KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1)
INĐUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Septembra 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7333
Telefonaktiebolaget L. M. Ericsson, Stockholm.
Električna naprava za kočenje naročito za sprečavanje smetnji u električnim signalnim
postrojenjima.
Prijava od 30. marta 1929.	Važi od 1. aprila 1930.
Traženo pravo prvenstva od 31. marta 1928. (Švedska).
Ovaj pronalazak se odnosi na električnu napravu za kočenje, naročito za sprečavanje smetnji u električnim signalnim postrojenjima, npr. u telefonskim sistemima, koji sadrže dva signalna kola struje, od kojih se jedno automatski koči, kad kroz drugo prolazi signalna struja ili govorne struje. Naprave ove vrste upotrebljavaju se npr. kod dugačkih telefonskih sprevodnika, kod kojih su predviđeni odvojeni provodnici za oba pravca razgovora. Kod takvih prenosnih sistema, poznato je, da se preduzimaju pripreme, kojima se automatski koče sme-tajuće struje, kao odjekne struje ili slično, u sprevodniku jednog pravca govora, kad kroz drugi sprevodnik prolaze govorne struje. U tu celj je u kolu struje, koje treba da se ukoči, predviđen jedan kontakt za kratku vezu. Taj kontakt kontroliše se pomoću nekog relea, koji se stavlja u dej-svo, kad struje utiču u drugom kolu struje. Također je poznato, da se u takvim telefonskim sprovodnicima, koji su snabdeveni umetnutim pojačivačima, upotrebljava u tu celj jedna ili više sijalica jednog umetnutog pojačivača, tako, da se pomenuti elektromagnetski rele zamenjuje tom sijalicom, odn. tim sijalicama. Pri tome se uključuje rešetka te. sijalice tako da ona, kad nastanu struje u kolu struje, koje koči, dobije negativan napon, koji je dovoljan, da ukine struju u anodnom kolu struje. Ipak kod pomenutih uređenja naprava za koče-
nje je srazmerno inertna, pa osim toga u drugom pomenutom slučaju izaziva smeta-juće pojave struje u sprevodniku, koji treba da se ukoči i to baš u trenutku kad počne kočenje.
Ovaj pronalazak ima tu nameru, da iz-begne pomenute nedostatke i da stvori napravu za kočenje, koja ima u praktičnom pogledu trenutno dejstvo, i kod koje ne mogu nastati nikakve smetajuće pojave, koje bi izazvao sam proces kočenja, ni u kolu struje, koje koči, ni u kolu struje, koje treba da se ukoči. Ovaj se pronalazak sastoji u glavnom u tome, što su u kolo slruje, koje treba da se ukoči, umetnuti jedan ili više razmaka za pražnjenje, kao tinjave sijalice ili slično, koji razmaci za pražnjenje, kad stupe u dejstvo pod utica-jem struje iz kola struje, koje koči, obrazuju jedan ili više dodatih putanja za struju, koje izdvajaju iz dejstva kolo struje, koje treba da se ukoči. Preimućstveno obrazuje razm&k za pražnjenje pri tome kratku vezu u kolu struje, koje treba da se ukoči, a ta kratka veza zadržava smetajuće struje iz tog kola struje, da ne mogu dopreti do prijemnog aparata.
Ovaj pronalazak treba da se objasni opširnije pomoću priloženog crteža, koji pokazuje dva razna izvedena oblika ovog pronalaska. Sl. 1 i si. 2 su razvodne šeme po jednog od tih izvedenih oblika. SI. 3 je
Din. 15.
razvodna šema detektorske naprave, koja je obeležena oznakom D na sl. 1 i 2.
Onaj sprovodnik, kroz koji prolaze struje koje koče, označen je sa 1, dok II označuje sprovodnik, koji treba da se ukoči. Između oba sprevodnika umetnula je kočnička naprava S, koja obuhvata detektorsku napravu ili napravu D za usmeravanje.
Kad sprovodnik 1 prenosi, npr. govorne struje, dovode se u spojke a, a^ detektorske naprave D naizmenični naponi, pa tako nastaje na izlaznim spojkama Vj, v2 isme-ravača napon isiog smisla. Kad taj napon postigne ili prekorači izvesnu, napred određenu vrednost, počnu se ispražnjavati dva serijski uključena razmaka za pražnjenje Gj i G2, koji se nalaze u napravi za kočenje, a koji se sastoje npr. iz tinjavth sijalica. Te tinjave sijalice ili slično obrazuju onda putanju za struju, koja kratko vezuje sprovodnik ii između tačaka d , dž, čime se sprovodnik II izdvaja iz dejstva. Sa iinjavim sijalicama G i G, uključeni su serijski dva konđenzalora C, C2, dabijed-nosmisienoj struji, koja teče pri pražnjenju kroz tinjave sijalice, zagradili put preko neposrednog mosta, koji je umetnut između spojki v , vL. Da bi kratka veza bila po mogućstvu šio efikasnija, mora da bude mali otpor kratke veze između tačaka dj, d.2, u odnosu prema prividnom otporu spro-vodnika II. To se postiže time, što se prividni otpor sprovodnika II iransformiše ka kočničkoj nupravi S, kroz jedan iii više transformatora.
Kod izvedenog oblika prema sl. 1 vrši se to transformisanje pomoću dva trnsfor-tora T , T.,, koji su urnatnuti u prekidu sprovodnika II. U svakom od tih transformatora ima onaj namotaj, koji je neposredno vezan za pripadni presek sprovodnika, nisku impendanciju, dok drugi transformatorski namotaji, koji su priključeni za kolo struje tinjavih sijalica, imaju veliku inpen-danciju. Tačka d, sačinjava ovde središte neposrednog mosta između spojki v„ v.,. Tinjave sijalice G , G2 međusobno su paralelno uključene, pa su uključene serijski sa jednim od kondenzatora C,, C2 pa obrazuju zajedno otočnu vezu, koja pri funkci-onisanju tinjavih sijalica obrazuje između tačaka dj, d2 efektivnu kratku vezu za struje, koje bi mogle teči kroz sprovodnik II. Jasno je da se, umetanjem oba transformatora, u izvesnoj meri smanjuju prenosna svojstva u sprevodniku II.
Kod izvedenog primera prema si. 2 vrši se transformisanje prividnog otpora iz sprovodnika II pomoću jednog aktivnog transformatora, T, čiji je jedan namotaj uključen kao neposredna otočna veza između grana sprovodnika II. Drugi namotaj transformatora T
koji ima veću inpendancu, uključen je s jedne strane sa gornjim pločicama obeju, međusobno paralelno uključenih sijalica, a s druge sirane sa središtem indukcionog namotaja L, koji sačinjava neposredni most između spojki vi, v , koji je pomoču kondenzatora C , Co blokiran za jednosmisie-nu struju. Efektivni otpor indukcionog namotaju L za siruie u kolu tinjavih sijalica očito je ravan četvrtom delu celokupnog Ohm-ovog otpora u namotaju L, pretpostavljajući, da je indukcioni namotaj izveden na shodan način sa malim magnetskim rasturanjem.
Dokle god god ne prolaze govorne ili signalne struje kroz sprovodnik I prekinuti su razmaci za pražnjenje G , G2, pa je onda očito prekinuto i sekundarno kolo. Signalne struje ili govorne struje, koje idu kroz sprovodnik II prenose se nesmetano preko mesta za kočenje, pa transformator T ne ispoljava primetan uticaj na prenošenje struje. Pošto je taj sprovodnik, naime kod izvegenog oblika na si. 2, opterećen samo primarnim namotajem jedinog transformatora T, ovde je znatno manji uticaj veze sa kočničkom napravom na struje, koje treba da se prenose kroz sprovodnik II, nego ii prema si. 1. Ali s druge strane je kratka veza, pri funkcionisanju razmaka za pražnjenje, u slučaju prema si. 2 nešto manje efikasna nego prema sl. 1, jer se otpor kratke veze uveličava. Dakle u svakom pojedinom slučaju zavisi od naročitih radnih prilika, da li će biti preimućstven jedan ili drugi izveden oblik.
Pošto su opadanja napona u strujama iz sprovodnika II, koja (opadanja) nastaju pri pražnjenju tinjavih sijalica, međusobno jednaka i protivno upravljena neće proces kratke veze izazvati nikakve smetajuće struje u sprovodniku II.
Zagušivački namotaj L na si. 2, koji se može tako isto upotrebiii i na si. 1. ima tu celj, da skrati vreme, koje je potrebno za uspostavljenje kratke veze. Zagušivački namotaj L ima naime to dejstvo, da on kompenzira usporenje, koje inače nastaje punjenjem kondenzatora Ci i C2.
SI. 3 pokazuje razvodna šernu za jedan izveden oblik naprave D za usmeravanje. Pojačivačke sijalice Fs i F4 dobijaju iz ba-baterije tako veliki prethodni negativni napon u rešetki, da je anodna struja u praktičnom pogledu jednaka nuli. Napon svake baterije Ej i E4 je manji od napona, koji je potreban da sijaju tinjave sijalice Gs i G4. Dakle te tinjave sijalice normalno ne mogu da zasijaju, pa dejstvuju kao potpuni prekidači struje. Kad se sad u spojke a,, a2 dovede neizmeničan napon, onda se posredstvom transformatora T3 dodaje od-
govarajući naizmenični napon uz jednomi-■steni napon baterije Es. Cim rezultantni napon posiigne napon, koji je potreban za sijanje sijalica G3, nastaje pražnjenje te sijalice. Isto tako važi za kolo struje F4, I4, E,, G4. Sad se pozitivno napune gornje pločice kondenzatora C3 i C4, pa se zbog toga potencijali na rešetkama u pojačivač-kih sijalica, koje su spojene sa iim kon-denzatorskim pločicama, pomeraju ka pozitivnom pravcu. Pošlo su napunjeni kondenzatori G, i C4, oni se prazne srazmer-no polako pomoću odvodnih otpornika R3 i R4.
