Краљ Петар
Kralj Petar
t
Kod slučaja kralja Petra bila je fizička smrt toga i toga dana sporednog značenja. Odavno je kralj Petar otišao iz ovog života, i desetinu je godina odsutan, dalek, svetao, bio središtem legende. A s druge strane je ipak stara pobednica smrt mogla ovde da uništi samo trošnu ljusku, drugo ništa, a duh je i znamenje je ostalo božansko, nepobedivo i večno.
Heroj i znamenje, junak i simbol, to je značenje kralja Petra! To je bio, i to nam je dao, to nam je ostavio! Bez kralja Petra i njegovog darovanja, naš je život suviše težak, žalostan i mračan. Mi nismo još narod organizacije i uredjenja, mi smo narod pojedinaca, narod ličnosti. 1 kada su nevolje i muke najteže bile, radjao se uvek taj izabrani, bogodani, jedini i veliki.
U našem postajanju, u strašnoj borbi za opstanak, poklonio nam je tako večni smisao kralja Petra! On je držao i održao sve! Ne treba da se varamo, on je bio kralj, prvi kralj, božansko orudje i najlepši cvet narodne krvi naše. Nevidljiv, bio je svugde. On je verovao, da če sve dobro da bude. Ćutljiv prema nama, vodio je razgovore sa bogom. On je nosio celu brigu i istu-rivao prsa pred sudbinu. Nehvaljen i proste duše, nije umeo da se sa dužnosti udalji. Kada su begali svi, i vojvode i generali, on je još kretao napred. Tih, kro-tak, divan, čovek ovaj je bio kralj.
Mi nemarno da plačemo i da tugujemo za njime! Imamo da stalno gledamo, i da se na njega ugledamo! Svako neka vrši svoju dužnost, prosto, iskreno i do kraja! Uvek če onda biti kralj Petar s nama i nikada nas neče ostaviti. I to može da bude jedino slava i uspomena njegova!
Reč Sokolstva — Sokolu Kralju!
U časovima kada duša vasceloga jugoslavenskoga roda, bez razlike vere, staleža i narodnosti, ujedinjene i slobodne otadžbine, 'čistotom i plemenitošću duše svoje, oseća neizmernu bol osečaja duša svojih, gubitkom moralno-herojske ličnosti kao večitoga no-sioca naše narodne misli u prošlosti, kao gubitak najjače kopče pro-šlosti sa sadašnjošću, kao gubitak najjačega oslonca za ciljeve i rad nacije koja se pojavljuje i hode da živi, da se razvija dušom širo-kom, kao što je široka, plemenita i velika duša njegova — u času kada inoćno i veliko slavensko stablo i ako vremenom, u kome živi duševno rastrojeno, duboko žali i klanja se delima, životu i smrti jednoga od nosioca ideje Slavenstva — jednoga, koji je pred kratko vreme i ako malen zemljom svojom, i ako malen vojskom i narodom svojim i ako prezren radi malenoga roda svoga i ako pre-zren radi veličine duše svoje, bio nada i cilj svih poniženih i uvre-đenih, neslobodnih delova slavenskoga stabla, — u času kada sve ostalo čovečanstvo, koje zna da ceni i poštiva moralnu veličinu jedne nacije na čelu sa moralnom ličnošću koja nc će da živi bez njojzi vekovno priznate osobine — slobode, koja zna da ceni i poštiva naciju koja vole da mre nego da živi, prolazeči Golgotu za Golgotom nego da prima mrvice što padaju sa trpeza velikih gospodara, kada taj deo Covečanstva klanja se pred ličnošću kralja čoveka, koji od nas učini kraljeve duše svoje, — u času kada majka zemlja natopljena krvlju i sagrađena kostima miliona najboljih sinova i kćeri plemena Karadordeva i Zvonimirova otvara njedra svoja da primi najboljeg medu najboljima sinovima svojima, da primi kralja, koji ne umire kao što umiru kraljevi u sjaju i bogatstvu, nego da primi kralja kraljeva izmučenoga borbom, patnjom, gladu i žedu, do kratko vreme prezrenoga i sa osmehom lica nadutih velikih careva, evo svih njih nevidljivo da se poklone njemu — da se poklone i nauče kako se kraljuje, kako mora da živi, da radi, da umre onaj čovek, koji hoće da bude kralj naroda a ne staleža, koji hoče da bude kralj ne po zakonima i propisima, šilom i drzovitošcu, nego hoče da kraljuje osečajem duša naši. — U tom času evo naše velike sokolske porodice na ovome mestu da reče srcem osečaja svojih, bolom duša svojih, sna^om razuma svojih — nekoliko misli i riječi Sokolstva — Sokolu Kralju !
*
Hoćemo braćo i sestre da dovedemo u vezu ličnost gradanina-Petra, njegove moralne osobine sa idejom i radom sokolske ideje. Hočemo da misli velikoga čoveka sravnimo sa mislima sokolske ideje, hočemo da život kralja sravnimo sa životom sokolske ideje hočemo da budemo kao Sokoli — svesni ličnosti kralja Petra i svesni njegove ličnosti hočemo da tom svešču ne uzdišemo za kraljem dan za danom i da na žalosti završimo sav svoj bol, mi hočemo da ta svest koja nam naređuje bolove, da nam ta svest nareduje da poimajuči njega poimamo i zadaču našu, da samo nastavkom rada po radu njegovom, da nastavkom života po ži-životu njegovom, da nastavkom smrti po smrti njegovoj, živimo, radimo i umremo za narod. Mi nečemo da budemo kao Sokoli i Sokolice formaličari društvena života — i da ga žalimo kad ga svi žale i da plačemo kad svi plaču, mi hočemo da upozna-mo život i dela gradanina slobodne Švicarske Petra Karađorđe-viča, bosanskog ustaše Petra Mrkonjiča, crvenoga princu prijatelja Bakunjina i Marksa, kralja Srbije Petra Karađorđevića, iz-beglicu kroz Albaniju, Oslobodioca i Kralja Jugoslavije. Mi ga kao takova hočemo da proučimo i nečemo da ga žalimo — nego proučivši dela i život njegov postanemo i mi deo njegove duše, deo njegova rada i života i da učvrstivši duše svoje prenašamo je od pokoljenja do pokoljenja, da konačno zavlada i njegova duša celim čovečanstvom, da zavlada ideja slobode za koju kaže kralj ovo: „Medu svima načelima koja izlaze na vidik u životu pojedinih ljudi, naroda i celoga čovečanstva, nema ni jednoga, koje bi toliko važilo, a kamo li važnije bilo od slobode. Samo slobodan čovek može osnažiti svoju volju i založiti svoju snagu, da unapredi svoju ličnost i da svojom ličnošču pripo-mogne unapredivanju naroda, kome je po krvi, jeziku, otadžbini, sreči i nesreči srodan. Iz slobode članova jednoga naroda niče skupa Sloboda toga naroda. Sloboda otvara naroda oči, da upo-zna svoje mane i da ih leči, — sloboda mu daje prilike, da pozna svoje vrline te da ih razvija i zalaže u radnju, kojom če-liči svoju snagu, unapreduje svoje umno i fizičko blagostanje, da sobom i u saradnji sa ostalim narodima, primiče celo čove-čanstvo svrsi koja mu je Bogom namenjena". Gle — bračo i sestre prve srodnosti misli ličnosti kralja Petra i Sokolske Misli. Zar nismo i mi bivši robovi — visoko podigli sokolski barjak i glasom dubokoga uverenja vikali i tražili: Sloboda narodu na-
šemu — a od slobode naroda — slobodi Slavenstva i slo-bodi Covečanstva! Zar nije čitava naša sokolska ideologija bila sadržana u reči sloboda rodu našemu! Pa zar i posle nacio-nalnog osloboctenja nismo baš mi prvi bili koji smo tražili: slobodu savesti, slobodu vera, slobodu misli i osečaja! Zar ni smo odmah radi toga bili napadani od neprijatelja naših što smo utvrdili da samo unutrašnja sloboda može da u nama stvori bezgraničnu vezu Ijubavi, bratstva bez razlike koje vere, kojeg staleža i koje narodnosti bio! Oslobodimo sebe, i od sebe oslo-bodajmo drugoga, oslobactajmo narod i dajmo da duševno postane siobodan. Zar nije ideja slobode najbolja garancija, da se podigne dostojanstvo čoveka i okrepi narodna snaga! Gle — brado i sestre to je prvi momenat gde se ličnost kralja sastaje sa idejom Sokolstva.
Prođimo dalje u život kralja. Mala Srbija od kako je postala tradicionalnim osedajem slobode nastoji da oslobodi rod
— svojom vlastitom snagom. Prestavnici nikli iz seljačkoga svi-jeta, i naučeni da se samo vlastitom snagom bez uzdanja na prijatelje i susede može da dode do slobode jeste rod Karađorđevića. Protiv te misli ustaje porodica Obrenovida. I radi_ osedaja takih misli — porodica Karađordevića mora da beži i nastanuje se u slo-bodnoj Švicarskoj. Plemenita duša Petra Karadordevida i duboki nacionalni osedaj ne stvara od njega protivnika narodu svome
— u izgnanstvu baš sprema se da pomogne narodu — i on brado i sestre kao takav beži u sure bosanske planine da zapali luč slobode. Njega ne vodi misao da postane gospodar naroda svoga, njega vodi misao slobode narodne. Za narod sve ! U tim bosanskim i krajiškim šumama živi životom najobičnijega gorskoga hajduka, večito u strahu ne za život od neprijatelja svojih* van otadbine — nego od neprijatelja iz otadbine svoje. Ustaša Petar Mrkonjid ljubi više celinu narod — nego li ličnost svoju. I ta mu ljubav daje snage, da savladava sve tegobe i nepogode.
Gle brado i sestre to je drugi momenat, gde se ličnost kralja Petra sastaje sa idejom Sokolstva. Lljubiti život, raditi i umreti za narod kao celinu — to je geslo Sokolstva — to je i geslo ličnosti kralja Petra.
Idimo dalje u život kralja. Boravedi u Švicarskoj zemlji slobode, gde su se vazda sastajali najbolji umovi Covečanstva kralj tada gradanin dolazi u društvo socijalista, koji novom verom
29d
eoveka — hoće da preporode Covečanstvo. U bližini njegovo] nalaze se predstavnici evropskoga socializma, a medu ostalima r-Svetozar Markovič, Marks i ruski revolucionarne Bakunjin. I družeči s njima, a predhodno došavši iz zemlje gde se slobodno rada i živi, kralj Petar proučava socializam i njegovu nauku i primenjuje ga na zdravu dušu naroda svoga. On je ne prime-njuje doktrinski — on dolazi do zaključka da ideja nacionalizma zdravoga i širokoga, sa zdravim poimanjem za ideju Čovečanstva ne može da smeta zdravom razvoju socialnoga života i pravde, koje traži nauka socializma. Tu nauku primenjuje gradanin Petar kao kralj Petar, davši svome narodu slobodan ustav, koji če da narod razvija u pravcu socijalne pravde. Gle, bračo i sestre to je treči momenat, gde se ličnost kralja Petra sastaje sa idejom Sokolstva jer i mi smo pristalice ideje nacionalizma, ali i neoborivi pristalice socialne pravde za svakoga čoveka bez razlike staleža, vere i narodnosti. I za nas ideja nacionalizma nije fraza iz prošlosti, nego rad u sadašnjosti osnov, na kojoj može da se provede socialna pravda.
Idimo dalje u život kralja. Kada je voljom naroda, bačena s prestola Nemaniča porodica Obrenoviča, kao simbol robstva našega prema bivšoj austro-madarskoj državi, dolazi gradanin Petar Karadordevič i postaje kralj Srbije Petar I. Karadordevič.
Od dolaska njegova u Srbiju uskomeša se Evropa, a od radosti zaigraše srca svih poštenih Srba, Hrvata i Slovenaca.
I kao što je porodica Obrenoviča bila simbol robstva, tako porodica Karadordeviča postaje simbol slobode naše
Da vidimo, dali se kralj Petar vlada isto kao i gradanin Petar. Sve ono što ga je život u izgnanstvu naučio i sve ono što je 'kroz niz godina stekao dobra — primenjuje na život roda svoga. Životom skroman, radom nedostiživ, žrtvovanjem sebe nenadoknadiv — on nas preporodava. On postaje legendarni-junak za nas — a ne kralj. Pa gle bračo i sestre i ovo je če-tvrti momenat gde se ličnost kralja sastaje sa idejom Sokolstva, koja traži da budemo skromni bili u velikom ili malom položaju, budimo svi jednaki i brača, jer smo svi sinovi jednoga roda, jezika i istorije.
I kad dode prvi balkanski rat, pohrliše na tisuče Sokolova^ da svome kralju pomognu i stave mu na uslugu dušu i telo svoje. I kralj Petar penje se od slave do slave, narod njegov'
postaje danom i danom jači i priznatiji, ali kralj ostaje uvek skroman, radin i požrtvovan. Svi mi oslobođeni i neoslobođeni upirali smo pogled u njega. Njegov život	i	njegova	dela prelaze
u nas i mi postajemo deo njega i	njegove	duše.
I dolazi znamenita g. 1914. Na malu i izmučenu Srbiju navaljuje snažna Au stri j a i velika Njemačka. 1 diže se Golijat da da ubije Davida. Ali mali David diže dušu i srce, navi pracku i ubi silnoga i gordoga Golijata. I napuniše se tamnice Sokola, zbog ideja i rada ličnosti kralja Petra.
1 mučiše Sokole lancima i kundacima i postaviše vješala i pokazivaše Sokolima dan i mesto konca života njihova. I strese se ljudsko srce od težine bola i za	malo	razbistrava	se lice	Sokola — jer se spomenu na sedoga	kralja	i	prkosno	i svesno	od-
govara sudijama svojim. I sa osmehom lica, 9a pouzdanjem lepšega života vešaju i ubijaju drugove i bracu našu, ali brado i sestre niko ne zajauče i ne zaplače — jer to tako mora da bude
— zadnji poklic umirajucih koja im da snage da podnesu jesu reči: Živio kralj Petar.
Eto brado i sestre duhovne veze između nas i kralja duša naših. Eto veze koja nam daje snage da trpimo, koja nam daje snage da sa osmehom na licu umiremo — svesno i mirno. Pamtili se u istoriji ličnost osim Hrista, da je mogla tako fanatizovati narod, da i u času smrti seda se i pričešduje se imenom kralja Petra I. Tri naša dobra druga i brata, za koje znamo, a gde su oni mnogi i mnogi za koje nezamo umrli su sa rečima: „Živio kralj Petar!
I kad je mučenički srpski narod doživio najvedu Golgotu koju ne pamti istorija čovečanstva, tada ličnost kralja Petra dolazi do ličnosti nadčoveka. Sve borbe, sve patnje naroda sedi kralj proživljuje na svojoj duši i telu. I samo verni vojnik, ta snaga roda našega, prenašaju ga preko surih i dalekih albanskih planina. I glasom proroka iz pustinje, on proriče narodu slobodu
— on po primeru predaka svojih voli da mre sa milijon roda svoga — nego da s dušmanom sklapa pogodbe — on hoče da u istoriji ostavi syetlo ime srpskoga roda.
Kud ćete brado i sestre, većega i lepšega primera samo-pouzdanja od toga! Kud čete vede duševne i telesne snage — od te gde umiruči daje snage živima !
I kad nakon tri godine izgnanstva u tuđini, ojača snaga naša i razbi redove nebrade .naše i neprijatelja naših tada kralj
male Srbije vraća se kao kralj Petar 1. Veliki Oslobodioc Jugoslavije i provađa svoje zadnje dane u skromnoj vili blizu njegova Beograda.
I dana 16. avgusta u 5 sati i 80 minuta završi životom i ode u carstvo Nemanjica, Zvonimira, Karađorđevića i Tomislava.
I mi sokolska porodica evo odajemo poštovanje duša naših kralju slobode, napredka, jednakosti, bratstva, ujedi -njenja i oslobođenja, i zavetujemo se da [radom nastavljamo dela gradanina i kralja Petra I. Karađorđevića. Mi se zavetujemo da dela i život kralja znamo da cenimo i da demo živo-tima našim znati uzdržatii i učvrstiti delo kralja, delo oslobo-denja i ujedinjenja.
Neka je večna uspomena ličnosti kralja Petra medu nama
i	neka mu je slava i hvala.
Govor br. Dušana M. Bogunovića,
na svečanoj sednici Sokolskoga društva I. u Zagrebu.
Vidovdanska resolucija
Jugoslovenskog Sokolstva 1921. u Osijeku
Glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Sa-veza održana dana 30. juna 1921. u Osijeku, daje, povodom zagrebačkog slučaja a stoječi na zaključcima Vidovdanskog Sabora u Novom Sadu i Mariborske Skupštine, ovu deklaraciju:
Sokolstvo naroda Srba, Hrvata i Slovenaca smatralo je nakon rata za svoju glavnu dužnost, da se uje-dini, kako bi provelo sokolska načela moralnog i fizičkog obrazovanja svoga naroda. Dana 16. januara 1919. bio je u Zagrebu prvi sastanak za ujedinjenje Sokolstva. Tu su učestvovali delegati iz sva tri predratna plemenska sokolska saveza. Ujedinjenje našeg Sokolstva prevedeno je jednoglasno na Vidovdanskom Saboru 28.
juna 1919. u Novom Sadu i styorena je jedinstvena organizacija: Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Dajući oduška jednodušnom raspoloženju i opštoj potrebi narodnog jedinstva, Mariborska Skupština dala je torne Savezu dana 30. augusta 1920. ime Jugoslovenski Sokolski Savez.
Držeči se osnovnih sokolskih načela u pitanju narodnosti i naroda, kako ih je izložio Tyrš, postali smo putem evolucije Jugosloveni, a gledajuči u budučnost stali smo na stanovište jugoslovenskog realizma, pa jesmo i osta-jemo Jugosloveni. Jugoslovensko Sokolstvo uzelo je zastavil Jugoslavenstva i nosi je napred.
Po našem sokolskom shvačanju, realno Jugoslo-venstvo je integralno ujedinjenje i potpuno mehaničko izmješanja svih postoječih etničkih i moralnih eleme-nata naših u pravcu gradjenja jedne homogene jugo-slovenske mase.
Načela odabiranja, bez obzira na pleme, veru i stalež, a u duhu napretka, demokratizma i socijalne pravičnosti, imaju da stvore jugoslovenski tip kulture kao sredstvo za razvoj slavenske kulture na putu u čovečanstvo.
Priznavajuči sve teškoče današnjeg razvoja i razmaha jugoslovenskoga, Jugoslovensko Sokolstvo, pod vodstvom Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, ide napred i, ne obaziruči se ni levo, ni desno, ni natrag, a verno gore označenim načelima, ne poznaje ovde ni-kakvih kompromisa i stoji na stanovištu: ko je Soko, taj je Jugosloven.
Prema torne, izvan Sokolstva, svrstanog u Jugo-slovenskom Savezu, nema i ne može u našem narodu da bude nikakovog drugog Sokolstva.
Zapisnik
glavne skupščine Jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Osijeku dne 30. VI. 1921.
Predseduje I. podstarosta br. dr. Vladimir Ravnihar.
Navzočih 82 delegatov iz 22 žup in 17 članov saveznega starešinstva.
Br. podstarosta dr. Ravnihar otvori glavno skupščino, pozdravi navzoče in konštatira sklepčnost skupščine. Nato se v toplih besedah spominja umrlih bratov, predvsem brata staroste dr. Oražna, člana starešinstva br. Mihe Verovška in velikega ljubitelja Sokolstva vojvode Živojina Mišica. Skupščina se pokloni manom imenovanih s tem, da se delegatje dvignejo raz sedeže. Pozdravi zastopnika G. O. S. brata Štepaneka iz Prage, povdar-jajoč ozke vezi med češkim in jugoslovenskim Sokolstvom.
V	svojem nagovoru se spominja našega kralja Petra I. in Nj. Vis. kraljeviča Aleksandra, ki ga je usoda rešila pred zločinsko roko državnih razdiralcev. (Burne ovacije). Zahvali se vladi, vojski, šoli in časopisju za pomoč, ki so jo izkazali Sokolstvu.
Svoj govor nadaljuje takole:
Узгајати народ ca циљем, да буде тај народ чврст и здрав духом н тпјелом, да буде," ако је и мален бројем, својим душевним врлинама и својом физнчпом отпорношћу велик то је задака Соколотва. Зато је скроз наравпо, ако тражимо додира са свима факторима, који имаду пред собом сличан циљ. То је на једној странп наша војска, на другој страни школа. Војска иде за тиме, да појача обранбену силу народа. 'Сврха јој је, да очува наше гра-нице пред неоправданим нападајем лакомога непријатеља на наше покрајнне, да брани пнтегрптет домовине, да даде држави у међународном свјету сав онај потребни респект (одобраваше). Стара реченпца: Si vis pacem para bellum, оетаће толико времена истинитом и.на снази, док се човјечанство неће отрести својих људских слабости. Добра војска је још увјек најбољи ослон дипломацији. Шта нам кориети joffl тако добра дипломација, ако нема осигурана своја леђа са народом, који попут граннтне пећине подупире њезине рнјечи. Добра војска је пзражај народне силе спрам ван.
А Соколство ништа мање такођер иде за тиме, како би оспособило народ за борбу останка међу народима. Зато стојимо тако блнзу војсци, нашој народној војсци, тој оборужавој организацији самога нашега народа. Са својпм складним узгојем тијела и душе јест соколски уз-гој најбоља приправа не само за приступ у војску, већ и за саму обранбену способност народа. Ради тога смо мни-јења, да мора међу Соколством на једној а војском на другој страии владати узајамност и међусобно подупи-
Sokolska Župa Zagrebaika u svečanoj povorci na II. pokrajinskom sletu u Osijeku.
Snimak br. K. Kostića, Zagreb.
рање. Како je Соколетво попоено, да се војска служи ње-говим тијеловјежбеним системом, те је тимо пзрекла, да хоће бнти с нама у најужем додиру, још је више поносно, да је добило своју потпору у војсци која је попут наше овјенчаиа са сјајвим традицијама као мало која војска иа свијету. Додпр са војском не значи мнлитаризираље Оо-колства, већ прнје, ако се смијемо тако изразити, соколи-зацвју војске. (Дуготрајан пљесак).
У правилном схваћању соколске мислп и њезинога настојаља за процват државе управо јест научна управа, министаретво просвјете ради државвих пнтереса, припо-
знало Соколство као преважну културну институцију, која заслужује свако признање и потпору. (Одобравање).
Тко право схваћа југославенску држаину мисао, неће наћн разлнке између државне н националне идеје. Обе идеје потпунома се подударају. Посвема је јасно, да се наши државници упиру на Соколство, које је увјек било n битп ће носилад надионалне миели. Зато држава, која прихваћа нацноналну мисао, а то је идеја слободнога, ује-дињенога парода на демократској, соцпјалпо праведној подлози, па велпм, да та држава нмаде у Соколству своје безувјетне присташе и браниоце. (Одобравање).
Мудар државник ставдт he сп пред очп, да cii можо саградлтл моћну државу, да си може узгојитп фпзпчкп н душевно здраве држављане, сиособне за здраву утакмпцу са сусједним државама само онда, ако заночие са својнм узгојем од лоједлица. То iicto хоће Соколство, само са том разликом, да мјесто појма „Држава“ ставља појам „Народ". Пошто се али за нас onu појмови покривају, то је рад за народ уједно л рад за државу. Мп Соколн хо-ћемо, да је сваки поједпнац јакога тијела, здраве душе ii одлучне те жељезне воље. Народ овакових појединаца јест непобједпв, народ таковлх појединаца стоји иа културиој висини, социјално је праведан то добар господар. Такав народ је кадар, да премјешта планнне, ако су му на путу, да прекорачује поноре ако га дијеле од цпља. Створит хоћемо народ јунака, којп ће знати што хоће ii који ke оно, што хоће допста постигнути. (Одобравање).
У томе је сврха соколскога рада, који је намијењен чптавоме народу: тијелеснипм н душевним узгојем пру-жити највиши ступаљ савршенства свакоме поједиицу, да га оспоеобимо за народну службу. Служпти народу од ране младостл до влсоке старостл, приправан бити, ако треба, да жртвује сама себе на олтар домовипе, то је блт соколске мислп. У националној државп мора ова мисао блти истовјетна са државиом мисли.
То је једина политика, коју смлје гојлти Соколство. •Сокол може бити присташа ове нлл оне странке, разу-млје се странке, које програм илл рад ие долази у иро-тпмбу са темељном соколском мишљу. Члм се удаљлш од
ове мнсли, ниси више Сокол. Управо ради тога Соколство не залазп у политику странака. јер Соколство имаде своју политику, чији је програм, иако је једноставан, много шири и тиме већн од програма сваке политичке странке. Логична ггосљедица тому јест, да се Соколство нема мје-шати са нама противним гомбалачким организацијама. Имадем у мисли, да се криво не разумнје, тако зване орловске гомбалачке организације, које су лолитичко-страначке организацнЈђ. Када би се Соколи упуштали
Proste vježbe Sokola na U. pokrajinskem sletu u Osijeku.
Snimak br. K. Kostića, Zagreb.
c љима у преговоре, натјецаља или дапаче у борбу, тиме би само признали, да су нам ове организације равне, а по раду и начелу еродне. То управо поричемо. Не смије нас сметати, ико носе нама сличну одору, коју су копиралн по нашој, ако приређују јавне приредбе п тјеловјежбе, које имаду на око нешто слнчна са нашпм наступпма. Од када сам у јавиоме жпвоту, моја је максима, не псовати u не исмјехавати противника, да се не исдрпим негативним радом, већ позптивним радом остварнти свој програм. Чим интезивпије буде твоје дјело, чим устрајнпје и досљеднпје, толико виш8 стајат ће над твојим противницвма. И твоја
побједа бцти ће племенита, као такова од свих призната, а нехотице слиједит ће и они који су билн заведени у нама противничке организације. Нападај, био он оправдан или неоправдан, подјари противника, да се још јаче прихвати •својих и ако крпвих начела. Наше дјело нека буде концен-трирано око наших соколана, око паших соколских радио-ница и будите увјерени, да ke изњети побједу над свима осталнма. (Одобраваље).
