KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 55 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1930.
PATENTNI SPIS BR. 6916
Carl Weisshuhn & Sohne, Opava, Č. S. R.
Postupak za proizvodenje poluceluloze iz drvela ili odrvenjenih vegelabilnih vlaknastih materija za proizvodnja hartije, kartona i torne sl.
Prijava od 23. maja 1929.	Vazi od 1. novembra 1929.
Kod do sada poznatih, raznih postupka za proizvodenje polumaterijala (sirovine) iz drveta ili odrvenjenih vegefablnih vlaknastih materija za proizvodnja hartije, karlona ili torne sl. bile sa ove sirovine, večinom a svome prirodnom stanja, prema poznatim metodama raščešijavane, na pr. pomoča ločila za drvo ili posiapkom gnječenje itd. pretvarane a vlaknasta kaša podesna kao sirovina, koja se ipak, naime pri proizvodnji hartije, po pravila mogla preradiii a a-potrebljivi kraj nji proizvod date vrste, sa-no dodavanjem celaloznih vlakana.
Prema dragim poznatim postapcima, do-lične sirovine, pre raščešljavanja a vlakna bile sa, radi omekšanja i rastaranja vlakana ili kava n e a vodi ili podvrgavane pari, pri čem a se kod pojedinih poznatih posta-paka na pr. kod prvo pomenotog procesa kovanja, prema slačaja, dodajo još razne podesne kemikalije radi boljeg razmekša-nja očvrslih delova; pri torne se moralo preihodno vršiti asitnjavanje sirovine podes-nim mašinama, da bi se omogočilo potpa-no prodiranje kemikalija. Poslednje metode proizvodenja, naročilo primenjene kod proizvodnje celaloze, sa vrlo žametne i zahtevajo obimne aparate. Pri pripremanjo sirovine iskljnčivo parenjem ne može se potpano izbeči žalilo drvenih sopstanci n-sled oksidacionog procesa izazvanog zag-revanjem, tako, da se po raščešljavanja dobivena polusirovina može obradili samo a mrke ili žote hartije manje vrednosti od-
nosno mrke ili žate kartone ili torne slično.
Cilj pronalaska je sada taj, da se odgo-varajačim, ne saviše skopim pri pre manj e m pomenntih sirovina, ove materije, dodoše isto tako dejstvom toplote, na pr. pomoča pare pod naponom, no ipak izbegavajoči asitnjavanje i neprovoljno žalilo, tako o-mekšajn, da se docnijim procesom reščeš-Ijavanja dobije, kvalitativno visoke vrednosti, dugačkih vlakana i neobojena, polurna-terija vrste celaloze, koja je torne odgova-rajači podesna i za proizvodnja belih i obo-jenih hartija visoke vrednosti, kartona i torne sl.
Saština pronalaska sastoji se a torne, šlo se doiične sirovine a svome trgovinskem oblika, na pr. kod drveta, parčad drveta za točenje običnog prečnika i obične dažine, a neasilnjenom stanja prethodno šaše radi aklanjanja akapne priročne vlage po proizvoljnim poznatim metodama sa nmere-nim dejstvom toplote, kako bi pri docnijem potapanja što savršenije apila vodnjikave rastvore kemikalija. Po svršenom procesa sašenja postapaju se sirovine daže vreme vodnjikavim rastvorom poznatih kemikalija sa rednknjučim dejstvom, na pr. sa rastvorom natriam-bizalfita, do potpanog natapa-nja i tada se o kazanima poznate vrste daže vremena, po pri lici pomoča pare pod naponom, izlaža, prema saslava sirovine, jačem ili slabijem zagrevanja radi omekšanja i delimičnog rastvaranja očvrsloiina,.
Din 5.
kao i radi nadimanja vlakana; naj za d se tako pripremljena sirovina po hladenju i vadenju iz kazana po poznatim metodama za reščešlja vanje vlakana, kao na pr. ločilom za drvo, postupkom gnječenja itd., pre-tvara u vlaknastu kaša podesnu kao polu-materijai. Primena napred navedenih kemikalija, k oj e dejstvuju reducirajuči ima cilj, da spreči žulilo sirovina pri potrebnem procesu zagrevanja radi omekšavanja vlakana i islovremeno da znatno oslabi zbije-nost očvrslotina, delimičnim rastvaranjem istih, kako bi se pri docnijem procesu raš-češljavanja pojedina vlakna lako i što je moguče više očuvana izdvajala.
Napredak ovoga poslupka prema dosa-danjem stanju tehnike sastoji se u torne, što su troškovi postupka u sravnjenju sa postignutim kvalitetom polumaterijala manj i no do sada kod proizvodnje celuloze i dotični polumaterijal je kvalitativno veče vrednosti, no svi poznati polumaterijali proizvedeni po do sada poznatim metodama pripreme i raščešljavanja.
Kao primer primene ovog postupka neka bude navedeno proizvodenje polumaterijala iz jelovog drvela: kako je u trgovini uobičajeno, na pr. u pojedinim cepanica-ma od 1 m dužine i srednjeg prečnika od oko 20 cm pripremano drvo za točenje suši se ili u naročitim komorama za sušenje ili pak u samom kazanu do potpunog isu-šivanja sa toplim strujanjem vazduha od 100 do 120°C i tada se natapa sa vodnji-kavom lužinom, koja rastvara očvrslotine drvela na pr. natrium-bisulfatom, prema sposobnosti upijanja dotičnog drvela, za
vreme od 1 do 2 časa. Po ispuštanju za-ostalog rastvora iz kazana, odnosno po u-nošenju drvela, potapanog u naročilom su-du, u kazan, izlaže se drvo do potpunog zagrevanja — približno 4 do 6 časova — pari od 2 do 4 atmosfere napona i posle vadenja iz kazana toči se na poznatim to-cilima u drvovinu, u polumaterijal. Na ovaj način proizveden polumaterijal ima uopšte prirodnu boju bele drvovine, veoma je mek, kao i dugačkih vlakana, i ima karakter celulozne vrste. Preradene po običnim i poznatim metodama za proizvodnjo hartije, daje ova poluceluloza kvalitativno vrlo do-bru belu hartiju, koja približno ima jačinu, kao i mogučnosti bojenja relativno bitno skupljih celuloznih hartija.
Patentni zahtev:
Postupak za proizvodenje celuloze iz drvela ili odrvenjenih vlaknastih materija za proizvodnjo hartije, kartona i torne sl. naznačen time, što se pomenute sirovine radi povišenja njihove sposobnosti upijanja za tečnosti, prvo sasvim isuše na proizvo-ljan poznat način i tada, radi izbegavanja oksidisanja pri daljem postopanju toplotom natapaju hemikalijama, koje dejstvuju re-dukujuči, posle čega se, po izvedenom du-žem zagrevanju tako držanih sirovina u kazanu poznate izrade radi omekšanja i rastvaranja očvrslotina kao i radi nadimanja (bubrenja) vlakana, ove sirovine pre-ivaraj u uvlaknastu kasu, poznatu kao polumaterijal pomoču več poznatih metoda raščešljavanja.