnevnu javnu vežbu, a u samoj vežbaonici obdržavana su natecanja naraštaja. U pola dvanaest dopodne održao je istarešina celjskog Sokola brat dr. Milko Hrašovec kratak govor u spomen lOsgodišnjice majske deklaracije. Popodne obdržavala se javna vežba i razviče barjaka naraštaja. Telovežbom, koja jc vrlo lepo uspela, naraštaj i deca položili su račun svoga rada. Zastavi je kumovala sestra Strčeva, koja je istu uresila lepom trakom, dok je jednu traku darovalo vežbajuče članstvo. Nakon razviča starešina je podelio onim vežbačima, koji su poluč.li največ! broj bodova, diplome. Sama priredba bila je ljupka i mila, a bila je od gradanstva brojno posečeha, a naroeito je učinio ugodan dojam poset vojske sa komandantom Naumovičem.
IZ SUMADIJSKE SOKOLSKE ŽUPE — KRAGUJEVAC
Podizanje sokolskog doma u Kruševcu. U istor jskom Kruševcu ima de svc prcduvete za jak razmah Sokolstva. No ipak taj razmah u velike je oteščan, jcr društvo nema pogodnih prostorija gde bi razvilo svoj rad, a prama torne steklo sve one uvete, koji su potrebni za dalnji procvat i razvitak. Da se torne što pre doskoči, odlučilo se društvo da podigne svoj sopstveni Dom. I od namisli prešlo se odmah na delo, pa je nedavno osvečen kamen temeljac. Na ovu svečanost stigli su u Kruševac mnogi gosti. Medu prisutnima bio je Milan Simonovič, bivši ministar, bila su sokolska društva iz Cuprije, Paračina i Kraljeva. Svečanost je otvorio starešina društva brat Ljuba Ristič, dok je Simonovič udar.io čekičem tri puta po kamenu i u njega savio povelju od pergamenta sa sledečim sadržajem: Pod vladom Nj. Vel. Kralja Aleksandra Karađorđcvića I., a pod predsedništvom Ante Stefanoviča i starešine Sokola Ljube Rističa, industrijalca, Sokolsko Društvo u Kruševcu polaže kamen temeljac svojeg Doma. Zdravo!« Zatim su se redali govornici i jedan od najlepših govora bio je protojcreja Saviča. On d a je mešoviti kor akademskog društva »Obilič« otpevao državnu himnu, a posle toga brat Strahinja Budimov^č, pročitao je program rada oko budučeg Doma. U ime šumadijske župe govorio je brat starešina M loje Pavlovič. Zatim su Sokoli krenuli kroz varoš. O podne bio je zajednički ručak. U vcfče održana je sokolska aka« demija na kojoj je održao prigodni govor brat Sava Dukič. Posle toga članstvo i naraštaj izvelo je vežbe epremljene za slet šumadijske župe. Vrlo su lepe i uspele bile vežbe članova na spravama i ritmičke vežbe članica. Posle ovc vrlo uspele akademije razvilo se veselje i igranka.
IZ GORENJSKE SOKOLSKE ŽUPE — KRANJ
Otvovenjc sokolskog doma u Dražgožah. Krasno je 6. juna o. g. uspela svečanost otvorcnja sokolskog doma u Dražgošah. Sabrala su se sokolska društva iz Kranja, Radovljice, Škofje Loke, Tržiča, Jesenice i Železnike. U 10 časova do podne otvorio je skroman, ali ukusan dom brat Jelenc, koji je opisao povest izgradnje. Nato je pozdravio sva pri« sutna društva i velik broj opčinstva brat Luznar, za njim pako brat Špicar u oduševljenim rečima označio je značenje doma i narodnog rada. Nakon otvorenja doma, zaputila se povorka na groblje, gde je na grob pokojnog brata načelnika Jelenca položen venac. Tu je u spomen pokoj« nika govorio bratsku reč br. Sajovic iz Kranja, a pevački zbor odpevao tužaljku. Sa groblja krenula je povorka u kojoj je nošeno šest zastava, natrag u mesto. Posle podne obdržavana jc javna vežba, koja je kako u prostim, tako i u vežbama na spravama pokazala da gorenjska župa imade dobre vežbače. Po vežbi razvila se zabava. Dražgoše još nisu videle tako velikog broja sabranog naroda, jer je to za ovo ubavo mestance bio doista pravi narodni blagdan.