Ако је држава признала Соколство као институцију, која служи државним интересима, ако нам из овог разлога нуђа моралну, и материјалну потпору, било би посве криво, ако би се Соколство, као под каковом владином протекцпјом хтјело мирно сунчатл у тој протекцнји, те се подало нераду, држећ, та влада ће се скрбити за нас. {Јоколска мисао и Соколство не потребује никакове про-текцпјв (дуготрајно пљескање). То смо доказалп не само у прошлости, када смо не само без пкакове протекцпје, већ напротлв свима непријатељствима разнпх бивших влада раслп и јачали се. Напротив, Соколство је дужно само себп, да оправда све оне наде, које се у љега по-лажу одозгор. Наше дјело мора бити од сада још интен-зивније од досадањега, мора бити шире и слозкније по својој организацији, мора бпти дубље ио своме унутар-њем дјелу.
Тому дјелу морамо се тим више посветптн, јер је након преврата са ослобођељем нашега народа постало сло-бодних наших латентних сила. Много, готово половиду ових спла било je прије везано око борбе против неприја-теља наше надионалне мисли, које је носподом било управо Соколство. Бити Соколом значило јест јавно и упркос свему очитовати своју нацпоналну мисао, која не познаје никаквог компромиса. Ова се је борба водила на три фронте:	против нашим дародним непријатељпма,
проти држави, која нас je против наше воље држала утамничене те коначпо против љезшшх предотавника, наиме разним владама, а онда у посљеднем реду протпв непрнјатеља Соколства у властитом народу. Било је доба када се је тражило много срчаности да сн нсповједао да сп Олавен. Потенцирана је пако била срчаност да си испо-
вједао, да си Сокол, да си радикалнога национализма, који не позна пузавости, већ који познаје само двоје: или побједу, или смрт.
У она предратна времена вршио си соколско дјело већ тиме, ако си обукао соколску одору, те се показао у Јгароду. Овај си народ освајао својом неустрапшвошћу и живом ријечју. Народ те је примао одушевљено. Гдје год се је указала црвена кошуља хрлиле су јој у сусрет масе народа. Та народ је упознао да чиста национална мисао
Proste vježbe Čeha na II. pokrajinskom sletu u Osijeku.
Snimak br. K. Kostića, Zagreb.
имаде свога чувара, који само чека згодан моменат, да тињајућу искру распири у свјетли пламен. Твоји походи међу народ били су од великог значења. Овојим наступом учио си га манифестиратн за нацполалну мисао. Очувао си га од нндиферентмости, дапаче од разнарођења. Мо-рао си га везати уза се најразличитпјим средствима, која са соколском мишљу у ужем смислу рнјечи немају везе. Морао си му нружати забаве, домјенке, а да си прибавио материјалних средстава за такав друшвени рад, морао си начинити миогу концосију на штету чисте соколске мисли. Наравно јест, да је трппо соколскп нутарњи рад, онај
прави рад, који пмаде своју базу у соколани. Овај мани-фестадијони рад, ако га смијемо таковим назвати, након преврата је отпао. У нашој држави немамо народних про-тнвннка, којп бн ималп ма и мало уплива, да спријеча-вају развој националне мисли. Држава сама јест народпа
ii	не може се више замислити владе, која управо са државнога становишта не би била носитељица национа-лизма. Многи, који је упознао Соколство само с ове мани-фестацнјоне стране, бно је мњења, да је сада отпала ње-гова оправданост на егзистенцију, јер да наших наступа више не треба, а за народ да се имаде скрбити држава. Тому напротив тврдим, да је тек сада дошао наш час. Сада је управо дужност Соколства, да развије свој рад. То пако тнм више, јер су отпале ове запреке, које су прцје ометале рад и што данас имадемо на распола-гање толико и толико тјелесних и душевних сила на-шога народа, које нам прије нису могле п смјеле слу-житп. Све те снле удружити то је посао организаторнп. С свима тим силама пз соколане узгајатн појединца и с њима народ, да начинимо од њега тјелесно и морално чим савршенпју јединиду у међународном свијету, то је посао идејнн. Не кажем, треба и манифестирати, али ова маннфестација нека не буде само парада. Њнма нам је дред пародом једино полагати рачун о своме раду и о свом напретку. Тлме, да полажемо тај рачун служе манн-фестације пропаганди, да се сав народ што тјесније окупи око нас, да нас слиједц у соколане, да упозна наше дјело, које користи љему и да се сам прихвати тога рада. Југо-словенско Соколство у једном и другом правцу показује очевидан напредак. Од Новога Сада преко Марибора до Осијека порасли смо и по броју и по замашају нашега рада. Рачун смо положили ових дана са својим наступом на слетишту, а данас га полажу савезнп функцијонари. У' том дјелу очитује ее наша моћ. ГГротивници нашп не боје се Соколства можда радн његове одоре, ову бојазан пара-лизирали су тиме, да су самн обукли соколску одору, држећ, да је народ пошао за Соколством једино ради ње-говог вањског пзгледа. Не боје се нити наших излета и наших поворка. Ta с новдем даду се оваке приредбе
аранжпрати управо сјајно. Али то, чега се жмаду бојатн n ради чеса нас мрзе, јест наш рад. Рад, којим узгајамо и изобразујемо свакога појединца, да га дигиемо тјелесно, да га ослолодимо свпх предрасуда. да пробудимо у њему самостално мислећи дух, да га направимо способним за, конкуренцу у животној борби. Овај рад п ова сила која је уско везана овим радом јест оно ради чеса нас наши непријатељи мрзе, а која ће им поткапати 1'ло. То нас управо учи што је прва наша дужност и што иам је учи-
Vježbe Českinja čunjevima na II. pokrajinskem sletu u Osijeku.
Snimak br. K. Kostića, Zagreb.
нити, да мисао соколску увријежимо у народу. Тлме само да си обукао соколску одору, да се у љој покажеш при-годом разних свечаних згода, тиме, да називљеш свога друга „братом“ па да му клпчеш „здраво“, тиме данаш-њем Соколству у нашој слободној држави за соколску ми-сао ниси учпнио ништа. Ова су времена прошла. Једиако би бпло ногрешво мислитп, да иропагираш ишроње со-колске мисди, ако оснпваш дова друштва. То није пика-кова умјетност. Соколско друштво имаде се оснпвати само ондје, гдје је приправљен зато терел и гдје су увјети да можеш вршптн соколски рад: то је веџбаоница, добро нз-Sokolski Glasnik	20
вјежбани предњаци и примјерен број душевних радника. Гдје тога није, а основао си соколско друштво, донио си на евпјет мртворођенче, које he првом приликом затајити свога оца и компромитпрати само идеју.
То су мисли које изнашам пред данашњу скуипггину. У овоме духу нека расправља, нека ствара своје закључке, нека подупре наше оргапизаторно и ддејно дјело. Чим ћемо се строже држати ових смјерница, чим ћемо строже поступати код избора својих чланова, чим -ћемо на виши ступањ усвисити соколску мисао, тим ће бити успјешнији рад, тим ћемо створитп солиднпју'подлогу за пораст и процват соколске стварп. Једино на тај начин имат ke од ље корис.ти чптав наш народ, a с њиме наша држава, а то је на копцу конда оно, шта хоћемо. (Бурно одобравање).
Brat podstarosta imenuje overovateljem zapisnika brata dr. Lavša, dr. Košiča in Žakulo.
Predno preide skupščina na dnevni red, izjavi brat pod-starosta, da hoče rešiti še zagrebško zadevo. Starešinstvo je pozvalo na glavno skupščino delegate Sokolskega društva v Zagrebu, da se zadeva čim prej reši. Ker je to društvo izdalo posebno spomenico in jo priobčilo že v časopisih ter sta jo odposlanca zagrebškega društva razdelila med župne delegate, se mu ne zdi potrebno, da bi se prečitala.
Zastopnik zagrebškega društva izjavi, da soglaša z mnenjem brata podstaroste in da nima pooblastila od društva za pogajanja, ampak, da predloži vse sklepe glavne skupščine društvenemu upravnemu odboru.
Z ozirom na to predlaga br. podstarosta, da skleni skupščina, da se odstopijo obdolžitve, ki jih navaja spomenica (glej priloga) zagrebškega društva pod točko 1. do 3. saveznemu razsodišču. (Soglasno sprejeto).
Glede na 4. točko omenjene spomenice, ki zahteva ustanovitev plemenskih sokolskih zvez za Srbe, Hrvate in Slovence, pa prečita br. pdstarosta nastopno deklaracijo:
Glavna skupščina Jugoslovenskega Sokolskega Saveza, dne 30. junija 1921. leta v Osijeku izjavlja zaradi zagrebške zadeve, upoštevajoč sklepe novosadskega sabora in mariborske skupščine, sledeče:
(Vidi na drugom mestu).
(Deklaracija je bila že med čitanjem prekinjena na mnogih mestih z viharnim priznavanjem, po prečitanju pa ploskanje in soglasno pritrjevanje ni hotelo prenehati).
Brat podstarosta konštatira, da je bila deklaracija soglasno in z velikim navdušenjem sprejeta ter da sta svoje soglašanje izrazila tudi delegata Sokolskega društva v Zagrebu. S tem je zagrebška zadeva v glavnem rešena, ostale točke pa reši savezno razsodišče, ki se mora v teku 14 dni sestati in mora v teku 1 meseca predložiti starešinstvu končne sklepe.
Zastopnik zagrebškega društva želi, da skupščina obravnava tudi ostale točke. Brat podstarosta izjavi, da je materijal tako obsežen, da ga skupščina ne more v enem dnevu predelati, zato predlaga, da sprejme skupščina njegov predlog. Predlog brata podstaroste je bil soglasno in z odobravanjem sprejet.
Zastopnik zagrebškega društva brat Krasnik želi pojasnila, kje in kako bo razpravljalo razsodišče. Brat podstarosta mu pojasni, da bo razsodišče razpravljalo na podlagi saveznih pravil.
Brat dr. Laza Popovič protestira proti enakosti zagrebškega društva s celim Savezom. Brat podstarosta konštatira, da ima br. Popovič prav, a da pokaže starešinstvo voljo do spravljivosti, hoče iti preko toga protesta.
Tajnik brat dr. Fux poroča:
Po glavni skupščini v Mariboru smo se razšli z zavestjo, da bo Jugoslovensko Sokolstvo uspevalo le tedaj, ako bo vso svojo pozornost posvečalo vzgoji svojega članstva ter ako si bo ustvarilo trdno sokolsko organizacijo. Vse delo starešinstva Jugo-slovenskega Sokolskega Saveza se je v preteklem letu gibalo v tej smeri, da se novo ustanovljena sokolska organizacija okrepi, da se delo v njej poglobi, zavoljo tega je starešinstvo največ delovalo na izpopolnitvi organizacije, odklanjajoč pri tem vsako zadevo, ki pri današnjem stanju naše organizacije ni izvedljiva ali ne bi bila v skladu z našimi sokolskimi načeli. Dobro vemo, da* je to delo povzročilo tu ali tam ostro kritiko, toda te kritike se ne bojimo, ker nam razvoj naše organizacije dokazuje, da smo	na pravi poti in da se	zamore to,	kar nekateri zahtevajo že	danes od Sokolstva, izvršiti šele po	letih.
V	novo upravno leto smo	stopili prav	sredi	najhujših priprav za	volitve v konstituanto,	in politični	boj,	ki je zavladal
•v naši državi, je vplival v toliki meri na naše članstvo, da je
bilo težko vzdržati ono bratsko medsebojno zaupanje, ki je prvi pogoj vsakega uspešnega društvenega dela. Z žalostjo moramo konštatirati, da imajo politične razmere v naši državi velik vpliv na Sokolstvo in da se v sokolske vrste zanaša politika, ki razbija naše delo in bratstvo. Starešinstvo Saveza se je moralo ponovno pečati s takimi zadevami in to z največjo opreznostjo. Konštatirati moramo pri tem, da prihajajo ti spori v Sokolstvo največ potom oseb, ki so Sokoli samo po imenu in niso nikdar uživali sokolske vzgoje v telovadnici, medtem ko politične spore naše izvršujoče članstvo dosledno odklanja, tako da so se že pojavili predlogi, da se neizvršujočemu članstvu odvzame pravica do odločevanja v sokolskih zadevah. Upamo, da se tudi politične razmere ublažijo in da bo znalo Sokolstvo odbiti vsak napad, ki bi hotel prinesti razdore v njegove vrste.
V ostalem se je zmisel za podrobno organizacijsko delo pri župah in pri društvih precej utrdil in so tozadevni uspehi napram lanskim jako znatni. Župe v obče izvršujejo svoje naloge, manjka pa smisel za delo pri mnogih društvih, ki ovirajo dostikrat z dosledno neavnostjo nekaterih funkcijonarjev delo vsega Saveza.
Starešinstvo je prejelo v tekočem poslovnem letu do 3000 dopisov in jih je ravnotoliko odposlalo; razen tega pa je bilo odposlanih veliko število naročenih knjig in brošur. Med letom so bile ustanovljene štiri nove župe v Srbiji. Društva, ki še sedaj niso hotela izvesti fuzije, so bila izključena iz Saveza
V preteklem letu je starešinstvo posvečalo že lahko več pozornosti stikom z bratskim češkim Sokolstvom in z mednarodnimi telovadnimi organizacijami. Stiki s čehoslovaškim Sokolstvom so s$ poglobili z ustanovitvijo Čehoslovaško - jugoslovenskega Sokolskega Saveza, s katerim je ustvarjena enotna erganizacija čehoslovaškega in našega Sokolstva ter dana podlaga za ustanovitev vseslovanske sokolske zveze. Prijavili smo vstop Saveza v mednarodno zvezo telovadnih organizacij in stopili v stik sz francoskimi gimnasti. Zleta francoskih gimnastov v Lille smo se udeležili po deputaciji starešinstva, ker nam denarna sredstva niso pripuščala večje udeležbe.
Pri plebiscitu na Koroškem je nastopilo 3000 Sokolov, katerih naloga je bila, čuvati imetje taraošnjih Slovencev pred nemškimi bandami.
Mnogo pozornosti je posvečalo starešinstvo sokolskemu tisku. Skušalo je s skromnimi sredstvi, ki so mu na razpolago, pomnožiti našo majhno sokolsko literaturo. Žal, nismo našli dovolj umevanja pri društvih in župah in smo morali nadaljno izdajanje brošur radi pomanjkanja sredstev ustaviti. Da se v tem oziru razbremeni Savez, ustanovila se je v zmislu sklepa odborove seje reg. zadruga Jugoslovenska Sokolska Matica, ki naj prevzame ves sokolski tisk. S poslovanjem začne matica takoj po skupščini. Od žup in društev je odvisen končni uspeh tega dela.
Da bi se omogočilo delovanje slabejšim društvom, ki nimajo dobrih telovadcev na razpolago, se je ustanovil pri Savezu odsek za posredovanje služb. Odsek je posredoval v zelo številnih slučajih, dostikrat z uspehom, toda po večini je ostal naš trud brez uspeha, ker se od strani žup in društev v tem oziru ni storilo dosti. Ostali odseki so delali, edino kulturno-prosvetni odsek ni storil svoje dolžnosti.
Z veseljem moramo pozdraviti oživljenje jugoslovenskih sokolskih društev v Ameriki. Dolgo časa smo iskali stikov z našimi brati onkraj oceana, toda brez uspeha, ker je sokolsko de-lovanjo med vojno popolnoma prestalo. V zadnjem času se je začelo naše Sokolstvo tudi tamkaj oživljati in delovati.
Mnogo pozornosti je starešinstvo posvetilo ureditvi vprašanja glede dobave krojev. Ustanovil se je v Zagrebu osrednji zavod, ki dobavlja vsem društvom in ostalim dobaviteljem sokolske potrebščine. Pri tem se je boriti z velikimi težkočami, ki še danes ovirajo reden trgovski promet.
V	zmislu sklepov skupščine v Mariboru je bila uvedena enotna legitimacija in enoten sokolski znak. Kolikor moremo presojati, je to izvedeno že pri vseh društvih. V tekočem letu se je izvedel tudi del zahtev Sokolstva iz sabora v Novem Sadu s tem, da se je uvedla sokolska telesna vzgoja v šolo in v vojsko. Tozadevne naredbe se še ne izvršujejo v polnem obsegu, preteklo bo še nekoliko let, predno se bodo izvršili tozadevni predpisi, ker za to je potrebna dolgoletna vzgoja voditeljev, katerih danes primanjkuje povsod. Z ozirom na te naredbe smatram za glavno nalogo Sokolstva v tem oziru, da pomaga vzgojiti dobre in zmožne, v sokolskem duhu vzgojene učitelje, ki naj prevzamejo nadaljno vodstvo sokolske vzgoje v šoli in v vojski. Na ta
način bodo nastali med šolo, vojsko in Sokolstvom najožji stiki ki bodo ustvarili iz vseh treh faktorjev veliko sokolsko rodovino. Sredi velikega dela in priprav za novo sokolsko delo je zadel jugoslovensko Sokolstvo hud udarec s smrtjo našega I. staroste brata dr. Oražna. Zapustil nas je ravno v trenutku, ko se je začelo jugoslovensko Sokolstvo pripravljati za svojo I. olimpijado in ko se je na drugi strani pojavila v našem Sokolstvu nevarna kriza, ki naj bi uničila vse dosedanje delo in uspehe prvega sokolskega sabora v Novem Sadu. Ta kriza, ki jo danes preživlja naše Sokolstvo, ni tako brezpomembna in dolžnost skupščine je bila, da je izpregovorila danes odločno besedo, ki naj vsem nasprotnikom našega edinstva dokaže, da hoče in mora obstojati naše Sokolstvo samo kot jugoslovensko Sokolstvo in da ostane verno na straži za prava svojega naroda in države.
Poročilo brata tajnika je bilo z odobravanjem sprejeto. Brat podstarosta mu izreče v imenu skupščine bratsko zahvalo za njegovo uspešno delo v starešinstvu. (Odobravanje).
Blagajnik brat Kajzelj poroča:
Blagajna 26. VIII. 1920...................................... 108.733.07
Porez................................................... 111.334.401
Tiskovine in edicije.......................................... 15.576.30
Brošure....................................................... 15.588.45
Darila....................................................... 196.303.57
Obresti pri Ljublj. kreditni banki............................. 3.822.23
Legitimacije in znaki........................................ 167.443.40
Povrnjeni stroški za pred. tečaj leta 1920. . . .	833.20
Pošt. in pisal, potrebščine, brzojav,
kurjava ........................ .	54.914.39
Potni stroški.................. 41.742.05
Sokolski Glasnik................ 58.217.—
Plače................................	74.901.—
Nagrade komp. in pisateljem ...	55 048.—
Tiskovine...................... 32.446.30
Brošure........................ 132.760.87
Pisalni stroj..................................  7.000.—
Najemnina....................... 1.050.—
Legitimacije ln znaki.......... 150.127.—
Uzorni kroji in patentiranje ....	12.570.—
Ljublj. kredit, banka . .	75.326.81
Poštni čekovni urad	.	.	1.286.32
Ročna blagajna . .	.	2.244.88	78.858.01
699.634.62
699.634.62
Prenos ....	699.634.62
Inventar 			25.000,—
Blagajna				78.858.01
Knjižnica in zaloga			228.219,—
Dolžniki			210.248 50
Upniki		6.409.43	
Imovina dne 16. VI. 1921. . . .	435.916.08	
	422.325.51	422.325.51
Promet od 26. VIII. 1920. do 16. VI. 1921			1,320.411 23
Brat Kramar poroča v imenu preglednikov računov, ki so potrdili, da so knjige in računi v polnem redu, nakar izreče skupščina odboru absolutorij.
Načelnik statističnega odseka brat Švajgar poroča, da popolne statistike, žal, še ne more podati, ker nekatere župe vzlic mnogim opominom niso poslale vseh statističnih pol, to seveda ne po lastni krivdi, pač pa zavoljo malomarnosti nekaterih društev. Apelira na župne delegate, da pozovejo društva, ki niso izpolnila svojih dolžnosti, da to naknadno store, da se končno sestavi natančna statistika, ki je neobhodno potrebna. Po doslej došlih poročilih znaša število članstva 43 275, z naraščajem vred pa 56.848, kar je približno l/s % vsega prebivalstva v naši državi. Razmerje med člani in članicami je 3:1. Vaditeljev in pripravnikov imamo 949, vaditeljic 289, telovadcev 4270, telovadk 2491, moškega naraščaja 2525, ženskega naraščaja 1986, moške 5111, ženske dece 3121. Skupno število vseh telovadečih znaša 22.304. Povprečen obisk na eno uro je 13.724 telovadcev, celotna udeležba vse telovadbe pa 1,061.818 Društva imajo 93 knjižnic s 13.834 knjigami, 13 čitalnic m 54 gledaliških odrov,
12	sokolskih godb in 27 trobentaških zborov. Priredila so 317 strokovnih predavanj, 160 javnih nastopov, 422 pešizletov in 256 gledaliških predstav. 16 društev ima lastne Sokolske dome, 55 jih telovadi v šolskih telovadnicah, 17 jih je brez telovadnic, ostala telovadijo v privatnih poslopjih. Vseh društev je 338, ki so včlanjena v 21 župah. Statistika velja za leto 1920.
Isti poroča kot načelnik železniškega odseka, da je odsek, ki je permanenten, imel v glavnem le delo za zlet v Osijek iz oddaljenih krajev, lokalni promet v Osijeku je izorganizirala zletna pisarna sama. Večje delo pa ga čaka prihodnje leto ob I. jugoslovenskem vsesokolskem zletu v Ljubljani.
Brat Heumer želi, da vse posebne vlake spremlja vedno po en član železniškega odseka, ki naj ima skrb, da bo vlak v tehniškem oziru v redu in da se pri takih vlakih ne zgodijo nesreče.
Brat podstarosta se zahvali poročevalcu za vestno delo ter poživlja delegate, da skrbijo za redno dopošiljanje statističnega materijala.
Načelnik prednjaškega zbora brat dr. Murnik poroča, da je prednjaški zbor sklenil, da ne more na današnji skupščini podati podrobnega poročila o tehniškem delu, ker večina žup še ni imela svojih župnih zletov, na katerih se pokaže stanje tehniškega dela, zato predlaga, da se vršijo glavne skupščine v marcu, da bo mogoče tudi v tem oziru podati ločno poročilo na skup ščini. Nato poroča o pokrajinskem zletu, o Vestniku tehniškega odbora, glede izobrazbe prednjakov in o predrijaških tečajih ter opozarja na veliko delo, ki nas čaka prihodnje leto Ob prvem jugoslovenskem vsesokolskem zletu. Predlog, da se vrši glavna skupščina v marcu, se sprejme.
Brat načelnik opozarja, da naj se ne ustanavljajo v krajih kjer ni izvežbanih prednjakov, nova sokolska društva, ker taka društva nimajo življenske moči in ne vršijo pravega sokolskega dela. O tem se razplete daljša debata, pri kateri-povdarjajo nekateri govorniki, da ni namen sokolskih društev samo tehniško delo, ampak imajo nalogo skrbeti tudi za izobraževalno in prosvetno delo.
Brat podstarosta se zahvali bratu načelniku za dobro uspeli telovadni nastop v preteklih dneh, s katerim je brat načelnik dokazal, da vrši Sokolstvo v polni meri svojo dolžnost.
Brat Janjanin poroča upravi Sokolskega Glasnika:
Izvještaj
Administracije Jugoslovenskog Sokolskog Glasnika na glavnoj skupštini Jugoslovenskog Sokolskog Saveza dne 30. juna 1921.
Baču n raz m j ere za godinu 1920.
Aktiva.	Pasiva.
Blagajna ....	20.625.84 Vjerovnici . . .	18.987.24:
Gubitak . . .	63.361.40 Subvencija . .	65.000.—
83.987.24	83.987.24
Račun gubii	k a i dobitaka za godinu 1920.		
Gubitak.		Dobitak.	
Upravni troškovi .	28.284.50	Pretplata ....	114.210,61
Oglasni „	3.121.—	Oglasi		11.784.70
Štampa „	149.715.—	Priloži		14.345.50
Gubitak 1919. . .	35.321.89	Razni prihodi . .	1.701,—
		Gubitak		63.361.40
	216.3 i 2.39		C5 CO cvi CO <N
	Inventar.		
Neplaćene pretplate .		. . . 25.620,—	
Neobračunate komisije		. . . 3.316.40	
Rasprodaja kod društv. . . . 6.598.—			
Oko 1000 komplet god. 1919. 30.000.—			
Oko 100 komplet god.		1920. 3 600,—	
		69.724.46	
Ako se od Jugoslovenskog Sokolskog Saveza dobivena subvencija u iznosu od K 65.000.— izme kao dug i odbije od inventara, koji iznosi vrijednost od K 70.000.—, onda se može smatrati, da je list za ove dvije poeetne i najteže godine i po-red velike skupoće štampe, poštarine i ostalog kancelarijskog pribora, a neznatne pretplate, postao aktivan. Naravno, samo u tom slučaju, ako društva, koja još prošlogodišnju pretplatu du-guju, dug podmire, a ovogodišnju pretplatu budu uredilo i bez zaostataka plačala.
Neplaćene pretplate, komisije i oglasi iz poslovne godine 1920. već su većim dijelom plačene, dok će ostatak, nadam se još tečajem ove godine biti izravnat.
Faktična dubiosa za poslovnu godinu 1919./1920. iznašaju K 2.200.—, što čini ll/4 % od ubrane pretplate
U drugoj poslovnoj godini (1920.) štampan je list u 4000 primjeraka sa 33 štamparska tabaka, a broj pretplatnika jedva je koncem godine dosegao visinu od 3600, dok već danas mo-žemo računati, da smo prekoračili broj od 4100 pretplatnika.
