KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5).
INDUSTRISKE SVOJJ1NE
IZDAN 1 OKfOBRA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12616
Schering — Kahlbautn A. G., Berlin, Nemačka.
Postupak za proizvođenje organskih jedinjenja žive.
Prijava od 26 septembra 1935.	Važi od 1 februara 1936.
Traženo pravo prvenstva od 29 septembra 1934 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na organska jedinjenja žive, a posebno na kompleksna jedinjenja okso derivata, živinih soli i neza sičenih jedinjenja, kao i na postupak za proizvođenje istih.
Poznato je da živine soli imaju sposobnost da se vezuju za dvostruke veze nezasićenih jedinjenja u prisustvu hidroksilnih jedinjenja, koja služe kao rastvarači, pri čemu se u isto vreme vezuju i pomenuta hidro-ksilna jedinjenja. Tako, kao najprostiji primer, imamo da etilen i acetat žive rastvoren u vodi izdvajaju jedinjenje sa opštom formulom.
Acil — Hg — OH.; — CH2 . OH
dok se iz etilena i acetata žive u alkoholu dobija jedinjenje sa opštom formulom.
Acil — Hg — CH2 — CH2. OC2 H6.
Sada je pronađeno da se prilikom reak-cjie živinih soli i nezasićenih jedinjenja u prisustvu ovakih okso jedinjenja na sličan način vezuju i organska okso jedinjenja. Iznenađuje činjenica da se pri tome na vrlo jednostavan način, bez redukcije ili taloženja živinih soli ili metalne žive, dobijaju postojana jedinjena, dok pri upotrebi naprimer aldehida trebalo bi očekivati redukciju.
Okso jedinjenja, koja su naročito pogodna za ovu reakciju jesu aldehidi u orto konfiguraciji, kao što su hloral ili bromal hirati, ili u obliku njihovih semiacetala, kao što su alkoholati pomenutih aldehida. Semi-
acetali se mogu prethodno spraviti ili proizvesti za vreme reakcije izvođenjem iste u prisustvu zasićenih ili nezasićenih alifatičnih, aromatičnih i alicikličnih hidroksilnih jedinjenja.
Kao živine soli ovde se mogu upotre-biti, naprimer, acetat hlorid, sulfat žive i si. dok se kao nezasićeno jedinjenje može upo trebiti alifatični ugljovodonik koji sadrži eti-lensku vezu, kao što su sam etilen, propilen izobut'len i si. ili aromatično jedinjenje kao što je stiren i si. ili čak i jedinjenje hidro-aromatičnih serija, kao što je cikloheksen, metilcikloheksen i t. si. Mogu, razume se, biti upotrebljena i zamenjena (supstituirana) nezasićena jedinjenja, kao što su, naprimer, vinil hlorid, allil hlorid, allil alkohol, cinna-mični alkohol i si.
Dobivena jedinjena odgovaraju najve-rovatnije sledećoj strukturnoj formuli R” R”
I I
R — CR’ — O — C — C — Hg — Y
I I I
OR’ R” R”
u kojoj R pretstavlja ugljovodonični radikal, R’ bilo vodonik bilo ugljovodonični radikal, R” bilo vodonik bilo iste ili razne ugljovo-donične radikale, koji se mogu rasporediti ra takav način da obrazuju jezgro, a Y pretstavlja negativni radikal, kao što su acetil, ili halogen, ili sl. 1 ako ova formula nije baš tačno pronađena, ona ipak pretstavlja najbolju formula, koja odgovara analizama produkata, za koje se ovde traži zaštita.
Din, 10,-
Sledeči primeri služe kao ilustracija o-vog pronalaska, ne ograničujući, međutim, isti samo na njih.
Primer 1.
41,3 gr. hloral hidrata mešaju se sa 15,9 gr. acetata žive, koji je slabim zagre-vanjem pretvoren u tečnost. U rastopljenu smešu pušta se etilenski gas, pri čemu se u toku oko 35 minuta veže oko 1,4 gr. etilena. Produkt reakcije je ulje slično glicerinu.
Primer 2.
294 gr hlorala mešaju se uz hlađenje sa 92 gr. etil alkohola. Ovoj smeši dodaje se 256 gr. acetata žive i 264 gr. oksida žive, dok se u isto vreme u smešu pušta etilenski gas. Smeša u kojoj se vrši reakcija vezuje pri zagrevanju 55 gr. etilena u toku 20 minuta. Hloral - etil - merkuri - acetat - etil - acetat, koji se pri ovome dobija, izgleda kao gust sirup.