Ova naprava dejstvuje na sledeči način: Linija I dovodi naizmenične struje u spojke a, i a,. Te struje prenosi transformator T3, koji je odmeren tako, da njegovo najpovoljnije radno područje leži u području frekvencije govora. Naprotiv struje sa sraz-merno niskom frekvencijom, npr. smetljive struje, koje potiču iz sprevodnika za električnu energiju, smeiijivo strujanje i t. d. u praktičnom pogledu kratko se vezuju preko primarnog namotaja i transformatora. Kad pak iitraji u prvo pomenutom području frekvencije (govora) imaju dovoljno veliku amplitudu, izazove se sveiiucanje ti-njave sijaliee Gs, i tako se dakle ponten-cijal režetke, koja je spojena sa tom sijalicom G3, pomera na pomenuti način ka pozitivnom pravcu. Odvodni otpornik Rs, odmeren ja iako, da pražnjenje pomoću tog otpornika nastaje tako polako, da u praktičnom pogledu napon rešetke varira samo sa strujama govorne frekvencije, koje nailaze u srazmerno niskim moduliranim frekvencijama, ali laj napon ne varira sa samom govornom frekvencijom. Sad se u anodnom kolu sijalice Fs dobija struja sa niskom frekvencijom, koja odgovara pomenutom moduliranju. Prema tome je transformator I4 odmeren tako, da on radi sa dobrim stepenom dejstva u području pome-nutih niskih frekvencija, pa prenosi ie fre-vencije na narednu sijalicu. Pri dovoljnoj amplitudi, tako prenesenih titraja, izazove se sveiiucanje tinjave sijalice G4, pa se napon rešetke pojačivačke sijalice F4 pomera ka pozitivnom pravcu. Ovde je sad opet dovodni otpornik S4 odmeren tako, da se tim oipornikom vrši pražnjenje kondenzatora sa izvesnim usporavanjem, i to fako, da modulirana frekvencija izravnjava neravnomernosii u tiirajima, pa da rešetka dobija srazmerno konstantan napon. Posledica je tog, da između spojki v, i v2 nastaje napon, istog smisla koji se održava sa izvesnom, željenom inercijom, koja je određena veličinom kondenzatora C4 i odvodnog otpornika R4. Kad pomenuti napon prekorači izvesnu, prethodno određenu vred-
nost, zablistaju tinjave sijalice G,, G.,, pa je time uspostavijena kratka veza sprevodnika II.
Kao što se vidi u napred izloženom, stupa ova kočnička naprava u dejstvo samo onda, kad govorne struje postignu izvesnu, prethodno određenu, amplitudu, dok je ova naprava inače izvan dejstva. Oseiljivost kočničke naprave mora se, kao što je prirodno, izabrali tako, da naprava ponoću govornih struja normalne amplitude stupi pouzdano u dejstvo. S druge strane mora, kao šio je prirodno, kočnička naprava da bude ne-oselljiva prema smeiajućim strujama, koje mogu nasiali u sprevodniku I, a koje uvek, pod normalnim prilikama, imaju mnogo manju ampiitidu od govornih struja.
Kao što je već istaknuto, ne mogu struje niske frekvencije proizvesti nikakvo dejstvo. Cak ni signalna struja, koja bi imala istu frekvencija kao govorna struja, ne može da utiče na sijalicu Fs, pošto takvu stru-u sa konstantnom i srazmerno velikom, fekvencijom izjednačuje odvodni otpornik, Rs. Samo su struje modulirane govorne frekvencije, kao govprne struje, u stanju da dopru do spojki v,, v2, gde proizvode napon istog smisla.
Za-im se opisanom napravom za usme-ravanje postiže skoro trenutno kočenje. Kad bi se isključilo uticanje smefajućih struja ili sličnog iz sprevodnika I, na kočničku napravu, na taj način, da se umeinu između sprovopnika 1 i kočničke naprave, sitaste naprave ili slično, koje propuštaju samo govorne struje, onda se procesom ufrekveniiranja, produžava vreme, koje je potrebno za stavljanje u dejstvo kočničke naprave. Naprave za usmeravanje, koje se stavljaju u dejstvo pomoću moduliranih govornih frekvencija dadu se ipak izvesti na razne načine.