Po pokrajina stoji razmjer pretplatnika ovako: Slovenija oko 400, Hrvatska 1165, Bosna i Hercegovina 750, Dalmacija 280, Srbija 320, Vojvodina 690, Grna Gora 5 i Amerika 12.
Вгој pretplatnika te ubiranje i plačanje pretplate zavisi mnogo od povjerenika pojedinog društva. Ako društvo ima va-ljanog funkcionara, koji list preuzimlje i na članove razdeljuje, pretplatu ubire i šalje, onda nema ni reklamacije, niti opomena za plačanje pretplate.
Od društava, koja list dobivaju sumarno, rado ističem, da medju prva i najurednija društva spada Mostar, koji od po-četka broji 130 pretplatnika a pretplatu šalje napred. Razmjerno po broju najbolje je pretplačeno društvo Tivat-Lastva. koje danas kod maloga broja članova broji 100 pretplatnika, a cijela župa Mostarska, u koju spadaju i ova dva društva broji oko 500 pretplatnika.
Ima nažalost još uvijek i takovih pretplatnika i društava, koja sa plačanjem pretplate i pored opomena zavlače, a kad se toga više nakupi onda obične i pouzetne opomene jednostavno i bez obavještenja povrate natrag, dok je obično kod takovih društava broj pretplatnika neznatan.
Ja ovdje predlažem i molim bratsku skupštinu i sva starje-šinstva župa, da po svojim kontrolnim i okružnim organima, koji društva posječuju, dadu uvijek kontrolirati, da li su pojedina društva i na koliko primjeraka Sokolskog Glasnika pretpla-čena, te da li je pretplata za tekuću godinu plačena. Isto to bi trebalo činiti na odborskim sjednicama i skupštinama župa, gdje su obično sva društva zastupana. Napose valja paziti na to, da li se izvršuje zaključak Sokolskog Sabora u Novom Sadu, koji glasi da se mora nastojati, da svaki član društva bude pretplatnikom Sokolskog Glasnika, dok društva, sve društvene sekcije i članovi upravnog odbora, moraju biti na list pret-plačeni.
Zatirn predlažem, da sva društva pretplatu za svoje članove več početkom svake poslovne godine iz društvene blagajne pošalju, a istu od članova — pretplatnika kasnije, eventualno zajedno sa članarinom ubiru, jer če se samo tako omogučiti uredno iziaženje i plačanje lista, koji inače sa nikakvim kapitalom ne raspolaže.
Samo tako i na taj način če se olakšati rad administracije lista, koji leži na jednoj radnoj sili, a kojoj inače u pomanjkanju sredstvava nije bilo moguče, da provede jednu jaku agitacij u za pretplatu na list.
Konačno’ izvješčujem bratsku skupštinu, da je uprava lista u poslovnoj godini 1920. primila, a otpremila 3965 pisarna i dopisnih karata, te tako učinila sve, što je držala, da je najbolje i najkorisnije za prosperitet našeg zvaničnog organa Jugosloven-skog Sokolskog Glasnika.
Molim bratsku glavnu skupštinu, da ovaj izvjelštaj uzme do znanja.
Na to se sprejmejo po starešinstvu predložena vzorna diuštvena pravila z malenkostnimi izpremembami. Zaradi pomanjkanja časa ee sklene izročiti župna in savezna pravila posebni enketi, da predložena pravila pregleda in jih soglasno s starešinstvom odobri. Z odobritvijo se smatrajo oboja pravila kot sprejeta od skupščine in dobe s tem popolno veljavo. Zupe morajo v teku treh tednov predložiti še izpreminjevalne predloge. enketa pa jih mora na to v teku enega meseca redigirati in predložiti starešinstvu.
Brat podstarosta konstatira, da so sprejeta društvena pravila obvezna za vsa druživa, društveni občni zbor sme spremeniti samo nebistvene točke, sicer pa jih mora sprejeti kakoršne je sprejela savezna skupščina.
Z vzklikom se izvoli na to sledeče starešinstvo: starosta br. dr. Vladimir Ravnihar; I. namestnik staroste br E. Gangl; II. nametnik br. dr. Lazar Car; III. namestnik br. Gj. Paun-ković; odborniki: br. Bajželj, dr. Fux, Kajzelj, Švajgar, Marolt, Cigojeva, Kostnapfel, Gradojević, Dončevic, Milčinovićeva; namestniki : br. Šlajpah, Ambrožič, Cobal, Kramar, dr. Budisav-Ijević, Sušnić; pregledniki računov; br. Malenšek, Medič, Kocijan. Skupščina potrdi z večino glasov po prednjaškem zboru predlagane zastopnike v starešinstvo in sicer: načelnik br. dr. V. Murnik; I. namestnik načelnika br. V. Kukec; II. namestnik br. Švarcvald; III. namestnik br. Vojinović. V savezno razsodišče so bili izvoljeni bratje: dr. Puc, dr. Fornazarič, dr. Jamar, Janko BIeiweis in dr. Gregorin; za namestnike pa bratje dr. Krivec, dr. Fettich in dr. Pavel Pestotnik.
Na predlog br. tajnika dr. Fuxa se sklene izvesti zavarovanje vsega članstva proti nezgodam, zato se pooblasti starešinstvo, da izdela potrebna pravila in predpiše kot zavarovalni prispevek po 2 K za vsakega člana na leto. Savezni prispevek se določi na 1 dinar za člana.
Skupščina sprejme sledeče resolucije:
1. Da se razjasnijo vsakteri dvomi in da se onemogoči nasprotnikom Sokolstva sklicevati se na izjave posameznih članov ali offcijelnih zastopnikov Sokolstva, izjavlja glavna skupščina Jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Osijeku dne 30. junija 1921. ponovno, da spoštuje jugoslovensko Sokolstvo vsako versko prepričanje in da zavoljo tega more biti pripadnik katerekoli vere član sokolskih društev.
2. Dodatno k svoji mariborski resoluciji izjavlja Jugoslo-venski Sokolski Savez na svoji glavni skupščini v Osijeku dne 30. junija 1921., da more biti član Sokolstva somišljenik vsake politične stranke, ki temelji na ideji narodnega in državnega edinstva. Politiških vprašanj pa se v Sokolstvu samem ne rešuje in o njih ne razpravlja.
3. Ministrstvo prosvete se naproša, da priredi v okrajih, kjer se nahajajo učiteljišča, počitniške tečaje za učitelje ljudskih (osnovnih) šol za pouk telovadbe po Tyrševem sestavu. Ako ni na učiteljiščih primernih in izprašanih učnih moči, naj se pokličejo kot predavatelji in vaditelji za tečaje izkušeni prednjaki sokolskih društev, ki so dovršili savezni ali vsaj župni prednjaški tečaj in ki so naredili prednjaški izpit, ali so priznani sokolski strokovnjaki.
4. Ministrstvo prosvete se naproša, da nemudoma nastavi na vseh učiteljiščih kraljevine Srbov, Hrvatov in Slovencev telovadne učitelje, ki so zmožni poučevati telesne vaje po sokolskem (Tyrševem) telovadnem sestavu. Da se bodo telesne vaje v šolah resnično vršile po odredbi ministrstva prosvete z dne 19. januarja 1920., št. 374, in z dne 4. oktobra 1920., št. 14.028, naj se imenujejo pri vseh oblastih posebni nadzorniki za telesne vaje v šolah, vešči sokolskega telovadnega sestava in ki bodo z nasveti in navodili pravilno vodili telesno vzgojo v šolah.
5. Ministrstvo prosvete se naproša, da ustanovi vsaj na eni filozofski fakulteti stolico za telesno vzgojo s sodelovanjem medicinske fakultete, za predavatelje naj pokliče priznane sokolske strokovnjake.
6. Ministrstvo za narodno zdravje se naproša, da odpošlje mlade zdravnike, ki so vešči telesnih vaj in ki se zanimajo za ta študij, na državne stroške v inozemstvo, da se specijalizirajo kot fizijologi in se posvetijo flzijološki vedi, ker se bo s tem znatno dvignila telesna vzgoja v našem narodu.
7.	Jugoslovenski Sokolski Savez proglaša Vidov dan za sokolski praznik. Na ta dan naj se zbirajo povsod prostovoljni doneski za zletne fonde, iz katerih naj dobivajo revnejši člani podpore za udeležbo na sokolskih zletih.
Ker se banatska in beogradska župa nista ujedinili glede teritorija in so nekatera društva, ki sicer spadajo v banatsko župo pristopila k beogradski župi, predlaga zastopnik banatske župe, da se ta društva pridelijo k banatski župi. — Po zaslišanju obeh župnih zastopnikov sklene skupščina, da zadevo uredi starešinstvo.
Delegat bačke župe Ig. Pavlas prečita poslanico djakovskega episkopata, v kateri se poživlja ljudstvo, da naj ne pristopa k sokolskim društvom, ki jih imenuje spomenica brezverska društva. Glavna skupščina izreče protest proti tej spomenici in ogorčenje, da se cerkvene oblasti na ta način bojujejo proti sokolskim društvom.
Predlog šumadijske 3upe, da se izda za podporne in do-brotvorne člane posebna diploma, skupščina zavrne, predlog iste župe glede sokolskih domov se odstopi starešinstvu.
Brat starosta zaključi glavno skupščino.
Starosti dru. Ivanu Oražnu v spomin
(Govor staroste dra. V. Ravniharja na Vidov dan v Osijeku)
Ne samo naša častna dolžnost, ampak srčna potreba nas sili, da se prav današnjega dne — Vidov dan, simbol smrti in vstajenja — spominjamo enega, ki je danes v duhu z nami. Naš starosta! Kako ponosno bi korakal z nami, kako bi se mu iskrile oči, ko bi gledal te strnjene sokolske vrste, videl toliko za sokolstvo oduševljenega naroda ter zrl na vežbališče, to pozornico naših sokolskih delavnic. In pozdravljal bi Vas vse, ki ste došli od sinjega morja jadranskega, pa iz Šumadije, in tam izpod sivih sten Triglavskih ali pa iz kršne Like. Z ljubavjo bi Vas objel kot brate ene velike, mogočne rodbine, kot sinove in hčere naše nove edinstvene domovine Jugoslavije. Ugotovil bi, da ideal, ki ga je gojil v svoji duši od svoje mladosti, postaja od dne do dne realnejši in da je ni več sovražne sile, ki bi ga mogla zrušiti.
Da, dr. Oražnov ideal je bila — Jugoslavija, etnično in duševno vjedinjenje vseh treh plemen našega naroda v eni nacijonalni državi. Tej ideji je živel, zanjo žrtvoval svoje delo, za njo pripravljal realen soliden temelj.
Ta temelj mu je bilo Sokolstvo. V sokolskem duhu preroditi ves narod, ki jak po telesu, zdrav po duhu ter visoke moralne kakovosti more ne samo voditi boj za svojo etnično, gospodarsko in kulturno eksistenco, temveč, stvarjati
I. slet sokolske župe zagrebačke.
Povorka kroz grad. Barjaci i starešinstvo.
Snimak br. K. Kostića, Zagreb.
ono močno narodovo organizacijo, ki jo imenujemo državo. Dr. Oražnu je bilo Jugoslovanstvo i nacijonalni i državni problem. Zato ni bilo brez pomena, da se je prav pod njegovo egido storil Jugoslov. Sokolski Savez, da je naša konstituanta v Novem Sadu pod njegovim predsedstvom temu savezu dala svoje obiležje in svoje signature.
Njegov instikt ga je vodil v Jugoslovanstvo v zgodnji mladosti, ko je bila ta ideja marsikateremu njegovih vrstnikov še fantom ali celo v posmeh. Že ko študent je veljal za „srbofila*. Jugoslovanstvo ga je vleklo na srbske bojne poljane, bil je tam našim junakom lečnik njihovim telesnim ranam, a bil je lečnik
i njhoviim ranjenim dušam. Njegova iepa knjiga, ki nam jo je ostavil, nam o tem javno priča. Nihče drugi kot on. dasi sin slovenskega plemena, ki so ga od srbskega ločile naravne in umetno napravljene zapreke, nihče drugi se ni mogel tako intenzivno poglobiti v dušo svojega južnega' brata. A pomisliti je treba, da je bilo to v onih časih, kd je bil že greh, ako si koke tiral z bratom Hrvatom in ko je bil zločin, ako si samo sanjal
o	kulturnem zbližanju vseli Jugoslovenov. Neustrašenost je bila ena izmed vrlin našega staroste. Tej neustra-
I. slet sokolske župe zagrebačke. Proste vježbe muške djece.
Snimak br. K. Kostiča, Z*agreb.
šenosti je bil pripravljen žrtvovati vse, tudi svojo eksistenco. Smelo lahko trdimo, da kdor se je takrat iznosil za idejo jugo-slovensko, v tem ni iskal ne časti ne slave, ne sebičnosti, ne odlikovanja, ampak v najboljšem 3lučaju preganjanja in martirij.
Slovensko Sokolstvo je prav spoznalo, ko ga je pred 13 leti bilo dvignilo na ščit staroste Slovenske Sokolske Zveze, da vidi v njem nositelja nacijonalne misli one radikalne struje, ki glede svoje čistosti ne dela nobenih kompromisov in ki predvideva svoj cilj daleko izven obzorja svojega malega plemena. En cilj — Jugoslovenstvo — je danes dosežen, daljši — Vseslovanstvo — leži še pred nami.
Slovensko Sokolstvo pod Oražnovjm vodstvom je sistematično delalo za te cilje. Res, da je bilo takrat to delo pretežno negativno. Rušiti in razdirati je bilo treba v narodu pri-zgojena napačna mišljenja o takozvani domovini in domovinski ljubezni, podirati oni lažipatrijotizem, ki- so ga bile polne vse naše ?ole in druge učilnice, omajati v narodu bizantinizem, vero v svoje tirane. To negativno delo, — verujte mi, da to ni bilo lahko delo — ki je močno izčrpavalo naše sile, kompletirati s pozitivnim delom v telovadnici, to je bila ona velika umetnost ki je pripadla prečanskemu Sokolstvu in ki jo je to Sokolstvo pod vodstvom svojih duševnih voditeljev tako spretno rešilo. Mej te voditelje štejem brata dr. Oražna. V dolgi dobi 13 let je vodil slovensko Sokolstvo od vspeha do vspeha, iz Prage v Pariz, iz Pariza v Turin. Vzlic nasprotstvu v lastnem narodu je to Sokolstvo raslo in se množilo ter ob prevratu avtomatično postalo zrelo za višjo svojo organizacijo, na kateri je ves čas delalo in ki jo je tako željno pričakovalo. Sokolstvo je bilo izmed prvih institucij, ki je pravilno pojmilo jugoslovensko svojo nalogo. In z vsem navdušenjem smo šli na delo, a dr. Oražen je bil naš vodnik. Zavedli smo se svoje nove naloge. Prej smo rušili in razdirali, sedaj je treba graditi.
Sred tega dela nam je nemila usoda iztrgala iz vrst sokolskih br. Ivana, našega starosto, v dobi ko nam je še toliko obetal, ko smo še toliko pričakovali od njega. Ugrabila nam je odlično silo, v vrstah sokolskih pa napravila nenadomestljivo vrzel. To vrzel nam je izpolniti sz podvojenim in potrojenim delom, le tako se bomo oddolžili manom pokojnega staroste. Nadaljevati njegovo delo v njegovem duhu, to bodi svečana zakletva naša današnjega svečanega dne.
Narod ki svojih velikih mož ne časti, teh velikih mož vreden ni. Za naše Sokolstvo je br. dr. Oražen bil velik mož, zato častimo njegov spomin in častili ga bodo pozni rodovi sokolski, ki ga bodo stavili v izgled svojim možem. V svojih sokolskih dušah pa mu postavimo časten spomenik, da zaklešemo vanje obljubo, da se nikdar ne izneverimo njegovim idealom.
Ce komu, mislim, da bratu dru. 'Ivanu Oražnu pritiče vzklik: Slava, slava, slava!
Odgovor br. staroste dra. V. Ravniharja
na pozdrav gradonačelnika dra. Hengla v Osijeku Jugoslovenskem Sokolstvu
Jugoslovensko Sokolstvo je prišlo v Osijek na svojo olimpijado. Narod jugoslovenski, pa bodi hrvatskega, srbskega ali slovenskega plemena, je poslal svoje junaške sinove na plemenite tekme, da podaje širokemu svetu dokaze o svojem delu. Za Novim Sadom je bil Maribor, a za Mariborom je prišel Osijek. To so trije temeljni kamni, ki na njih gradimo mogočne stavbe jugoslovenske,ga sokolstva. (Odobravanje). Ta stavba kipi proti nebu, raste od dne-dodne, zakaj temelj je soliden in ideja, ki je okivlja, je večno resnična.
Morda eksistira poleg nas še kaka organizacija, ki ima za svoje geslo: V zdravem telesu zdrava duša, a ne poznam organizacije razen Sokolske, ki bi tako enostavno in tako pregnantno izražala namen svoj: Vse za narod! Ln danes ko smo tako srečni, da smo zedinjeni v svobodni državi, dodaje Sokolstvo: Vse za svojo nacijonalno državo. (Odobravanje).
Sokolstvo je iza svoje ustanovitve — najstarše društvo Sokol v Ljubljani praznuje v kratkem svojo 60-letnico — nosite 1 j n a c i j o n a 1 i z m a. Ono je vodilo tu v prečanskih pokrajinah nacijonalne borbe, ono je gojilo in negovalo protidržav-nega duha Iz Sokolstva se izšli malodane vsi naši priznani borci za duševno in telesno osvobojenje našega naroda, ono je dalo v svetovni vojni prve četaše in legijonarje, ono je polagalo na žrtvenik domovine svoje mučenice
Ali kakor je bilo Sokolstvo izven kraljevine Srbije iredentistično društvo katexohen, po prevratu je eden izmed fundamentov naše mlade a čvrste nacijonalne države. Bilo je med prvimi institucijami, ki je pravilno shva-čalo položaj. Na svoji ustavotvorni skupščini v Novem Sadu je Sokolstvo proglasilo ujedinjenje obstoječih treh plemenskih rodbin sokolskih. Л to ujedinjenje za Sokolstvo ni samo formalnega značaja, ni samo ujedinjenje po imenu, ni prazna fraza, m i hočemo popolno duševno in etnično ujedinjenje. Zakaj osvedočeni smo, da tako najbolje služimo svo-Соколски Гласник	21
jemu narodu, da je to glavni pogoj za silo in snago naše države. Je to vrhovna politika Jugoslovenskega Sokolstva, pa je tudi edina politika njegove. (Viharno odobravanje).
Staroslavni, s sijajno povestnice ovenčani Osijek nas je pozval v svojo sredo. Osijek nam je s tem podal dokaz, da pravilno spoznava misel Sokolsko, da jo hoče gojiti ter da hoče biti in ostati trdnjava, ki na njej visoko, daleč viden plapola jugoslovenski sokolski prapor kot znak naše nacijonalne in državne sile. Pripeljali smo vam armado Sokolsko, ne da vam osvoji vaš grad, nego da osvoji srca in duše vaše. Da nam je to vspelo, nam je priča vaš sijajen sprejem in doček. V imenu Jugoslovenskega Sokolskega Saveza vam izrekam zahvalo ter kličem Osijeku in vsem rodoljubnim Osječanom iskreni svoj : Zdravo!
Osek je pobeda naša!
Kažem ponovo: Osek je pobeda naša, brado i sestre, — imade zameraka, treba mnogo da se dotera i da se popravi, bilo je stvari gde je kritika i potrebna i laka, jasno je da je sve moglo da bude lepše, čistije, divnije i idealnije, neke nezgodne stvari nije bilo teško da se izbegnu, dakle nisu morale da se dogode, krivice možete nači na sve strane od glave Saveza, pa do poslednje" člana pod-mlatka, — pa ipak jeste i ostaje Osek našorn pobedom.
Gledajmo samo ono što je glavno, što je bitno, što je krupno, uprimo poglede u cilj kuda idemo, neraširujmo vido-kiug dokle nam središnji pravac ne bude jasan, i kao u bitki jednoj mislimo na ono što je jedino važno, a to je kako se je bitka svršila, da li smo ostali ili pali, da li smo se podigli ili smo poklekli, pa ako tako postupamo onda moramo da se slo-žiino u torne, da je Osek naša pobeda.
Osek je pobeda Jugoslovenske Sokolske Misli i Jugosloven-skoga Sokolstva, i nema snage koja to može da obali, poruši ili zaustavi, pobeda je konačna, pobeda je puna, početak je za-vršen glavne i velike smetnje su porušene, postignuto je to da je stvorena ideološka čistina, i pred našom buđućnošću nema prepreka ako se u istom pravcu bude sve dešavalo dalje, a mora tako da se dešava.
џттвЈг+'Ј.
№ib
f	»V.
Pročitajte deklaraciju osečke savezne skupštine, to je ono sto je najlepše i najvrednije, čitajte je i pročitajte, u njoj je kratko i zbijeno izložena temeljna misao naša, ta je deklaracija primljena jednoglasno, bučnim oduševljenjem i radosnim pozdravljanjem, i to je buktinja svetlosti, zapaljena da večito gori i plamti, i da uvek pokazuje put,
ne živi Sokolstvo samo od mišica i tela, i svaka je sokolska vežba bez ideje i bez misli mrtva i slepa stvar, ne od-lučuju brojevi vojnika nego njihova svest i razumevanje, kruni-
I. slet sokolske župe zagrebačke.
Nastup Sokolica sa čunjevima.
Snimak br. K. Kostića, Zagrel).
nisanje jednog tehnički i najuspelijeg sleta tek daje pokazi-vanje, isticanje, podizanje, osvetljavanje jednog velikog načela od opšte i zajedničke vrednosti, pa kada se budemo sve dalje udaljavali od Озека, mnogo če da se zaboravi, da se iz uspo-mene izbriše, pa će doči nova pokolenja iza nas, i opet če go-dine da prolaze, i sve če manje da bude ličnih uspomena i veza za Osek, ali če Jugoslovenska Sokolska Misao, tako precizno i čisto izražena prvi put u Oseku, bačena u nebesa kao sjajan meteor, da se sve bolje vidi, da bude sve važnija, da se sve više pamti, pa če budučnost znati Osek i pokazivali ga uvek novim pokolenjima kao jedinstven dogadjaj sokolske istorije, i
uspomene i veze za Osekom bide milije, veselije i dragocenije kod naše dece i kod naših unuka, nego što ih danas imademo mi, kako sve to ipak dobro ide, kako ipak nije istina što se zloguče sa sviju strana, kako je ipak mala sva zloba, pakost, glupost i nevaljalstvo, i kako silno pobedjuje idealizam, čisto i bistro shvatanje, jasan pogled, prosta i otvorena duša, i kako su ipak i u jeanom uznemirenome, potresnom, srušenom društvu ideje, visoke ideje, ono što pobedjuje, setimo se samo svih po-četaka, nevolja i muka sokolskih, pomislimo na sva ona nate-tezanja, govorenja, uzbudjenja, afekte, na sve što je ležalo ispred Sokolstva kao mračan, strm, strašan zid preteči da sve zaustavi, da sve uništi, da sve obori i zgazi, i kako se sve to drugačije desilo, kako se korak po korak, nepopustljivo dignuta čela, sa razvijenom zastavom kretalo napred, na više, uvek napred i na više, kao da smetnje i nema, i dabogme kad se smetnje predju, onda izgleda kao da ih nikada nije niti bilo,
ali ne samo smetnje i prepreke spolja, setimo se onog pu-stuša i mraka, onog očajnog i niskog stanja unutra u nama, u svakom pojedinom od nas, u mislima našim, u željama, u po-gledima, u planovima i namerama, setimo se da smo svi mi zaista od pre dve godine i od danas drugi ljudi, razvijeni ljudi, prosve-čeni ljudi, novog srca i duše, novog gledanja u svet, setimo se kako se to polako i teško zbivaio ovo naše postajanje Jugoslove-nima, neopaženo, postepeno, nehotice upravo, nego spontano, po sudbini i sreči naše rase, setimo se samo svega toga, uhvatimo to u jedno gledanje, u jednu radosnu i ushičenu uspomenu,
na tom putu napred, na toj črti i pravcu prema glavnom cilju, Osek je jedna stanica, jedan znak, jedno obeležje, jedan znamen, večan, veliki i slavan dokaz da smo tim putem išli, da smo išli napred, da smo mogli iči napred, da smo dakle sposobni da idemo napred, ne samo sada, nego uvek, jer če sve proči i sve če se zaboraviti, i preko naših mirnih grobova rastiče trava i cveče, i novi i mladi Sokoli praviče i dalje sletove, a put odakle se počelo i kuda se išlo neče umreti nikada, on če da sve preživi, i njegova obeležja označivače vrline, hrabrosti i junaštva svih pokolenja,
na tom večnom putu ka napredku, ka Jugoslovenstvu, ka kulturi, sreči, cvetanju i blagostanju celog roda našeg, Osek je močan i pobedni znak.
Utisci sa sokolskog sleta u Oseku
Prema odluci od prošle godine u Mariboru, priređen je ove godine slet u Oseku. Osek je imao godinu dana da se spremi da dočeka sokolske goste, a Sokoli su imali godinu dana vremena da se spreme i pokažu šta su uradili. Isto tako i Sokolski Savez, kao upravljač celog sokolskog pokreta, imao je da pokaže svoj rad na unapređenju i širenju Sokolstva u našem narodu. Ostavljamo da zvanični izveštaji opišu podrobno ceo rad i slet, a mi iznosimo samo nekoliko utisaka sa ovoga sleta.
Kao i u svakoj dfugoj prilici, pokazali smo se i ovde slabi organizatori. Ali odmah moramo reci, da je vrlo, vrlo teško da-nas ma šta raditi kod silnih teškoća na koje se nailazi pri svakom poslu. Ministarstvo Saobracaja jedva je odobrilo zaseban voz, ali je beogradska stanica zato dala prijava teretna kola u kojima je pre toga bila živina. Naša omladina doista zaslužuje više pažnje no što joj	nadležni	poklanjaju.
