Fenodico bimensual — Director Propietario: Ing. C. JEKOVEC. — Tiraje minimo: 6000 ejemplares Godina Ano II. BUENOS AIRES, 30. septembra, 1927 Broj — Numerc 26 SECCION CASTELLANA mejorar, diversificar v acreeer , la produccion, lo que significa a cargo (lel Dr. Petlro Pandol - Tariicli I contribuir a aumentar las entra- das a los que se dedican a esas ALMANAQUE AGRARIO PARA 1928 Las personas que han adquiri- Jo ejemplares del corriente afio y de los anteriores, saben qne se trata de una piibiieaeion. que no debe faltar en n inčuna estan- n cia, eh a era, granja, huerta ni en los boga res, que disponen de jardin, fmtales v aves, puos eonstituve im verdadero teso.ro labores. j El Ministerio de Agricultura contribuye, mediante la difusion Ule eseALMANAQUE, a poner en man os de los grem i os rurales A 1 & 1 I J .1 'B \ J. ' / »V w 'm* m •• r ^ de enesehanzas practicas para ! y aun de los que han resuelto el ' i ^ ’ " %> • ■ ■ « « ■ * “La Tejedora Checoeslovaca’ del pintor G. SYKORA os Ul) verdadero sfmbolo do la potenciali'dad del dcsarrollo ealavo: una madre la boriosa, edueadora de sus hijos con su ejemplo de luibilidad y buen gusto. problema del hogar propio, — el medio para vencer un sinnianero de dificultades, tratandose de en- fermedades de las plantas y de los animales. Es un volumen de mas de 600 paginas mny nutridas y profusa- mente ilustrado con laminas en colores. / Su precio UN PESO. Se remite por pieza certifieada. Pidalo sin demora al JEFE DE PROPAGANDA E INFORMES. Paseo Colon 974 Buenos Aireš r ineluyendo el importe en giro postal, bancario o valor declara- do, merios las estampillas. Si en su localidad hav Seccio- nal de la Defensa Agricola, Agro- norma Regional o Corresponsal del Ministerio de Agricultura eo- nocido, pueden haeerse anotar y en tre ga r el importe. La remesa. de alamanaque se hara dcspues de mediados de enero de 1928. Ministerio de Agricultura Seccion Propaganda e Inf or me s. EL MERCADO DE MANTECA INGLES 1 El eomisionado del Ministerio de Agricultura sen or d uan Pe- dersen. en el informe que lia pre¬ selit ado a su regrese de Londres-. da r.. con o cer los resultados de ste investigacion en aquel mereado- Mani fiesta que la m ant e ca ar- gentina ha mejorado mucho el eoncepto quo goža ha. coni o lo* prueban las eotizaciones que ob¬ tičite actualmente. pero que esa mejora se observa solamente en las procedentes de las fabricas- (»m han adoptado los sistema^ mod eni os de neutralizacion y pasteurizaeion de las cremas.- Čonsidera indispensablc que to¬ ri os los establecimiontos sigan el ejemplo. Quc os muy mala , de mezclar cremas i con las de sueros dc clasificadores ingleses son muy habiles y al notar la mezela, pier- den tod o interes por la adquisi- ! cidu. Reeomienda en consecuen- I cia, se reglamente la exportaciora I de manteca de suero, en la mis- 1 m a. forma que va los liacen los; | otros paises exportadores. Cree que es neeesaria la čl nsi¬ li eaci on oficial del produeto den- tro de eondiciones que garanti- cen sus resultados. La clasifica- cion aunienlarla el valor de la manteca cxportada una vez qne* el comprador adquiera la plena confianza de que la calidad det articulo corresponde a la catego*- ria que se le ha asignado. Por iiltimo, aoonseja la organi- z/,cion en el mereado de Londres praetica la-, de primera- (IIl( »so. Los P:ig. 2 GOSPODARSTVO JV? 26 DE ARGENTINA A PROPOSITO DE LAS RELA CIONES ENTRE MEJlnn v YUGOSLAVIA * En nu ostro mi im to 2$ nos pio, 6$ digna de apla US(J m os hephti ec o, ron palabras lir- i r<>mo im;i enscnaiiz^ (ju,. ' S|,Ve nas de patriotismo v citas de nu- j callarse, y si fomcntarla 10 de- ni e ros que JiahJan gg-atainente al Ki enerpo «*orisular (4 ' desenvolviiniento eeonbrnico de la 1 sioii es precisarnehte | ; . ;| ^' n ml patria le j a n a, de los resultados pw ol diplomsitieo qtie obteiiidos irieclfantes šabfas j j ve para est<* cmnentario; a«*? S ^* opob-fimas * frnniitlacfoiios en lo } respecfb a nosotros /’ C011 1^»m— aeksai^i^-HM] i eoncernienfo a ifiterčanibio co- merciai entre la prdspera repil- blica mejicana y los paises esl.i- vos, espeeialmente Vugoeslavia. d* nda. !).* Tmdn han r] 0 "T nitercambh* que sol 0 f 0 ^ los conoeimientos do j , ta ® rla.lcs artiHtu-iis y Iifrlivj,*' 1 ”*; unurt jiiL-jiuaiici \ j» « i«-* | . " ‘caivj. Vos.' "especialni'.Mit.c Vugoeslavia. | dad.-s „rt--t v l,f,r anas , si A t 'luincior^ no han do lo^i-ar llumarle la atoli- |ri.yo s i-.-Milt a.los ]*osijiy ? * s, e „. contrarian eu ,1 bcnefi^ v. 1 : trivarnhio ,Je las dilorontos (lucciones. Pnfscs fst/fa ' u meni e industrialcs earecen de l r n pnisajc cordobes de im servicio especial, atendido por dos inspectores de lo Ofieina de Industi-ias leeheras, los quo se cncargamn de exaniinar toda la manteca a su llegada a ose puer- to, haciendo conocer los resulta¬ dos a los p rodne to res, para in- oucirlos a corregir las deficien- cias observgdas. GGNSERVACION DE HUEVOS En estos monientos en mas caras aspiraeiones de los vugooslavos residentes en esto paR pone a disposieion de sus loctores las humildes column is cion, son para nosotros, en e:im bio, u n indice cuvo valor reeoge- mos en la profunda ensenanza que [ nos revela.i- En efeeto, la iniciativa del ata- materias pri mas qm» fomentarian ehe comercial mejieano en Horna, la piaubieeion d** muelio.s a rtiču. los qiie hov obligan nečesariamen. te ser tributarins ( p. otras ^ ciones. * t’n eoneitoiztulo estudio H es digna de todo aplauso; salien do fuera de la jurisdieidn »h* I:i j legaeion respeet iva y eoinj>enq* ; trado de rjue Jas fronteras euro | peas no puetlen ronstitnii* niia va j Ha insalvahle, sr dirigio a los pni ses baleanieos, seguro de qui* su I presencia, su estudio v las divili • • gaeiones d<» los eonoeiruientos dr \Iejioo eran eseasos en aquellas t mrras, desde donde podriaii Ih* gai- a s 11 patria, iirticulos v mate uo PS- te punt o, que n" mtM-sita tnavo- r „ 8 „rr6inbnlos para 'leslacar ■ contribucion ■ •niir * tas la inmi- el eamino 3 1« sd»* ost as colnmnas m- ci«las para la lucbn de los rias primas L(* inmersion en agua de cal. Es tambien, nmv praetico, sn- nergir los huevos en silieato dc x*tasa (vidrio liqnido), y poner- os a se c ar, sin quo so toqucn en .»sla operacion para que no se pe- i-uen uiios eon otros. MINISTERIO DE AGRI- CULTURA Seccion Propag. c Informes ^ECESITAMOS AGENTES CO RRESPONSALES en el interior de la Republiea Las personas qne consideren pue- b‘n secundarnos en miestros ser- vicios infovmntivos, pne d ep po- nerse en contacto con la Direc- cion de este period ieo, a efeeto de ilusfrnries sobre la rnision n desempenar. r ' - - cer de este organu algo nečesa ri<• en el desenvolviiniento de las aspiraciones vugoeslavas, eontri- buvendo con ello a afianzar la simpatia de esta hoja, siempn? dispuesta a ser el portavoz mas elocuente entre sus leetores. Kepetimos pues, la necosidad imp<‘riosa que la colonia nos preš te su avuda, para eonvevt.ir este organ o en algo positivo y (juc sea un (bgiio exponente de los esfuer /os de la laboriosa t* intedigente plevade de hombres (pie con su t raba jo dignifican la raza. 1 TeneniOM a«|ui un siimumcro d« I artieulos aearatiiladoK por naeio nes carentes dr. ellos. Los benefi eios finaneieroH, econnniieoK qn* esto rej)Ort», s«n incurstionables La pro))aganda. patribtiea \ sabia de esc w«*fior atache meji- cano, como lo decimos al princi m aciiif Hos de- talles qii(» pu« »Im signifienr gMti* des b« ncfieios r^ciproeos qiir. co¬ mo el nos siigiere lo icsra* cion mejienna «‘ii Houin, aportnn para cl fomento v el drsrnvolvi- mienfo l,»is relaeioncK eemiomicBS internarionalCH. 