KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
€|p
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Decembra 1926.
PATENTNI SPSS BR. 3979
Mellemeuropaeisk Patent-Financieringsselskab, Aktieselskab, Kopenhagen.
Posiupak za izradu kvasca prema postupku vetrenja.
Prijava od 24. januara 1925.	Važi od 1. avgusta 1925.
Traženo pravo prvenstva od 3. marta 1924. (Nemačka).
Kod postupka, kome je cilj da postigne vrlo veliko iskorišćavanje kvasca na trošak dobijanja alkohola, i koji se osniva na torne da se dovođenje korena ili hranljivog rastvora izrađenog iz šećera ili materija, koje sadrže šećer (naročito melasa) i mineralnih soli do kvasca, dovedenog sa jednim delom korena ili hranljivog rastvora u sud za previranje, ostavlja da se razvija postepeno koniinuaino ili reguliše periodično tako, da hranljive materije budu uvek potrošene, osobina kvasca za seme, obrazuje jednu od najvećih teškoća. Prema u-običajenom postupku može se samo sa trećom, najviše četvrtom generacijom jednog naročito snažnog kvasca za pravljene dobiti dobra roba i pri tome je još potrebno upotrebiti vrlo velike količine kvasca (do 60%) prerađujućih sirovina.
Prema ovom pronalasku vrši se pre procesa kontinualnog ili periodično regulisa-nog dodavanja hranljivog rastvora jedna vrsta kratkog nastavljenog previranja, kod koga se najpre tretira kvasac u jednom delu hranljivog rastvora pod uslovima, kojima je cilj neznatno povećavanje sa istovremenim snaženjem. U tom cilju dobija o-vaj deo hranljivog rastvora znatan deo a-zotne hrane (ova bi se mogla sastojati iz jedne smeše organskog i neorganskog a-zota ili samo iz mineralnih soli), dalje ispočetka jednu određenu sadržinu slobodnih jenova vodnika, koja se postiže dodatkom slobodne kiseline, i najzad se dovođenje vaz-duha tako pažljivo reguliše, da samo jedan neznatan deo šećera prevre. Pri tome se
pokazalo korisno, da se za dodavanje kiseline hranljivem rastvoru uzme u mesto mineralnih kiselina mlečna kiselina, što praktično na to izlazi, da se vraća na o-brazovanje mlečne kiseline za previranje, koje je uopšte ranije bilo uobičajeno za nastavljeno previranje, dok se ne dostigne željeni mali aciditet. Kada je ovo kratko previranje radi snaženja završeno u kiseloj i najbolje mlečno kiseloj sredini koja ima dovoljno azota, povećava se razblaživanje i tek sada počinje na poznati način dodavanje hranljivog rastvora prema potrebama hranjenja kontinualno ili periodično regulisano kvasca prema merilu potrošnje sa snažnim vetrenjem, tako, da kvasac koji štedi u prisustvu preostalog azota i stvarno se povećava daje delatnosti povećavanja najviše uvećana stalnim pružanjem hranljivih materija.
Kao izvor za azot radi izvođenja skidanja kvasca zgodno služi slobodan amonijak. Pri ovome se održava, prema jednom odličnom obliku izvođenja pronalaska, do kraja previranja jedna slabo kisela reakcija, što je moguće usled ranijeg kiselog previranja, a da ne bi bilo potrebno produžiti trajanje procesa olakšavajući dovođenje amonijaka. Pošto se ispočetka vodi računa za prisustvo slobodnih jonova vo-donika, pomoću prethodnog previranja po načinu produženog previranja može potrebi za metodama za izradu kvasca kojima je cilj veliko iskorišćavanje biti dovoljno znatne količine jednog naročito snažnog kvasca na prost i ekonomičan način. Može
Din. 5.
se raditi takođe i sa višim generacijama kvasca za spravljanje, na pr. sa smešom rnalih količina četvrte i većih količina pete i šeste generacije, koje već same daju srazmerno veliko iskorišćavanje, usled čega se pojeftinjava fabrikacija i povećava iskorišćavanje. Pri tome pruža postupak jedan kvasac sa podjednako odličnom osobinom i omogućava, da se bez uticaja na kvalitet u mesto korena žita prerađuje melasa sa najvećim iskorišćavanjem.
Pronalazak se izvodi primera radi ovako:
Za produženo previranje pripremi se jedan deo količine, koja varira u velikim granicama, i koja iznosi 5—15% melase, koja se prerađuje dodavajući malo sumporne kiseline, a-monsulfatasuperfosfat i kreč sa jednom količinom kvasca za izradu, koja isnosi od prilike 10—20% melase, koja se prerađuje. Sadržina amonsulfaia ovog hranljivog rastvora može iznositi do 20% upoirebljene melase. U mesto da se izradi potreban a-miditet dodavanjem sumporne kiseline, može se u melasi prema uobičajenim metodama obrazovati odgovarajuća količina mlečne kiseline za previranje. Pošto se kvasac u jednom takvom produženju od pr. dva časa pod slabim vetrenjem povećao i osnažio, povećava se najpre razblaživanje iznenadnim dodavanjem količine vode, koja iznosi od pr. % prvobitnog rastvora. Tek posle toga počinje koniinualno ili periodično regulisanje dodavanjem pojedinih komponenata, iz kojih se grade glavne količine
hranljivog rastvora, na uobičajen način prema merilu njihove poirošnje.
Isto tako je moguće pripremiti ranije previranje koncentričnije i stalno dolaze-ćom vodom ili hranljivim rastvorom dovesti tek kroz 1—2 časa na željenu koncentraciju; i u ovom slučaju mora se kvasac zatim jedno vreme ostaviti u sredini bez azota sa nepromenljivom koncentracijom u snaženju i povećavanju, pre nego što posle iznenadnog povećavanja razblaživanja počne dovođenje daljeg hranljivog rastvora.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu kvasca prema postupku vetrenja upotrebljujući amonijačni a-zot, naznačen time, što se kvasac dovodi najpre u jednu sredinu bez azota koja sadrži slobodne jonove vodonika, i to zgodno mlečna kiselina, radi snaženja i povećavanja, pri čemu se dovođenje vazduha tako pažljivo određuje, da prevre samo neznatan deo šećera, zatim se razblaživanje povećava tek onda se postepeno dodaje na poznati način, sa snažnim vetrenjem pojedinih komponenata, hranljivi rastvor potreban za izradu gotovog kvasca prema merilu potrošnje.
2.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se primenom slobodnog amonijaka kao izvora za azol radi pripremanje kvasca održava slabo kisela reakcija do kraja previranja.