U Oseku je bilo	na više hiljada sokolaca	i	gostij u. I kao
uvek najviše su učinili	mali —	siromašni ljudi.	Bogataške kuce
za sokolce bile su kao	i obično	— zatvorene.
I ako je bilo zabranjeno da se u vozu nosi svako alkoholno pice, i ako je bila preporučena Irezvenost, ipak su se o ovu naredbu ogrešili baš oni, koji su trebali da dadu primer,
—	najstariji članovi. A i u samom Oseku bilo je ružno videti sokolce i sokolice okupljene oko boca vina i krigla piva. Na-dajmo se, da ćemo doćekati bolja, trezvena vremena.
Ovi sletovi imaju mnogostruki značaj. Mi smo ubeđeni da je osečki slet učinio za narodno jedinstvo više nego ceo parla-menat koji je toga dana izglasao ustav. Na zajedničkom r a d u i sa zajedničkim idealima ostvaruje se i narodna zajed-nica. Ovakvi sastanci, naročito sastanci omladine, danas su jedna nasušna potreba. Samo, još smo daleko od toga da se njihova važnost shvata i uvida kao što treba. Mesto olakšica još se stvaraju i smetnje; oni bi po hiljadu puta bili korisniji od mnogih jalovih sednica narodnih otaca. Posmatrajući ceo sokolski rad, izgleda da se sveo na »predstave" i da smo još daleko da ono zadovolji one više i opštije svrhe. Ali šta demo kad je danas samo tako moguće širiti sokolsku ideju.
U koliko su javne vežbe bile pune sadržine i rada, u toliko je rad skupštine bio štur u pravom sokolskom smislu. Ipak svršen je jedan od najvažniji poslova, što se Sokolstvo čisto i jasno izrazilo za Jugoslovensku ideju i narodno jedinstvo. Skup-ština sokolska treba da bude zasebno od sleta, da bi se duže i ozbiljnije mogla baviti važnim i bitnim sokolskim pitanjima o novim zadatcima i rada u budućnosti.
Najzad predlažemo, da ni jedna skupština ni slet ne budu bez sokolske izložbe na kojoj bi se iznela statistika i slika celokupnog rada župa i društava.
Budućnost je Sokolstva ne u sokolani i na spravama već i u radu na narodnom podizanju i opštem prosvećivanju.
Dr. M. Đ. P.
Osjeski zlet
Njegove „sence“
Tisti, ki vidijo v Osiješkem zletu, v dejstvu in načinu njegove prireditve, samo velik uspeh sokolske organizacije, po mojem mnenju pač krivo sodijo njegov efekt... Ne smemo presojati samo tistega zunanjega efekta na občinstvo, na gledalce, na zunanji svet — saj ta efekt je nekaj tako nestalnega, minljivega — vprašati se moramo tudi: kakšen je bil upliv udeležbe na sodelujoče sokolstvo, člane in članice? Tisti notranji upliv, ki gradi nezrušljivo našo sokolsko zavest, vzgaja in krepi najboljše sokolske čednosti v našem članstvu?
Bratje, ne morem si pomagati, če izpovem svoje mnenje s težkimi besedami:
Osiješki zlet je prinesel našemu sokolstvu morda več škode nego koristi!
Moja dolžnost je seveda, da utemeljim tako hud očitek. Svojo vest sem strogo izprašal, zavedam se, da ne kritiziram v razpoloženju zabavljača, ampak samo z namenom, da odkrite in spoznane napake odpravimo v prihodnje.
I.
Videli smo, kako se je drugi dan javne telovadbe izpre-menil velik del našega članstva v dezorganizirano maso; bolelo nas je, ko smo to svojo sramoto doživeli pred očmi če-
škega odposlanstva, pred očmi brata Vanička; solze jeze in sramu silijo človeku še zdaj v oči, če vse tiste momente znova premisli.
Pri drugi javni telovadbi se je razgubilo 75°/n vsega tistega članstva, ki je imelo sodelovati.
Bratje, to nas pač sili, da iščemo vzroke. Zdi se mi, da gre manjši del na rovaš članstva samega, za večji del da so ■ odgovorna vodstva vseh instanc.
*
Glavni notranji karakteristikon tega zleta je bilo skoraj popolno pomanjkanje sokolske discipline, glavni znak vseh priprav je bilo hlastanje in pripravljanje za zunanji utis nastopa in zanemarjanje podrobne vzgoje članstva. Smatram za glavno napako v načinu našega delovanja od ustanovitve Sa-veza sem: mnogo priprav za efekte pred javnostjo, tudi v ostalem mnogo priprav za — deloma potrebne — zunanjosti, malo, prav malo tiste podrobne sokolske vzgoje članov in članic, ki je predvsem potrebna, ki bi se morala kot glavna naloga društva vršiti pri vsem društvenem delovanju, pri vsej telovadbi, predavanjih, zletih, pešizletih i. t. d.
Saj se je povdarjalo vzgojno delo v Sokolu zadnja leta mogoče še bolj nego kedaj poprej; uspeha pa nismo opazili pravega; zdi.se, da je marsiktero društvo ubralo napačno pot in izvedlo škodljivo ločitev: telovadba za telesno vzgojo, predavanja za nravno in duševno vzgojo. Potom samih predavanj in pridig vcepljena sokolska načela pa slabo držijo — to je dokazal ravno osiješki zlet! '
Vse življenje sokolskega društva mora biti takšno, da stoji sčasoma članstvo v svojem sokolstvu in v vršenju svojih sokolskih dolžnosti trdno kakor skala, ko mu je prešla zavest njegovega sokolstva v njegove najnotrajnejše bistvo. Take vrste tisto naše sokolsko članstvo, ki se je udeležilo zleta v Osijek, kot celota ni bilo ...
*
Toda napačno bi bilo, iskati vzroke samo v članstvu in društvih. Okrožja, župe in savez naj vodijo in nadzirajo delovanje društev. Mislim pa, da je velika nevarnost v tem, če ima
župa, oz. savez pri tem vodstvu in podpiranju društev !e preveč zunanji uspeh zleta pred očmi.
Uspeh zleta naj bo naraven plod vsega našega rednega dela; kakor pade zrelo jabolko jeseni samo z drevesa, tako nam bodi lahka stvar o pravem času in z našim močem primernimi zahtevami prirejen zlet.
Ni pa upravičen zlet, ki ga moremo prirediti samo s for-siranimi pripravami, ki dušijo in morijo vse pravilno sokolsko delovanje v društvih; s pripravami, ki iz glavnega faktorja sokolske organizacije, iz naših vaditeljskih zborov in tehničnih odborov napravljajo in to celo za daljšo dobo — nekake „zletite odseke".
In žalibog moramo priznati: priprave za Osijek so bile takšne, so bile škodljivo forsirane, so onemogočale zdrav razvoj in razmah društev, so onemogočale redno sokolsko vzgojo v društvih. Vemo, kako so tudi močna, dobra društva skozi mesece in mesece pred zletom kar opustila vsako redno telovadbo po premišljenem načrtu in posvetila vso pažnjo zletnemu „Drillu", kako se je tisti vedno oživljajoči vir nove življenjske sile, redna telovadba in vzgoja vaditeljskih zborov, marsikje žrtvovala pripravam za zlet.
Tu, bratje, se mi tudi vodstva žup in saveza ne zdijo brez vsake krivde. Njihova dolžnost je bila strogo paziti na to, da radi priprav k zletu ne trpi prava naloga in redno delo društev; njihova dolžnost pa je bila tudi, staviti za zlet na iz-vežbanost članstva takšne zahteve, da ne bi posamezna društva podlegla skušnjavi, da tej zunanji pripravi k efemernemu efektu žrtvujejo najboljše, kar imajo, red in kontinuiteto globlje sokolske vzgoje.
Če so te besede malo bolj ostre, prosim, da upoštevate razpoloženje brata, ki gleda dobro sokolsko voljo provinci-jalnih, malih, mladih društev in vidi, kako so jim od vštetega mariborskega zleta sem zahteve, ki sp jih stavljali javni nastopi, težka zapreka v njihovem pravilnom razvoju.
Težko je gledati, kako velja kot smernica pri določevanju vaj: „Kakšen efekt bo to imelo na gledalce", kako se pa malo misli na to: „Kakšen upliv bo imelo na telovadce, ki bodo vadili te vaje skozi mesece in mesece". Ne mislim tu teh ali onih vaj, to je že prešlo splošno v navado. Tudi ne
mislim, da bodi prepovedan obzir na zunanji efekt vaje, toda pozabiti ne smemo, da nam mora biti s sokolskega stališča njen notranji upliv na prvem mestu merodajen.
Telovadne ure v društvih včasih žalibog ne nudijo drugega nego „golo“ telovadbo. Tudi tu je treba, da prinesejo zdravila župe in savez. Kakor že rečeno, mi nravne vzgoje ne moremo odcepiti od telesne vadbe; vse naše delo mora biti prepojeno z njo: glavni vzgojitelji so po naravi naše organizacije naši vaditelji in vaditeljice. Tega se pa
dobršen del našega vaditeljstva ne zaveda; tej reformi mora veljati v prihodnje naše glavno prizadevanje in župe in savez naj bodo tu vaditeljstvu ne samo kažipot k tej njegovi višji nalogi, temveč tudi pomočnik. Lepšega začetka tega dela kakor je bil uvodni članek Vestnika T. O. iz peresa br. načelnika, si nismo mogli želeti.
Zahteve, ki jih stavlja organizacija pravilnega notranjega delovanja posameznih društev so ogromne... Zelo se bojim, da bodo zopet velike zahteve in priprave za zunanji efekt ljubljanskega zleta pile kri tistemu notarnjemu rednemu delovanju ...
I. slet sokolske župe zagrebačke. Proste vježbe Sokola i vojnika.
Snimak br. K. Kostića, Zagreb.
Skušal sem odkriti bistvo naše bolezni in odkrito povedal to, kar se je meni zdelo bistveno. Glavni de! naloge smatram s tem za dovršen. Kot dodatek naj sledi par od stavkov o zunanjih pojavih te bolezni, o celi vrsti bolj in manj važnih posameznosti, v katerih se je očitovala.
Že pred zletom smo lahko imeli težke slutnje, ko smo videli, kako niti tako enostavna stvar, kakor so bile prijave za udeležbo, ne funkcijonira. Niso« se prijavljali točno niti posamezniki društvom, niti društva župam, niti župe savezu .. . Da je potem marsikaka neprijetnost prenočišča in prehrane bila le posledica tega, ni treba posebej omeniti.
S primerno, od začetka morda celo rigorozno strogostjo bi se menda dalo temu odpomoči. Izdani so bili glede prijav točni in jasni predpisi, ki se jih sokolstvo enostavno — ni držalo... Tu pač ne pomaga drugo, kakor da se postavimo v sokolstvu na stališče, da si morajo priboriti vse tiste instance ki smo jih sami, bodisi neposredno, bodisi posredno izbrali v vodstvo, brezpogojno pokorščino! In velik je greh tistega, najsibo to že načelnik malega društva ali pa tehniški odbor saveza, ki dopusti najmanjšo kršitev enkrat izdane zapovedi; radi tega predvsem, ker ima vsak slučaj prekršene discipline še deset drugih za naslednike. Predpogoj tej rigoroznosti pa je, da se v izdajanju povelj in predpisov držimo zdrave mere in da tudi eventualno takih zakonov ne izdamo, ki bi sicer sami na sebi bili pametni, ki se pa zrelemu preudarku vnaprej pokažejo — recimo že z ozirom na današnje razpoloženje našega članstva neizvedljive. Omejimo tedaj predpise na najpotrebnejši minimum; tega se pa mora celokupno članstvo brezpogojno držati do zadnje podrobnosti! Glede prijav samih pa mislim, da moramo pri prvem večjem zletu uveljaviti načelo: kdor ni po izdanih predpisih prijavljen, ne more na zlet; operacija bi sicer bila huda, toda pomagala bi za vso bodoč-nostuin na mah bi imeli v tem pogledu tisti red kakor ga imajo n. pr. bratje Čehi.
Glede vožnje v Osijek smo imeli v „Uputah“ in v časopisju stroge predpise, ki se jih seveda nikdo ni držal. Postopajmo samo pri enem zletu res dosledno, ne izdajajmo pred-
pisov samo za papir — pa smo za zmeraj napravili red; sokolski vlak, čegar vodstvo je napram članstvu brez avtoritete, je naravnost smešna prikazen. Toda ravno glede vožnje bi lahko očitali predpisom, da so bili dlakocepski in šli gotovo predaleč.*)
Mislim, da nalog glede ločene vožnje ni bil umesten.
Glede ločene vožnje imam drugo mnenje nego vodstvo, ki je izdalo neupoštevani ukaz, naj bodo člani in članice ločeni. Naj se me ne razume krivo: Kakor hitro je bil dan ukaz, je bila edina dolžnost Sokola in Sokolice, da se mu pokori. Toda mislim, da ta ukaz ni bil umesten. Ljudje, o katerih namreč dvomimo, ali se bodo pri skupnem potovanju sokol sko in dostojno obnašali, ti sploh ne spadajo v sokolske vrste! Tozadevna vzgoja, v slučaju potrebe tudi čiščen je članstva pa bi se morah vršiti že prej, bi se morala vršiti nepretrgoma v sokolskih društvih! Ista stvar je pač hakor z alkoholom, s ponočevanjem, z disciplino i. t. d. Rešitve v teh ozirih nikar ne pričakujmo od kakih umetnih zaprek, ampak samo od stroge sokolske vzgoje v posameznih društvih!
In ravno v tem pogledu mislim da društva ne postopajo dovolj strogo, dovolj brezobzirno! Čas bi že bil, da začuti sokolska organizacija v sebi toliko življenjske sile, da izreže iz svojega telesa vse nezdravo, da tiste člane, ki v vsem svojem življenju kažejo pomanjkanje vsakega zmisla za sokolska
*) Predpisa o ločenih vagonih za člane in članice n. pr. za svojo osebo ne razumem. Iz malega društva, katerega član sem, je šla v Osijek ista mala sokolska družba, ki je skozi vso pomlad redno skoraj vsako nedeljo hodila skupno na sokolske izlete v našo okolico, ista družba, ki se je pri naših sobotnih sestankih in predavanjih vsak teden shajala in tekom časa spojila v nekako ožjo sokolsko družino; mi za svoje osebe nismo absolutno nikjer vidali potrebe, da se našo družino po vagonih loči v dve skupini. Zato smo bili veseli, da smo bili od reditelja nameščeni skupaj. Toda prezgodaj! Čez par ur pride drug reditelj; osorno revidira sestram legitimacije in jih pozove, naj mu takoj sledijo v drug vagon. Sestra X. — prosim, sestra, ki ima že kmalu šoli odraslo hčerko v vrstah sokolskega naraščaja — ga samo lepo poprosi, da bi počakal do prihodnje postaje radi lažjega prenosa prtljage. Odgovor: neuljudna grožnja, da jim takoj odvzame sokolske legitimacije, če ne gredo precej za, njim. Šle so, seveda užaljene radi načina, kakor je dotični reditelj vršil nad njimi svojo službo in jih takoreč eskortiral v drug vagon (on pa se je zunaj proti nekemu bratu pobahal: „Ali sem jih!“>
načela, pomanjkanje vsakega spoštovanja pred „sokolsko etiko“, izločijo brez obzira na to, ali izgubijo morda uglednega občana, bogataša, mecena društva ali pa najboljšega telovadca.
*
Tudi v oblekah samih smo videli popolno samovoljo in nediscipliniranost. Posamezen slučaj je bil član, eden menda med vsemi, ki si ga sreča! na vsakem vogalu, z rudečo čepico meto enotne. Telovadci deloma niso imeli predpisanega napisa na telovadnih srajcah. Telovadkam je bilo izrecno poudarjeno, da je njihova sokolska obleka samo telovadna obleka, ki jo smejo obleči samo za telovadbo in za sprevod*) — toda večina menda ves teden ni oblekla druge obleke, nekatere tudi ne pri zabavah, ki so daleč bile od vseg2 sokolstva!...
Nastopanje k skušnjam in k javnim telovadbam :— to je bila žalostna slika našega nereda in naše nezrelosti. Poudariti pa je treba, da moremo očitati članicam mnogo manj kakor članom, čeravno so bile stavljene nanje večje zahteve.
Mučno je bilo tisto brezkončno stajanje... Strup za disciplino... Zakaj se je članice, ki so imele kasneje nasto-stopiti in od katerih se je po izkušnjah vseh zadnjih let moglo pričakovati, da bo šlo vse bolj gladko, sklicalo za isto uro kakor člane? Da se podaljša tisto brezdelno, brezplodno, brez-zmiselno stajanje?
Župni in društveni načelniki niso bili na mestu. Brat, ki mu je bila poverjena naloga, da uvrsti članstvo za proste vaje, kliče ob določeni, v „Uputah‘; priobčeni uri župne načelnike k sebi: tri župe so zastopane, ostali načelniki so bog-
*) Jasno je, da po takšnih navodilih ne bi bila smela nobena sestra ravnati drugače; toda razmotrivati je mogoče o vrpašanju, ali ne kaže, proglasiti telovadno obleko članic obenem kot njihov kroj, ki naj ga analogno uporabljajo kakor člani svoj kroj; vsekakor se mi zdi boljše to nego upeljava kakega novoga svečanostnega kroja za članice. Sokolice neprimerno obnašanje v kroju pa bi bilo ravnotako obsodbe vredno kakor — v navadni obleki; ne smejo biti naša sokolska načela odvisna od zunanjosti. Sedanja „telovadna obleka" članic je vsekakor lepa, od navadne promenadne ne preveč različna obleka in morda celo bolj primerna kot kroj nego kot telovadna obleka. Krilo bo vedno tvorilo oviro prostosti gibanja pri telovadbi; prepričan sem, da pridemo prej ali slej do telovadne obleke brez krila, ki jo enostaven dodatek krila spremeni v kroj.
vekje... Člani se prihajali deloma okolo štirih mesto ob 2l/8... Pa kaj, ko so jim župni načelniki dajali ,,dobre“ vzglede!
Kako pa je to mogoče, da so prišli skoraj za dve uri prekasno in vendarle še dovolj pravočasno, da so mogli biti še uvrščeni? Deloma gre to na račun izpremenjenega programa, deloma pa se je z zbiranjem res pričelo prezgodaj — posebno, kakor rečeno, za članice; članstvo je prvi dan videlo: če pridemo točno, bomo morali eno uro delj stati tam na tistem dvorišču na solncu — pa so rajše prišli kasneje. Tisto
I. sfet sokolske župe zagrebačke. Vježbe vojnika sa oružjem.
Snimak br. K. Kostića, Zagreb.
stajanje „kakor svojčas pri vojakih" ubija vsako dobro voljo in jo je ubilo tudi v Osijeku; posebno pri drugi javni telovadbi, ko je uvrščanje in stajanje in čakanje na dvorišču in pred vhodom na telovadišče trajalo več ur.
Odpomoči se da tudi tu. Zbiranje naj se vrši hitreje, bolj praktično. Zbirališča za posamezne župe naj bodo vsem članom vidno označena; v sprevodu so n. pr. imele župe svoje štandarte, ki bi na zbirališču lahko dobro služile. Predvsem pa: Kakor hitro se je določilo uro in minuto, ob kateri morajo biti člani na mestu, ne smemo niti za las popustiti! Kdor ni točno na svojem mestu, ta ne nastopi, zaka-
/
snelcev se ne uvrsti! K temu je potreben še točen pregled, da se jih v domačih društvih khce po zletu na odgovor. Potem bi članstvo gotovo kmalu drugače razumelo situacijo!
Deloma so letos imela društva pregled o sodelovanju svojih članov pri posameznih vajah osiješkega zleta. Ne vem, ali se je to zgodilo, vendar smatram, da je bilo nad vse potrebno, klicati na odgovor vse tiste, ki so se odtegnili sodelovanju in postopati napram njim s sokolsko strogostjo. Kdor se zleta udeleži in zna predpisane vaje, ta je b r e z i z j e m n o dolžen, da sotelovati!
*
Da bodi ženska telovadba v ženskih rokah, je zahteva, ki so jo sestre Čehinje že izpolnile, ki jo pa tudi pri nas že dolgo poudarjamo s polno upravičenostjo, ki ji vsaj del sester sledi s polnim razumevanjem. Sestre naj bodo naše sodelavke na sokolskem polju, z ženskim delom sokolstva kot svojim delokrogom! Demonstracija proti tej zahtevi se je marsikomu moral zdeti nastop sester k prostim vajam pod vodstvom dveh bratov v rudečih srajcah Kajti vodstvo ženske telovadbe potom članic samih bi se iz več razlogov v javnosti moralo kazati celo na prvem mestu! — Da ne bi bile same zmožne, urediti si pravilno tisti nastop? To se mi zdi skrajno neverjetno; tudi vem, da so se nekatere vodnice vestno pripravile nanj, medtem ko o vodnikih nismo imeli tega utiša. — Predstavimo si samo sliko, da člani korakajo na telovadišče pod vodstvom dveh članic!
*
Zahteve, ki jih je zlet stavljal na duševno in telesno vztrajnost članov in posebno članic, so bile skoraj nemogoče. Glede zahtev do fizične vztrajnost bi pripomnil to, kar sem na drugem mestu v drugem oziru že omenil: telesna vzgoja v posameznih društvih je bila absolutno napačna. To naj bo tista trda sokolska telesna vzgoja, če telovadec in telovadka obnemoreta, ako sta primorana vzdržati par ur na solncu? Ako nimata pri rokah recimo kozarca limonade brez dna? Čast in poštenje tistim sestram, ki so vztrajale na svojem mestu do skrajnosti, t. j. dokler jih zavest ni zapustila — one so se zavedale svoje dolžnosti. Toda ali je bilo treba, da pri-
/
dejo v takem telesnem razpoloženju na zlet? Na prvi pogled se je videlo, da smatra večina društev tisto telovadbo med štirimi stenami za „vsestransko telesno vzgojo11 — najbrž tudi v slučaju, če se je omejevala na brezkončno piljenje ene in iste zletne točke — da se velik del našega članstva skoraj boji solnca, zraka, utrudljivega izleta.
Bratje in sestre! Dokler ne prenesemo dobršnega dela naše telesne vzgoje ven iz telovadnice na solnce in zrak, dokler ne bodo društva skrbela za to, da se bo glavni del telovadbe vršil na prostem — izjema samo po zimi in pri slabem vremenu — dokler ne postanejo izdatni pešizleti, plavanje i. t. d. sestaven del naše telesne vzgoje, dotlej spleh nimamo mnogo pravice govoriti o njej!
Če pride Sokol začetkom poletja tako bled na zlet, da mu par dni solnca napravi mehurje po ramah, potem njegova telesna vzgoja ni bila na pravi poti!
Tudi v tem oziru bi morale župe in savez bolj uplivati na delo društev. Članek brata Mirosl. Ambrožiča v „Vestniku T. 0.“ „Pomiadni čas in naša vzgoja" je žalibog ostal skoraj klic vpijočega v puščavi.
Vodstvo pa je imelo računati s takšnim članstvom kakršno je in ne naprtiti mu peze, pod katero se je zgrudilo.
*
Par ur smo že stali in postapali. Niti za občutljivejše sestre ni bilo preskrbljeno za nikaka okrepčila, n. pr. za navadno pitno vodo. Pač, ko so zopet stale pred vhodom na telovadišče, so se vsuli nanje prodajalci limonade. Zakaj se je to vrsto „hladila1' sploh pripustilo na telovadišče?*)
*
Iz kraja, kjer gotovo ne obstoja še dolgo sokolsko društvo mi reče sestra: „Brate, me smo prišle v Osijek na zlet in se veselile, da bomo tu videle pri telovadbi mnogo lepega, da se
*) Sestram sem branil piti to „limonado", takorekoč od ust vzel jim hladilo — naj mi ne zamerijo: pred tem sem videl, kako je limonadar zajel vodo iz Drave, ko so ravno priplavala mimo čreva: ne vem, ali s plavalo mimo, ali so tudi postala limonada.
I
i
borno naučile tu mnogo stvari, ki jih s koristjo lahko doma uporabimo; zdaj pa stojimo tu cele ure in ne vidimo nič? Kakor me je veselilo, najti tu v teh primitivnih začetkih sokolstva že toliko zrelega namena pri obisku sokolskega zleta, tako me je bolelo, da je bil ves zlet res aranžiran tako nesrečno, da niso telovadci in telovadke zleta videli skoraj nič; da, niti telovadbe češke delegacije, ki je vsekakor bila krona vsega zleta, ni videlo naše vaditeljstvo; niti telovadke vaj na gredeh, ki bi bile gotovo uspešno oplodile delo v naših društvih. In tako je izostala v veliki meri ena izmed največjih koristi, ki jih prinašajo naši zleti: oploditev nadaljnega našega dela.*)
' I
Vpraševali smo se začudeno: „Ali res prirejamo te zlete samo za gledalce, deloma nam tuje; ali nima izvršujoče članstvo prav nič pravice, imeti majhen del zleta tudi zase?‘;
*
Tudi v tehničnem oziru bi se dalo marsikaj pripomniti; toda naj bo to bolj kratko, saj spada pravzaprav drugam.
Program je bil za Osijek vsekakor prevelik, dva dni javne telovadbe za malo mesto preveč — to ima svoj pomen v velikem mestu, kjer ne more vsa publika hkratu prisostvovati eni javni telovadbi; tu bi bilo boljše, pustiti telovadcem in telovadkam malo oddiha.
Prostih vaj smo imeli nad vse preveč in razun na tiste brate in sestre, ki že plavajo v samih prostih vajah, je upli-valo to naravnost duhomorno.
Lahka atletika je bila zastopana samo pri tekmi. г.акај? Ali ni naša dolžnost, da kažemo tudi pri javni telovadbi večjih zletov sestavno telovadbo, da vidi občinstvo, kaj je sokolska telovadba kot celota, ne samo da se naslaja na efektih ene panoge?