4. NOTAS DE LA ADMINISTRA- CION Ponemos en conocimiento d«* miestros distinguidos leetores (pie el sefi o* Dr. Pedro Pan dol Tadicli a cuvo cargn esta nues- tra ^Ceccion Castellanatiene r;H'u u acb i s para ree ib ir avisos v suscripciones para este periodi- co. como asi mismo para otorgar los recibos correspondiontes. * El preeio de la suscripcidn por u n ano es de $ 5. — . moneda na- cional. NOTICIAS SOCIALES CLUB YUGOESLAVO KI sorteo corrospondiento a la Kila organizada por la ('omisibn de Sehoritas. sr roalizo segun annnciamo en nuestro niiinern anterior, durante el baile Farni liav del dia 18 de Seplienibre. A los premios ammciados sr agre- garon dos mas. eonsistentrs en un artist ieo florero japonrs v do v botellas de (.'hampagne, qur .fuo- ron donadas por el doetor G ri - sogono v schora. En eonsecuen- cia los premios sorteados fueron siete. correspondiendo a los si- guientos numeros: 1 Premio o« • • ^2 .... . OOoo . 0061 . 0438 • • • . • 11.56 ..... 0198 .... 0172 TT . ■■■■ * l tasta el momento de terminal¬ ni un preš ib n de este periodico 3°. 4". 5°. 6°. 7”. « » i « i » j % « % « * • % r * % % qurdabnn por retirarse los premios 5*. V n". p El Domingo 9 de Octubre, rraliznra un .Matiner ’ paru el eual ya fueron . las invitneiones rorrrspum , El Baile Pamiliar realizn' 1 ^^ din 18, sr vib sumamridr (0 i| c rrido eoiiHtituvendo un tto exito social, lo cual n°s P r ' bieli elaramrlitr el rrl° \ \ eupneibn ilo la ('omisim « « k ^ ritas. como asi tambiru 8 1 ividad dr sus act i \ i«bu cS -p ot disposieion v organi/.neiou. tales motivos la Presiden 8 ‘ « s rita Milka Buljrvieh T., ] ia n 1 compoiTontes dr la t 0, | llsl< las fc* reeibido sineeras v ealuT | lieiones. . ^{v Durante el pxmo. mes n aB i- jcion Direetivn ha resuelj 0 ^i* zarun gran Baile Famiba 1 * . eT no. eonmemorando e ( ^ e l aniversaTio de ln funnne Club. r tribfli 1 ^ 11 Para este act o sr (,,s ^ re lo* 5 . invitneiones especiab's i 01 na^' 1 miembros del cuerpo < l l ,Nb 26 P&g. 3 gospodarstvo co eslavo v representantes con* sulares, a fin de dar el mayor rcalce posible a esta fiesta. Las cenas de camaraderia i#- reiniciaran . en el mes de': Octubre habiendose dis- puesto. que . esta,s 'se rea-. ličen jncnsualinente con el obje* to de cuidar niejor los detalles relativoš a su organizacion. A estas cenas los sehores socios pueden. irivitar a personas de su rclacion, avisando n n dia autes al.encargado del Club, a los efec- tos de rcservarle el cubierto. Los dias eh que estas se llevaran a cabo se comunicaran a los seno¬ res socios con participaciones es- peciales. CULTURA .Se ha diclio v se ha visto—des- • •/ graciadamente — que el concepto de la cultura de nn pueblo, de- pende en mucho de la educacion que demuestran su$ miembros, en sus tratos v en sus hechos. _. . v • En los paises inmigratorios, los grandes nucleosi de gentos, traen con sus virtudes y sus pe- cados, la demostraeion palpable de ]a educacion conseguida en el medi o en que vivieron- Las coniparaciones. enojosas siempre, -especialniente en las grandes ciudades donde se cuida este detalle. sirven para fomen- tar el: desprestigio de todo un pueblo mediante la demostraeion inCviuivoca de las costumbres. Las eseuelas, las academias, las facul- tades, nmchas veces son insufi- | cientes para inculcar a sus edu- candos, los principios mas basi- cos de la buena educacion, de la slciabilidad que luego tanto dis- tingue al liombre. Iv! mal, que a simple vista — ccnio decimos — deuigra, puede corregirse; es sabido que las cos¬ tumbres son faciles de evolucio- llar siempre que haya buena vo- luntad. V no liay nada mas pres- tigioso ni mas estimulador que inculcar el sano proposito de con- seguir una educacion v una ilus- tracion que se trueque en palpa- bles muestras de un a delan to so¬ cial. Mas toda via para las col oni a s extranjeras, que en el vulgo tie- nen arraigados tari pocos presti¬ ci os de sociabiliidad, v bavo cu- m * *7 v v o prism a se m ide le educacion en general del pueblo de que pro- ceden. Auspiciamos pues, no solo la adquisicion constante de una ilus- tracion espiritual, sino tambien el amoldar las costumbres v los lic- .. • chos a la buena educacion, que es uno de los puntos que mas prestigios logran en un ambiente tan cosmopolita como el nuestro. HORACIO VITALONI y Cia... -- (o) - Fabricanteh de Conservas ali- menticias y Dulces NO ES FACIL DISCUTIR Antes de discutir. antes de en- trai* (ui po lemi ca v aun antes de cambiar ideas, conviene observar bi(ui si uno mismo o el adversario se eneuentran en el mismo piano cultnral. Porque si mio de voso- tros se eneuentra en ni vel men- tal superior al otro, no es posible la discusion, ni siquiera se puede establecer ninguna clase de inter- cambio fecundo. Despues, debe tenerse en cuen- ta si ambos desean buscar real- i S A > IMPORTACION EXPOR- TACION y CONSI6NACI0N U. T. 62, Mitre 0889 HUMAHUACA 4334 - 54 BOMBA BLOCH (Vease pagina 7) Sehor Administrator de “Gospodarstvo Sirvase anotarme como suseriptor de esc periodi- co por el termi no de . a ho, a cuyo efccto ad- junto el importe de $ . en . S a 1 uda a Ud. Firma Nombre v Apellido (en let ra el a ra) Domicilio Precio de la suscripicion Un ano $ 5. — Medio a ho $ 3. i ( ( o o o •o o j COSULIGH | Calle Cangallo 336 O Bs. As i O O« O O o o o I o o Pozivne Prevoznice (LLAMADAS) iz kojegagod mesta u JUGOSLAVIJI POLAZAK BRODOVA Iz Europe 14 SOFIA ’ J 30. augusta “SATURNIA” 21. septembra (Prva vožnja) “BELVEDERE” 27. septembra “ATLANTA” 25.oktobra “MARTHA WASHINGTON 5. novembra (Prva vožnja) 14 SA TURNI A” 19. novembra “SOFIA” 22. novembra J 1 Iz Buenos Airesa ‘LSOFIA” 7. oktobra “SATURNIA” 18 oktobra “BELVEDERE” 4 novembra “ATLANTA” 30. novembra 4 4 MARTHA WASHINGTON” 3. decembra “SATIJRNIA” 13. decembra 44 SOFIA” 30. decembra o •o c o- >• o o- o (>■ o o JU GO SLOVENI NE ZABORAVITE na svoje STARE RODITELJE i ostalu svojtu u starom kraju! PODUPIRAJTE IH! Ono što im možete poslati bez poteškoča, za nje znači več izvanrednu pripomoč Vaši darovi doče im u ruke NAJBRŽE I NAJJEFTINIJE ako im ih doznačite preko zavoda Banco flolandes de la America del Sufl Glavnica* i Pričuve $ 18,980.000.— Centrala Agencija 1: Bme Mitre, 300 — Buenos Aires — Corrientes 1900 Naši korespondenti u Jugoslaviji isplatiče vaši¬ ma i u najmanjem selu'bez ikakovog odbitka Dolare, Engleske Funte ili Dinare u Gotovini Vi ovgje čete primiti u dokaz u redu uručen og novca namirnicu, potpisanu od dotičnog naslovnika doma. BRZOJAVNE DOZNAKE, po novoin načinu “Rapid” ctpremljene dogju na naslov najkasnije za 7 dana, te računamo za bi’zovaj samo SEDAM PEČA ŠTEDITE, da postanete neodvisni r U ŠTEDNOM OLELENJU platimo od uloga po 3 0,0 kamata, koje pripisujemo svaka tri mjeseca glav¬ nici. tako da odmah i knmati davaju kaniatc. TJlozi su svaki čas na vaše raspoloženje. 2 J 5 mesečno u f) $345 GOSPODARSTVO te 26 Pag'. A zanimanje za lSELJENICKO pitan« wrM Amerik, »tvoril, i- *-?