Sokolsko društvo Mojstrana. Sokolskom društvu u Mojstrani poslcd« lija poplava u noči od 29. na 30. oktobra 1926. nanela je veliku materi« jalnu štetu: porušila mu njegov dom. O torne obaveštava društveni odbor saveznog brata starostu sa sledečim dopisom: »Neslomivo verni velikoj ideji stavili smo si ponovno zadačom, da upostavimo naše društvo, da mu sagradimo novo sklonište.
Porušeni sokolski dom u Mojstrani
Poznat Ti jc naš težak položaj, nemila sudbina porušila je naš dom. No budi uveren, da Soko pod sivim Triglavom neče propasti iako sada samo životari, več će se opet podići do nekadanje veličine. Evo šaljemo Ti, dragi brate starosto, sliku našeg sadanjeg doma. Muka i trud leži na zemlji, ali svest pobeđuje. Iskreni sokolski zdravo!«
IZ SOKOLSKE ŽUPE — LJUBLJANA
Javna vežba i razvide bar jaka Sokola I.
Sokolsko društvo Ljubljana I. imalo je 6. juna o. g. spomena vredan dan. Tog jc dana razvilo svoj barjak i taj .svečan dogodaj spojilo sa javnom vežbom. U ponosnom, .života i moči punom svom Taboru čuvat če ovu svetinju. I u godini, kada društvo proslavljuje 20sgodišnjicu svoga opstanka u znaku pravog sokolskog rada, o.no eto otvora svoj Dom i razvija svoju zastavu. Tom svečanošču ušlo je Sokolstvo u V. pokrajinski slet JSS i dostojno rešilo svoju zadaču.
Načrt za zastavu izradio je arhitekt br. J. Omahen. Barjak imade na jednoj strani erveno polje, uz rub protežu se beli trokuti obrubljeni zlatnim vezivom. U sredini ervenog polja jest Soko raširenih krila, koji stoji na lipovoj zelenoj grančici, a nad i pod njim stoji u zlatu vezen napis: »Soko čili, čuvaj večno zemlju našu«. Druga strana barjaka imade belo polje, obrubljeno belimi erveni trokuti u kojima su zlatom uvezeni ornamenti. U sredini je na državnoj trobojci u obliku grba uvezen sokol* ski monogram, kojeg okružuje zlatni lipov venac. Nad monogramom je natpis u zlatu: »Sokol I.«, a pod njim »u Ljubljani«. Na belom polju posejani su mali ornamenti u modroj boji.
Vreme, koje tog dana ne beše naklonjeno nijednoj priredbi, počelo je u ponedeljak 6. ov. mj. pomalo popuštati u svojoj kišovitosti. Iz magla« vitog jutra pojavilo se sunce. Na Taboru bilo je sve puno života, jer su se obdržavali pokusi za popoldašnji nastup. Po podne u tri časova sabralo
se Sokolstvo sa šest barjaka pred Narodnim Domom, odakle isu uz pratnju muzike Sokola I. krenuli na Tabor. Pohod sokolske povorke pratio je velik broj gradanstva, koje je medutim napunilo prostrano vežbalište: kao komandant dravske divizije gjeneral Kalafatovič, pukovski komandanti Korais, Jankovič, komandant žandarmerije • Manegodič, zastupnik velikog župana, konzuli, predstavnici starešinstva JSS, starešinstvo ljubljanske župe itd.
U sredini vežbališta bio je podignut malcni podium. Oko njega uz zvukove muzike sabralo se celokupno članstvo, naraštaj i deca. Tu je sada prihvatio reč društveni starešina brat dr. Pavao Pestotnik. Pozdravio je svc prisutne, a naročito kumu barjaka sestru Milenu1 Žerjav, koju je zastupala njezina rodena sestra Marija Pehan:. Zahvalio se svima dobro* tvorima, a onda je razvio novi barjak, naglasiv, da on nosi one boje, koje su več pred po stolječa bile simbolom jedinstva, bratstva i stobode. Nato se osvrnuo u prošlost, seti v se svih onih boraca i junaka, ko ji su kr vi ju izvojevali slobodu našu. Slan aplauz i odobravanje popratilo je govor starešine.
Nato je čestitala društvu na uspešnom radu, želeč mu i nadalje novih pobeda, zastupnica kume, sestra Pehani i barjak uresila krasnom trakom. Kumi je u ime društva bila izručena velika kitica crvenih karamfila. Po torne je starešina uz prigodan govor izručio barjak barjaktaru bratu Ropiču, a celokupno članstvo položilo je prisegu vernosti na novi barjak.