Slično tome. ako se mesto acetata žive upotrebi nitrat žive, vezuje se gore označena količina etilena, iako reakcija teče nešto sporije a dobija se hloral etil-merkuri nitrat-etil - acetal.
Primer 3.
318 gr. acetata žive i 236 gr. oksida žive mešaju se sa metil - semiacetalom hlorala dobivenog iz 294 gr. hlorala i 64 gr. metil alkohola. Pri propuštanju etilena kroz ovu smešu dodaće se u toku 1 sata oko 50 gr. etilena. Hloral - etil - merkuri - acetat - metil • alkoholat, koji se pri ovom dobija, nalazi se u tečnom stanju.
Primer 4.
Smeša 63,6 gr. acetata žive, 29,4 gr. hlorala i 12,0 gr. izopropil alkohola apsor-buje u toku 2 sata 5,6 gr. etilena i obrazuje hloral - etil - merkuri - acetat - izopropil - acetal.
Primer 5.
Ako se u primeru 4 umesto izopropil alkohola upotrebi 14,8 gr. normalnog butil alkohola, dobiće se posle 2 sata hloral-etil-merkuri - acetat - normalni butil acetat.
Primer 6.
Smeša 63,6 gr. acetata žive, 29,4 gr. hlorala i 17,6 gr. izoamil alkohola prisajedi-
njuje u toku 2 sata 5,6 gr. etilena, obrazu jući pri ovome odgovarajuće izoamil - rcetaluo jedinjenje.
Primer 7.
31,8 gr. acetata žive pomešan sa 28,1 gr. bromala i 4,6 gr. etil alkohola apsorbuje 2,8 gr. etilena obrazujući pri tome odgovarajuće bromalno jedinjenje.
Primer 8.
1/20 mola acetata žive i 1/20 mola oksida žive mešaju se sa 1/10 mela trihloro-acetaldehid - etil - semiacetala pri čemu smeša u toku 3 sata prisajedinjuje 1/10 mola pro-pilena.
Primer 9.
1/20 mola acetata žive i 1/20 mola oksida žive mešaju se sa 1/10 mola hloral-me-til - semiacetala. Ovoj se smeši lagano dodaje 1/10 mola cikloheksena. Posle oko 1 sata živina jedinjenja budu vezana pri čemu se dobija hloral - cikloheksil - merkuri - acetat metil - acetal.
Metil ckiloheksen reagira na isti način.
Po sebi se razume, da su, kao što je već rečeno, prethodni primeri više ilustrativne prirode i da pronalazak može biti primenjen na veliki broj raznih organskih jedinjenja, pret-stavljenih datom opštom formulom, Tako, umesto opisanih jedinjenja žive, može se upotrebiti koje bilo drugo jedinjenje žive, koje je pogodno za merkurizaciju organskih jedinjena dosada poznatim postupcima.
Šta više u okolnostima reakcija i njihovim sastavnim delovima stručnjaci mogu vršiti mnogo druge promene i izmene ne otstupajući od načela iznetih u ovome opisu i priloženim zahtevima.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvođenje organskih jedin,enja žive, naznačen time, što sa sastoji u izvođenju reakcije između živine soli i nezasićenog organskog jedinjenja, koje sadrži etilensku vezu, u prisustvu organskog okso jedinjenja.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se reakcija vrši u prisustvu organskog okso jedinjenja, koje ima orto konfiguraciju.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se reakcija vrši u prisustvu or-
ganskog okso jeđinjenja u obliku njegovog semiacetala.
4.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se reakcija vrši u prisustvu organskog okso jeđinjenja, koje ima orto konfiguraciju, i organskog hidroksilnog je-dinjenja.
5.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se živina so uzima iz grupe u koju ulaze acetat, hlorid i sulfat žive.
6.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, žto je nezasićeno organsko jeđi-njenje — olefinsko jedin,enje.
7.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se nezasićeno organsko jedi-
njenje uzima iz grupe u koju ulaze etilen, propilen i cikloheksen.
8.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se organsko okso jedinjenje uzima iz grupe u koju ulaze hromal, bromal i odgovarajući hidrati.
9.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se acetat žive dovodi u reakciju sa etilenom u prisustvu hloral hidrata.
10.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen tim -, što se acetat žive dovodi u reakciju sa olefinskim jedinjenjem u prisustvu hlorala i alifatičnog hidroksilnog jeđinjenja.



i :	j
.
V-J
n-’ •
:	' s i; • ’ '’v	■	■' "•
i ' i :
■ f-A ■■
'T ć
—; - ■ •. 1 >
.	r;:;	...
i	.......
- : •
.
; ■ : .. ■ ■ . ■ !■: