KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 81 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3752
Villehad Henrik Forssmann, direktor fabrike, Kohln na Rajni.
Postupak za utiskivnaje žigova-pečata na predmete svih vrsta.
Prijava od 13. maja 1924.	Važi od 1. marta 1925.
Traženo pravo prvenstva od 14. maja 1923. (Nemačka).
Za obezbedenje zatvaranja pisma, paketa, boca ili drugih sudova a u cilju dokaziva-nja proizvodstva i t. d. do sada su upotre-bljavani ili žigovi-pečati, od laka za pečatenje ili torne slično, koji su utiskivani po-moču pečata time što se isti rastopi toplo-tom, ili su se upotrebljavali žigovi-pečati od hartije premazane lepilom, koji su se bez toplote več samo kvašenjem lepili, stav-ljali na podlogu, koja se osigurava sa ili bez pečatenja. Pečati od laka imaju tu ve-liku nezgodu, bez obzira na njihovu teško-ču izrade i male trajnosti, što- se mogu u cilju prevare lako pomoču zagrejanog oš-trog noža, skinuti i posle ponovnog zagre-vanja ponovo zalepiti bez povrede. Lepljivi pečati-žigovi mogu se osigurati samo pečatenjem, koje duboko zadire u predmet za obezbedenje, što se može izvesti samo kod podloge od hartije ili torne slično, sa tankim slojevima.
Pronalazak se odnosi na pečat žig, koji se usled svoje izrade i načina upotrebe može lako prilepiti na stvarima, koje se osiguravaju, i koji daje največu moguču sigurnost protiv neovlaščenog i zlonamer-nog uklanjanja. Taj se rezultat postiže time, što pečat-žig ima belančevinastu podlogu, koja se obično električni zagrevanim pečatom postavlja na predmet, koji se pečati, pri čem belančevina, koja se prvo rastopi i potom stvrdne, trajno vezilje gotov pečat sa podlogom. Takav pečat-žig ne i-ziskuje ovlaživanje i onemogučavanje u-klanjanja gofovog pečata a da se to ne primeti, ter stvrdnuta belančevina jednom
dobiveni oblik zadržava stalno te se prema torne odlepljivanje pečata može vršiti samo šilom.
Kao glavni materijal za ovaj žig-pečat upotrebljava se na pr. brašno ili neke mineralne materije na pr. kreda, kojoj se daje dovoljno primese u belančevinastoj materiji, da bi se dobilo opisano dejstvo. Na primer uzima se pšenično brašno koje se dopunjavanjem sa belančevinom izmeša u Žitku kašu i razvije u tanki sloj. Ovaj ta-nak sloj brašna suši se na podesni način na pr. pomoču vrelih ploča, i potom seče u lukove podesne veličine, koji se dele po veličini koja odgovara poljima pečata-žiga, na pr. prebijanjem.
Korisno je, da se osnovnoj materiji za žig-pečat dodaju takve materije na pr. drvo, koje pri zagrevanju pečatom menjaju svoju boju i time stvaraju primetni ogoreli znak pečata.
Da bi se sprečilo lako, neprimetno od-secanje pečata načinjenog od pečata-žiga kao i naknadno dokrpljavanje pečatnih de-lova korisno se umeče na poznati način, u žig-pečat umetak od otpornog materijala na pr. u obliku sitno-rupastog metalnog sita metalne trake ili torne slično.
Zalim je korisno, da se ivica pečata štambilja, koji služi za udaranje ovog žiga-pečata načini tako, da gotovo pečati po svojoj spoljnoj ivici dobiju radialna rebra ili šiljke, koji onemogučavaju skidanje pečata, a da se odmah ne uvidi povreda isfog.
Din. 5.
Pošto vrsta biljnih i životinjskih belanče-vina nije jasno obredena, izrično naglašu-jemo, da su belančevine, u smislu ovog pronalaska, sve one organske materije, ko-je se pri zagrevanju manje ili više privre-meno pretvaraju u tečnost i potom stvrd-njavaju.
Ovi pečati-žigovi mogu se upotrebiti, razume se, i za plombe za osiguranje zaveza i torne slično, pri čem se pri pečatenju pečat-žig vezuje u jednu celinu sa jednom podlogom, koja odgovara u obliku svome za vezu ili torne slično, sa kapislom i t. d.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za utiskivanje žigova-pečata na predmetima svih vrsta naznačen time, što ima kalup od belančevinaste materije, koji se pomoču zagrejanog pečata utiskuje na predmet, koji se osigurava, pri čemu belančevina, koja se prvo pretvara u tečnost pa potom stvrdnjava, trajno spaja gotov pečat sa njegovom podlogom.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što osnova materije za pečat-žig sadrži lakve materije na pr. drvo, koje pri svom zagrevanju pečatom menjaju boju i time stvaraju primetno zagoreli znak pečata.