. Starešina ljubljanske' župe brat Marolt u krasnom govoru ocrtao je boje sokolskog društva na Taboru. Naveo je redom sve markantne dogo* daje, čitavu borbu društva za istinu i pravdu. Nato je u ime župe pozvao novi barjak da se poljubi sa starom saveznom zastavom i sa barjacima župskih društava: Sodražica, Vič, Ribnica, Stepanja vas, šiška i Vrhnika. Konačno je čitavo članstvo pozvao na rad, jcr če još trebati borbe, da oslobodimo svu onu našu braču i sestre, koja čame pod jarmom tude vlasti.
Predsednik odbora za gradnju Tabora, zaslužni stari borac brat Josip Turk čestitao je društvu na jubileju i izrazio želju, da bi društvo i u gospodarskom pogledu postiglo svoj cilj. Oba govora gradanstvo je pri* milo sa silnim oduševljenjem.
U ime celokupnog jugoslovcnskog Sokolstva progovorio je savezni podstarosta brat Kajzelj, koji je naglasio da neka bude dan, kada se pobratio barjak Sokola I. sa staroslavnom zastavom prvog Sokola u našoj državi, maticom svih jugoslovenskih sokolskih društava, simbol sokolske sloge i zajedničkog napora čitave sokolske energije za postignuče velikih ciljeva, koje su označili besmrtni onivači Tyrš i Fiigner.
Defiliranjem celokupnog članstva i naraštaja pred svima barjacima zaključena je ova svečanost i započela je javna vežba.
Nastupilo je ponajpre 68 dečaka, koji su pod vodstvom br. Gorjanca izveli proste vežbe. Dalnja tačka bio je nastup 58 devojčica koje su izvele pod vodstvom sestre Kržetove vežbe sa lopticama. Muški naraštaj (36) izveo je propisane naraštajske vežbe za ljubljanski slet. Onda su sledile igre, pa se jasno videlo šta se sve dade polučiti'za zdrav telesni odgoj sa malim sredstvima. Vežba na spravama članova, članica i naraštaja pokazala je sve panoge telovežbe u sokolskoj vežbaonici. Lep je bio nastup članica (32) k prostim vežbama, koje su odlično izvele. Još su
pobudile pažnju igre dece i proste vežbe ženskog naraštaja. Kao zaključna tačka cele priredbe bile su proste vežbe članova, koje je vodio društveni načelnik Žane Miklavc. Nastupilo je 58 vežbača. Izvedba je b!la vanredna.
Posle javne vežbe uz koncerat muzike dravske divizije razvila se ugodna zabava, koju je oko osam časova na veče prekinula jaka kiša.
Javan nastup Ijubljanskog Sokola. Nakon kišnih dana ipak je pogo* dovno vreme omogučilo Ljubljanskom Sokolu da održi svoj letni nastup na vežbalištu pod Tivolijem. Premda je tog dana u Ljubljani bilo mnogo priredaba, priredbu sokolsku posct lo je mnogo gradanstva. Bili su ovde predstavnici vojske, oblasti, grada, delegati JSS, ljubljanske župe i član« stvo ostalih ljubljanskih sokolskih društava. Samu vežbu otvor.la su deca koja su izvele vežbe sa lopticama. Odmah zatim nastupio je muški nara* štaj (50) sa propisanim vežbama za ljubljanski slet. Izvedba je uz male iznimke bila dobra. Za njima nastupile su naraštajke (27) koje su vrlo lepo odvežbale svoje vežbe. Vežbe na spravama celokupnog naraštaja i dece u 12 odelenja lepo su uspele. Najlepša tačka programa bile su proste vežbe članova (36). I članice su takoder dobro izvršile svoju zadaču. Sledila je vežba članova i članica na spravama (8 odelenja), pa nam je ista pokazala, kako se u društvu ova važna panoga gaji sistematski. Ras* pored je hi o zaključen vel kom skupinom svili sudelujučih, koja je vrlo dobro uspela i način la vanredan efekat. Kod same vežbe vladala je dobra disciplina, pa se iz eitavog nastupa vidi, da se ljubljansko Sokolstvo zdušno i marljivo pripravlja za V. pokrajinski slet na ovogodišnji Vidovdan.