Orodna telovadba je daleč zaostala za mariborsko. Ves način, kako je bila prirejena orodna telovadba v Mariboru, je kazal smotrenost; najboljše spričevalo je bilo poročilo brata
*) Nekateri se „per nefas“ gledali; bodi jim izjemoma to oproščeno, če so s tem rešili nekaj novih misli in se naučili kradoma kakšno stvar, ki se je discipliniranim potom niso mogli.
Štčpanka v „Vestn. Sok.“, ne toliko stavek, ki govori o izbornih telovadcih kakor tisti, ki jo hvali kot sliko našega sistema. Tega se o letošnji telovadbi ne more reči.
Videli smo pri orodni telovadbi še nekaj, tam v kotu zraven glavnega vhoda. Telovadbo naraščaja — pravzaprav bolj dece nego v članstvo prehajajočega naraščaja — na visoki bradlji. Dotični župi oz. društvu bi svetoval, naj nemudoma poveri telovadbo dece drugemu vaditelju. Kar smo tu videli, to je bil greh na mladih telesih; iz vznosne vese vzklopni naupor do stoje na rokah ni bila najtežja vaja, ki jo je 15-leten dečko tu pokazal, tudi ne trikrat zaporedoma z naporom vseh moči od vrstnika poizkušana tezna stoja. Vsekakor je upravičena želja, da naj T. O. vnaprej ve, s kakšnimi vajami mislijo posamezne vrste nastopati in kaj takega vbodoče za-brani, ne samo radi dotične vrste same, temveč predvsem, ker je drugim udeležencem velik zlet, kakor prej omenjeno, šola; če bodo doma uravnali delo po takih vzgledih, bo slabo za nas.*)
*
Tekma v prostih vajah je gotovo koristila izvedbi pri javni telovadbi. Toda kot tekma se mi je zdela skoraj — karikatura. Bil sem deloma sam sodnik; če sem n. pr. prisodil tekmovalcu pred seboj 7 točk in škilil pri zadnji izvedbi malo tudi na sosede, se je dogodilo, da je sosed, slabši od njega, dobil 8, drugi boljši od njega 5 točk. Kakor hitro smo imeli dve skupine sodnikov za iste vaje, je nastalo analogno razmerje v presoji vrst.
Posledica je ta, da moramo odrekati oceni pri tekmi v prostih vajah vsako vrednost za medsebojno primerjanje višine izvežbanosti in pravilnosti izvajanja, t. j. da to sploh ni bila nobena tekma.
*) Brata pa, ki je vodil dotično vrsto, bi vprašal, ali ni nikoli nič čital o fiziologiji telovadbe, o telesni vzgoji naraščaja, o zakonih telesnega razvoja v pubertetni dobi, o nevarnosti, da on z nepravilnim postopanjem dečke lahko trajno oškoduje? Priznam mu sijajne telovadne uspehe — on je izboren trener — toda telesnovzgojni uspehi obstoje za enkrat samo v oškodovanju dotičnih gojencev. Naj dot. brat prevzame rajše vodstvo I. vrste članov in medtem nekoliko študira fizijologijo telovadbe s posebnim ozirom na doraščajočo mladino!
Соколски Гласник	22
Gladko, pravilno in hitro bi se bila stvar izvršila, če bi 1. bili sodniki v pripravo tako dolgo skupno sodili enega ali dva telovadca za vsako vajo, da bi se bila natančnost sodbe in strogost ocene po možnosti izenačila; 2. če bi bile vse vrste z isto vajo tekmovale pred istimi sodniki. — Dobro bi pa bilo, postaviti ne 2 ali 3 sodniške skupine, ampak 10 — toliko je bilo različnih vaj. In tudi pri primerjanju rezultatov ni smatrati tekme v različnih prostih vajah kot eno tekmo v prostih vajah, ampak imamo pet različnih tekem, katerih rezultati se medsebojno ne morejo meriti.
Kako smo prišli v nesmiselni položaj, da sodniki sodijo vaje, ki jih sami ne znajo in ne poznajo, to je vprašanje za se.
*
Zapustimo še v zaključek telovadišče, pogledajmo malo zvečer v — pukovnijski vrt, v kavarne, v restavracije.
Videl sem okolu 9. ure zvečer v pukovn. vrtu celo društvo, sokolsko družino, sedeti na travi, starosta med njimi; peli so sokolske in narodne pesmi, vmes pogovarjali se o sokolstvu in zletu. Okolu 10. ure vesel, prisrčen sokolski „Zdravo!" — „Zdravo!" in vsa ta sokolska družina je šla k počitku, da bo zmožna zadostiti zahtevam prihodnjega dne.
—	To je eden mojih najlepših spominov z osiješkega zleta.
Videl sem pa druge prizore par ur kasneje, kjer sta nad mnogobrojnim ostankom našega članstva vladala Bacchus in Venera — daleč, daleč so se bili skrili vsi sokolski vzori navzlic rudečim srajcam in narodnim ornamentom na telovadnih bluzah. Tu zeva najgloblja rana vseh naših zletov — tudi ona ni od zunaj zadana, iz notranje bolezni je nastala, iz katere izvirajo vsi drugi važni bolni pojavi: v društvih posvečamo premalo pozornosti sokolski vzgoji članstva. Tiste nosilce infekcije pa, ki nam s svojim vzgledom vedno nove člane kvarijo, je treba čim prej izključiti iz sokolskih vrst; sužnji alkohola in svoje seksuelne razuzdanosti spadajo najmanj v sokolske vrste. V tem oziru naj društva čistijo s skrajno brezobzirnostjo.
Da pa je marsikdo šel v pozni uri še malo na vri etc. mesto k počitku, ni navsezadnje tako čudno, če pomislimo, da telovadci v treh dneh skoraj niso imeli urice proste in so
si jo pač mogli privoščiti šele pozno zvečer; reakcija proti pretirani zaposlenosti čez dan... Še zadnji dan je trajala telovadba takorekoč do mraka in do odhoda zletnih vlakov!
*
Nisem sam, ki mu je bilo težko pri srcu po zaključku zleta. Silen utis je napravilo name predvsem tisto razpoloženje našega članstva, ki je jasno kazalo, kako majhna, neznatna je resnična sokolska vzgoja v naši veliki sokolski organizaciji. Na današnje naše članstvo ne moremo biti ponosni; ne očitam mu s tem nič —- ugotavljam samo dejstvo; tri četrtine so se izognile svoji dolžnosti pri drugi javni telovadbi.
Tudi zlet sam bi bil moral imeti drug upliv na udeleženo članstvo. Okrepiti je imel njegovo sokolsko zavest, navdušiti ga za vse naše sveto sokolsko stremljenje, z najboljšimi in najčistejšimi spomini je imelo vrniti se domu. Malo, mnogo premalo te naloge je izvršil osiješki zlet!
Morda v tej ali oni točki nimam čisto prav; pisal sem pač tako, kakor sem s svojimi očmi gledal vse, v želji, da se vsem škodljivim, nelepim momentom na prihodnjem zletu v Ljubljani izognemo.
*
Ljubljanski zlet! Naj kot zaključek dodam še en spomin iz Osijeka. Rekel mi je brat: Vi Slovenci vodite zdaj naš Jugoslovenski savez. Naj Vas nikdar ne ostavi zavest, da sega zdaj ena skupna domovina od Soče do Vardara!
Vem, da je delu bratov težko, rešiti se spon svoje tehnične premoči... Da nekateri z bolestjo gledajo, kako jih razširjeni delokrog ovira na poti proti umišljenemu vrhuncu... Da vidijo del naroda radi tega takorekoč na nižji stopnji sokolstva in jih boli, če bi jih ta vez v lastnem razvoju zadrževala ... Čast sestri, ki mi je dala drug odgovor na ta problem:
„Kdor ima v globini srca zavest, da smo eno, tega pač tudi takšna navidezna žrtev — če iz tega razmerja res nastopi — ne more boleti; nasprotno: v veselje in zadoščenje nam mora biti, če pri svojem razvoju ne gledamo lokalne razmere poseboj, ampak ga tako uravnamo, da bo celota pri tem najlepše uspevala, v zadoščenje nam mora biti tudi tako-zvana žrtev, pri tem doprinešena“.
Saj ni več govora o bolestni žrtvi, če prodre zavest, da. smo eno, v skrivnosti naše notranjosti... Ostane le še skupno stremljenje enotnega organizma k vrhuncu. In v tem duhu naj se vrši ljubljanski zlet.
Dr. Ljudevit Kuščer.
Objasnjenje nekih slovenskih riječi:
dejstvo = činjenica; minljiv = prolazan; vprašati = pitati; čednost = krijepost; jeza = srdžba; pridiga = propovijed; nevarnost = opas-nost; opravičen = opravdan; splošno <= opčenito; zelo = vrlo; bistven — bitan; pogoj = uvijet; preudariti — premisliti; občan = građanin; rudeč = crven; srajca = košulja; krilo = suknja; skušnja = pokus; strup = otrov; vendarle = ipak; pezd(it) — teret; zgruditi se = srušiti se; hkratu = istodobno; panoga tel. vaj = grana tjei. vježbi; orodje == sprava; segati = protezati se.
Dr. F. R.
Dr. Josip Scheiner
(K njegovi 60 letnici).
Sokolstvo praznuje v letošnjem letu 60-letni jubilej svojega ljubljenega staroste, neutrudno delavnega br. dr. Josipa Schei-негја. Njegov jubilej ni samo praznik češkega Sokolstva, temveč rsega slovanskega Sokolstva.
Dr. Josip Scheiner se je rodil 21. septembra 1. 1861. V Be-nešovu, južno od Prage. Ravno tam je tudi dovršil ljudsko šolo ter prve razrede gimnazije, katero je dovršil v Pragi, kjer se je tudi vpisal na češko vseučiteljišče in se posvetil pravniškim štu-dijom. Leta 1884. je končal svoje pravniške študije in bil v 1. 1889. proglašen doktorjem prava. Posvetil se je odvetniškemu stanu ter je postal 1. 1894. samostojen odvetnik v Pragi. Že kot dijak je telovadil v Tyršovem zavodu, ko je pa prišel na vseučiteljišče je postal najboljši Tyršov učenec, kateremu je učitelj posvečal posebno pozornost. Že 1. 1882, ga je Tyrš vzel v redakcijo časopisa „Sokol", katero je po Tyršovi smrti sam prevzel. L. 1884. je bil sprejet v vaditeljski zbor praškega Sokola, kjer je vstrajno deloval celih 10 let. Vsled njegovega neumornega delovanja je bil imenovan častnim članom tega vaditeljskega zbora. Kot član vaditeljskega zbora je bil v 1. 1884. izbran za Tyršovega pobočnika. Toda še isto leto je razrušila neizprosna usoda neutrudljivega učitelja in marljivega učenca. Dr. Tyrš se
je ponesrečil na Tirolskem v Oetzu, [ker je našel v ledenih valovih reke Aache svojo smrt. Ko je prišla ta grozna vest v Prago, je poslal praški Sokol Scheinerja na kraj nesreče, da poišče truplo ponesrečenca in ga pripelje v Prago. Scheiner je vestno izpolnil svojo nalogo in bridko je bilo slovo od ljubljenega učitelja. V. 1. 1888. je prevzel uredništvo časopisa „Sokol“, katero je vodil do današnjega dne. V 1. 1887. je bil tajnik slavnostnega
Dr. Josip Scheiner.
•odbora za vsesokolski zlet. Od tedaj je sodeloval pri vseh važnejših pojavih v Sokolstvu. Ustanovitev Češke Obce Sokolske v ‘1. 1889. je njegovo delo, kakor tudi sestava pravil. Takoj na ustanovnem občnem zboru Češke Obec Sokolske 1. 1889. je bil izvoljen v predsestvo, kjer je prevzel tajniške posle. V 1. 1890. je bil izvoljen za tajnika praškega Sokola, eno leto pozneje mu .je bilo povjereno tajništvo II. vsesokolskega zleta v Pragi. Isto tako je bil izabran za tajnika slavnostnega odbora pri III. vse-
sokolskem zletu 1. 1895. Vsled svoje neumorne delavnosti je bil izvoljen v odbore raznih drugih kulturnih društev, kjer je zavzemal vedno odlično mesto. L. 1896. je na novo organiziral vzlic vsem zaprekam od strani avstrijskih vlad Zvezo Ceško-slovan-skega Sokolstva. Scheiner je bil določen za Zveznega tajnika. Izdelal je tudi vzorna pravila za društva in župe.
Ko se je priredila 1. 1895. Češko-slovenska narodnopisna razstava, je bil tudi Scheiner izvoljen v razstavni odbor. L, 1898. je sodeloval pri ustanovitvi- Slovanskega Kluba v Pragi, bil je v začetku tajnik, od 1. 1901. pa njegov predsednik. Palackega slavje 1. 1899. je dobilo po njegovem prizadevanju vseslovanski značaj. L. 1899. je bil izvoljen za starosto praškega Sokola. L. 1900. se je udeležil Puškinove slavnosti v Petrogradu. L. 1901. je prevzel mesto podstaroste v slavnostnem oboru za IV, vsesokolski zlet v Pragi in je bil za svoje zasluge odlikovan z medaljo Češke Obec Sokolske. L. 1904. je postal starosta Češke Obce Sokolske, ki je sedaj združila pod svojim okriljem vse sokolske organizacije, ki so prej tvorile Zvezo Cehoslovaškega Sokolstva. Tako je postala Češka Obec Sokolska središče vsega češkega Sokolstva. Scheiner pa odločilen vodnik vsega sokolskega gibanja. V. 1. 1907. je predsedoval Scheiner impozantnemu V. vsesokolskemu zletu v Pragi. L. 1908. je bil imenovan za častnika francoske častne legije in je bil izvoljen za starosto „Vseslovanske Sokolske Zve-ze“, katere organizacija je tudi njegovo delo.
Kot pravnik strokovnjak je bil Scheiner sotrudnik „Pravnika" in „Pravniških razgledov" ter je urejeval „Pregled odločb najvišjeha sodnega odbora", poleg tega je pa bil še sotrudnik raznih drugih listov in zbornikov. Predvsem pa je Scheiner bil in ostal Sokol. V svojem članku „Moj credou je jasno izpovedal: „Predvsem sem Sokol. Verujem trdno in neomajno v nravno vrednost in silo sokolske stvari, zrem v njej neusahljiv vir naše življenske moči in odpornosti v težkem boju za naš obstanek, preverjen sem, da ta, če tudi morda le polagoma, toda gotovo zavzame in utrdi vsa do sedaj neobdelana češka tla". Kot Sokol je vedno vestno izpolnjeval vse sokolske naloge in z svojo energijo in marljivostjo si je pridobil za sokolsko stvar nevenljive zasluge.
Z besedo in s peresom je razlagal in širil idejo svojega velikega učitelja in z neutrudljivo marljivostjo je izvedel velike načrte Tyrša. Z močno roko vodi Sokolstvo od zmage do zmage
in vzlic vsem zaprekam in vsem nasprotstvom, ki so se pojavljala med slovanskimi narodi je vstvaril Vseslovansko Zvezo Sokolstva, katero je sicer razbila vojska, za katero je pa začel takoj po prevratu delovati z vso mu prirojeno žilavostjo.
Češko Sokolstvo se je pod njegovim vodstvom mogočno dvignilo ter je postalo, največja i najvažnejša narodna organizacija češkega naroda. Scheiner pa je težil za tem, da združi sokolske organizacije vseh slovanskih plemen v enotnem sokolskem taboru. V to svrlio je prepotoval vse slovanske pokrajine, hitel je od kraja v kraj ter povsod zasejal seme sokolske ideje. Tako ga vidimo prvič že 1. 1892. v Lvovu, kjer na čelu čeških junaških Sokolov zaštopa odbor ČOS. Dve leti pozneje se je mudil s češkim sokolskim odposlanstvom v Ljublani, od koder je nadaljeval svojo agitačno potovanje v Postojno, Gorico in Trst. Leta 189G. je bil s češkimi Sokoli na zletu poljskega Sokolstva v Krakovu in istotako se je mudil med poljskim Sokolstvom 1. 1903. in 1910. Iskrena ljubezen do Jugoslovenskega naroda ga je ponovno privedla med naše Sokolstvo in skoro ni minulo leto, da nebi bival Scheiner med naipi. Kakor že omenjeno se je mudil med Slovenci v Ljubljani 1. 1894., od koder je nadaljeval potovanje v Postojno, Gorico in Trst. L. 1904. je obiskal na čelu mnogobrojnih čeških sokolskih čet II. vsesokolski zlet v Ljubljani. Na tem zletu je krasno označil poslanstvo Sokolstva v Slovanstvu z besedami: „Sokolska ideja se povznaša k visokemu cilju povzdige vsega Slovanstva, z nalogo, iz mehke, ponižne duše slovanske stvoriti silen značaj, neomahljiv in zmožen vsega odpora“. V naslednjih letih se je udeležil z češkimi Sokoli 30-letnice zagrebškega Sokola 1. 1905., 1. 1906. pa I. zleta hrvaškega Soaolstva v Zagrebu, po katerem je nastopil svojo znamenito agitačno potovanju po Črni Gori. Leta 1907. je bil na agitačnem potovanju v Beogradu in v Ruš-čuku pri bolgarskih Junakih. Leta 1908. je bil zopet v Beogradu, ker je deloval za združenje srbskih telovadnih društev Dušan Silni s srbskimi sokolskimi društvi. Tri leta kasneje ga dobimo zopet na slovanskem jugu v Zofiji in Beogradu Razen teh ofi-cijelnih zletov je pohitel tudi drugače na jug, da naveže čim najožje stike med jugošlovenskim in češkim Sokolstvom. Po prevratu je prihitel v I. 1919. v Ljubljano, ker se je v smislu dogovorov na vsesokolskem zletu v Pragi ustanovila Češko-slovaška-jugoslovenska Sokolska Zveza, 1. 1921. se je pa zopet
udeleži) načelu številne deputacije Sokolstva II. pokrajinskega Jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Osijeku. Leta 1909. je vodil odpravo ČOS v Ameriko, kjer je propagiral med nezdru-ženimi sokolskimi organizacijami združitev v enotno skupino, kar se mu je posrečilo.
Toda ne samo pri slovanskih, tudi pri neslovanskih narodih, pred vsem kulturnim svetom je hotel uveljavati Scheiner Sokolstvo in sokolski telovadni sestav. Že kot urednik Sokola je navezal stike z Francoskimi gimnasti in tako sklenil stik Čehov s Francozi in položil temelj spoznavanja Čehov z inorodci. Temu prvemu koraku je sledila cela vrsta slavnosti, katerih se je udeleževalo češko Sokolstvo pod vodstvom svojega staroste. Tako se je udeležil zletov francoskih gimnastov 1. 1895. v Perigeux, 1. 1901. v Nizzi, 1. 1902. v Mansu, 1. 1904. v Arrasu, 1. 1906. v Tourcoingu in končno 1. 1908. velike slavnosti gimnastov o priliki proslave Зб-letnice obstoja Unie gimnastov v Parizu, ob kateri priliki je bil imenovan za časnika francoske častne legije. Leta 1921. je vodil češko Sokolstvo v Lille, kjer je doseglo češko Sokolstvo v tekmi prvo darilo.
Razven tega se je udeležil Scheiner kot zastopnik češkega Sokolstva sledečih zletov: 1. 1897. v Bruselu v Belgiji, ob kateri priliki je pristopila ČOS Mednarodni Zvezi telovadnih organizacij, v katero je bil imenovan kot zastopnik ČOS dr. Scheiner, Leta 1903. se je udeležil zleta v Antverpu, kjer je priredil razstavo sokolskih publikacij in fotografij. Leta 1900. se je udeležil zleta švicarskih gimnastov v Chaux de Fonds in 1 1906. v Bernu. Pri tej priliki se je vršila tudi seja mednarodne Zveze telovadnih organizacij, pri kateri priliki je Scheiner dosegel, da se je vršila mednarodna tekma ob vsesokolskem zletu v Pragi. Leta 1907. se je udeležil zleta i taljanskih gimnastov v Benetkah in 1. 1911. v Turinu. Leta 1909. je vodil češko Sokolstvo k mednarodni tekmi v Luxenburg in 1. 1910. v London.
Častno ime si je pridobil Scheiner tudi na sokolskem literarnem polju. Četrtstoletja izhaja pod njegovim uredništvom vodilni sokolski organ „Sokol”. Nad sto člankov^ organizacijske in splošne telovadne in sokolske vsebine je poteklo izpod njegovega peresa in nebroj zapiskov. Največ zaslug si je pridobil za razširjenje znamenitih Tyržovih spisov.
Ob 60-letnici je dr. Scheiner še zdrav in krepak sokolski ■delavec, še vedno enako svež in vedno poln novih misli in načrtov, v svojem jeklenem značaju neomahljiv. Ob njegovi 60-letnici se ga s pondsom in hvaležnostjo v srcih spominja Jugo-slovensko Sokolstvo z iskreno željo, da bi še dolgo vrsto let zdrav in krepak starostoval našemu Sokolstvu, zlasti pa, da bi doživel zopet njegovo najiskrenejšo željo, da združi še enkrat pod sokolskim,praporom celokupno slovansko Sokolstvo. Zdravo!
Пабирци ca жупског слета у Загребу
Коликогод се буде писало т> овом слету, све he блти премало, толики успех п важност је његова. Наш одлични брат Кушчер добро је рекао, када смо се враћали из Максимира: „Прашки слетови зао-<"rajy по вриједности и замашају далеко иза овога слета. Овим даном настаје нова еиоха за наше Соколство“. Нама, који cuo тамо билн и видпли све, непотребује коментара тим ријечима, разумијемо их и свима нама пз душе извпру.
Би који нисте били тамо, знајте, да је нашу иоворку пратило до Максимира око три хиљаде наших југословенских војника. И те трп хиљаде враћале су се пза слета не више као војници у оби-чајном схваћању те ријечи, него као одушевљени соколови, нови поборници те велике идеје.
Сада разумијете замашај тога слета.
*
Са Зрињевца нолазио је аутомобил за аутомобшшма ситне школске дјеце у Максимир. Као кита најдивнијег цвијећа сјала се од весеља невина лица, сввјетле, бијеле хаљинпце и ручице са југосло-венскпм заставицама. И та нада наша наступа на вјежбалиште:
„Здраво Соколићп. здраво Соколице“, ријеч крагка, а чудо-твориа, одушевљава и те најњежније и најчигиће за велику идеју соколску.
И све то велпко, што се одигравало на вежбалишту, попут дпвске, незадрживе бујиде, проваљивало је иреко дрвене ограде гдје је опћинство сједило, иењало се уз столде до врха трибина и урне-бесни повици и пљескан.е придружило се новом, великом трнукфу соколске идеје . . .
*
Најуспјелија тачка у сваком погледу била је: вјежбе пјеша-днјске подофицирске тпколе у војној опреми. Ко је лани био на Ма-риборском слету и тамо гледао Мурников „Напреј“, добио је слпчавг утисак, што се ексатности, запта, одсјечности тиче. К тому је бр.
Мурник имао све caue гардисте Љубљанског сокола. Наше Сокод-ство може њихов наступ, пзвађање, ступање узети за узор својим наетупима.
Али оно највеће и оно боговско било је њихово држање. Ја има да сам преко 25 година на соколском пољу и видјех доста сле-това и наступа, али тога још не видјех. То је била ивкарнација фи-ии,'1ке снаге, самосвјестп горде, ничеса се не бојеће младости. И онај вихор одушевљења са стране гледалаца је само поджигавао ту силну енергију до њезиног кулмена, којп је био постигрут, када су оно они у мимоходу иза свршене вјежбе пролазили вјежбалпштем. То је блло гвожђе које је ступало, а оне њихове искреће се очи одавале су доста јасно оно велико, што се у њиховој души вршило. Идеја соколока славлла је овај час велико славље, јер тии часом добила је 400 важндх поборника у своје редове, који ће њу и љубав до ове отаџбнне занијетп и зампјетити у редове оних, који су у првом реду одлучујући и позвани за њезину обрану.
Као што су се у тој тачки питомци добро исказали, исто тако добри су били војници у „вјежбама ослобсфења п уједиљен>а“. У средини билп су соколови, а са крајева војиици. Интересантно је било каково he бити извађање једних, а како других. Не само да војници нису заоотали за соколпма, него су као цјелина билп боље пзвјежбани него соколови.
У задњој тачки наступа преко 2000 војника и 200 соколова у простим жупским вјежбама. Соколовл лзмјешани међу војском и ве-ллки број њихов побуђује поново буру одушевљеи.а међу опкин-ством. Иза добро успјелог изваЈјања пролззв опет у мимоходу чете војнлка п сокола међу раздрагане гледаоце. Алц ј ош су раздрага-нији наши војницп над тако братским излијевима наклоности.
*
На једну тачку програма треба се посебно обратдтл л нагла-снтп љезпну важноот. Бпла је то 4. тачка: просте вјежбе средњо-школске мушке омладине. Ове вјежбе биле су фпзполошкп д о б p о састављене. То је нешто што се код uao веома ријетко вјјди. Ми сваке годпне имамо за јавце иаступе по једну, двије врсти простп вјежби и њих се највише времена вјежба. Имају лп ове своју физиолошку вриједност и организам he од њих користл имати, иначе не. Наш техинчки одбпр мора то узети у обзир и у будуће нека се код еастављања простих вјежби свратп позорност на физиолошке вредноте.
Друга важиа тачка, усллјед краткоће времеиа, одпалаје: Игре средшошколске омладине. Грехота. Игре су важан фактор код тје-лесног одгоја растуће дјеце. Јесу ли ове биле добро извађаде, јер би се наши предњаци, особвто из околних мјеета, могли, упозорени, много окористити.
С. Врдољак.
ПРАВИЛА
Југославенске Соколске Матице у Љубљани регистроване задруге с омеђеним јамством.
I. Твртна и седиште задруге.
§ 1. Твртка се задруге називље Југославенска Соколска Ма-тлца у ЈБубљани, регистровада задруга с омеђенвм јаиством.
Задруга дма своје седиште у Љубљани.