•'* t*«— » De Cordoba : Ria Anizacata (cligo Mr a rabo dt‘ comer al eapitnn. Trilussa. uiriito la vtrdad o ver 1111 aspcc- | te asccndcran*. Yo sč lo que i' lo de ( Ha. Porque si mio de.voso- I ros eomprende o sientc que s 61 o se trata de haeer prevalecer una idra, do liacer triuiifar mi crilc- rio. de im ponor una escuola, la disciiMoii sc e.slcriliza v degenera. * c* Si m plena discusion. el con* irieante se irrila, se alt era, o S( CORREO M. Reskin — Villa Maria . .Severna našem iseljeniku vrata tako re- kuei preko noči. Premeta služb* no«: razumevanja za iseljeuUko pitanje nije bilo niti do onda ipak je gore post o ja o tako ve- liki broj našeg naroda, nasel¬ jeno" u velikim skupinama da su novodoSlice bar u toj okol- nosti našli oporu, kad su došli u nove priblike. Posle toga navalio j«* narod ovamo, gde nije postojala mka kova naša tradicija niti ui/ikar kako organi/ovanc iiaseobiu* ; ono št o ima vrčih sk lipova, k v* takorekuči i/ jednog mimo«* sc. la, imadu tako izrazit lokalni značaj, da ostali svet. i/ drugih mesta .Jugoslavije, ust a je osami jen. Ovoiuo položaju pridružila se »još nesrečna okolnost, da mi problemi i potrebe is«-ljniištv« naišle in« eiiduovitu dosledno i temeljito nerazumevanje *a at ra« ne javnosti u domovini, Ali, s\aka sila do vrein«*its la c h is pa que’calcimi, <|UcM r 'j 1 ; ,nn ' t ,r sr nM;,,,n - vliid.m. -vp zei.d .)• ■ ine.endia y (leja rescoldos de ojeri- ; J jl1 * aH ." <)SH ( on,rr<,, ° ,n Ministar \ngj»-lmovir o j Universitario. Cordoba. — Ksa libro aparecera en estos dum. Ki precio de venta se lin fijndo en $ 5. Escribame por este asunto a Bolivar 1101, Buenos Aires. Jugoeslavo. Rosario, — A pnre¬ za perdurable. Lo mejor es sembrar ideas que unest ra conciencia intelectual nos afirme que son buenas y fecundas. Sembrenios y cuidemos solicita- mente imestras simientes espiri- tuales, que si son de Amor, Ver- dad, Belleza y Justieia. gerniina- rn S11 nportunidad. Con prio tari v daran f rut os optimos. SL LEON AGRADECIDO Kn el desierto de Afriea un leon que en una pata se clavo una es- (pina, ridnd, se esta terminando de - j imprimir ‘ ‘ Diploniacia y Politi* ca Economica de la Confedcrn- oion”. Le envinre. aunque ereo ; (|ue mavormente no le podra in* teresar. Angjelka. Mandeine la di* liamo al teuiente de la guarnicion fvecion v b* eontestarč. KI perid qiiieii lo opero con tactica ladina. ( J ,eo »o presta para rsa dasr — i Bravo! — dijo el leon al ci- (rujano, agradecido del favor inmenso. — Quč es lo que mas ideseas? ^T T n ascenso? Bien. Si es que puedo, te dare (una mano. Y aquella mišma noche, diosc de preguntas, exigiendo eontes taciones tan extensas. J Igli* noj potemiei H g. Pribičeelrem javno kotmlntuje, dn *e je ovalno poslalo za državtmg prestavnih a jednog pripadnika pfofesije ko. ja s konsularium rudnin uefo.i nista da vidi, k<»ji ji* mogno un¬ či najzahvalnije polje u s v o jo j štruci, »ločini se u jeduoj sama novoj i rnzličitoj tiiknko nije m«» ga o razviti. Ovokn javna koitsfa taci ja jednog naseg ministra s ja jno je moralno zadošč(*tije /,\ io»* šu novinu, koja je poč«*)a buditi gragjansku s vest imdjetiišt vn bn* u tom smislu, da treba osobito u sasrna nepoznate prilike jnislnti izvežlmnog strokovnjaka. održanom na Trnatu 'i Z W’ j^UMta o. (?., kojem su l^ ln, vala tri lica. koja sn , % probleme iatl jeni*k 0 J^ t niejfju njima g. striže k;-‘"» i *“ b |" goaloveiiake Države'' ^ . h la vugja Iseljeniško« v?/« jata tl Zagrebu. Takogj^^ •rovom r. feratu nalatim. J 1 * koj.m s,- ovako, možemo r ? k službene at rana. potntMiT ? j.- _pio KtanoviKte “Uo^ vn pravilno, kad smo tvrdiKT svaka službena micijativa ^ uspet. samo. ako idr s., suradnjoni organizovano.w > J' O. fitrir kazaoVr- Trna tu nnime sa^iua praviln 0 , • Dr/a\i»i komesarijat ne mozf zvnkorm zve, pa makar s»* tenu trud 10 , mg« je kod ovc« veliko«* soeljnlnog rada potreta i sum g ji v aii je privatnih drusta- vn". N n /boru predluŽio j(* g, ^p. nik Mrkun n^oloeiju, u kojojjt im zim če no kako neka ne suragjo- je kod reš« vn lija isel jeniskog pi- lan ju osobito u Kloveuiji. - Društvo '* I )»d »rod el n <»st ” na javi ja trn m svojim dopisom od 12. aiigust« dolii/nk g. župnika Mrku im koji doUzi ovamo doskoni /n ilulje vreme. Mo Je heogradskn jaVUOil izveseena i / r n \ 111 * preko g TodU n onako č«- g .Merkun nioii izvaliti jav¬ nost u Sloveniji, »ui osnovu vlas Ijing pusiiiiitrnnja, kak« sivci ovde /bilja stoje. •• Sadanio m-, da h nnkmi tofl Hvri..C II domovini razdobij* pt* temnili sanjarij« o dužnoj Ani*- , Slika inče biti viši' ™« kl rulirant« ali prr^i i*' * un realno tlo. • ,,n "' ' ,rn i |M»*ilivn«m i kormnoin V.Htnr. o.llneiv.ti intemif . .1"« J« I-* inlere .1 kolektivno««. • f " , tll filo O v« novo rn r dobi)-J |nz : lian .H. ljcnikr ovdr J i.io . da «'• biti P 0,r :’ ;tn |,i ««ti ra• liti t.-k na 0«®»?- 8(0 tlo nn ripravf |)i bilo ii»"i ni" biti vre P- r ^ . Ima 01 1 Jnkn nrftnnizacijs, koja »* s užila k«n mosf fzniegjo pri v!J - r,, h i s)tižl>eiiih imci|Mitivi l[ \ M * dobre podhvate, potTdbBC 1 kor isfj, /;| ^-0 po ovil 11 riiim tim. • • Dr. D. FUKS Medico cirujano Lacar 4589, U. T. Gl 3 Devoto Buenos Aires oi por cumplir su promesa. - Y mas ficl que cualquicr hijo de (Adaii, al teniente busco y le dijo:— (Amigo, Dr. JORGE DEL RIO Abogado Sucesiones, contratos, juicios civiles y eomerciales Estudio: Peru 151 U. T. 403« UtvaUavU ATRKS- ŽUPANIJA VARAŽDINSKA Bivši veliki župan vnrnldins* ki, g. Beloševič. tin]nsno je mono¬ grafiji! o varaždinskoj županiji 1 1 monografiji], koju če s veseljem — uzeti u ruke i s užitkom profit ati osobito svi oni zemljaci, kojima ! su poznata dotiena mesta i lju¬ di. Knjiga opremljena j.* sa h«/ dugdi ^toh 1 1,1,1 broj krasnih slika, vefinomi gra* pndarski presta' is ^ dova i dvoraca, usko poveza* i ga daljpom i bližnjem pros- I losti županije i grada Vara ždi- 1 nn. inim i}(■ t Jl1 ' ’ • tur, ' n ^ 8/ kako sv meti; m • J®* kukn izuaire /• * f °ro stl *P* tu ost o D 0 T 0 && 1 °P1* p<>jr,lino* rh- / .^/jd , , svršavu **>» “ j , ; f • S a mesto 0; ^ii su tokom • - . ib? i * 1lf In hr,i. koji sil ton o~ Jih *-fo/ečfl h ij polititti i f* P 'Uršk, pr,-stavnici hrvatsfii- „.. P* hrvntski scljak is n,rn nnsti i postaje gospod 1 ' » « Mk. s 26 GOSPODARSTVO pROJEKAT O REORGANIZACI¬ JI JUGOSLOVENSKE ŠKOLE U ANTOFAGASTI. (Chile) — • (Svršetakj Jugoslovenski Zavod — Internat. Colegio Yugoslavo. 1 .) Svrha zavoda: Pružati d ječi jugosiovenskih naseljenika iz pokrajine Antofa- cvasre i ostalih po k rajina sjever- noga djela Chile — a, kao takod- jor naseljenika iz susjednih drža¬ va južne Amerike, Bolivije, eti- ckosocijalni i prosvjetni uzgoj \\ soglasju s modernim pedagoško- didaktičnim iskustvima. uvažu- juei poslovieu “Mens sana in cor- pore sano ? ’, kao takodjer ra¬ čuna .nič > na buduču životnu sfe¬ ra učenika, ucijepljujuči im na- rodmi svijest, duh uzajamnosti, upbznavajuči ih sa našim jezikom i našim narodnim tradicijama, dnlekom domovinom Jugosla- vijom. — 2. ) Kapaciteta zavoda: Obzirom na broj naše š k oloob- vezne d ječe, koji — po statist i- ci Centra i Ogranka Jug. Nar. Obrane 4 ‘P. Petrovič Kjegoš” iz godine 3923 — iznosi preko 450 zavod mora imati kapac : tetu za 100 internista te 300 eksternis- ta. . Internisti šil isključivo sinovi Jugoslo ven a; ekstemisti mogu da pripada ju drugim narodnosti- nuu- — ' ' ' . 3. ) Doba obuke: . . Muska d ječa: od 6 do navrše- ne 34 godine; ženska d ječa : od 0 do navrše- ne 12 godine. Opaska: Djaei, koji namjera- vaju da nastave nau k e na sveu- čilištima, ostaju u zavodu u po- scbnom odelenju, gdje če dobi¬ ti potrebnu spremil do 16 . go¬ dine. U Chile najine je za po- hadjanje sveučilišta dovoljno absolvirati 6 razreda srednje ško¬ le, -a za srednju školu 3 razre¬ da pučke sa jednim pripravljal¬ nim tečajem. Djevojkc mogu ta¬ kodjer da ostaju u zavodu u po- sebnom odelenju i pod osobitom paskom do 14. godine, pohadja- juči žens k e točajeve navedene u programu. 