Sve opisane naprave i razvodni rasporedi mogu se, kao šio je prirodno, u području zamisli ovog pronalaska kombinirati sa drugim proizvoljnim postrojenjima i razvodnim rasporedima.
Patentni zahtevi:
1.	Električna naprava za kočenje, naročito za sprečavanje smetnji u električnim signalnim postrojenjima, npr. u telefonskim sistemima, koji obuhvaiaju dva kola struje, od kojih se jedno automatski stavlja van dejstva, kad kroz drugo kolo struje prolazi struja, naznačena time, što su jedan iii više razmaka za pražnjenje priključeni uz prvo pomenuto kolo struje (II), da se oni mogu dovesti do pražnjenja uficajem struje iz drugog kola struje (I), pa onda prave dopunsku putanju za struju, kojom se stavlja van dejstva prvo pomenulo kolo siruje (II).
2.	Električna kočnička naprava, prema zabtevu 1, naznačena time, što pomenuta dopunska putanja obrazuje kratku vezu u prvo pomenutom signalnom kolu struje (II).
3.	Električna kočnička naprava prema zahtevu 2, naznačena time, što je razmak za pražnjenje priključen uz pomenuto signalno kolo struje pomoću spojnih napravi, npr. pomoću transformatora, čija je impen-danca velika na strani, okrenutoj ka razmacima za pražnjenje, dok je inpendenca manja na strani, okrdnutoj ka signalnom kolu struje (II).
4.	Električna kočnička naprava prema zahtevu 3, naznačena time, što su oba ogranka signalnog kola struje (II), koje traba da se ukoči, na mestu kočenja, me-taiično prekinuta, i što su u toj praznini uključena dva transformatora (T,, T2) tako, da su oba namotaja sa nižom impendan-com neposredno priključena svaki za jedan odsek signalnog kola struje, dok su oba namotaja visoke impenđence uključena međusobno paralelno i paralelno sa razmacima (G , G2) za pražnjenje.
5.	Električna kočnička naprava prema zahtevu 3, naznačena time, što je jedan
' namotaj jednog transformatora (T), koji ima srazmerno nisku impendancu, uključen kao otočna veza, dok je drugi namotaj sa visokom impendancom, uključen paralelno sa razmacima za pražnjenje (Gj, G>).
6.	Električna kočnička neprava prema kom bilo od predhodnih zahteva, naznačena time. što kolo struje za kratku vezu ima (između tačaka d^ d2) dva paralelno uključena razmaka za pražnjenje, npr. ti-njave sijalice (G;, Go), dok kolo struje, koje izaziva kratku vezu ima (između tačaka (vj, vž) pomenute razmake za pražnjenje u serijskom uključenju, pri čemu su oba ta kola struje u međusobnom odnosu
simetrični, tako da se opadanja napona, koja su izazvana od strane funkcionih struja, izravnjavaju i sprečavaju da vrše smet-ijivo dejstvo na signalno kolo struje (II).
7.	Električna kočnička nagrava prema kom bilo od predhodnih zahteva, naznačena time, što su predviđeni kondenzatori (C , C2), koji sprečavaju jednosmislenoj struji, koja nastaje pri pražnjenju razmaka za pražnjenje, put preko mosta između ti-njavih sijalica, koji je predviđen za naiz-meničnu struju.
8.	Električna kočnička naprava, prema zahtevu 7, naznačena time. što pomenuti most ima zagušivački namotaj (L), da bi se sprečilo usporavanje procesa kratke veze usled punjenja kondenzatora.
9.	Električna kočnička naprava, prema zahtevu 1, naznačena time, što dopunski napon, koji je potreban za pražnjenje razmaka za pražnjenje, proizvode struje u kolu struje (I), koje koči, i to posrestvom neke naprave (D), koja se sastoji iz naprave za usmeravanje, u slučaju, kad su struje, koje koče, naizmenične struje, npr. govorne struje ili druge signalne struje,
10.	Električna kočnička naprava prema zahtevu 9, naznačena time, što je naprava (D) koja posreduje povisivanje napona, raspoređena tako, da je mogu staviti u dejstvo samo struje govorne frekvencije, koje su modilisane sa nižom frekvencijom.
11.	Električna kočnička naprava prema zahtevu 10, naznačena time, šio naprava (D) koja posreduje povisivanje napona, sadrži jednu elektrodnu sijalicu (F3), čije je re-šetkino kolo struje raspoređeno tako, da menjenje anodnih struja mogu proizvesti samo takve struje, koje se dovode u rešetku, a koje leže u području govorne frekvencije i koje su modulisane nižom frekvencijom.
Adpatent broj 7333.
o
_____L___