II. Предмет подузећа.
§ 2. Задруга је уставопљена на неодређено време. ЕВезлна је задаћа, да носпешује господарску корист задружника издавањем нерлодпчилх листова, књига, брошурч, муздкалдја, уметнида, дзвр-iiiивањем графпчно - артнстичдог обрта те накладом п продајом сваковрснпх књвга. Потребни капптал, за постдгнуће тог ццља, са-стојп се од задруждлх удела, те у потребдтом размеру из зајмова. Задруга te у главвом издаватн дела својпх задруишвка ц вршпће друга задружна деаа у првом реду по задружнпцпма.
III.	Почетак и копац задружништва.
§ 3. У задругу се примају физичие и правне особе, које се морају обвезатд с погодбама. Број је задружиика пеомеђен и за-друишпци морају бити способни, да помажу задружним сврхама.
§ 4. Тко жели приступити, мора се јавити код управног већа,. које дозвољава плп ue дозвољава прпступ. — Пријем задружнпка добпва правну моћ тек онда, када је задружинк потписао писмеиу пристушшцу и платио читав једац задружнц удео. Управно rtehe сме осии тога захтеватп од сваког члава, који је ступио, уписнину. Впсиву уццснние одлучује управио веће по својој вољи.
§ 5. Када је правомоћио примљеи, примп задружник писмену легнтпмацију. Та легдтцмација садржава:
а)	Точно пме л наслов задружддка;
б) Потврду удиса у нмендк аадружпдка; д
д) Потврду да је платдо удео д упдсндну прд прлступу у задругу.
§ 6. Управно веће сме лскл>учдтл члаиа лз задруге, ако на којд му драго начин подкопава добар глас длд кредит задруге, лли одаје тајие задружнога подузећа. Задружидк губд члаиство такођер у следећим околностлма:
1. Ако је лзгубдо радд злодела илд преотупка општднско право гласања.
2. Ако је доспдо у конкурс илд под штлтндштво.
3. Ако умре, илд пе дспуњује погодбу под § 6. задн>д ставак.
4. Ano га се искл>учл пз соколског друштва.
§ 7. Тко желн својевољно иступлтд из задруге, мора јавлти лступ до конца новембра писмено удравиои већу д захтеватд по-* тврду иотупа.
Иступ пак вреди тек почетком следеће године.
Удео члана, који је иступио, исплаћује се тек иза пословне године, у којој је извршен пступ.
IV.	Задружни удели.
§ 8. Сваки поједини задружник мора платити један задрузкни удео и износу од К 100.— (сто круна). Удео треба платитн одмах т готовом прп задружној благајпп, или пак на другом месту, где од-лучи управно веће. — Водство задруге може 'изнимно дозволити плаћан>е задружног удела у сталним месечним оброцима no К 10.— на Ј7део.
Ако задруншик није платио потпуни удео редовито у десет месечних оброка, водство га опомене, да употпуни свој удео. Ако задружник vcnprtoc тому не плати у току двају далњих- месеца зао-стале оброке, водетво сме одредити, да оброци, који су већ плаћени, припадну закладном фонду, у којем случају губи дотични задрумшик права п дулшости члапа.
Удели се укамаћују по закључку свако-годишњега општег абора. Удео се може пренетп на другу особу, особито па баштинике умрлог задружника, али дозволом управпог већа.
V. C а в е з задружника.
§ 9. Савез задружнпка je омеђеп у смнслу закона дне 9. апрнла 1873. држ. зак. бр. 70 по члану § 10. правпла.
§ 10. Ако задруга западне у коикурс нли ликвидпра, јамчи сваки задружнпк за љезпне обавезе не само својим уделпма. него такођер и са далн>им (једвократпом свотом) једнократнпм доприпо-ч;ом, за време, одлучено у § 7., ставак 3.
VI.	Бплаиса (актива и пасива),
§ 11. Концем сване пооловне године, која нде од 1. јавзгара до 31. децембра, закључп управно веће рачуне и састави билансу, на следећи начин:
а)	У активу упише се новац у готовом, друге поиретнине и непокретнппе; и
б)	У паспву уппшу се задружни удели задруге, задружни дт-гови и резервна заклада. Разлика између активе и пасиве чинн чи-•стп добитак дотичне годпне.
§ 12. Чистп добитак иде по одбитиу камата удела у резервнн фонд, на који неМају ни активни чланови, ни они који су иступили, у никаквом случају, никакво право.
§ 13. Ано пма дефицита, а не може се покрити правилним до-хотцима пословне године. покрије се из резервног фонда, ако таквог фонда нема, пли ако не достаје, сеже се за задружним иметкои коиачно за задружним уделима; ако ни то не задостаје, раздели се покриће онога што фали (дефицита) међу задружнике по мери љи-хове законите солидарне обавезе, али скупа само до висине једно-кратних задружпих удела.
Евентуални део задружннх удела, који се узео за покриће иањка, дужни су чланови одмах надопупити.
§ 14. Рачуне и билансу предлаже управно веће увек 14 дана пред (обичним) редовитим општлм збором надзорству на преглед. О ©добрењу рачуна и биланса одлучује општи збор.
VII.	Управа и водотво задруге.
§ 16. Задруга оправша своје послове самостално уз гудело-вање задружника. Њезини су органи:
1.	Управно веће; 2. Чиновници и друго особље; 3. Опгати збор; п 4. Надзорство.
1.	Управно веће.
§ 16. Управни одбор се састоји од председнпка, његова заме-иика, тајиЛка и благајника п једнога до пет чланова, које изабере општн збор с апсолутном већпном, за време од три године међу гадружницина, те од три заступника старешинства Југославенског Соколског Савеза. Њихова је легптимација дотични записник гла-сања на општем збору. Члана се управног већа обзнани одмах по пзбору за упис у задружни регистар; као доказ избора предложи се гласалачки заппсник, који мора битп потписан од председника збора и двају задружника.
§ 17. Управно је веће водство задруге у смпслу § 15. закона дне 9. апрпла 1873. држ. зак. бр. 70 са свим, у тон закону, назна-ченпм правима и дужностима. Управно веће потписује у пме за-друге на тај начин, да се потпише председнпк и још један члан управвог већа под именом задружне тврдке.
§ 18. Управно веће решава на седпицама, стварп које сежу у његов делокруг; седнице води председник а мора бити на истима ирисутна надполовична већина одборника, е да закључци буду ва-љани. Одлучује се апсолутном' векином гласова. Кад јо број гласова једнак, одлучује мвење председпика.
Заступиик старешинства има право прпговора проти закључку задруге, који мора битп још потврђеи од старешинства.
Од сваке се седнице управног већа састави заппсник, којега потпишу сви назочни.
§ 19. Ако је поједпнн управнп већпик стално задржан, ако иступи илп умре, управно веће надопунп несто прпвремено до пдућег општег збора, закључком скупне седнпде са надзорством. Управно веће пак мора да надзире и скрби, да се нови управна већпик одмах упише у задружни регистар. Такви се прпвременп управни већннк легитпнира са записнпком скуппо седнице. Скупне седпице су ваљане, ако је присутна иадполовпчна већина управног већа и иадзорства. Скупне седнице води председник управног већа.
§ 20 Управно се веће п свакога појединог управног већппка може и пре истека пословне годике одстранити и надоместити и другим, ако то захлева општи збор.
§ 21. Председнпк управног већа води задругу, ванл је репре-зентпра и заступа судно и несудно, сазивље седнице управног neha л извршује н>егове закључке. Писма п улоге, којима задруга не пада у ниједну обвезу, потпнсује cau председнпк.
Председцик се сам uopa уверити свака трп месеца о благај-ничком стан>у; ако нађе неред, мора одмдх да предузме, што му се чини потребним п мора о томе обзнанитн уиравло веће.
Сам председник пак не иоже преузиматп за задругу погодбе-них обавеза. За то је потребпт закључак управног већа односно на -обавезе задруге ванн формалип потлис тврдке у смлслу § 17.
2.	Чжнованци п други намештеници.
§ 22. Управно веће намешта чпновнике и друге намештенике, -одлучује о њиховом деловругу и одређује им плаће. У осталом гледе задружних службеника вреде одредбе § 26. закона 9. априла 1876. држ. зак. бр. 73. Свн се службеници (чиновници п другв) легитими-рају писменпм декретом, што приме код именовааа, односио писме-ним овлаштеаем, које означује њихово евентуалпо право, да вани застудају задругу.
3. Општи збор.
§ 23. Редовпти се општи збор сазивље једном на годвну и то увек до 15. јунија. Изванредни се општи збор сазивље, ако се управном већу или нвдзорству чпнн потребитпм, плж ако то захтевз од управног већа трећииа задружника у посебној изјавп с изричпто наведенпм иредметима саветонааа илп одлучпвања.
Дан,	сат, место н дневнп ред општег збора објавп	се увек 14
дана	пре у уреду с изложеним	позивом n огласом у	Соколском
Гласнику.
§ 24. Делокруг општег збора јесте:
1. Промепа правпла;
2. Распуст л лпквпдадлја задруге;
3. Потврда годпшњих рачупа п бплансе;
4. Избори улравног већа п надзорства;
5. Одстрањавање управлог већа п надзорства;
6. Одлучивап>е висине повчалих удепа; п
7. Члтање поруке ревизора.
§ 25.	На општем збору лм'а	свакп задружнпк једал	глас, а не
пази	се па	број уплаћенпх удела.	Задружппка, који не прпсуствује
општем збору, ноже заотупатл други задружник ла подлозп писме-ног овлаштења, а поједнни може датп за себе п као овлаштел, нај-впше пет гласова.
§ 26. Општем збору сме прпеуствоватп сваки задружпик. Јури-дичие особе прпсуствују општем збору по својлм нођама плп овла-лиелпм одборппцпма.
§ 27. Опл1тп је збор праврваљан, ако је заступала барем ‘Д свпх задружлпка. Ако пх unje толпко, дрнсп се пб сата после на пстом месту п пстпм распоредом други општп збор, којпје правоваљал без
обзира на број присутних. Одлучује се надполовичном већином право-моћних гласова; код једнаких гласова одлучује председник.
Ако се одлучује о распусту задруге, општи је збор правоваљан ако су заступане барем 2/.i задружника. Да закључак буде ваљан, треба да гласује барем 3Д правомоћних гласова за распуст.
Ако при таквом општем збору није заступано 4/з задружника, сазивље се у року од три седмице други оишти збор, који оддучује без обзира на број присутних са 3/i- Начин гласања одлучује пред-седник.
§ 28. Општем збору председа председнпк управног већа и именује занпсничара.
Сваки се, за гласовање, правомоћни ирисутнп заппше поименце у записник и то о ознаком наслова своје правомоћности. Председник води зборовање, одлЈ7чује о распореду и начпну гласања, и у међама дневиог реда таксфер о распореду предлога.
Председник пак мора одредити гласање листићима ако то за-хтева један прпсутни надружиик.
Гласа се „рег acclamationem “ ако су у томе сагласни сви црисутни.
§ 29. О општем се збору састави заппсник, којега потпишу председцдк, запнсничар и још два задружника као овероватељи.
Закључцп се општега збора упишу у иосебиу књигу.
4.	Надзорство,
§ 30. Надзорство се састоји од 3—5 чланова, које изабере онштн збор за време од 3 године, међу задружпицима, који нису члановп уиравног већа.
Надзорство нзабере пз своје средпне иредседиика и друге фуикцпонаре и одлучује о свом пословиом реду. Одлучује се надпо-ловичиом већнном гласова.
Председник еуделује код гласања и код једнаних гласова од-лучује његово мнење.
Е да надзорство може стварати закључке, треба да буду ло-зваии сви чланови, а мора лх се одазватл цадполовлчна већина. Седвице самива предоедник наднорства.
О	седцици се састави записиик, којега потпишу сви назочнп. Делокруг надморства означује § 24. и 25. зак. 9. апрнла 1873. држ. зак. бр. 70.
VIII.	P а з г л a с и задруге.
§ 31. Задруга обавља своје разгласе, тиме што их излаже ла табли у задружиој писарил. Ако се водству чииа згодним, обавеш-ћује задружнлке такођер препорученим писмом.
IX.	Задружно пословање.
§ 32. Управно веће врши само или по својпм чиновницима v смислу одредбе § 26. зан. од 9. априла 1873. држ. зак. бр. 70. све задружне послове, што пису лзричито прлдржалд општем збору.
Управно веће управља:
а) Покретнинана и непокретнинама задруге;
б) Склапа погодбе за задругу са намештеним особљем;
ц) Води техничку и трговачку страну задруге; и
д) Опскрбљује задругу новцем, оправом, стројевима, сирови-нама и другим потребитим, осим непокретнинама којих иабава, управа и хипотекарна обавеза је придржана одлукама општег збора.
§ 33. Пословни, службени п дисциплинарни ред саставља управно веће. Сви службеници задруге непосредно су подре^ени председнпку уиравног neha.
§ 34. Задружне се књиге воде по одредбама трговачког права.
§ 36. Концем пословне године закључи управно веће књиге в рачуне и сагтави годишње рачуне, који опсежу:
1. Све дохотке и расходе пословне године (рачун прометаг.
2. Рачуп добитка и губитка; ш
3. Рачун билансе.
X.	K о н а ч н e о д л у к е.
§ 36. За све, што у тим правилима није особито прописано, вреде пропиои задружног закона од 9. априла 1873. држ. зак. бр. 70.
§ 37. У сврху извршивања облигаторичних ревизија у смнслу занона од 10. јунија 1903. држ. зак, бр. 133., задруга ступа у „Савез словенских задруга у Љубљани р. з. з. о. з.“.
Примедба. За стил и језик састава уредништво не иреуаима одговорност.
Sokol u Vukovaru
Bratu uredniku
,,S o k o 1 s k o g Glasnika"
u Zagrebu.
Ovih dana stigao mi je list od jednog brata sokola koji se nalazi na študijama u Njemačkoj. Iz sledećeg moći ćeš razabrati Ti i sva braća Sokoli kako je German željan naše Sokolske krvi! Piše mi sledeče:
Dragi brate!
Došao je i za mene čas kiišnje, jer mi je moja nacijonalna svjest duboko pouzdana. Kada ste Vi bračo Sokoli na pokrajin-skom sokolskom sletu u Osijeku klicali sokolskoj ideji, niste slutili, da Vam jedan brat daleko u tudjini gorka poniženja primati mora. — 26. VI. 1921. ostati će mi u vječnoj uspomeni u noči naime istoga dana išao sam kuči sa nekog koncerta. Pred koncertnom zgradom dočekame rulja austrijanaca. Raza-brao sam, da su prepoznali na meni znak „Sokolski" kojeg sam ovdje u Njemačkoj ponosno nosio — još ponosnije mogao bi
kod kuće. Zahtjevaii su, da ga skinem učinio sam to jer sam se sili pokoriti morao. No nije im bilo dosta upoznali su na meni sokolski znak, a po njemu u meni „Sokola* — Slavena, a toga se mora zatrti — uništiti. I bijesna rulja navali. Rulja Germana na jednog Sokola — Slavena. Šake i štapovi padali su po mojim grudima i licu, stajao sam medju njima ponosan što trpim Sokolstva radi. Jedna toljaga shvati me po sljepočici i ja padnem kao snop. Valda su se sada malo nasitili svoje črne germanske
—	krvoločne duše — jer su se razišli. Stvar sam predao sudu, nađajuć se bar nekakve zadovoljštine. Dragi brate, pozdravi mi svu braću i sestre i reci im neka se ponose što su Sokoli. Nije-mac vidi u Sokolu silnu nacijonalnu svjest i snagu — za to ga i mizi — a mrzi ga, jer ga se boji! Samo u zajedničkom Sokolstvu i Sokolskom radu spas je svih Slavena. Zato brado zabo-ravite Vi kod kude sve kudne razmirice. Jer u jedinstvu je naša snaga i ako u tom ustrajemo — biti de nam naš Sokolski rad slavom ovjenčan. Zdravo!	Tvoj brat	Halas
Šta bi ti junači i bojdžije rekle, da se njima kojem šta slično ovdje dogodi?	„Sokol"	iz	Vukovara.
MIN1STARSTVO PROSVETE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA
Odelenje za srednju nastavu
SNBr. 5885.
22. aprila 1921. god. u Beogradu.
RASPIS
Direktorima srednjih škola i realaka, Upraviteljima učiteljskih škola.
Sa nastupanjem prolečnih dana, stvara se i mogučnost, da se ča-sovi telesnog vežbanja uspešno održavaju u prirodi, na svetlosti i na svežem vazduhu. Na taj način ima da se nadoknadi sve što usled zim-skog vremena nije bilo moguče izvoditi u pogledu korisnog telesnog vežbanja.
Da bi se ova nastava jednoobrazno i što uspešnije po svim ško-lama mogla vršiti naredjujem:
1) Da se u svakoj školi udesi letnje vežbalište u koliko to sa-dašnja sredstva i prilike škole dopuštaju. U glavnome, na ovom vežba-lištu ne treba da bude prašine.
2) Da se na letnjem vežbalištu izvode sve vežbe koje su učeni-cima u pogledu zdravlja i pravilnog, lepog razvijanja tela što više korisne.
3) Da u slučaju neugodnog vremena (kiše, jakih vetrova, blata), škole koje imaju dvorane za telesno vežbanje vrše nastavu u njima. —
Sokolski Glasnik	23
Škole koje nemaju dvorane za to, da održavaju časove telesnog vež-banja u učionicama po zimskom rasporedu (Raspis Ministarstva Prosvete SNBr. U021 od 4. X. 1920. god.). 4) Da se izbor vežbi vrši prema obrascu a prema sredstvima (spravama) sa kojima škola raspolaže i prema ostalim mestnim prilikama u kojima se škola nalazi.
Obrazac (podela) sokolskog sistema:
Odeljci	Razredi	G r a n c	Vrste	Osnovci
i. Vežbanje bez sprava.	1) Hodanje, trčeči korak, trčanje. 2) Proste vežbe. 3) Strojeve vežbe.	1 a) čisto proste vežbe. ^ b) različnosti. j a) čisto vežbe u stroju. | b) nastupanja (kola).		
II. Vežbanje spravuma.	1)	Vežbanje sa spravama. 2)	Vežbanje na spravama.	a)	vežbe sa teretom razne te- žine do 5'J kg. b)	vežbe sa djuličima, sa pali- cama, sa dugim motkama, sa buzdovanima, sa zastavicama, sa lukovima, obru-čima, sa kopljima, sa puškama i t. d. c)	bacanje kamena, kopija, di- skosa, gvozdene lopte, lop-te od kože, čekićfi. a)	vežbe na jarcu, stolu, konju. b)	na razboju, vratilu, krugo- vima, visečem vratilu. c)	na kolovrtu, ljuljaški, na le- stvicama. d)	puzanje na motkama i užetu. e)	na gredama, na stalkama. f)	skokovi: 1) prosti i sa mot- kom: u daljinu, u visinu ~ u dubinu ; 2)	mešoviti: na spravama i pre- koraznih prepredi; 3)	vežbe sa vijačom, kratkom i dugačkom. g)	venlanje, - plivanje, klizanje, na ledu i skisanjkanje.	1)	Visak 2)	Potpor 3)	Sed 4)	Prelaz ruka m a 5)	Nijanje 6)	Okreti 7)	Prevla-čenja 8)	Izvlačenja 9)	Provlače-nja bez dodira 10)	Obrtanja 11)	Metanje 12)	Izdržanja	U ovu rnbriku dolaze pojedini osnovci sviju grana i vrsta vežbanja. koji zbog velike množine ne mogu * se navoditi.
III. Vežbe u k u p n e.		a)	čisto skupine • kola. b)	narodne i gimnastičke igre: sa spravama i bez sprava — razne zabavne utakmice.		
IV. Ubojničke vežbe,		a)	otpori (prosti i pomoču ot- pornih palica, nadvlačenje prosto i sa užetom, motkom). b)	Rvanje (škola). c)	Boksanje (škola). d)	Borenje.		
Prema obrascu izbor grana i vrsta vežbanja ima da bude ovakav:
ZA I.—IV. RAZRED.
1)	Vežbe bez sprava:
Strojeve vežbe — hodanje — trčeči korak — trčanje — proste vežbe — različnosti — slikovito nastupanje (kola) — plivanje.
2) Vežbe sa spravama:
Vežbe: sa kratkim drvenim (ili gvozdenim) palicama — sa dugim motkama — sa lakim djuličima — sa buzdovanima — sa zastavicama sa lukovima i obručima — i sa drugim zgodnim spravama. ч
Nadvlačanje:	a)	rukama,
b) užetom.
Vežbe sa vijačom: at kratkom, b) dugačkom.
Bačan j e: lopte, napunjene plutom, i bacanje lakog kamena (prema snazi učenika).
3) Vežbe na spravama:
Vežbe: na ljuljaški — na kolovrtu — na krugovima — na vra-tilu — na spravama za puzanje (motke, uže) — na lestvicama — na gredama — na razboju — konju — jarcu — stolu — na stalkama.
Skok: a) u daljinu J pripremne vežbe za skok. Pravilno ska-b) u visinu i kanje iz mesta: osnovni stav za skok — ' letenje — doskok. — Pravilno skakanje iz zaleta, — vežbanje zaleta, letenja, od-bacivanja i doskoka. Više gledati na te osobine skoka, nego zahtevati sportske rezultate skoka bez lepote i vrednosti.
Vežbe za z i m u: klizanje na ledu — sanjkanje.
4)	Ukupne vežbe:
Igre:	a)	narodne — kola,
b)	gimnastičke i sa spravama.
Skupine: a) proste,	<
b) sa spravama, ! ravne i u krugu.
c) na spravama, l
Utakmice: u igrama — u nadvlačenju — prenošenjem raznih predmeta — u trčanju — u skakanju' i u drugim zgodnim granama vežbanja.
Napomena: Pri vežbanju imenovanih grana i vrsta treba birati jedino osnovne i način koji odgovara čisto vaspitanom pravcu i zadatku telesnog vežbanja, to jest pravilnom razvijanju tela.
• Naročito paziti na učenike koji su slabijeg rasta ili koji imaju druge telesne nedostatke koje pažljivim i savesnim vežbanjem treba popravljati.
U 1. razredu stepen težine vežbi ima da bude najlakši i treba težiti više živom i korisnom ’ kretanju učenika. Vežbe moraju biti lake, shvatljive.
Od I.—IV. razreda stepen vežbanja, prema potrebi, postepeno razvijati.
Vežbe snage, napora, istrajnosti i štetne izdržljivosti nisu dopuštene.
Vežbe na spravama u potporu izbegavati. Jedino na konju, jarcu, stolu, na gredi, niskom razboju dopušteno je upotrebiti vežbe mešovitog potpora (u klečanju, u čučanju, stajanju na spravi i u manjoj meri u potporu ležečem). Od ostalih vrsta vežbanja treba vežbati samo: visak (u glavnome ležeči i stoječi, mešoviti) sed-prelaz rukama (samo u višku) — nijanje (samo u višku) — laka izdržanja (samo u višku) — i okreti u imenovanim vrstama vežbanja.
Nastava telesnog vežbanja vrši se po odeljenjima u ko-jima su učenici odredjeni po sposobnosti i zajednički sa svima učeni-cima razreda zajedno. — Za vežbe, po odeljenjima uvek treba odrediti sposobnije i ozbiljnije učenike kao vodnike, koji po nalogu i uputstvima nastavnika vode odeljenja i paze na izvodjenje vežbi i na red poverenog im odeljenja.
Naročitu pažnju treba obratiti prirodnom, lepom (živom) dolasku za sprave, skoku na sprave, skoku sa sprava i odlasku od sprava.
Osim toga nastava ima da bude očigledna, primerna. Nastavnik telesnog vežbanja dužan je na prvom mestu da ličnim primerom dej-stvuje na učenike i to u svakom pravcu vežbanja, ponašanja i doslednosti.
II.
ZA V.-VI. RAZRED.
Sve grane 1 vrste vežbi pod I.
Napomene pod I. važe i za ona dva razreda, samo izbor osnovaka, stepen i način vežbanja treba prilagoditi godinama i sposobnosti učenika.
Vežbe snage, napora, istrajnosti uvek još izbegavati. Vežbe u potporu kao i ostale vrste vežbi na spravama samo u manjoj meri dopuštati.
Iz ubojničkih vežbi dodati: otpori i boksovanje i dalje vežbe sa teretom razne težine do 25 kgr. i bacanje g v o z-dene lopte i skok u dubinu.
III.
ZA VII.—VIII. RAZRED.
Sve grane i vrste vežbi i napomene pod I. i II. i osim toga dodati: vežbe sa kopljima — sa puškama
—	dizanje tereta razne težine do 50 kgr. — bacanje diskosa, kopija — borenje, hrvanje. — Za leto: veslanje — za zimu: vežbe na ski. Vežbe snage, napora, izdržljivosti kao i vrste vežbi na spravama dopuštene su, u koliko to prethodna sprema i sposobnost učenika dopusta.
OPŠTE NAPOMENE:
1) Metodika telesnog vežbanja: Postupak u izvodjenju sviju vežbi ima da bude strogo metodički, za učenike što više zanimljiv i koristan za harmonično razvijanje celoga tela.
2) Raspored vežbanja: Vežbe za svaki razred moraju biti sastav-Ijane po naročitom rasporedu vežbanja, koji ima da bude zaseban za vežbanje u dvorani i za svako godišnje doba za vežbalište u prirodi.
Pri sastavljanju treba uzimati u obzir još: svaki pojedini razred, godine, uzrast i sposobnost učenika, sprave sa kojima škola raspolaže i da se na svakom času izvežba celo telo. Osim imenovanoga, svaki raspored za telesno vežbanje mora imati ove karaktere:
Svestranost — praktičnost — zdravstveno vas-pitanje — estetika — odbranbenost — uticaje na o d-lučnost i vol ju, na um, osečaj i moral.