4. ) Zgrada: Trna prizemlje i prvi kat. n • *y r *.. ! * - - .Ji rrizmlje: ; ' s • 30 školskih učiona. d osla je vlastita narodna država, opterečena.,za sada dodušc još sa ogromnim tereton* poratnili posledica, rteiskusenošti u sanios- talnom upravljanju vlastitih pos- lova, ali iparfc vlastita država, pu- na mogučnosti i izgleda na po- boljšanje i napredak. Sadržina knjige sa svojim podacima o nes- tajgnju ostataka feudalizma je najboljim dokazom, da je muče- nišvo seljačkog kralja Matijo Gubca osveženo: historieki raz- vitak pomogao je hrvatskom Sel¬ jaku, da je konačno pobedio ne- kada tako možnu feudalnu gos¬ podu. ~ Knjiga stoji jedan dolar i po. Novac može se poslati na naslov pisca: g. Stjepan Beloševič veli¬ ki župan u m., Varaždin, Hrvats- ka,. Jugoslavija. i 1 soba za tjelovježbu vježbaoni- eu, . • 1 radionica i experimentalna so¬ ba, 1 d \orana kao ueionica — čitao- nica — žaba vi št e, 1 zbornica i učiteljska kn.jižnji- ca, • * 1 pisarna ravnateljstva 3 soba za prirnanjc — ca, 2 blagovaone za učenike, 1 blagovaona za učiteljstvo, 1 kuhinja, 1 sin očnica, 1 soba školskog slutro 20 W. C. čo k aoni- Prvi kat : 4 spavače sobe za učenike 10 soba za nastavni k e 4 sobe za pomočili personal. 10 mr iivaonica — kupaonica, 1 praoniea rublja, 30 IV. G. Opaska: Najmanje 3 škoske so¬ be — nčione mora ju da budu megjusobno podijeljene sa po¬ mičnim stijonama, tako da sve tri sobe formi raju d v o ra mi, ko- ja bi služila za veča predavanja i .ško]s k e zabave. - Oko zgrade je veliko dvorište ogradjeno i sa spravama za tje¬ lovježbu. Tu je vrt i nasad. Zgra- j da :ina centralno grijanje. - - Sva je zgrada grad jena po prin- cipinia higiene, praktičnosti, es¬ tetike i ekonomije. — Zavod sto¬ ji izvan grada ali ipa k tamo, i gdje je veza s mejstom dobra. Pokra j “Club Hfpieo” — 5.) Nastavni program: Nastavni program zavoda obu- hvaea 8 školskih godina, od to- : ga su 4 razreda osnovne skob* i 4 razvida srednje škole. i Osnovna škola: Nastavni je jezi k jugoslovens¬ ki i španjolski. Na jugoslovens- | kem jeziku če se predavati: ju¬ goslovanski jezik, zorna pou k a. ADMACIA SELECT ESMERALDA y VIAMONTE publicara semanalmente algunos de sus preclos corrientes, cosa que demostrara al pu¬ hlico ser la de mayor conveniencia para sus compras. Remitiremos a domicilfo cual- quier articulo o medicamento que se nos pida por carta o por telefono. Renovamos constantemente la existencia de especfficos y drogas en atencion a la gran venta que hacemos; por lo tanto nuestras mereaderias son siempre FRESCAS. P E E C IO 8 : Phillips, Leche Magnesia gtando.. . • Chlca.. , k , Koiyuos.. . Nujol, chlco . , . * .;, NUjol. grande . Pasta Dentoi grande . . . Orodonal . Harina Neatle . . Jabdo H e c o de Pr a v la. grande J&bdn Reuter . . . Lysolormo x 100 ... . Lysolormo x 250 .... Antlbacier , . . . Llmmento Bloao CH. . . . Sal de Prutas Beno« • . Glaxo .»•••••• lodarsenol ........ Blodaraol.. Kuleice . • • Jaoon Kegio . Polvos Plver surt. .... CJrotroplna Sherlng . . . Atophan Sherlng ... Polvo Coty med. Agua Oxigenada Merck: r 120. . x 300 . *x 600 . Agua Oxigenada Nacional: X 1|2. 7.— Agrja Colonla Select, par* las canas ... » Pastlllas Vlchy Lardy, gran- de $ 1: chlc* .. 0.60 Polvos dentifrlcos Elide, čaja „ 0.40 Polvos Smaitlne, caj* . M °- 3u EUlxu- Elide 1|8 .. 1-50 »» »» »i 0.40 0.80 1.00 0.60 0.90 X 1 lltro Neurlnase . .. » 2.50 i.*. Amonorrol 3.40 ' Borosodine • • * . • . • . »• 2.50 Pasta Dubarry.* 1-50 Pepsodent 1.40 Talco Williams ...... Crema Vasenol ...... Pestanll .* • « • • • Pasta Vasenol . Cutex completo. Rouge de 3.50. 2.50. 1.00 y . Crema. 8ecret Bonne Femme Oold Cream Chessebrough . Bay Rhum x H4 ..... . Bay Rhum x 1|2 1 .— 2.80 4.40 1.15 1.80 0.60 2.50 0.60 1.60 m 2.80 ~ Suposltorios Mldy ...... •* 2.70 ' Fitipa surt. . . • .... *• 3.40 $0 1|4 ..... . m •» 1|2 •••••• Talco Select perfumado, kilo $ 1.50. 112 kilo Extracto Erasmlc. chlco . . „ .. grande Locibn Ossldeal Vlnagre aromfttico. lltro JabOn Chlozza para cutls pa«- pado . . Aspirina tubo Caflrlna tasp y cal.l tubo Champoing Lelchsner. para ondular y dar brillo al ca- bello . . Brlllantlna ResedA. pomo . . Pasta dentffrica Elide . . . Seda Dental tubo . . Pasta dentifrlca Zanol . . Pasta dentUrica Pebpco . . Poiveras cristal esp. . . hoclones surt de 100 gr. . Agua Armide para el cutls, contra las pecas . . . Crema Armlde. cutls • . Talco Ricura. tarrltos . . . Talco Patricios. Linlmento Zit .... Polvo Cigne Godet. fino Polvo 81mdn Blanco v Ros* Cepillos dlentes surt., pesos 2, 1.50. 1.20 y PetrOleo para la caspa. Iranc^s .Capinoma, contra la caspa y caiaa del cabello Colonla NerOlida flnlslma, 114 lltro Colonla Ner61ida dnlslm*. l|2 lltro Col® la NerOlida flnlslma, 1 lltro. Coloma NerOlida de lujo , • t LoclOn Elide para embellecer y endurecer los senos No. 1 y 2 Antisuaoral lranc 6 s. no Irrlta ni mancha, a $ 2.60 y . Jaboner&s. nlquel y porcelana Tubos goma esp. Irrlgador, 8 2.50. 2.00 y Jarabe lodotanico (ost. . . Gomallna 4 90, 2 BO y . . . Coloma esp lltro .... Colonla esp 1|2 lltro . . . Hlrtogeno Nallnc gr. . . Agua de Azahar espec. . . Dentlna idolor de muelas) . Calllclda Alera4n Ovulos fresoos. tctlol y go- menol . Ovulos slmples e Ictlolados Polvo dentlfrlco rosado, p. 1|8 Id. p 1|4 . . . . Id. p. ,1|2 ,. » . • n An \ Agua Mineral Sirena . . . »• « j« V Agua Mineral Apenta . . •• 5 Recetas »precios especlales). " 4 An&llsla orlna •• C Anailsls sangre . . *• }•?!: Llntmeuto Stoices. H4 . . *• * ^ 1 Bsencla vatnih*. 30 gZ- •• i Tintqra Yodo fresca. 50 gr*- °- 60 a mos .... AlgodOn. 1|2 kilo . • 8.50 ‘i Polvo Lelschner. cartOn . . 1 jo r Termometros esp.. $ 8 . 5 y • • M 2.50 8.80 0.80 2.80 4.50 6.90 5.00 0 70 1.20 1.40 M •• tl • t M 15.00 1.50 1.50 1.60 2.90 1.30 4.60 2.80 2.80 0.80 1.00 1.00 3.50 2.50 1.30 2.40 4.50 0.70 0.80 .7.00 25 00 1.08 1.20 0.60 1.20 0.40 4.00 •« 0 70 0.70 2 00 3.00 1.50 :.i •» 0.80 1.50 Delantale9 eoma «uso dora£a- tlroi. colores surtldo* Bambipollo, aceite Rlclno ro¬ sado. dulce y aromdtlco, Čiroma daxante que se torna como llcor» Electrozema. eezema y gra- nos. grande $ 4.00; chlco Neo - Gon isecretas). No. 1, 2 y S Nervl Genol (tdnico nerviosoi Plnamba fPlno y Ambal) contra la tos y el asma. 4 Inhalaclones. „1.80 „ g.OO Z- Pastlllas . . .1.20 Pectoral .... . M 3.0<) „ 14.00 Vltano itčnlco sangulneo y „ 20 00 |. muscular). m 6.Od •t |os pedidos del interior deben venir acompanados del importe correspondiente FARMACIA SELECT LADE M A Y O R PRESTIGIO DE LAiREPUBLICA 31 Retiro 0953 Esmeralda y Viamonte Buenos Aires P4g. 6 GOSPODARSTVU zemljopis i povjesi Jugoslaviji pjevanje, tjelovježba. Sve prema nastavnem programu osnovnih šk“la u Jugoslaviji, pripremlje¬ nom obzirom na prilike ovdašn- je skole. Ostali ee se predmeti predavati na španjolskom* jezi k u i u istom opsegu, kao u analog¬ nim Skolama ove zemlje. Srednja škola: Nastavni je jezik španjolski. JugoslGvens k i jezik, zemljopis i povjesi Jugoslavije predavani su k 10 predmet, čemu se odredi 1 sat na dan kroz sve 4 godine. Jugoslovenski se osim toga pre¬ dava još črtanje, pjevanje i tje¬ lov j ežbu. Po želji roditelja i učenika nu¬ dit ee se djacima mogočnost,’da se u izvanškolskim satovima upoznaju sa k ojim od slijedeeili Slobodnik predmeta.