Prosvetna Škota ljubljanske župe. Prosvetni odbor ljubljanske župe priredio je nedavno u manjem opsegu prosvetnu školu za društvene p ros svetitelje. Pod predsedanjem brata dra. Igora Vidica rešena je ponajpre formalna strana eastanka, a onda je brat Vidic referlrao »o idejnom odgoju« i upozorio na sve dobre i loše Strane naših sokolskih radnika, koje opažamo kod pojedinaca. Iza toga sledio je referat brata Švajgara »sokolska štampa«, pa su u tom pogledu učinjeni neki zaključci. »O sokolskim knjižnicama« predavao je brat Sax, koji je iserpivo dokazao potrebu istih i opisao nfhovo ustrojstvo. Zanimiv je bio referat brata Mesca »o sokolskoj pozornici«. Na to je sledio razgovor o poučnim filmskim predstavama i o pozorištu lutaka za decu. Župa če osnovati putujuče marionetsko pozorište za svoja društva. Brat Juvanec održao je referat o sokolskim pevačkim zborovima. Zatim je govorio brat dr. Maurer o manjšinskom radu u Sokolstvu. Ćitava ta škola pokazala je da počinje prclaziti prosvetno delo na pravi kolosek, pa da če u dogledno vreme regulacija rada u toj panogi biti pravilno dovršena.
*
KRONIKA JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA
Dramatski odsek Sokola u Šoštanju prikazao je pučki igrokaz »Stari Ilija«. Ova je predstava bila upriličena u počast bratu Milošu Tajniku, koji nakon 20fcgodišnjeg rada u Sokolu ostavlja Šoštanj. — Soko u Litiji ovc je godine naročito uredio svoju čitaonicu. Nabavio je sve važne dnevnike i tednike, pa je time polučio, da šta više veže članstvo uz društvo i njegov život. — Soko u Ljutomeru priredio je ovog meseca prikaz igrokaza »Kraljevska visost«. Sama priredba ispala
je odlično. — Soko Dolnja Lendava proslavio je 28. maja 10=godiš* njieu majske deklaracije. Uz obilan koncertni program sama je priredba ispala vrlo dobro. Lepa jc bila pojava, da su na priredbu došli i mnogi meštani madžarske narodnosti i time pokazali, da nisu zatrovani madžar* skim narodnim šovinizmom. — U P r i j e p o 1 j u (bivšem Sandžaku) na inicijativu poručnika brata Rcbiča osniva se Sokolsko društvo. U tu svrhu održan je zbor gradana, koji je izabrao privremenu upravu. -Sokolsko društvo Braslovče prikazalo je igrokaz »Stari greh«. — Soko Beltinci prikazao je Nušičevog »Običan čovek«. Predstava se davala pod vedrim nebom. Unatoč lošem vremenu priredbu su posetili i gosti iz Dolnje Lendave. — Soko Vinica priredio je telovežbu ženske dece i prikaz igrokaza »Poslednji muž«. Opeinstvo je priredbom bilo zado* voljno, što je znak priznanja priredivačima. — Soko kod sv. Lenarta priredio je izlet svoga članstva do severne granice. Sudelovalo je do 150 članova. Na povratku u Vratni Vasi priredena je javna vežba, koja je tim bolje uspela, što je na njoj nastupio naš olimpijski pobednik brat Štukelj. Javnoj vežbi sudelovalo je mnogo Nemaca iz Cmureka, koji su takoder izjavili svoje zadovoljstvo nad priredbom. — Soko u Studens cima prikazao je igrokaz »Zaspani Izidor«. Igra jc bila dobro oprem* ljena, a sama priredba vrlo dobro posečena. — Sokolsko društvo u Š a p c u povelo je živu akeiju za podizanje Sokolskog Doma. U tu svrhu izabran je naročiti odbor iz eitavog gradanstva. — Sokolsko društvo u Dakovu povelo jc živu akciju za stradalnike u Hercegovini, pa je polučilo lep uspeh.
—r IZ SLAVENSKOG SOKOLSTVA
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO
Uzmite si za primer. Da je ogroman posao imao svladati sletski odbor prigodom prošloga sleta u Pragu, ni je potrebno naglašavati; naročito je bilo zaposleno stanbeno i finansijalno odelcnje sletskog odbora. Da je taj posao na zadovoljstvo sviju izvršen, omogučilo je samo potpuno i pravo shvatanje dužnosti, koju jc svaki pojedinac preuzeo. A kako su brača Čehoslovaci preuzete dužnosti shvatili svedoče nam i reči brata Ambroža predsednika financijskog odelenja. Prigodom likvidaeione sed* nice rekao jc potonji brat: »Celo vreme imao sam samo jednu jedinu živu želju: da bi mc poslužilo zdravlje — barem preko sleta, kako bi mogao izdržati i zdušno izvršiti zadaču, koju ste mi namenili.«
A brat Čižek predsednik stanbenog odelenja? Kad su mu na istoj sednici hteli zahvaliti, rekao je bratu Helleru, koji je to imao u ime celog odbora izvršiti: »Vidiš, brate Helleru, nemoj nas mnogo hvaliti, podeli nam to (sletsku diplomu), pa idi. Mi hočemo da radimo ...«
Ne treba ovom komentara. Ovo nekoliko njihovih reči pokazuje nam duh kojim jc čehoslovačko Sokolstvo prožeto. Uzmite si ih za primer!