3) Estetika: Pri izboru pojedinih osnovaka vežbanja, paziti na lepotu istih. Svaki ružan pokret ili stav izbegavati. Ubojničke vežbe: hrvanje, boksanje i borenje vežbati samo kao školu i kao vežbe koje imaju svoje korisne osobine i dejstvo u telesnom vežbanju. Grubih napada ne dopuštati.
4) Telesno vežbanje kao narodno vaspitanje: Nastava telesnog vežbanja po školama mora biti prožeta voljom rada, lepotom i duhovnim vaspitanjem u narodnom pravcu. Za to je potrebno da nastavnici telesnog vežbanja vode savesnog računa o tome i da stvaraju vežbe uz narodne pripovetke u vezi s narodnom istorijom, pesmom	i	muzikom.
Na taj način sokolsko telesno vežbanje dobiče i	svoj jezik.
U opšte dužni su nastavnici da učine sve, da telesno vežbanje bude kod učenika omiljeno; da njima bude kao dnevna, neizbežna potreba i da se ovaj važan, vaspitan predmet narodnog zdravlja uzdigne na stepen, koji mu po pravu pripada i liči prema njegovim moralnim, kulturnim i umetničkim osobinama.
5) Ženska telesna nastava: Pošto u telesnom ustrojstvu učenica prema učenicima postoji i pošto se mora uzeti u obzir i razno fiziološko dejstvo, nastavnice telesnog vežbanja ženskih škola moraju biti svesne te razlike i birati samo one grane, vrste i osnovke sokolskog sistema telesnog vežbanja, koje su učenicama potrebne i	korisne.
Mnoge vežbe u vezi sa jačim naprezanjem,	koje se odlikuju	lepo-
tom i korisnošču za muškarce, ne mogu se u istoj meri i stepenu težine upotrebiti za devojke, pa čak i moraju se suzbijati, naročito: teške vežbe na spravama — ubojničke vežbe — bacanje ili dizanje teških predmeta i tome slično.
Treba više paziti i negovati proste vežbe mekanijih pokreta i sta-vova, lakih poskoka, lepogkoračanja (na razni način), lepog držanja tela, okreta, igara, vežbi sa lakim, ugodnim spravama, slikovitog nastupanja i sve ostale vežbe, koje su za devojke zgodnije.
Izvodjenje vežbi, način nastave, sastav rasporeda za vežbanje i sve ostalo vrši se na isti način kao kod muškaraca, samo treba paziti na izbor grana, vrsta i osnovaka telesnog vežbanja.
b)	Javna vežbanja škola 1 izleti: Pri kraju školske godine ili prilikom narodr.o-školskih svečanosti, školskih izleta, svaka škola ima da priredi javno vežbanje učenika. — Raspored, izbor vežbi treba udesiti prema sposobnosti učenika, prema mesnim prilikama i prema sredstvima, sa kojima škola za telesno vežbanje raspolaže.
Nastavnik telesnog vežbanja je dužan da izvede svoje učenike spremne, kako treba, i da izbor pojedinih tačaka i sam tehnički izbor vežbi — odgovara u pogledu zdravlja, estetike, umetnosti, reda i discipline, svestranosti i raznovrsnosti. Skupina pak vežbi ima da prestavlja sve najbolje u pogledu narodnog telesnog vaspitanja i samog sokolskog sistema.
Osim toga, na izletima škola treba d(i iskoristi svaku priliku i negovati telesno vežbanje naročito: igre — skokove — proste vežbe — trčanje i razne zabavne utakmice u igrama, bacanju kamena, kopija, diskosa i način četničkog vežbanja u prirodi, koji je u sokolski sistem primljen kao korisna grana telesnog vežbanja u prirodi (prilikom izleta).
7)	Ova naredba važi za srednje i stručne muške i ženske škole u Kraljevini. Direktori srednjih, Upravitelji učiteljskih škola i nastavnici telesnog vežbanja neka prime ovo znanju radi daljeg upravljanja i odgovornosti.
Ministar Prosvete,
Sv. Pribićević s. r.
SOKOLSTVO
JUGOSLOVENSKIM UMJETNICIMA
Starješinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza raspisuje ovaj natječaj:
I. za umjetnički načrt plakata za I. Jugoslovenski Svesokolski Slet god. 1922. u Ljubljani
II. za 6 umjetničkih sokolskih razglednica u bojama.
III.	za sletski znak od kovine sa pribadačem (sletska legitimacija).
Ideja neka bude sokolska, a motivi izradjeni u bojama.
Predložene načrte ocjeniće naročita komisija. Za najbolje načrte odredjene su slijedeće nagrade: za I. 1000 din. i 500 din., za II. 500 din., za III. 1000 din. i 500 dinara.
Starješinstvo si pridržaje pravo, da otkupi ostale načrte, kojima i ne bude odredjena nagrada. Načrte treba poslati na običajan način do 15 oktobra o. g. na adresu: Jugoslovenski Sokolski Savez, Ljubljana, Narodni Dom.
*
СОКОЛСТВО У СПОМЕН КРАЉА ПЕТРА
Да ce предусретне кривим тул\ачењима, то Старјешинство Ју-гословенског Соколског Савеза одређује:
1. У почаст успомене великога краља Петра Ослободитеља мора приредити сватко, у Савезу учлањено соколско друштво з а све своје чланство жалобну к о м е м o p а ц и ј у, на којој се има одржати спомен-слово о Његовом животу и Његовим бор-бама за наше национално и државно ослобођење и уједињење. Ова зборовања нека се обаве у соколским друштима.
II. Свакому соколскому друштву дано је на слободну вољу, да смије судјеловати свакој официјелној приредби, коју ће области или корпорације приредити у почаст успомене краља Петра и које нису везане на број позваника или властитих чланова.
III. Судјеловање на свим приредбама у цивилном одј^лу са со-колским знаком.
iV. Ова одредба вриједи за сва Савезна друштвабез икаковог другога обавјештења са налогом, да морају соколске жупе тјеком једнога мјесеца иза краљеве смрти извјестити старјешинство о про-ведби ове одредбе. — Здраво!
Старјешпнсшво Југословенског Соколског Савеза.
ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СОКОЛСТВУ!
У Соколству удруженом у ЈугоСловенском Соколском Савезу појавила се нека струја, која xofce с политичких разлога порушити јединство Југословенског Соколства и уништити дјело Соколског Са-бора у Новом Саду. У ту се сврху израбљују св-i жалосни особни сиорови у појединим друштвима и жупаиа, израбљује се моментани политички положај у држави, па сетиме унаша политика у Соколство. Делегати Југословенског Соколског Савеза на главној скупштини у Осијеку наког тријезног расправљања одлучно и с великим одушев-љењем отклонили су свако цијепање Југословенског Соколства у племенске савезе те су одлучно нагласили своје југословенско ста-новиште и подједно изјавили, да не признавају у нашој држави ни-каквога другога Соколства, већ једино оно, које је удружено у Ју-гословенском Соколском Савезу.
Сва пријепорна питања изручила су се судишту Савеза, који све то преиспитује и изрећи fce своју непристрану осуду над свима кривцима.
S
Старјешинство Југословенскога Соколскога Савеза поновно упо-зорује сву браћу и сестре на ове закључке главне скупштине, а са позивом, да стоје чврсто на стражи нашега Југословенства, па да се не даду завести по разним политичким агитаторима на чине, који неби били на част њиховом соколском увјерењу.
Одлучно отклањамо свако и најмање уплитање политике у нашу организацију, па кемо се проти сваком покушају да се унесе поли-тички раздор у соколске редове знати најодлучније борити. Сикушни особни спорови, који ke бити ријешени по суду, не смију бити уз-роком веких спорова. Стојимо већ у средишту приправа за II. Југо-словенски Свесоколски Слет, који мора бити сјајна манифестација uje-локупнога Југосповенскога Соколства, а истовремено обавит ke се под окриљем Југословенскога Соколскога Сзвеза утакмица, коју при-ређује међународни савез гимнастичких организација, гдје чека Со-колство часна и уједно тешка задака.
С обзиром на наведено позивљемо сву браћу и сестре, да се чврсто окупе око заставе Југословенског Соколског Савеза те оне-могуће свако и најмање цијепање наших редова. Сви, који би поку-шали уништити соколско дјело искључиво су одговорни за све по-сљедице и њима је намијењен наш неумољиви бој.
Здраво!
Старјешинство Југословенског Соколског Савеза:
Др. Владпмнр Равнихар	Др.	Рпко	Фукс.
староста.	тајник.
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ
Sokolsko društvo v Konjicah je izključilo iz društva Franca Golo-granca, stavbenoga mojstra v Konjicah, ker je bil pri občinskih volitvah v Konjicah na klerikalni listi in ker je član orlovskega odseka.
Sokolska župa v Mostaru je izključila iz župe društva Čaplinu, Bileču in Prozor zaradi malomarnosti v poslovanju, ker se vzlic opetovanim pozivom niso odzvala pozivu župe k sokolskem delovanju ter se sploh niso udeleževala niti župnega niti društvenega delovanja.
Sokolsko društvo v Šiški je izključilo sledeče člane: Favai Bruno, dr. Karmauner Robert, Lukpžič Ana, Osterman Pepca, Dovgan Ivka in Va-lenčak Ada.
Sokolska župa Ljubljana I. je na predlog Sokolskega društva Ljubljana I. izključilo člana Raznožnika Martina, uradnika v pokoju iz svojega društva.
Sokolsko društvo v Veliki Kikindi je izključilo dr. Velimira Juga, direktora gimnazije v Veliki Kikindi. Župno Predsedstvo in Savezno Starešinstvo sta izključitev odobrila.
Sokolsko društvo v Bosanskem Šamcu je izključilo iz drnštva dr. Tlhomira Saviča, živinozdravnika, radi nesokolskega ponašanja.
lz Sokolskega društva v Ivanič-gradu so bili izklučeni Franjo Mihun, Vladimir Gold, Milan Kljun in Gjuro Amer, zaradi širenja razdora v Sokolstvu. Župno Predsestvo in Savezno Starešinstvo sta izključitev odobrila.
COKOJICKA ЖУПА БЕОГРАД
Друштва Вршац и Бела Црква. Ha дан 12. VI. 1921. године соколско друштво у Вршду заједно са друштвом Беле Цркве одр-жало је јавно вежбање и то у природи на општпнском земљишту, које има да буде летње вежбалиште Вршачког Сокола.
У јутру био је заједничкн покушај, Пошто земљиште није jom 3'дешено квко треба, а пооле кише, било је на њему блата, овај по-кушај ппје могао пмати потребног успеха јер је прилепљена на цине-лама земља много сметала вежбачима при корачаал' и при вежбању.
Због несигурног вреиена није се могло унапред знатп нити одредити имали се вежбање одржати у пољу или у двораци. Та пе-извесиост трајала је до последњег тренутка што је било веома не-прпјатно по саму управу п uo општу сврху. Срећом природа при-кључила се ипак уз Соколе и у 4 часа по подне кренула је до-ворка од соколане кроз град на вежбалиште које се налази близу жељезничке станице. Поворка, на челлг са музиком и уређена по свнм одељењима вежбача и нежбачица веома је повољно дејствовала на вршачке прилике. Љтета само што сви чланови нису могли битп обучени у свечано соколско оделв.
У 5'10 часова по подне почело је јавно вежбање овим редом: I. Мушка (27) и женска (48) деда Вршачког и Белоцркванског друштва у колони по пет долазе на вежбалиште, узимају размак и вежбају 3 састава сликовигих простих вежби. У лепом вежбачком оделу свој задатак испуиили су д о б р о. — II. Жеиски подмладак <18) из Беле Цркве у колони по три наступа и изводп 3 састава простпх вежби д o б р о. Утисак вежбачког одела квариле су недро-писане чарапе једне девојке н ципеле друге боје неколико других девојака са потпетицама. — III. Мушки подмладак (57) Вршачки и Белоцрквански у колони и размаку по три веасба д о б p о 3 састава вежби са дугим моткама. Појава ових дечака у прописном вежбачком оделу без кошуље била је лепа. Само такт код иавсфења вежби тре-бао је бити живљн да одговара темпераменту самог подмлатка који у тлм годппама представља изваиредпу брзппу п ватреиу вољу за љега iiobo а нарочито iuto му се допада. — IV. Чланице (31) Вр-шачког и Белоцркванског друштва у двојнпм редовима наступају за прашке просте вежбе п пзводе их д о б р о. Појава соколица увек је лепа и пријатна, а то је било н овде. Само нека пеколико сестара приме зна№у да вежбачко одело саетоји се само од једне сукње и да друга а иарочито друге боје иесме се носити. Исто тако прописие су дииеле за вежбање само без потпетица. — V. Члаиови (26) Вр-шачки п Белодрквански вежбају довољно добро лакше прост* вежбе бр. Мурника. — VI. Мушка деца (26) из Беле Дркве у узор-
ном вежбачком оделу вежбају врпо добро 3 састава простих аежби. Ова тачка била је најлепша појава сама по себи а у изво-ђен>у вежби добила је заслужну пажњу п бд стране самог грађан-ства. — VII. Чланице (33) Вршачке п Белоцркваиске ваступају за просте вежбе (лакше) бр. Мурника. Вежбали су 3 састава добро, — VIII. Чланови из Вршца и Беле Цркве вежбају д о б p о Хофма-нове просте вежбе. Само у извођењу није бпла довољно пзражена симболика без које ове вежбе много губе у својој вредности и no-стају као обичнн гимпастцчкп покретн. — IX. Мушка деда (36) из Беле Цркве трчећим кораком долазе на вежбалиште и изводе 3 скупине по девет на све стране. При крају пак једиу заједнпчку скупину и забавне разлнчностп што је од стране гледалаца примљено са инте-ресовањем и задовол>ством. Деца су била обучена cauo у вежбачке ианталоне. Горње тело било је без кошуље и поге босе. — X. т1ла-нови (16) и чланице (i4) пз Вршца и Беле Цркве вежбају добро нросте вежбе бр. Впдмара и тиме у 6'4б часова јавно вежбање завр-шавају.
Ред и дисциплпна на вежбалишту била је добра и поједппе тачке ишле су примерно глатко једна за другом.
Настз’пан>е за вежбе п одлазак са вежбалпшта взвршен је код свпју одељака на најкраћи начин, само код неких тачака вежбајући требали су да буду постројеви тако да формацпја по својој шприии сразмерно одговара п дубпнн.
Све су вежбе извођене биле уз свирање клавпра што је много ометало чист рад јер звуци малог клавира разлетевши се у ваздух слабо су се чули бага тамо где је требало. Овај недостатак морао је надокнадити неуморан глас и начелничка труба вредиог н одушев-љеиог сокола бр. др. Мпленка Свободе начелника Сокола v Велој Цркви којп је јавнвм вежбан»ем управљао а који заједно са својпм друштвом на успеху соколског дана у Вршцу има највећег удела и заслуге.
Код листупања чланица корак требао је да буде више женски, рвтмички а код чланова опет више мушки, чврстп и одлучнији. Код једних и других пак и код нараштаја опазило се да већина при ко-рачању гледа у земљу п ме})утим треба да је глава лепо, пристојио тблу подпгнута. Корачањем има да буде пзражена не само лепа, прн-родиа појава, ред п дисциплнна, већ и одлучност, радоспо располо-жење и свест сврхе за којом се иде п којој соколство служи, јер треба да uac свакп и на вежбалишту разуме без и једие речн. Корачању а ларочито лепом, природном држаљу тела и стројевим везкбама у оиште мора се поклањатп што већа nажња и спрема јер од тога за-виси утисак и успех саме појаве вежбајућпх и извођеље поједпнпх вежбп којим у детајлу исто тако мора се жртвоватн радпо време, нуно пажње и савести за спрему како је проциеаио. Према пропн-сима пак морамо бити строги п то најпре строги самп прсма себп — јер смо соколи. Свакп проиис односно вежби, одела, реда, дпсцп-
плине и лпчног пожртвовања мора нама бпти као светпња, као закон који иесие битп за пас као неки терег, већ као попосна, прпјатна дужпост и задовољство.
Што се тпче самог нзбора вежби бпо је леп, згодан алп су-впше једностраии - јер све оу тачке бпле заједцичке а већпном саме просте вежбе. Тако члановп и чланпце вежбале су три разне просте вежбе, што ириродно мора тећи на штету симе^спреме u из-всфење појединпх вежби — јер је то много. — Ради разноликости цоједиипх тачака вежбања потребно је да осим простих вежбн буду заступљене и друге гране нашег богатог соколског система које се без икакнх тешкоћа веома успешно могу пзводити као: разнп ско-нови простп, са нотком п преко справа или дру1'их препрека, иад-влачење ужем ц рукама, разлпчпости, отпори, бацац>е камена (кугле, дискоса, копља), трчање, етројеве вежбе, за децу пак нарочито пгре, забавне утакмице у игра^а п трчању. — Ово је потребио не само због вежбача, већ и због јавиости noja пма да впдп и позна постепеио део uaru систем п рад. — Алп, то нека вредп за будуће!
Узевши пак у обзпр цеиовољна техничка ередства и прплине у којпма се оба млада соколска друштва налазе и тек развпјају, општи утисак п успех овог јавног иежбања Сио је врло добар.
Та оцена мплом соколском Вршцу и Белој ЈЈ,ркви мора бити правац за будући узораи рад, сирему п васппташе сваког поједипца како у вежбању тако и у разумевању соколског идејног задатка да би ua будућем јавном вежбаау поједппачна и општа оцена могла се уздићп ua — одличну.
А то нека буде сада њихова прва дужност,
Мнрослан Војиновпћ.
СОКОЛСКА ЖУПА НОВИ САД
Соколско друштво у Петровомселу. Друштво је основано на Вндовдан 1919. год. и ако младо, алп пуно полета под надзором п водством овог старешнне бр. Гпге ГГлавшића и во^е бр. Романа Сладића друштво је лепо напредовало. Број чланова изаоси: ^О мушких, од којих 26 вежбачких чланова и 15 потпомажућпх, 20 чла-нвца а у иоследње време је основаи мушки u женски нараштај. Друштво je о свом трошко послало једног предљака бр. Бошка Ста-нојевића на предњачки течај који је одржан у Новом Саду од 22. до 31. јануара 1920. под водством бр. Ф. Хофмана-Војиновића. Друштво је у току 1920. године приредпло вшпе јавних излета, како у месту тако д у околиив. Са великнм успехом одржало је друштво своју 1. јавну вежбу ua страни у Ceuvn 12. јуна 1920. год. где је награда и успех био то, да је сеићанска омладииа под водством једног нашег сокола основала ново друштво и истога изабрала за начелника. Друштво је учествовало са својих 10 чланова у Сомбору на жупском слету 1. августа 1920. год. Друштво је одржало јавну вежбу уз суде-ловање Молског и Ађапског друштва у Молу 15. августа, у Петровом-
селу 19. августа и у Ади 22. августа 1920. год. Добивени приход са ових јавних вежба дат је у корист Војвојјавске ђачке мензе у Прагу. Друштво има 15 пари вежбачког и 2 пара свечаног одела. По извештају благајника чиот иметак друштва износи К 10.000.—. Ha I. редовиој и главиој скупштиии одржаној Ј.2. фебруара 1921. г. нзабран је за старешииу: бр. Гпга Плавшић; за замепика: бр. Ми-лош Војвовпћ; за начелника: бр. Роман Сладић; за тајника: Новак Бугарски; за благајника: бр. Жарко Тобџпћ. Изабран је управни одбор од 10 лпца, надзорни одбор од 2 лица п соколски суд од 4 лица.
СОКОЛСКА ЖУПА ПРИЗРЕНСКА
Соколски подмладак у Призрену приредпо је 20. III. о. г. Со-колско вече, под водством бр. Фрање Неједисц, наставника гимна-стике у богословској учитељској школи у Призрену, са бираним програмом. — Преада је бр. Неједлв дошао у Призрен тек нред кратко време, а особито са подмлатком је отпочео доцкан (прије два месеца) морамо признати, да је његов рад могао да подпесв и вај-строжију критику. Уираво је за чудо, да се је могао усудити ва толико тачака програма н прплично тешиих вежаба. Све су вежбе биле добро изабране и за дјецу згодне, само се „козачок" саотоји од веома тешких елемената п за то је морао битн скраћен. Остале вежбе биле су извршепе готово без грешке. — Због треме деклаии-рајуће дјевојке несавршона „Сонолска декламација“ unje никако ути-цала ва раоположење публике, која се је пооле програма и веколико кола потдуно задовол>па разишла са жежом да се што прије опет састане ва слпчној забави. Најзадовољнпјп су ала бичп млади Соко-лпћи, то смо видели љима ва очпиа. Моисе н бр. Неједли да буде задовољан са резултатом својег рада. Само да чујемо и са других крајева Старе Србије сличне вјести, иначе се овде веома полако враћамо Соколском жпвоту. — Здраво!	Ђорђе	Боухал,	П е ћ.
SOKOLSKA ŽUPA OSIJEK
Sokolsko društvo u Valpovu priredilo je u nedjelju 5. juna o. g. svoj prvi ovogodišnji izlet, i to u Bizovac. Izletu jc prisustvovalo 15 vjež-bača, 12 naraštajaca i nekoliko gostiju. Na znak sokolske trublje, koja je na-viještala dolazak Sokolova, istrčaše bizovački seljaci i seljanke, da gledaju povorku valpovačkih crven-košulja, velikom su nestrpljivošću iščekivali po-četak javne vježbe. Iza kako je nagla i kratka oluja poškropila prašinu i osvježiia sparni uzduh, otpočcla je u ’/26 sati javna vježba, pod vodstvom brata načelnika Frana Šarčeviča.
Najprije je proslovio br. Ferdo Desaty i nazočnim seljacima razložio poziv Sokolstva u smjeru tjelesnog odgoja naroda i u pogledu zbliženja sela i varoši, .inteligenclje i puka i uopče svili slojeva naroda. Kao prva točka bio je nastup muškog naraštaja u propisanim prostim vježbama, koje su bile lijepo i složno odvježbane. Nato su vježbali članovi vježbe Oslobodjenja i Ujedinjenja, pa naraštaj na ručama, članovi vježbe i skupine na ručama (posljednje su sa
veoraa svidjele seljacima) i napokon Murnikove vježbe. Sve su vježbe bile izvedene uz pratnju glasovira, koji nam je svesrdno dao na raspolaganje bizovački katolički župnik. Na koncu vježbe nas je iznenadio tamošnji učitelj time, što je školska mladež pod njegovim ravnanjem otpjevala Sokolsku hiitmu pa narodnu: Bože pravde i Lijepu našu.
Poslije vješbe razvila se zabava i ples, i eto za čas se u kolu nadjoše izmiješane sokolske šajkače sa seljačkim šamijama. Pa kada je raspoloženje bilo najugodnije, oko 10 sati podigoše se Sokolovi na povratak u Valpovo. Disciplina jc bila dobra, ponašanje sokolsko!
Kako je ovaj prvi propagandistički izlet moralno i materijalno iznad očekivanja uspio, odlučili smo ovoga ljeta prirediti što više takovih pohoda u narod, jer mislimo, da je danas prva zadača Sokolstva prema narodu: ujediniti ga, povezati ga ne samo u horizontalnom, nego i vertikalnom pravcu, ne samo u širinu nego i u dubinu: odozgo prema dolje. I kada si bude Sokolstvo odgojilo i pridobilo čvrst temelj: povjerenje širokih redova naroda, kada bude ono kao avangarda napretka imalo iza sebe silnu vojsku narodnu, onda če moči odoljeti svim črnim i crnožutim neprijateljima. A prije ne!
SOKOLSKA ŽUPA SPLIT
Iniotski Sokol u kulturnoj borbi. Dužnost me zove, da sa svo-jom bračom razmotrim malo našu današnju situaciju s osobitim osvrtom na prilike, koje kod nas vladaju. S toga ču braču da upozorim na ono naj-glavnije, što je svakome od nas nužno znati i čega se moramo držati. Malo pomalo upoznavat čemo Sokolstvo detaljnije, čitanjem našeg stručnog lista „Sokolskog Glasnika11. Hajdemo bračo napred, bacimo svoj pogled u dalju narodnu budučnost i ne gledajmo na „Sokol", kao na puki zavod za jačanje i gimnastiku, več kao na narodnu školu, u kojoj se sredotočuju svi odgojni srnjerovi: tjelovježba, predavanja, knjižnice, izleti i zabave, koje odišu na-rodnom svijesti i odgajaju tjelesno krepke i snažne, a duševno poštene i plemenite ljude. Sokolstvo ima da širi narodni odgoj, da u duhu jugo-slovenske prosvjete spaja misao snage mišica naših sa mišlju slobode tro-imenog naroda. To znači, da jačamo mišice naše, kako se možemo da opi-remo mnogobrojnim neprijateljima, koji našu slobodu zavidnim očima gle-daju. Slobodan i dostojan život naš temeljna je misao, oko koje se čitavo Sokolstvo kreče. S toga nam je dužnost biti jezgrom i uzorom jugosloven-skoga naroda. Sokolstvo ima da širi demokratski odgoj, koji, kako mu riječ kaže, ne zatvara nikome pristupa u svoje redove. Svaki nam je dobro-došao bio kogagod rada i zanata, samo ako osječa ljubavi za Sokolstvo i ako hoče da sudjeluje u radu za dobro troimenog naroda! U posvečenju svojih misli i čina, on je našim bratom. U bratstvu leži veličina i snaga Sokolstva! Nije nam cilj da gospodujemo nad drugim slojevima puka, nego da služimo svome narodu. Nije ovo nizak posao, koji ponižuje nas več je ovo častan posao, koji podiže vrijednost našu. 1 tnožda nas ne če nitko nagraditi za ovo, ali glas čiste savjesti naše, budi nam najbolja nagrada za naš uzvišeni rad. Bračo imotski sokolovi! Naš narod upire pogled na nas. Osvrnimo se malko na mračnu okolicu našu, gdje duševna
tromost vlada. Sa sažaljenjem moramo priznati, da imotski kotar sa pro-svjetom zaostaje za svim kotarima u Dalmaciji. 1 još tome, predstavnici ove mračne kule, kojima je u interesu da narod u mraku drže, ustaju danas da prosvjetljenom i rodoljubnom svijetu dijele poduke o prosvjeti, a diplome
0 jugoslovenskom patrijotizmu, dok su prije pljuvali u lice Jugoslavije, kad je ova još u zametku bila. Pa se u to ime predstavnici mraka, svom že-stinom obaraju na kulturno Sokolstvo, kao na zatornika prosvjete i jugosla-venstva . . . Kad im ni to ne pomaže, onda pokušavaju, da u mjestima, gdje njihov demon hara i pljačka sve ono, što je napredno i savremeno, šire svoj upliv u sokolskim krugovima, namećući svoje mračne i nezdrave ideje i gaseči u mladome sokolu prvu iskru svijetla i rodoljublja, što mu se u mladoj duši javlja. Provociraju duhom ubogu masu, i od nje stvaraju vjerske fanatike, koji neparlamentarnim načinom teroriziraju slobodu mišljenja
1 uvjerenja drugih. I svaki je onaj odmetnik i terorizator katoličanstva, koji sprječava mračnjacima, da teroriziraju slobodu mišljenja prosvjetljenijih!? Zatornicima prosvjete, a prijateljima mraka ukratko dovikujem: „1 ako ste proširili svoj upliv i vlast po nevoljnoj krajini našoj, to ipak nemojte ni sanjati, d^ če imotski sokoli dopustiti, da pobedi onaj klerikalizam, koji je sve otrovne strijele na Sokolstvo upro. Mi dobro znamo, da je naša duž-nost, da u narodu tražimo sve ono, što'nas nacijonalno spaja, a ustajemo proti svemu onome, što nas razdvaja. Jedan jezik, isti običaji, zajednički ciljevi i vjerska snošljivost nas spaja, dok nas vjerski fanatizam i zadrti klerikalizam razdvaja. Vama bvala na laskavim ~riječima iz otrovnih usti, hvala na otrovu iz zlatne čaše, a mi čemo se boriti, dok naša misao pobi-jedi, a sokolska pjesma gromko odjekne na današnjem crnom kulturnom razbojištu!	D dišati Bitanga,
čian prosvjetnog kulturnog odelenja, za se i sumišljenike.