* engleski je¬ zik, pjevanje,, glasovir, gusle, slikanje i modeliranj«*. Satovi za slobodne predmetove bit če pla¬ čani posebiee a Oprava zavoda briiljut ee se za nabavil prvovrs- nih sila. — Obzirom na jednoličnost pri¬ rode n Antofagasti, gdje nema skoro nikakve vegetacije, poduzi- mao bi zavod s djacima za vri- jeme velikih praznika dvomjesee- ne izlete u južne krajeve po iz- gledn Boy - Scouta. Detaljni program čitave nas¬ tavne grad je bit če izradjen n to¬ ku pVve škotske godine. — Čitav nastavni program bit če izradjen na osnovi realnohuma- nistiČkoga programa drugih srednjih škola, tako da dobijo za¬ vod lice realne gimnazije sa I razreda, ali ipak u obliku, da nu¬ di djacima jedmi zaokružonu naobvazbu, usposobi ja vajuči ih ujedito za naslavak vinih nauka, naravno, uz dalnju dvogodisn- ju Kpreniu. Opaska: Da se udubi poznavanje jugos- lovenskog jezika, jugoslovenske literature i umjetnosli, održavati če s e po večerima perjodična pre¬ davanja. U biblioteci imati ee djaci na raspolaganje najbolje radovc naših književnika. S tv or iti če sc djacki pjevaeki zbor i dramatsko društvo, da uz mognu djaci razviti svoj soci- jalni osjeeaj i svoje umjetničke sposobnosti. — Higijena ti jela i njegov pravilni razvoj bit če. jed¬ mi od naj važni jili zadava zavo¬ da. Dnevno ee se održati s njima 1 sat tjelovježbe po Tvršovom sistemu. Hrana če biti ^brana j takova, da pospjesuje rast tiiela a da ne škodi zdravju. I T radionici če djaci imati mo- gučnost da razvijn svoje man m i¬ ne sposobnosti. U tu ee »vrhu radionica imati potrebito oiuc y i materijal, a za poduku bi 1 1 i 1>) ove zemlje: Učiteljice za osno vi m školu . . *. Profesor renlija, zcmlj. povjcHti . lbvfesor matematike i geometrije. # Profesor Španjnlskog j«». o 7.1* a 1 1 1 o Pomočno osoblje: Skolski sluga ...... 1 Gospoda riea . ] Kuharica .... i I oinocne sile . g 9 NA 'GOSPODARSTVO” Možete se pretplatiti na sledečim naslovima: m n Gospodarstvo ”, Culic Nueva York, 3424, Buenos Aires (pos¬ tom.) “Slovenska Pisarna ”, Calle Donato Alvarez, 2518, Buenos Aires. La Paternal.' Doctor Pedro Pando], Boli var 1101 (‘ ‘ J ugoslovenski Klub' ’), Buenos Aires. M. Suchan, Alsina 463, Buenos Aires. Učiteljsko i pomočno oso¬ blje tikupno . , . . . Opanka. /<\ predavanje vjerou ka. i'o.ii je odvje obligatan 'pred- niet, V.atražilo hi se 0 <1 ovdaSn- Ičskupa, da pozove ovamo jednog našeg sveštenika. Za nadzor mogle hi služiti re- dovuice, ko je hi bile ujedno i iieitelpce ručnoga rada. _ Za¬ vod ima svoga lijoenika. — fči- osoblje za slobodne pred- joete, ‘ ! ao i majstore za nični rad kontram-alo hi se prema potre bama. — ■7.)^ Gospodarska strana zavoda: f D Pavao Feger E. (piroga 1415. | p « takvo Virko Malnar, Časa Porro, va°n]ske‘poS T ikakv(> r. r. r. * £%£*?* X. 5 O Ždite H, da Vaš novčmni dar b U( j e BRZOIJEFTINO uručen obitelji u Btarom kraju, tad se našim posluiit e Takva če doznaka biti isplačena naslovnika u d om . vini za OSAM d« DESET dan« Tn.šak iznosi samo TRECINU onoga, Sto inače stoji kablegrafska br*«. javna doznaka. Doinaeujvino novao takodjer PISMENIM ili KABLE ORAF8KIM puteia U SVA Oljenta Jagoda vije i to nATiDTMA nnJARTMA .... ... _ , u DOLAFIMA D IN A RIMA notii tečaju Naš zavod stoji u Uravnaj ve zi w»* * J U00SLAVEN8 KOM BANKOM\ jednim od tiaj*olidnijeh banko- vnih zavodu u Jugoslaviji, takti tla preko Hredi* D jj ce te banke, kao i njenih podružnica, mole nvoju klijem tein pouliižiti točno, brzo i solidno. Sve žel jene podatke možete dobiti na Našem jeziku kod našeg odjeljenja **0IR08'‘ &TENDE UL08KE u kmim čiljemo sada uz 4 o/o, i uleške na ODREDJENI KOK prema dogovoru Banco Aleman Transatlantico Buenos Aires: Kecoiujuista. čo*ak limč. Mitr» Lima 1064». “ Callao, čoftak Corrietttm. .. # Ronario: Santa H 1035 — Cordoba — .lerniiiiuo 134. — Mendora : Han Martin 1525. — Hihia Blanca: Sartidmto K»«|. K^tooiba. San O < K i > i > Missler G. m. b. It. ReprcsenUnte: 0. HENZE BUKN08 AIRES HAN MARTIN <>66 NOVCANE DOZNAKE U ava mjestA JUGOSLAVIJE u Dinarima ili Dolarimi Prevozne karte za i iz Kumpe Misslei jo vre ‘jo dobro poznat svim Jtigosloveiua 1 ® ov 8j*, koje opslužuje točno i solidno o ()■ o o t > 4 > Fkg. 1 GOSPODARSTVO UPRAVLJANJE NOVCEM Čim je iseljenik pobedio prve poteškoče nakou iskrcanja i rim mu uspe, da dogje do prvih nav¬ danih svota, pojavlja mu se novi problem: kako upravljati zaslu¬ ženim parama. Kaošto ni je poz- navao opčih prilika, kad se je is- krcao. tako nežna do postopati, kad želi jedan deo poslati domu obitelji. Od preke je potrebe dakle, da hude iseljenik obavešten, kako ima postopati, da ne izgubi ono, sto je teškom zaradio. Novodoš- lica, koji je sasma nov u novim prilikama, koji ide od kampa- menta, obično svoje pare nosi so- bom, izostavljen pogibelji, da ih izgubi ili da mu ih pokradu, ne- kada u “ veselom ” društvu, ne- kada po noči kad spava pa se pro- budi sa razrezanim pr,sl ukom i potpuno “suh ■ili kad nag j e sanduk otvoren ili razbijem Iseljenik treba da nauči ulo- žiti prištednju sigurnom nov - čanoin zavodu, držeči kod sebe samo onoliko, koliko mu treba za svakidašnje troškove . Osta- tak naložen u štedionom odelen- ju u banci mu nosi kamate, a leži mu sačuvan u ovoj zemlji mnogo sigurni je nego kod nas, jev so na štedionu knjižica is- plačuje nloške samo doticnom li¬ cu nakon legitimovanja, a ne svakome, koji. knjižicu preddliži. Ako mu neko ukrade knjižicu, dotieni novaca ne može da pri- tligne. Da kako da okradeni mo¬ ra odmah banci prijaviti, da je knjižicu izgubi o ili da mu je bilo ukradena. Istotako mora paziti, kome po- verava .novac,. kad ga salje kli¬ ci, da mu ne ide kroz ko zna koliko ruku, a dolazi kuči nakon dugih meseci; novac doznačen preko dobro organizovanog nov- čanog zavoda ide u stari kraj najkračinrputem, u ruke naslov- nicima. Iseljeniku konvenira oso- bito zavod, koji ima svoje po¬ družnice po provinci ji, ko j ima se u slučaju bivanja vani može sluziti onako, kao središnjicom dotičnog zavoda ovde u Buenos Airesu. Za one, koji su uložili ovde ovoj novac u štedionom odolenju )a idu raditi vani po kampu, uve- i su nekoki zavodi jedan :rlo zgodan način, za slučaj, da že¬ le doznačiti novac u stari kraj. Posta je da napisu običnim pis¬ mom dotičnom zavodu o varno ili glavni grad tačan nalog, ko¬ mo i koliko neka banka d ozna¬ či u stani domovinu. Banka pe¬ šal j e sa dotičnog uloga zeljmii iznos u Europu, a ulozniku oba- vest, da je novac o t po slan, i koli¬ ko mu još ostaje na štedionom ra¬ čunu. Ovako iseljeniku ne treba novca ni kome poveriti, da mu ga odnese na postu, ni k o me ne \ ve¬ ha znati koliko i gde ima novac uložen. Stvar uredi običnim pis¬ mom na dotičnu banku. Teško je novac zaraditi, a sko- vo još teže je, dobro novcem upravljati. Ovi redči napisani su u želji, da iseljenik dobijo bar glavne pojme, kako mu je postupati, kad konačno posti gne, da dogje do novaca. F. Ko veli. i pava elevar agua u otros Iiqu idos limpios a cualquier altura. Para casas de habitaciori, bodegas, fabricas, etc. Sin resortes, sin engranajes, sin engrase, sin oxidacion ni roturas. Acoplada divectamente al motor electrico (70 modelos distintos), a explosi.6n (35 tipos) o a poloa, accionada por correa. ku od 3. godi ne. Do toga vreme¬ na bili bi dohotei zavoda sli jedo¬ či: a) stanarina učenika inter¬ nista: b) školska taksa*, c) do- brovoljni doprinosi članova Pro- svjetnog Društva: d) subvenci¬ ja narodnih društava naseobine: e) dohotei škalskih zabava: i f) subvencije Jugoslo venke Matice iz Domovine ili Jugoslovenske Vlade. Proračun: Mjesečni Dohotei: Stanarina od 100 inter- v nista a $ 200 ... $ 20.000 Školska taksa od 200 eksternista a $ 30 .,$ 6.000 Ukupno . . $ 26.000 Izdaci: mj. Jug. učiteljsko osoblje 7 lica, osi m hrane p stanovanja . . . • • $ 3.600 Pčiteljsko osobuje ove zemlje, 5 lica bez hra¬ ne i stanovanja . . $ 3:800 Pomočilo osoblje,. 