KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (9).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 LUNA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12522
Industrija željeznog nameštaja i metala d. d., Subotica i Dr. Ing. Neumann,
Aleksandar, Subotica, Jugoslavija.
Transformator koji se upotrebljava kod zavarivanja.
Prijava od 19 aprila 1934.	Važi od 1 septembra 1935.
Traženo pravo prvenstva od 14 juna 1933 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na oblik izvodi nja transformatora za zavarivanje svetlo-snim lukom, koji je kako usled rasporeda transformatora i prigušivača daju veoma stabilan svetlosni luk, a tako i usled rasporeda priključnih kontakta, koji se mnogostruko iskorišćavaju, olakšavaju i manje upućenim u elektrotehniku zavarivačima rad i rukovanje sa njima i pri tome su oni još i potpuno zaštićeni od delova visokoga napona. Dalje oblik konstrukcije ovoga transformatora ima veoma korisnih osobina, što se tiče mogućnosti njegovog prenošenja.
Poznato je, da se trajanje gorenja za-varivajućeg svetlosnogl uka povećava za vreme poluperiode kod nadraživanja naizmeničnom strujom preko zavarivajućeg transformatora time, što se predukopča gvozdeni prigušivač t. j. da se dovede naizmenična struja ka svetlosnom luku sa vremenski spljoštenim tokom. Kod takvog rasporeda na sl. 1 a obeležava zavarivajući transformator sa magnetskim fluksom <£> i naponom E, b je prigušivač za predukopčavanje sa fluksom <&d, naponom Cd i brojem zavoja no, a c je otpor zavarivajućeg svetlosnog luka sa naponom er. U zavisnosti od zavarivajuće struje i momentane vrednosti er i Od, koje su pokazane na si. 2, imaju na njihovom gornjem delu u istom smislu izvijene karakteristike, pri čemu kriva Od ima još i pre-vojnu tačku W. Ako bi se sada zavarivajući svetlosni luk c nadraživao uz izostavljanje prigušivača c direktno sinusoidnim naponom
E to bi i dobilo špicastu vremensku krivu struje i svetlosni bi luk goreo nemirno, Si-nusnog oblika ili uopšte spljoštena vremenska kriva struje i kao što je pretstavljena na si. 3 i kakva je potrebna za zavarivanje, zahteva tome na suprot vremensku krivu eo napona, koja ima isti tok kao i kriva na si. 3. Tako spjloštenome i pripada osim toga prema si. 4 tek jedna veoma spljoštena kriva er . Pri tome pretpostavimo isto kao i na si. 4 pomeranje faza od oko 90° između er i sinusoidnog nadražavajućeg napona E, to se dobija za rezultujući napon eD = E — er, koji treba da primi prigušivač, jedna šiljasta kriva, koja se kao što smo to pokazala prema si. 3 proizvodi stvarno i od spljoštenoga i u prigušivaču b. Ovo razlaganje E na er i Cd, t. j. proizvodnja pljo-šte vremenske krive i ima za preduslov (za pretpostavku) da vrh napona eo leži sasvim u blizini nultog prolaza i. Poznato je:
dOo ,n—8
eD= — np - -«j0	=■
■nD10
—8d3>D di di * d t‘
Prema tome je en proporcionalno sa
Pd
t. j. proporcionalno magnetižirajućoj kri-
voj sa si. 2. Promene ovog nagiba
d <J>o d i
u zavisnosti od i pretstavljene si. 2 crtastom linijom; nagib dobija svoju najveću vrednost na prevoj nojtačci W fluksa <J>d. U toj tačci ili sasvim blizu te tačke leži tada i vrh od eD i ostaje tako prema nultom prolazu
Din. 15. —