БРЕГАЛНИЧКА ЖУПА
Соколско друштво Штип. Ha дан светлог празника „Благо-вести“ 7. априла о. г. сакупило се у дворишту пешадијске касарне многобројно грађанство града Штипа и околине, коме је предсе-давао преосвештени госп. епископ Злеговско-Струмничка и на коме је присуствовала још и сва војска са свима гг. официрима, начелник окружни, директор гимаазије са свима професорима и ђацима, сви учитељи м учатељице такође са ђацима и свг чиновништво. Скуп је отворио леплм говором епископ г. Серафим; погом држао је прела-вање бр. пуковник Жив. Ј. Ранковић: „Флзлчко васпитање“, које се шаље ради штампања. Нацослетку говорио је бр. капетан Драг. Р. Митровик о дужностима Сокола. Мосле свега образовано је Соколско друштво са називом: Вардарски Соко и изабрана управа: У правни одбор: председник пуковник бр. Жив. Ј. Ранковић; потпредседник бр. Лаза Пеливановић, трговац; секретар бр. капетаи Драг. Р. Митро-вић; благајник Илија Глагоријевић, чиновник ф таисијске управе; вође потпоручник бр. Славко Ф. Скобибер и бр. Млодраг Т. Петровик, државни мајстор; чланови одбора брака Љубиша Глишић судија, др.
Фрања Иавратил, Никола Ћулумовић кројач, Митко Филиповић трго-вац, Миленко Батистић учитељ, Љубомир Симић полиц. писар, Ма-нојло Вучковић трговац, Милам Милосављевић чиновник финансијске управе, Симеун Сеизовић студент права и Стојан Балабановић; за-мјеници 6pafca Чедомир Протић секретар за заштиту деце, Иван Петровић професор и Марко Бока подшумар; вође четника и пла-нинки (подмлатка): I. јато полетараца сестра Јелена Живковић на-ставница гимназије, II. јато полетараца сестра Митра Врбавац на-ставница гимназије, III јато полетараца сестра Лепосава Буквић на-ставница основ школа; вођа футбала (код омладине) бр. Стојан Ба-лабановић. Надзорни одбор: браћа Лаза Трипковић директор штипске гимназије и Милисав Кастриотић надзорник основ. школа.
/
БЕРАНСКА СВЕЧАНОСТ
Соколско друштво уБеранима. После толико патњи и мука, после толиких борби, које је српски народ у овом крају претрпио. које му је особито, наметнуо његов географски и политички положај кроз све минуле режиме, он почлње да се културно препорађа.
У аналима његовог напрека, из овог новог политичког живота, имамо да забиљежимо једну његову културну установу на име: оснивање Окружнвг Соколског Друштва у Беранима.
Овакова идеја зачела је у души нашег пешадијског мајора команданта III. бат. 48. пешад. пука г Јордана Ј. Икића, човека пу-ног пожртвовања и воље, да овом вековима напаћеном крају, пружи културног искуства, које је као син слободне топлице помоћу школе и реалног делања процрпео.
Темељ установи окружног соколског друштва, ударен је још 17. априла ове годиие када је господин Икић, у згради овдашњег окружног начелства, позвао целу интелигенцију и грађане, предо-чивши им једну потребу за оснивање таковог друштва, да би Бе-ране и на пољу културе заузеле оно место, које су заузимали и на бојним пољима, где је била потребна одбрана наших националних светиња, узимајући као потврдно средство утврђену истину: да само у здравом телу може да буде и здрава душа.
Тако семе нашло је подесног земљишта у душама присутних, јер им није то почетак, да излазе на су;рет таковим напредним установама. 1
Идија је оберучке прихваћена и ка истом збору конституисала се је управа друштва, на челу које је ушао ннциатор госп. мајор Икић, а за овим је следовао упис чланова, чији број износи до 800.
Да би се очитовао утицај рада новоустановљеног друштва, управа истог одредила је на дан 15. маја о. г. прву олимпијску ne-шачку трку извесног броја чланова.
Многобројно присуство народа из вароша и околине, као и његове овације, дало је тој свечаности леп вид.
Процедура je текла овим редом: одређеног дана, под личним упутством председника овог друштва госп. мајора Икића, украшен је простор нашим тробојкама где се је имала обавити ова свечаност и од ранога јутра, почео се у масама окупљати силан свет из места и околине, којим је до 2 сахата после подне била препуна наша ва-рошица Беране. И сама природа као да је хтела да са своје стране припоможе том састанку и узме учешће у свечаности, те је тај дан био тако бистар и леп, да од овог протеклог прамалећа нисмо имали ни један тако леп дан.
Маса је испунила цео простор до средине улице, направивши својим положајима на северној страни један полукруг, чији су се крајеви простирали са обе стране улице ка југу. Завршне точке кра-јева, сачињавао је шпалир воЈника меснога гарнизона, чије је при-суство имало да увелича свечаност.
На средини улице постављена је тркачка мета, која се састо-јала од две владарске слике, Његовог Величанства Краља Петра I. и Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, које су биле намештене на победном столу и уоквирене народним зазтавама. Око те тачке напазила се је управа друштва која је диригирала припремама, а лево од исте налазио се хор свирача, на-рочито формиран из грађана и војника за ову свечаност.
Сада су се појавили млади тркачи — њих 25 — које је било милина видети, како се поносно Kpet;y: „чврстих мишица, прса наду-тијех“, спремни на одређену им улогу, као њихови другови, кад на Кајмакчалану и другим бојиштима рушаху непријатељске шанце да би поробљеној домовини донели што пре даха слолоде. Поздрав-љени од народа, пошли су одређеној тачци, одакле fce почети трчање, које је било од места удаљено око 3 километара — свако је од њих имао свој број прикачен на прсима, израђен од дебелог картона, који је и обележавао тркаче.
Када су истој приспели, подељени су били на 4 групе. Прву награду имао је добити онај тркач, који потроши најмање времена у прелазу одређеног земљишта; награда је било три.
Завреме тркачке одсутности публику су занимали звуци инстру-мената свирачког хора.
Није се дуго чекало. а већ се појавише тркачи из I. групе, које је публика поздрављала аплаудирањем и узвицима живели. У расто-јањима од 15 минуга прилазиле су и остале групе, док и последња није приспела.
Тркачи су одмах по доласку подвргавани лекарском прегледу и указивана им пажња у погледу здравствености и осталог.
Када је стигао и последњи тркач из последње групе, онда је вредни и симпатични мајор г- Икић ранжирао публику поставивши свк утакмичаре испред ње и тада је извршио неколико слика фото-графисања. — Затим је саопштио публиии резултат данашње утак-мице, поделивши награде тројици, који су овај простор од 3 кило-
ш
метара прешли за најкра^е време. — Прву награду добио је војник Марко Птичар родом из Хрватске који је прешао за 8 минута и 25 секунди. — Другу награду добио је Ђуро Павлинић, који је прешао за 8 минута и 28 секунди. — Трећу награду добио Ахмед Кудузовић из Босне, који је прешао за 8 минута и 58 секунди.
После овога одржао је један заиста леп и пун патриотизма говор захваливши се многобројној посети грађанству из вароши и околине, позивају+ји их да његују и потпомажу ово прво патриотско и младо друштво, јер је ријеч „Соко*4 која се чује посве дневно из уста мушкарца и женскиње малог и великог: „Ај Соколе Сиви“.
После овога настало је народно весеље, музика је свирала а омладина развила лепо српско коло.
Са овим је процедура завршена, оставивши у душама пријатне успомене на 15. маја 1921. године.
Што је овај чин те прве установе тако лепо одигран поред госп. мајора Икића и изабраног одбора заслуга још припада овдаш-жем потпуковнику гарнизонару rocn. Лакићу Лабовићу и свима гг. официрима гарнисона, као и осталим младим и напредним људима, из реда чиновништва и грађанства, који својевољно помагаше да се ова прва и најлепша свечаност, коју је Беране имало, изведе на опште задововољство целе околине.	Одушевљенп	Соко.
БЕЛЕШКЕ
Omladinci Sokoli — doktorl! Dva brata naša i vredna Sokola, Vaso Kapamadžija iz Novoga Sada i Branko Čubrilovič iz Sarajeva, promovirani su u mesecu junu na čast doktora celokupne medicine. Brači iskrena čestitka sa željom, da znanje poznavanja zdravlja i Ije-čenja upotrebe na korist našega Sokolstva i naroda. Zdravo!
Sokolsko društvo Zvornik javlja:
1) U garderobi (u kasarni u Oseku) u kojoj su se medju ostalim i članovi sokolske župe u Tuzli za vreme sleta na 27. pr. mj. presvla-čili, našao je brat Stevan Rogič iz Zvornika kod svojih stvari jedne ženske crne cipele sa gumama na peti, pa je odmah prijavio svome načelniku bratu Dragi Popoviču a ovaj načelniku župe. No vlasnik tih cipela nije se našao niti prijavio za celo vreme sleta. I tako je brat Rogič te cipele doneo u Zvornik pa se i sada kod njega nalaze. Biče, da ih je jedna sokolica ostavila, zaboravila, odnosno dala na čuvanje kome sokolu a ovaj ih zaboravio. Bratski se Savez moli, da ovo javi svim župama a ove opet svojim društvima kako bi se našao i pri avio vlasnik da mu se mogu uručiti obrativši se ovome društvu.
2) Članici ovoga društva sestri Konstantini Česarevič opet su iz stana
— a bila je smeštena u preparandiju sa ostalim članicama Tuzlanske župe
— nestale 29. pr. mj. crne visoke ženske cipele pa biče da ih je koja od članica pomutnjom i greškom dakle bez namere u brzini spakovala.
Соколски Гласжик	24
Bratski se Savez moli da i ovo javi svim župama a ove opet svojim društvima i pozove onoga ko ih je našao da ih vrati ovome društvu.
Sokolsko društvo u Vranjicu kod Splita. Na obalama Jartran-skog mora, u zabitnom Kaštelanskom zaljevu slegao se mali Vranjic obkoljen sa svih strana morem. Oko njega podižu setvornice, u kojima pored našeg i stranog radništva ima više od koješta zla. lakopobroju maleni, ali svaki svijestan sokolske dužnosti, odlučismo da zidamo Sokolski Dom — Sokolsku tvrđu.
Naše društvo ima za zadadu da visoko štiti nacionalnu svijest. Tu se okupilo sve što još prije 12 god. imalo je da se bori proti tudina, a sada proti kojekakvih protunacionalnih elemenata, kojih je ovdje mnogo
Brado i prijatelji Sokolstva! Apelujemo na Vašu svijest! Za duž-nost svakom bratu neka je, da nam dade svoju pomoč.
Brado i prijatelji! Pomagajudi naše društvo doprinašate na oltar domovine, jer mi smo jedna mala cest Velike i mile nam Jugoslaviji
Najljepše molimo sva bratska društva, sve javne ustanove i prijatelje Sokolstva, da nas u ovom podhvatu podupru i dadu nam svoju finan-cijalnu pomoč.
U nadi da de svatko tko primi arak, sjetiti se našeg revnog i iz-loženog društva i pomoči nam. Unapred zahvaljujemo i šaljemo bratski Sokolski pozdrav: Zdravo!
Vranjic kod Splita, 11. svibnja 192i.
Odbor za gradnja Sokolskog Doma.
Sokolsko društvo u Liplku javlja: Uprava državnog kupališta u Lipiku traži 3 Sokola — prednjaka i to: 1 tapetara, 1 stolara i 1 stro-jobravara. Uvjeti su vrlo povoljni, pa se bradi prednjacima, koji na ova mjesta reflektiraju preporučuje, da svoje molbe na gornju upravu a preko nadležnog društva odmah pošalju.
Kako je Sokolskom društvu u Lipiku potreban učitelj za podmladak
i	članstvo, to če isti biti od Strane društva kao takov posebno honoriran.
IZ UPRAVE
Svima pretplatnicima, koji još nisu ovogodišnju pretplatu poslali šaljemo uplatne listove poštanskog dekovnog ureda u Zagrebu i bratski molimo, da nam na uplatnom listu označenu pretplatu odmah pošalju.
Dobrovoljni priloži. Sestra Mara Hajek, Vel. Bastaji K 20 - • Brada: M. Jovanovič, Vinkovci, K 30 —; Fenlački, Santovo, K 12 Glavovid, Janjina K 50 —; Popovac, Zagreb, K 50 —; Rožman, Karlovac, K 30 - ;_Dolinaj, St Pazova, K 10 —; Gjuro Milič, Apatin, K 10 —: Sljivid, Cačak. K 30'—; Dr. Jovičič, Zagreb, K 10 -; M. Cid, Zagrebj K 50-—; Bukač, vojnik, Kragujevac, K 20 — i brat Pero Rančid, za pravednu osudu Suflaja i drugova, K 100-—. Hvala i Zdravo!	T.	J.
KNJIŽEVNOST.
Četovarsje Vojvode Petra Mrkonjića — Kralja Petra — po Bo-sanskoj Krajini 1875.—76. Po pričanju njegovog četnika — posilnog. Napisao Milan Karanovič. Uloga i značaj Šumadije i ostalih dclova za oslobodjenje i ujedinjenje u obliku posvete šumadijskim heroiima. 1) Uvod ustanku. 2) Početak ustanku 1875. g. ,3) Dolazak Princa Petra Karadjordjeviča. 4) Prvi četnički okršaji. 5) Četnički logor na planini Corkovači 6) Boj na Uni. 7) Nepoverenje vojvodi na skupštini u Jamnici. 8) Pobeda na Dobrom selu 9) Držanje Austrije. 10) Spletke knjaz Milanovih agenata. 1!) Velika osnova Mrkonjičeva. Pripreme za zadnju borbu i zadnji okršaji. 12) Zavera po pričanju Vojvodinog četnika-po-silnog 13) Dogadjaji poslije zavere. 14) Ličnost Vojvode Petra Mrko-njiča. Pored tadanje slike Vojvodine naiazi se u knjiži i faksimil pisan Njegovom rukom u planini.
Na planince! Spisal Pavel Kunaver. Založila „Učiteljska Tiskara“ Ljubljana. Uvod Na Vršacu. V. Vodnik. Pomen planinarstva. Znanje in zmožnosti planinca. Oziri na telo. Hrana. Oprava in orodje planincev Vedenje v planinah. Prenočevanje na plamen. 'Planinske cvetke. V boju z elementi. Gora. Padajoče kamenje. Hoja in plezanje po gorah. Zima. Nevarnosti v planinah po zimi. Plazovi. Ledniki. Seznamek orodja, hrane in planinskega slovstva. Cena K 50.—.
Mrtvaci — a prijete. Gluma u pet činova. Napisao Nikola T. Gjurič 36. Izdanje Ministarstva Narodnog Zdravlja.
KNJIŽEVNI OGLAS
Sokolska knjižnica sv. VI. Mala anatomija i fiziologija (Nauka o ustrojstvu čovječjeg tjela), priredio prof. Dr. Dragutin Maš e k, izači če za koji dan drugo izdanje znatno ispravljeno i nadopunjeno sa još !0 slika (iikupno 60 slika u tekstu), te če se razaslati svim onim Sokolskim društvima koja su se predbilježila.
Knjiga če biti ukusno opremljena i izneče oko 12 tabaka. Cena 10 dinara. Sokolska društva dobivajli 20% popusta.
Društva koja se još nisu predbilježila, da to učine čim prije, sa posla-timu tu svrhu dopisnicama, pošto je naklada malena! Narudžbe se šaiju: Vinko Manacić, Zagreb, Šenoina ul. 27 /1.
g мтко cRfiic
KROJAČ ZA GOSPODJE I GOSPODU ZAGREB, Opatovina br. 12.
preporučuje se brad i sestrama za vrlo sa-vjesnu izradbu engleskih kostima, ogrtača i muških odijela po n a j n o v i j e m kroju.
Prlmaju se i popravci uz vrlo povoljnu cijenu!
Gimnastičke i športske sprave Sprave za igre
BAŠIN i DRUG
LJUBLJANA, Pred Škofijo 19.
y	Prva	jugoslavenska	tvornica,	koja se bavi
^ izključivo izradjivanjem
Sokolskih i športskih sprava.
S
U
yj
(k
J)	Dobavlja sve vrsti	Uj
—J	Lu
vežbačih sprava,	Q
preuzima potpunu opremu
vežbaonica i Sokolana.
U	L
^	Izvršuje sve u tu struku spadaj uće
popravke.
Na želju šalje načrte i proračune, podaje	stručnjačke savete glede	gradnje	^
k_Jj
j\1	i	uredbe	vežbaona i letnih vežbališta.	П*
Cenike na zahtev šalje besplatno!
V<	^	_	N	—	—........   yj
^	^JL^—....	^
BRAČA BATA
y ZAGREB, MAROVSKA ULICA 30.
ППГП	nuc*'	ПППГ
sokolske cipele
male neto K 110.—, veće neto K 120.—
GRADJEVNO PODUZEGE
SI PDPOlf
OVL. GRADITELJI
tberLE6F-?3N ZAGREB Q^E,r
BUOJEJOVAČKA RESTAURACIJA
„KOLO“
preporuča se brad Sokolima
STIMAC i DRNDARSKI
Giro-Conto D. D. ZA PROMET ROBOM Telegrami: Srpska Banka Zagreb.	ZAGREB	Š	t	i	m	a	c c o	Zagreb.
Chek SHS Pošte 33.453. JELAČIČEV TRG BROJ 28.	Telefon	20-61.
Stalno i veliko skladište
MANUFAKTURNE ROBE
svake vrsti, te
PAMUKA ZA TKANJE
i prvorazrednih
ČEŠKIH CIPELA
za gospodje, gospodu i djecu.
PRODAJA NA VELIKO 1 MALO.
Cipele za gombanje uvjek na skladištu.
SOLIDNA PODVORBA!	JEFTINE	C1JENE!
li=—==	■	■	■	...—■■■• ~ 11
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
BRANKO PALČIČ
Dobavljač Jugoslavenskog Sokolskog Saveza
Guiidtiličeva ulica 23 ZAGREB Brzojavi Palčič, Zagreb
IZRADJUJEM I DOBAVLJAM SVE SOKOLSKE POTREBSTTNE POTREBNE ZA JAVNI I IZLETNI NASTUP. UPO-ZORAVAM BRATSKA DRUŠTVA NA NOVA ODIJELA ZA ČLANICE, POD-MLADAK, MUSKI I ŽENSKI, NARA-ŠTAJ MUŠKI I ŽENSKI, SVE PREMA PROPISU JUGOSLOV. SOK. SAVEZA.
iНово морш<»°т чешљаше госпођа
Тслефон 22-29. - Загреб. - Телсфон 22-29.
Јављам п. и. госпођама, да сам отворио и модерно уредио, дво-рану за чешљање, те исту снабдио са свим модернпм справама за праи>е и сушење главе као и за масажу лида п руку.
Са велнквм трудом и трошком успјело ми је ангажоватп прае умјетпике у модерном те костимском хисторичком чешљању као и у бојадисању косе у свпм бојама уз потписио јамство.
Јамство се састојн у том, јер су г. Булајпћ и госпођа му били иамјештенп у Бечу код свјетске познате твртке Песл као матадор женског чешљааа те пригодом разеих интернационалних натјецааа у чешљаау однелп прве награде у Бечу н Берлину.
Преузимам у пзраду све врсти косе (Biideau, Trenspormation те разио Chignome).
Ha складишту нмадем све врсти франдуских л бечких мирнса ге разнах тоилетнпх сапуна од чувених светских твртка. Осим тога посједујем све потребне ствари за аегу лнца и руку.
Са штовањем,
ДУШАН ЖЕСТИЋ, власуљар. ј Боговићсва ул. бр. 7.
HOBO-OTBOPEHA ТРГОВИНА МАНУСРАКТУРНЕ, КРАТКЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ на велико М. БАМИЋ;т		K. МАЛУШЕВИЋ Београд, Кнез Михајла ул. 8. Стовариште чешких и белгиј-ских стакленихплоча, трговина стаклене и порцуланске робе, мајолике, емаила и сервиса. Ве-лики избор уоквирених слика, огледала и свих свјетиљака. — Радионица оквира за слике и устаклење прозора.
— ЗАГРЕБ — Јуришићева ул. 1. а. Елза Флуид дом. Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе. Телефон интер. 12-16.		
		Trgovina željeznom robom LJ. BOŠKOVIĆA nasljednici MEKVAK i H0DMK0TIĆ Telefon 11-26. ZAGREB Bakačeva 2. preporuča svoju veliku zalihu kuhinjskog posudja, sviju vrsti orudja za bravare, kovače, stolare kao i sve u željeznarsku struku za-sjecajuče predmete.
t«-.		
1. hrv. tvornlca za clektro-industrlju IVAN PASPA i sinovi ZA.GHBB Tvornica: Gunduličeva ulica broj 41. Telefon 7-25. Prodavaona . Bogovičeva ulica broj 9. Telefon 8-99. Preporuča elektro motori, dynamo, in-stalacioni materijal, lusteri, žarulje i vlastiti proizvod „Croatia“. Baterije uz najnižu cijenu. Sve vrsti popravaka izvadja se najsolidnije.		Атеље музнчких инструмената C5 ПЛШЋАН ЗАГРЕБ, Октогон добављач загреб. конзерваторија. Ирепоручујем соколским друштвима и браћи соколима моје богато скла-диште музичких инструмената и жица засве инструменте. Једини уме-тнички завод у држави C. X. С. за поправке свију врсти инструмената. Цене умерене. Наруџбе из провин-uMje обављам брзо и точноузпоуз.
		
TRGOVINA STAKLENE I PORCULANSKE ROBE M. KOSOVAC :: ZAGREB VLAŠKA ULICA BR. 7. preporuča svoje veliko skladište staklene i porculanske robe, čaše i flaše za hotele i gostione, češke i belgijske staklene ploče, ornament te krovno staklo. — Veliki izbor okvira za slike, stolne i viseče lampe u svim veličinama. — Ustakljuje novogradnje i popravke prozora uz najumjerenije cijene.		
KUPALIŠTE LlPIK
je u Europi jedincato 1 j e k o v i t o alkolično jodno vrelo visokog stupnja, sa stalnom toplotom od 64° C. Prema izvanrednom sretnom sastavu lipičke vode a to je pretečna mjera natrija bicarbonata. shodna količina sumpornih soli, zatim znatni postotak joda i nešto arzena može se ova voda sa izvanrednim i takorekuč tradicionalno zajamčenim uspehom uporabiti za lječenje slijedečih bolesti: raznovrsne kosto-bolje (Rheuma, ischias), ulozi, ozebe mišica, uko-čenosli, eksudati, ženske bolesti, zatim entjleske bolesti, škrofuloze i t. d. Osiin toga djeluje lječenje pičem lipičke vode sa najboljim uspjehom kod kataralne bolesti želudca i crijevJa, jetara i žučnog kamena, žutice, a usljed sadržine kuhinjske soli, polučuju se izvršni uspjesi kod lječenja zastarjelih bolesti dišala (nos, grkljan i t. d.).
Pogledom na raznolikost indikacije stavlja kupa-lište L i p i k svojim gostima slijedeča ljekovita sredstva na raspolaganje. Lječenje pičem vode a la K a r 1 o v e - v a r y, k u p k e, rimske k u p k e, kupke sa ugljičnom k i s e 1 i n o m, lječenje sa h 1 a d n o m vodom, sunčane kupke, masažu, fizikalnu terapij u, e 1 e k t r i c i t e t o m, k v a r o 1 o m p o i,n i t. d.
Kupalište L i p i k prešlo je u državnu upravu, te je sa velikim troskom preudešeno i najmodernije usavršeno, a gostima se pružaju za vrijeme jesenske i proljetne sezone znatni popusti. Napose uži-vaju članovi Sokola i drž. činovnici koji se iskažu iskaznicama u proljetnoj sezoni do 15. juna i u t jesenskoj od 1. septembra 50% popusta na stano- i vima, kurtaksi i kupkama.	f.
X . Jj