9 lica ošini hrane i stano¬ vanja ....... $ 2.200 Životne namirnice za 120.lica . . .k. . • $ 10.000 Voda, svijetlo, pranje i event; izdaci . . . $ 6.400 Ukupno .. . $ 26.000 Da se postigne dvojni uspjeh, uzgojni i ekonomski, naučiee se učenike na izradjivanje industri¬ jskih .predmeta stalnog konzu- nia, kao n. pr. djelovi pokuesva, kuti je za embalažu, zrcala, etc. koje če se postaviti na trg. a od iskupljenog novca nabaviti ma¬ terijah potrebite školske spremo i plat iti maj store za ob uku. 8.) Pravni odnosi: Jer bi Jugoslovenski Zavod bio svojina čitave naseobine, narav¬ no je, da je vodjen suglasno željama naseljenika. U toni po¬ gledu je dosadašhje postupanje Školskoga Vijoča, koje je birano na koloni jalnim Škupštinama, bi¬ lo podesno. A b za tačniju i in- tenzivniju izvedbu školskog pro¬ grama oblike na pravno j osnovi, dobro bi bilo, kad bi ,se iz. čla¬ nova naseobine, koji se specijel- no zauzimaju za prosvjetni raz¬ voj naše mladeži, ustanovilo Prosvjetno Društvo. Članovi bili bi oni, koji dobrovoljno doprina- šaju novcem ili radom uspjehu prosvjete. Iz članova ovog^ dru¬ štva izabrala bi se jezgra Škols¬ kog Viječa u kojega bi ulazili i pretstavnici Države, Jugoslovens¬ ke Matice, narodnih društva na- j seobine i privrednih krugova is- i te. — Odnosi izmed ju Školskog l Viječa i Upravitelja Jugoslo vens- kog Zavoda ostali bi skoro isti koji vrijede sada izmed ju J. Ško¬ lč i Viječa ali sa ovim iznimka* ma: Upravitelj vodi tehnična i administrativni! upravu. Admi¬ nistrativni poslovi mora ju biti predloženi odobrenju školskoga Viječa svake pola godine, a st ni¬ čno djelovanje može Školsko Vi- ječe stalno kontrolisati preko svojih Nadzornika* eleva lamp. DIFERENTES GRUP OS: 1) Minobloch, el grupo electrico mas pequeno 300 litros p. bora a 15 m t.; consumo de 1 de 50 bujias* 2) Motobloch, el grupo mas pequeilo a motor a expl. de % IIP; eleva 3500 It. p. liora a 10 mt. o 2200 lt. a 20 mt.; consumo, 1|8 11. de gasol. p. liora; 3) Superbloch, para altas presiones (20 atmosferas); 4) Con polea libre para euando la bomba no trabaja; 5) Gmpos electricos cornbin sion, que substituyen los tas de las casas. Aquellc bomba v la inantienen a canzar los niso s nas alto deposito a presion se ha para automaticamente, y narse, se para por si sol sonal. ados con depositos a pre- depositos en las partes al- s reciben el agua de la presion suficiente para al- s del edificio. Cumdo el vaciado, la bomba se dis- cuando ha vuelto a lle- a, sin intervencion per- Por mas datos dirigirse a: MAUDE A. S. — Belgrano 510, Buenos Aires ZAŠTO DA PLATITE NAJAMNINU ZA ZEMLJU, KAD MOŽETE ZA ISTIM NOVCEM ZEMLJU KUPITI? U Mendozi okrug San Rafael nalazi se poznata naseojbina “LA LLAlfE« vlastništvo novčanib zavoda: Ranco Vranee§ del Rio de La Plata i V- < llaneo Espanol del Rio de La Plata “ LA LLAVE ” nalazi se samo 7 legva od grada San Rafael i u bližini željezničke stanice. Naseobina broji več preko 3.000 Stanovnika. Zemlja je najbolja i zbog irigacije nezavisna od kiše. Može se početi sa 10 ha, Pogledajte što kažu o to j zemlji oni, koji su na njoj poštigli svoje aspiracije: “Por otra parte, si como se admite generalmente, ima familia necesita en el liboral 100 heetareas para desarrollar sus actividades y derivar su sustento, no trepldamos en afirmar que analogos resultados pue- den obtenerse en Mendoza eon solo 5 heetareas de viha para vino o 2 heetareas de parrales de uvas finas de"expo^tar’ , . — Benegas Hnos. y Cia. “Que pensamos del porvener de la fruticultura en la provineia de Mendoza, o mas bien dicho, en el departamento de San Rafael? — Que no puede ser mas brillante”. — Victor Denis. “Mis vinedos acusan un rendimiento de 250 quin- tales nietrieos de uva por h ectarea, en las plantacio- nes de las variedades “Barbera ' f y “Pedro Gime- nez’h cuidados en debida forma ,r r . — Daniel Bus- telo. — San Rafael. — Mendoza . PO DALJNE PODATKE OBRATUJE SE PISMENO ILI OSOBNO NA JE DINOG ZASTUPNIKA: ^SLOVENSKA PISARNA 11 RUDOLF JLBBAN Oonato AIvnrez %51§ Bs Aires Pag. 3 C O S P O D A K s i v v/ ^ O* , .. Jugoslovansko učiteljsko oso bije imenuje Školsko Viječe, a potvrdjeno je od Ministarstva Prosvjete u Jugoslaviji u s vrh n imošenja istoga u odgovarajuei rang državnih einovnika u domo- - - • • e vmi. Uopšte bi osobiti dogovor ivre- dio službene odnose nastavnika ^ W M A - -A _ v« ji dobili naziv “ Ute- nieljiteij Dobrot vo - rac Jugoslovensko g Zavoda u Antofagas- t\ Kad želite doznačiti novac kuči ili n.,# puiovatj ^ vinu, ih ' » ' $ 200.000 ■ do školskog Vi ječa. Nekoje prednosti projektirano* ga Jugoslovensga. Zavoda p ra mn sadašnjoj Jugoslovensko j Školi. 1.) Kroz par godina kad bi Zavod uživao dobar glas, uzdrža- vao bi se potpunoma s am. Imao noj ploči, koja ee uju uziuaua u bi osiguran dugotrajau život bez . avli ji zavoda. Jugoslovensku Ma- obzira na požrtvovnost naselje- tiču bi se za molilo, da dobavi nika. koii se — iako dobri ro- školske knjige i opšte skol.sk>' Ukupno . . $ 600.000 , Opaska: BONOVI se isplačuju u mjesečnim obrocinia u toku ( godine dana. Tako je moguee, da se svaki naš trgovac priključi kao ute¬ meljitelj. — Imena Utemeljitel- ja i Utemeljitelja — Dobrot vo- _ _ 1 * i V . • 1 - •* > k l.ft k.Kklt pozvati svoju zvojtu iz domovine obratite te na t vrtku M. SUCHAN Buenos Air rS ia| le AUin v - v raca bit če otiskana na mramor- noj ploči, koja če biti uzidana u A ven i« In Ui D; nika, k oj i se — iako dobri ro* školske knjigi doljubi — više puta umore potrebštine.* vjeeitim molja ka njem - * v - - . • Dopisujem u ivim slovenskim jezicima jecitim moijaKanjem. — Jugoslovensku Vlada bi v u u Južno j Ana riei, tl.« j.i\«- 2. ) Čitava naseobina zadobila priskočila u pomoč time, da na- pošalju sv«»ju tičim 1 ■ 1 i pred stranim svijetom veči bavi inventar te da pri rni jugo.s- goslavenskrnu "S«*k«»!u \ restiž, sto bi indirektno kuriš- lovensko učiteljstvo u odgovoru l> liroun 717 H : • \ • I. lo svakom pojedincu. juei rang državnih einovnika, bi s«* dobro\oljn<» /. i• i /• -1» • • \ 3. ) Zavod bi sa svojim učitel- | kojima bi se godine za penziju | rodoljubno^ polbrata. Društvo bi prestiž tilo Svakom pojeumcu. juci r<* ♦ •*. - Kad hudi' „,1, o ukovi,, )0 T' ~ vmu ' 1,100 ratproflanili, pn• «• 1 • • I h im* Ir I, opbiima ve | ikih duv*. moglo m* vigjeti lope sli o limita rnjofit u reg ja ju. \\\ j.- iiimn pni n,k trečeg Tazreda >\ili uvakovih lejiota? \jei uHtao J. H« p tl Im v Alija na u nov i H\rt /a uvele tužni doj K l ,a ' «*rijod i /a putn trrr«*g iii/rrda. Vrlrlmnl Sat urina I zanj i/ \ tulit* kabine ha 2, 3, ti ki«*vrta. Sadi č«k i mi brojila obit rij mo/.«* (la pi o nove članove, kao pokrovitelje, izvrsujuee i podupirajuče. Sokolsko društvo sa obrača molbom i preporuča, da svaki po¬ mogne onoliko koliko mu prilike dozvol java jn. Drufit vo uljudno moli Braču Jugoslavene, koji ži ee nt m _|g«» « u « |1 «i ‘ niča uzmolbii, da pmluprii ovsj narodni i soeijalni podbvnt pri* ni i vsi se rasprodaje ovih fl^onicn u krugu svojih veza. Mi najt opli j«' preporm^amo svim čit aoeima nakup ovih deonion i agitaeiju u krugu poznntili, Im- 1 (luei f da jo pokrot solidnim i poš- temin u rukama. sposobnima 1 upravljati poverenom imovinom. A “Kosovu” smo drage volje pa raspoloženjo za objavil svili no- I vosti koje se tiču “Iseljiničkog Doma”, da javnost bmlo stalno j obaveštena o na|rredovanju ovog korisnog podhvata. VELEBROD “SATURNIA Zapat« riA Antonio POLI Oaboto 1220. Boca, Buenos tranvms 2 S. 27». 13, 63, Vi y dol Pnerto. s 'di«lan 1 f . an rad. P°l avih vrsti. Podupirajtc za na t lij«’f Svoj SVODI' KUCA “ASTRA ' kupuj «• 1 prodaje: ^ srebr .orciila 9 • Pozna tog poduzeča Cosulieh ^ne nalazi se več na svom prvom putu za Južnu Ameriku. Našim čitateljima več je poznat po tač- noru opisu, koji je bio n svoje vreme objavljen u novini^^^J bisornr i *trhrnc $ n ri *tnlno servise, ''like, fin e A/incp/ . Sš, bne na m jest s jr, 1 * 4 ‘ f, slce halji ne od 1 sf, 'Fi m zabave i ulit r,h \ atofane i krznj( l >nr ' ho/iihr, sesire H | *tvari su od nn, 'uAterijala a po nev "°j J'Iti noj e i jeni. i s i nabaviti A8TRA" ili nrek( Jovan 08T0JIC TOB Buipacha 805, Bnenoi 14, J n noši 5 (Ns 26 GOSPODARSTVO ESLOfEIA P6g. 9 Redaktor: Rudolf Leban 1 umela • I svojega v toku razvoja SLOVENSKO IZDAJO smo iz tehničnih in materijalnih vzro¬ kov morali začasno prenehati iz¬ dajati. Prejemki so prihajali prepočasi. — Potrebni oglasi bi bili besedilo omejili na samo dve strani. - «o» -- ROJAKI NAROČAJTE SE Na “Gospodarstvo”. Časopis ne uživa nikakih podpor, stroški so veliki, tako da je njegov na¬ predek odvisen od števila naroč¬ nikov. Tej okolnosti je treba pri¬ pisati, če časopis še ni taki viši¬ ni. kot bi mi sami želeli, da bi bil. Pridobivajte nom tudi naroč¬ nike v krogu svojih znancev in prijateljev! Slovnica kasteljanskega jezika Ker je povpraševanje za slov¬ nico zelo veliko, kar jasno doka¬ zuje nujno potrebo iste, in ker smo primorani, vsled velikih stroškov, tiskati le nujno potreb¬ no število izvodov iste, prosimo s tem vse rojake, naj nam takoj sporočijo če je bodo kupili. Slov¬ nica bo imela 160 strani, vsebina je urejena z ozirom na potrebe delavcev različnih strok in bo stala $ 2.50. Ker je tora j tisk odvisen od števila naročnikov, jo bomo izdali le tedaj, če se temu vadilu odzove zadostno število. Najmanj mora biti vsega skupaj 500 naročnikov. Če ne dobimo toliko naročni¬ kov, se sploh ne bo tiskala. Vsak¬ do tora j, kateri razume važnost tega pripomočka za naše ljudst¬ vo tukaj, naj zbere podpise na¬ ročnikov. Slovnico bomo pošil¬ jali po poštnem povzetju. Toraj, nič denarja ni treba vnaprej; kar rabimo je samo število bode¬ čih kupcev slovnice. Kdor se se¬ daj prijavi ali je že prijavljen, ta bo dobil slovnico gotovo, dru¬ gi pa samo tedaj, ako bodo še na razpolago. Rojaki, zganite se! U ŽELJI da nudimo ^ i našem svetu po kampu prakti- <"ke savete za svakidašnji ži\ot, pmlobili smo kao novog suratl- nika ga. P. Krolla. (la nam ocl vremena do vremena napiše po ko ji eiaiieie o praktičnim pitan- jima koja mogu zanimati osnbi- 1o neseg inalog eoveka. (t. Krnil kao viši einovnik zavoda Bane,o Aleman Transatlantico, prema torne kao stnikovvnjuk, je u stanju, da opozori na razne kon¬ kretne okolnosti, eije poznavan¬ je ee biti samo od koristi za na- še čitaoce. Mislimo, da ni mnogo kar vas zahteva! “Slovenska Pisarna se od > 9 TERMITI, ČUDEŽNI ZIDARJI IN RUŠITELJI Termiti? Kdo so termiti? žu¬ želke, ki so v sorodu z našimi mravljami. Že življenje mravelj je veliko bolj zanimivo kakor mislijo tisti, ki jim hote ali ne¬ hote razdirajo mravljišča. Ali veste, kaj vse se godi v grado¬ vih teh drobnih bitij. Neki učen¬ jaki sodijo, da so mravlje inteli¬ gentnejše od čebel; vsekakor je njihova družba organizirana ta¬ ko kot čebelna na načelu skup¬ nosti in delitve dela. Mravlje imajo svoja mravljišča izgrajena tako smotreno, kakor da bi imela svoje arhitekte; v resnici jih vo¬ di prirojeni instinkt. Znane so nji¬ hove vojne, ki kažejo strategijo in razvrstitev “vojščakov” po določenem redili; imajo mimo bo¬ jevnikov tudi neke vrste sanite¬ to, ki odnaše ranjence in “poko¬ pava” mrliče. To pa povemo le mimogrede, da nam bo jasnejše to, kar pripovedduje Maeter¬ linck iz življenja termitov. Trdi se, da šteje termitska rod¬ bina 1200 do 1500 raznih vrst. Najbolj po znajo te razdiralce in uničevalce mornarji evropskih la¬ dij, katerim so delali že hude preglavice; ena ali dve vrsti ne¬ varnih, a brihtnih termitov sta se naselili v Evropi, vendar pa sta k sreči še najnedolžnejši iz¬ med velike termitske rodbine. Vsem drugim vrstam ne prija evropsko podnebje in žive iz¬ ključno v tropičnih krajih, kjer očitujejo uprav genijalno sposob¬ nost pustošenja. Brez dvoma so termiti največji “defetisti” med žuželkami. Skrivnosti slepci Življenje termitov je vrlo ta- jinstveno. Če se poglobimo vanj, se nam zdi, da bi bilo neizogib¬ ni brez hrupa uničilo vse živl¬ jenje na svetu, če hi se bila ta majhna, do skrajnosti drzna in skoraj po človeško inteligentna živalica tako razmnožila, da bi premagala vsa druga bitja in se milijonov let _ — zavarovati pred škodljivimi vplivi podnebja. Termiti so najbolj plodovita ži¬ valska rasa in lahko trdimo, da njene naselbine obdajajo zemel¬ jsko kroglo z ogromnim živim prstanom: z neštevilnimi legija¬ mi večno lačnih požeruhov. Ali ta žival ne ograža samo življenja drugih živali, ampak žre v svo¬ jem strahotnem, nenastnem po¬ hlepu tudi rastlinsko celulozo, ki je ena najvažnejših snovi na svetu, ki je drevesni st ržen, okos¬ tje rastlinskih vlaken, humus, v katerega spuššča rastlinski svet svoje korenine. Celuloza je člo¬ veku nepogrešljiv pripomoček : ; iz nje se izdeluje papir, ki na j njem piše, iz nje je lan in pavola, ki ž njo pokriva svoje ležišče, stol, na katerem sedi in strčha, ki mu daje pribežališče. Treba je da pride v človeško selišče roj termitov. Čez nekaj časa bo vse to opustošeno. Ogromno drevje tropičnih krajev, ki so ga termiti na znotraj izglodali, se hrupno podira in nikdar ne veš, kedaj ti bo padlo na pot; plug, ki si ga .pustil ponoči na njivi, izgine v eni sami noči in ostane za njim zgolj železo; človek, ki je zaspal na prostem, se vzbudi popolnoma nag, ker so mu termiti izgrizli vse, kar je imel na sebi. V daljavi več ki¬ lometrov se podirajo hiše in pohištvo izpreminja v prah. Ču¬ dom se čudiš, da ni nikjer vi¬ deti teh pogubonosnih uničeval¬ cev. Ali njih moč in skrivnost je v tem, da so nekaki podze¬ meljski minerji, ki si neprestano ustvarjajo galerije, hodnike in predore, katerih na zunaj ne opaziš. Človeštvo je brez moči naspro¬ ti drobčkanim razdiralcem. Ni¬ mamo niti uspešnega strupa niti trdnega ščita, ki bi varoval ste¬ klenico pred nevidnim, drobnim kemikom, ki uniči pločevinasti pokrov, pregrize zamašek in iz¬ prazni vsebino. Celo steklo nc ostane nepoškodovano. Predstavite si le to. kakšno grozo vzbuja v tropičnih krajih termit, ki je komaj tako velik kot čebela. Ali čeprav je zaklet sovražnik človekovega truda in bi bil voljan uničiti vse kar je ustvaril človeški rod, mu mora- | mo priznati: Delavec je, da mu ne najdeš enakega. V tem je soroden človeku, ki uepretuno dela in se trudi za svoje potre¬ be. Termit je čudno bitje: slep je in brez peroti. Njegovo mehko telesce je mnogim živalim in ce¬ lo ljudem zaželjena slaščica. Navaden termit ima pripravo za vrtanje lesa, nima pa — kakor mnoge druge žuželke — obram¬ bnega orožja. Suša in solnčna svetloba sta mu neizprosna so¬ vražnika, vzlic temu pa je tako ustvarjen, da lahko živi samo v najbolj suhih in vročih pokraji¬ nah. In da je njegova nesreča še večja, mu ostane celuloza, ki jo žre kot edino svojo brano, neprekuhana v želodcu. To ne¬ prebavljivo gmoto pretvarja na ta način v redilne snovi, da re¬ di živalice, ki mu iz vrše pretvor¬ bo. / Graditelji palač. Ali navzlic temu, da ga je pri¬ roda neusmiljeno poslala v živl¬ jenje, da ga ni opremila z za¬ dostnim orodjem, se termit drži in širi z lastnostjo, ki bi jo lah¬ ko primerjali človekovi genijal- nosti. Ta stvarca si umeje' čudo¬ vito pomagati. Proti solncu in suši se je zavarovala z “grado¬ vi”, termitskimi bivališči, ki so tako trda, da jih ne preseka ni¬ ti sekira. Termit se je organizi¬ ral v nekake republike, ki so v resnici nekake ječe, ki so skrbno zaprte pred vnanjim svetom. Termitska bivališča niso po vnan- josti enaka, marveč imajo naj¬ različnejše oblike, ki zavise od vrste termitov in od gradiva, s katerim so bila zgrajena. Včasi so v kakem votlem drevesu, vča¬ si pa vise na veji, a tako čvrsto, da bi se preje zlomila veja ka¬ kor odtrgalo gnezdo. Pogosto je termitski dom pod zemljo in se dviga od tal v obliki stalagmi¬ tov ali piramid in podobno. Četudi so termitski stavbarji slepi in niso nikdar videli, ka¬ kšno je prav za prav njihovo delo, ga vendar lepo postavijo. Grade od znotraj navzven in vedno v pravilnem razmerju. Včasi zgrade v obliki kolon in čudnih katedral s številnimi vo¬ gali take stolpe, da zraste na njih drevje in da se po travi pa¬ se živina. Kako je mogoče, da i KAD REKLAMIRATE Brojeve, javite broj, koji nis¬ te primili, ili naznačite onaj broj, koji ste posljedni primili. Samo na ovaj način možemo znati, ko¬ ji broj neka Vam naknadno po- šaljemo. Mnogi zemljaci tuže se, da novinu ne primaju u redu, a zaboravljaju javiti,, kad preme¬ ne svoj naslov. Čim se preselite, javite novi.naslov. SLOVENSKO PEVSKO DRVSTVO 44 PRIMORJE 44 BALBOA 450 VABI Buenos Aires najvljudneje V as in A aso cenjeno obitelj na svojo PRVO JAVNO PRIREDITEV, katera se bo vršila v soboto dne 15. oktobra 1927 zvečer ob 9 1|2 v dvoranah (spodnji in zgornji) Jug. Doma in Jug. Društva Uzajamne Pripomoči, v ulici Almirante Bro\vn 717 (Boka). Vspored: Nastop mešanega in moškega zbora; Igra.