Kc.
Sokolstvo u očima Stranca. Japanski vojni ataše u Bcču potpukovnik Šinozukou prisustvovao je prošlogodišnjem sletu u Pragu kao izvestitelj japanskog ratnog ministarstva. Izveštaj,. koji je predložio svome Mini« starstvu veoma jc opširan, a pun je hvale i priznanja Sokolstvu. U njem sc je dotakao historijata Sokolstva i organizacije, a sve je popratio vlas
stitim opažanjima. Među ostalim veli, u tom izveštaju: »Tko hoče da shvati buduču snagu Čehoslovačkog naroda, taj mora u celosti pozna* vati Sokolski pokret«. Odmah nadovezuje: »Tko je vidio putovanje i odlazak Sokola na slet, morao je dobiti prosto dojam kao da oni svi odlaze na bojište«. —
O samoj telovežbi, o načinu i radu u Sokolu, istaknuo je. da nije vidio onakvog nateeanja kao kod atleta i športaša, vidio je ali zato jedan ogroman kolektivan gimnastički rad. Nema tu onog istieanja pojedinaca nad ostalima. — Izveštaj mu je uopšte pun hvale i udivljenja nad sokol« skom organizacijom. —	Kc.
Nešto iz Čehoslovačkog Sokolstva. Iz svili društava ČOS isključcni su Ccnka Strnad i Tachacka Dragutin, jer su kandidirali na listi jedne političke stranke neprijateljski orijentirane prema Sokolu. — ČOS poslati če na natjeeanje 1928. god. na olimpijadu u Amsterdam i jcdno odelenje sestara. — U Českoj postoje odelenja »starijih sestara« koje polaze na vježbu. Koje če godine biti moguče kod nas to provesti?
III.	medustetske utakmice ČOS god. 1928. Načelništvo ČOS zakljus čilo je da se godine 1928. imadu prirediti medusletske utakmice. Tom se zgodom donekle promjenio red nateeanja.
Zamenici načelnika ČOS. Na poslednoj sednici svih načelnika čehos slovačkih župa izabrani su kao zamenici načelnika: Agaton Heller, Martin Šmirak i dr. Miroslav Klinger.
RUSKO SOKOLSTVO
Svečani zavet ruskih Sokola u Zagrebli. Polovicom maja ruski Sokoli u Zagrebu priredili su svečanost polaganja zaveta članova svome nacijo* nalnom barjaku. Zavet su polagali samo novi članovi. Tom je zgodom starešina brat Manakin zanosnim rečima iprogovorio o ideji, koja je okupila ruske Sokole. Burnim pljeskom bio je pozdravljen ovaj govor. Posle toga održana je akademija na kojoj su pobudili udivljenje vežbači na preči. Nadalje su lepe bile vežbe kopljem, pa diskom. Svečanost je posetilo mnogobrojno gradanstvo i ■jugoslovensko Sokolstvo, koje je brači srdačno odobravalo.
Popust na vožnji parobrodima prigodom I. naraštajskog sleta u Splitu 9. i 10. jula t. g.
Jadranska plovidba d. d., Dubrovačka plovidba a. d. podelili su članovima naraštaja, koji sudeluju sletu naročitu povlasticu na vožnji, kako je to svim bratskim društvima saopšteno okružnicom br. 665 od 14. VI. 1927.
Svim ostal m učesnicima naraštajskog sleta providenim sletskom legitimacijom udeljen je popust od 50% na redovnim prugama.
Popust na željeznici.
Za željezničku vožnju takoder je zatražen popust, te je povla* stica od 50% več os gurana.
Starešinstvo župe poduzelo je medutim daljne korake kod Mini* starstva Saobračaja da sc članovima naraštaja udeli popust od 75%. Netom stigne rešenje bit če saopšteno putem štampe.
Starešinstvo župe Split.