ođ i prema si. 3 nešto pomeren u fazi. Ovakvo pomeranje faza mora pak bitno da utiče na izobraženje takve spljoštene krive i struje, jer jednakost faza obe ove vrednosti od i i eD pretpostavlja pri tome prema si. 4 jednu bitnu pretpostavku. Pomenuto pomeranje faza između nultog prolaza od i i vrha od eD može se ukloniti ili bitno smanjiti, kada je prigušivač b na sl. 1 prethodno magnetiziran u prevojnoj tačci W na si. 2 naizmeničnom strujom, jer se tada početna tačka koordinata krive Od (i) za izve-snu meru pomera prema poroenutoj tačci W. Takvo prethodno magnetiziranje u smislu pronalaska postiže se i to veoma lako, na taj način, što prigušivač b prema si. 5 stavimo pored transformatora a, pri čemu pri-gušivalačko jezgro g biva odvojeno samo malim vazdušnirn procepom h od jezgra transformatora f. Primarni namotaj transformatora a je pri tome obeležen od dj, a sekundarni namotaj sa d„. Prema tome jedan deo fluksa struji preko jezgra g, pričemuse on tamo na levom kraku i na ostalim putevima jezgra grana i proizvodi u jezgru g prethodno potrebno magnetiziranje. Isto se dejstvo postiže, kada se jezgro prigušivača u rasipnom fluksu prema si. 6 dovede između primarnog i sekundarnog namotaja. Na svaki je način poznato postrojenje, koje i'C od napred opisanoga razlikuje time, što se uz izostavljanje vazdušnog procepa h izrađuje levi krak jezgra g kao desni krak jezgra f. Ovo pak ima za posledicu, da se prethodno magnetiziranje od g penje daleko iznad W na neželjen način i dalje što kod praznog hoda srazmerno veliki deo od <f> prolazi kroz zamotaj nD, čime se prouzrokuje neprijatno povišenje napona praznoga hoda kod c. U smislu ovoga pronalaska predviđeni vazdušni procep h sprečava dakle prejako povišenje toga napona praznoga hoda i dozvoljava osim toga pri njegovom odgovarajućem udešavanju upravo toliko linija fluksa da pređu od 0 na g, da tamo nastane žejleno prethodno magnetiziranje u blizini od W na si. 2.
Uvek prema izboru prolaznog otpora može se to dejstvo regulisati važdušnim procepom ili umetanjem drugih materija. Prema poznatom prethodnom magnetiziranju
istosmislenom strujom ovo postrojenje vrši manje prigušivanje jedne polovine talasa naizmenične struje i ne zahteva privođenje ikakve struje.
SI. 7 pretstavlja raspored kutije transformatora iz koga se odmah vidi, od četiri pritiskujuće grede A nose koje nose gvozdeno jezgro istovremeno obrazuju deo obloge i snsbdevene su sa prorezima za prijem zidova B. Na četiri pritiskujuće grede smeštene su i obe nosačke drške C. Pritiskujuće grede A nose dalje okvir D vodećih letava za gurački poklopac F, otvore za hlađenje G i isključivačku ploču E. Reguli-sanje se vrši utikačem H, koji se uvodi u kontaktne čaure.
Si. 8 pokazuje unutrašnji izgled konstrukcije. Jezgro K transformatora je sa pri-gušnim jezgrom L spojeno zajedničkim pritiskujućim gredicama M. Pri tome održava vazdušni procep N, koji se prema prethodnom izlaganju ostavlja toliko veliki, da se vrši željeno prethodno magnetiziranje.
Transformator izrađen prema ovom opisu ima prema poznatim izvođenjima sledeča preimućstva: zbijenost konstrukcije uz veliko iskorišćavanje materijala, veliku mogućnost regulisanja pri veoma stabilnoj zavarivajućoj struji, mogućnost preključivanja na sve moguće napone mreža uz apsolutnu sigurnots protiv dodirivanja i male proizvodne troškove.
Patentni zahtevi:
1.	) Zavarivujući transformator pomoću svetlosnog luka sa obrazovanjem naponske krive pomoću regulacionog prigušivača, naznačen time što je regulacioni prigušivač prethodno magnetizira pomoću naizmeničnog polja transformatora tako, da polje koje vrši prethodno magnetiziranje stupa u jezgo prigušivača preko udešljivog vazdušnog procepa kao rasipno polje ili kao utisnuto polje.
2.	) Zavarivajući transformator po za-htevu 1, naznačen time, što pritiskujuće rude transformatora i prigušenog jezgra obrazuju delove kutije i što su izobraženi u nosačke organe za celokupni uređaj.


k
ćL >
A---AA,

't

S
■t
!:
H
,, v
^ C
/-
c? I fi,
V
V:
i;
z>
v c
S
1
er
J
Ad pat.br. 12322
.v
/1
v
su
\



'
■
\ ;














-
.

■

v.