— Burka v enem dejanju. Deklamacija. N N Po končanem vsporedu se vrši v zgronji dvorani “PLES” TA DAN MORA BITI SASTANEK VSEH ROJAKOV IN ROJAKINJ . 5 \ Pšg. 10 • • GOSPODARSTVO Ns 26 v ■mr* .termiti, ki vendar uničijo toli¬ ko dreves in rastlin, puste rasti drevesa na lastni “palači’’? Skrivnosten pojav, vendar pa izkušnje raziskovalcev potrju¬ jejo, da je drevje na termitskih “gradovih” varnejše od sosed¬ nega na zemelskih tleli. Ta po¬ jav si lahko razložimo samo ta¬ ko, da te živalce prevdarijo mož¬ nost, da bi jim drevje lahko poš¬ kodovalo njih stavbo. Med termitskimi ‘‘ gradovi so taki. ki so jih zidali tisoče let, medtem ko drugi raslo od leta do leta. Okoli njih pa ni šumenja in vrvenja kakor okrog čebelnih panjev. Skrivnostnih prebivalcev ne vidiš in ne slišiš. Zdi se ti, da je pred tabo velik kamen, mogočna skala. Ljudje so že uporabili termitsko “ope¬ ko” za tlakovanje cest, saj je trdnejša od cementa. Rimski arhitekti se glede trpežnosti zi¬ dov lahko skrijejo pred termiti. (Konec sledi) Zapostavljanje Jugoslovanov v, Hotel de Inmigrantes”. Od mno¬ gih rojakov, ki so posetili naše uredništvo, slišali smo, da se na¬ še ljudi v Hotel de Inmigrantes naravnost zapostavlja za vsako drugo narodnostjo, kadar se gre za pošiljanje ljudi na delo. Že precej časa se dogaja, da kliče¬ jo Čehe, Poljake, Ruse, Nemce, Italjanc itd. po skupinah za iti na delo. Jugoslovane pa nikdar. Če si po 8 dnevih sami ne najde¬ jo dela, morajo Hotel zapustiti. SLOVENSKA SVATBA —Dne 10 t. m. sta se poročila v Beri- ssu, Puerto La Plata, ugledna člana solvenske naselbine, gg. Rudolf Mužie in Anton Bazato, z gdč. Marijo ter Emilijo Mav¬ rič, kateri sta pred kraktim do¬ potovali iz mile, a tužne nam domovine.. Ženima sta rodom, prvi iz Vrhovlje-Kojsko, drugi pa iz Bala-Kojsko pri Gorici. — Kumovali so gg. Anton Cerovac Leopold Velišček in Bošo Kata¬ rini. Mladim novoporočencem želi cela tukajšnja slovenska na¬ selbina kakor tudi ostali Jugos- lovcni obilno sreče v novem sta¬ nu. Fanatiki — Celo tukaj v Argen¬ tini in celo podjetja trgovskega značaja kot je na primer neka laš ka banka, ki šteje med svo¬ jimi klijenti dosti Slovencev, ka¬ teri pošiljajo svoje prihranke v domače kraje, ne marejo — nas¬ proti istim Slovencem — brzda¬ ti svojega šovinizma. Uradnik dotične banke, ki pri okencu štev. 23 sprejnia._de enarna nakazila, se ni mogel vzdržati, da ne bi z nekakim po¬ nosnim, zmagovalnim povdarkom opozoril stranko, da se sedaj v Italiji piše vse italjansko, ter da se morajo tudi imena napisati italjansko. Opazka sama ni ni¬ kakor na mestu; toda tukaj se ne gre samo za opazko, nego za način in ton s katerim je bila iz¬ rečena. Še tedaj tora j, kadar ima¬ jo vendar trgovsko korist od nas. nas žalijo in nam ranijo na¬ ša najintimnejša čustva. Rojaki, moramo imeti malo samoljublja in tem gospodom po¬ kazati, da si ne dovoljujemo vsaj tukaj v svobodni zemlji nikake- ga izivanja. — Saj so še druge banke, katere nas bodo posluži- le z vso dostojnostjo in obzirno ri¬ tjo, ki je potrebna. Zlato za Argentino. Računa se, da je poslalo iz Južne Afrike v Argentino okoli 3.000.000 liber sterling v kovanem zlatem denar- 1 ju. Agencije dveh japonskih pa- | roplovnih društev so izjavile, da 1 J ho odšel drugi parnik v Argen¬ tino z zlatom. Ta okoliščina, namreč prevoz zlatega denarja iz Južne Afrike v Argentino, je predmet živahnih komentarjev angleškega časopis¬ ja in borz. Kar je pri tem jasno in za Argentino najvažnejše je to, da je vrednost argentinskega denarja dobro z varovana s zlata podlago. Nekateri pripisujejo to posledico dejstvu, da ima Argen¬ tina v svojih zalogah še 7.000.000 ton koruze iz prošlega leta za export ter da ima izgleda, vsled povpraševanja za njo v Evropi, da bodo prispeli še novi trans¬ porti zlata. V mestu Cordoba v Argentini, sestal se bo v kratkem kongres učenjakov, kateri iščejo pota za vspesen boj proti najhujši bo¬ lezni ki mori človečanstvo, pro¬ ti tuberkulozi. Po izjavah fran¬ coskega delegata, profesorja Sc- gre, kateri sodeluje v raziskovan¬ ju te bolezni z dvema slavnima zdravnikoma sedanje dobe, Gal* mette in Boquct, doseglo se je že toliko, da se - s pomočjo meti- ličnega ekstrakta Kockovili bak- cilov lahko dožene z analizo krvi prisotnost bakcilov tuberkuloze, ravnotako kakor se to dogaja pri nanalizi krvi glede sifilisa po znani AVassermonnovi reakciji. Z imenovanim ekstraktom se je celo doseglo, potom injekcije, da se bolezenki razvoj vstavi in z lahkoto zdravi sušieo grla in sklepov. Težje se napreduje pa pri prsni jetiki. Ako se injekcira še znano število ponesrečen^ ah misli s e, da je precei vel i Genova 15. sept. Neurje v p ' laniji je povročilo silno aJ'’ Silna nevihta, pri kateri ii,°' kot iz škafa več kot tri ur ,, 9 prestano, povzročila j e p 0 p la ^ Heke in potoki so preplavili vj bljiznje ozemlje m uničili p r j ( J ke. — Povzročena škoda občutna. .K' zelo D IT Drsni 1 'lJKl. nivu €4 . — novorojenčkom, od staršev bolnih i ^ or “ ““J za nakup zeml- na tuberkulozi, par kapljic tega j J 1SI N-' I O o \ 1 n o o o o o o- o •o SVOJI K SVOJIM! Krojaški mojster MINKO MERVIČ izdeluje: površnike, suknje in vse v stroko spadajoče najnovejšem kroju in primernih cenah CALLE PRAGA 49 BUENOS AIRES O •G ()< O 'C o o •o o o •—^ l * I o o o« ()• o o o o o o o SLOVENCI TRGOVCI IN OBRTNIKI SAMO ČE BOSTE OGLAŠALI V „GOSPODARSTVU*‘ BOMO VEDELI ZA VAS. i i dl >• ►o <; C ()• O O ()■ o ()• o o o o ()• •o o ()■ o o o o : ROPA para OBREROS f CAMISERIA y ROPERIA Avda. SAN MARTIN 1635 “ W I Izgotovljene delavske obleke in perilo ; KUPITE DOBRO IN PO CENI’ PRI NAS • • • • o- o o- o O' 'O' o o O' o o O •o D- * I A O' i i i A V i i T o i i \ o o (*• <>- •< •c: MIHAEL, SKRLAVAJ, lastnik. ) Slovenska Gostilna PRIPOROČA SE JUGOSLOVENOM Calle Cadia 45 (Berisso) Puerto La Plata < ( •o o o o c ()■ c o o o C) <> w I i o w I r ’ i i I ()■ •O ■()• o O' •o« »o o« •o o KOVAŠKO IN KLJUČAVNČARSKO PODJETJE IIHItltttlllt OKRt LEOPOLD ŠTROSAR WARNES 2109 (La Paternal) Buenos Aires Priporoča se rojakom! PERFUMERiA Omi Avenida San Martin 1717 U. T. 4055 Flores BRIVSKE POTREBŠČINE — PARFUME — MILO Poskušajte kupiti, in prepričali se bodete o kakovosti in nizki ceni naših predmetov )• o o o o > o o o i i i +>■ I i i i POZIVNE KARTE NA OBROKE IZPLAČLJIVE V 6 - 10 ALI 15 MESEČNIH KVOTAH dobite za katerikoli parnik pri zavodu Pišite nam slovenski! Cia. Internacional de Viajes i BUENOS AIRES L. N. ALEM 326 - 330 666 CANGALLO 666 sc mislite osjegurati proti v koje; litajte oljene i uvjete zavoda LA F bilo izravno od njezine poslovnicc JEN0S AIRESU ili od njczinili agensi' v v i • ’ i '' ■* 1 T * : i mjestima sirom zitarskosrnrodipla r< ye nego