KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (5).

INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11490
Garbo — Lime and Cement Company Limited, London, Engleska.
Postupak za proizvodjenje hidrauličkog cementa.
Prijava od 13 marta 1934.	Važi od 1 jula 1934.
Traženo pravo prvenstva od 14 marta 1933 (Engleska).
Poznato je da se hidraulički cement može proizvoditi mešanjem i mlevenjem sitno-zrnog klinker-materijala, kao portland-ce-menta, koji sadrži trikalcijum silikat, sa si-tnozrnim krečnjakom ili kakvim drugim u trgovini poznatim kalcijum karbonatom, pri čemu klinker-materijal i kalcijum karbonat uzajamno bivaju samleveni do finoće koja je jednaka finoći portland cementa.
Dalje je poznato, da se kod takvih ce-menata, da bi se dobio tvrd cement i da bi se izbegla egzotermna reakcija, želi, da težinski odnos klinker-materijalu dodatog kalcijum karbonata prema slobodnom kalcijum oksidu u klinkeru iznosi približno 772 — 8 prema 1. Proizvodjenje hidrauličkih cemenata po ovom načinu je opisano u britanskim patentima 345 103 i 385 664.
Pod izrasom „slobodni kalcijum oksid u klinkeru11 podrazumeva se količina kalcijum oksida, koja postaje slobodna pri dodatku vode klinkeru iz trikalcijum-silikata. Normalno u portland'cementu ovaj slobodni kalcijum oksid iznosi 5—120/0 cementa.
Nadjeno je, da vrednost konačnog produkta biva znatno povečana, kad je kalcijum karbonat što više oslobodjen od vlage, kad se isti dodaje portland-cementu ili drugom klinker materijalu. Dalje je nadjeno, da postaje ravnomerniji (više homogeni) produkat, kad je suvi kalcijum karbonat, pri dodavanju klinker-materijalu u ciju mle-venja, grubozrn u odnosu prema sitnozr-nom klinkeru.
Ovaj se pronalazak prema torne odnosi na proizvodjenje hidrauličkog cementa pomoću mešanja i mlevenja sitnozrnog klinker-materijala, kao na primer portland cementa, koji sadrži trikalcijum silikat sa kakvim u trgovini poznatim kalcijum-karbo-natom, koji je veštački sušen i sadrži manje od 0,5°/o vlage, kad se dodaje klinker-materijalu.
Pronalazak se dalje sastoji u koriščenju veštački sušenog kalcijum-karbonata koji je tako mleven, da prolazi kroz sito sa 10 rupa na cm2 i relativno je grubozrn u odnosu prema klinker-materijalu, sa kojim treba da bude pomešan i samleven.
Cement po pronalasku može biti proiz-vodjen usitnjavanjem krečnog kamena ili kakvog drugog karbonata u takvoj meri, da prolazi kroz sito sa veličinom rupa od 2,5 cm., posle čega usitnjeni karbonat biva toliko sušen, da ne preostane više od 0,5°/o vlage. Zatim se karbonat melje, dok ne prodje kroz sito sa deset rupa po sm2. Ovaj proces mlevenja uklanja poslednje tragove vlage iz karbonata. Mleveni i osušeni karbonat po torne se meša sa klinker-materijalom, koji je tako sitan, da ne ostaje više od l°/0 zaostatka kod sita sa 900 rupa na cm2 i ne više od 10'Vo zaostatka kod sita sa 5000 rupa na cm2, posle čega klinker-materijal i karbonat bivaju tako dugo zajedno mleveni, dok celokupna mešavina ne prodje kroz sito od
Din. JO.—
390 rupa po cm2; time se obezbedjuje prisna i ravnomerna mešavina.
Mešavina sadži prvenstveno, iz gore navedenih razloga, 77a do 8 delova karbonata na 1 deo slobodng kalcijum oksida u klinkeru.
Uopšte krečni kamen ili kreda biva drobljen u komade od približno 15-16 cm. ili i manje, izdrobljeni materijal biva pri sprovodjenju ovog postupka u nedosušenom stanju toljko usitnjen, da prolazi kroz sito sa rupama od 2.5 cm.
Sušenje zdrobljenog krečnjaka, krede ili drugih u trgovini poznatih karbonata može se vršiti na taj način, što karbonat biva sprovodjen kroz obtnu peć za sušenje dok ne bude sadržao ne više od 0.5°/o vlage.
Mlevenje sušenog karbonata i mešavine može se izvoditi u kakvom mlinu sa loptama ili u kakvom mlinu sa brzim obrtanjem, koji radi sa 2000 obrta u minuti.
Klinker materijal se obično sastoji iz portlancementa, ali u svakom slučaju iz materijala, koji je tako sitno mleven, kao o-vaj, da praktično potpuno prolazi kroz sito od 900 rupa pre no što bude pomešan sa karbonatom.
Ovaj sitnozrni klinker materijal biva dovodjen mlinu na primer pomoću dovodne trake, istovremeno kad i relativno grubo mleveni karbonat, tako da obe materije zajedno dospevaju u mlin i zajedno bivaju mlevene, dok ne prodju kroz sito sa 390 rupa na cm2.
Ako se ovi odnosi veličina izmedju klinkera i karbonatnog materijala održe, to se pri zajedničkom mlevenju daje postići veoma prisna mešavina.
Kalacijum-oksid, koji postaje slobodan pri dodavanju vode u portland cement, vezuje se sa vodom u kalcijumhidroksid i ova reakcija može proizvesti znatnu toplotu i prouzrokovati neželjeno prskanje cementa. Treba smatrati, da je usled fizičkog stanja sastojaka mešavine prema pronalasku afinitet slobodnog kalcijum oksida kod dodavanja vode karbonatu tako veliki da praktično ne nastaje nikakvo egzoter mna reakcija.
Količina suvog karbonata, koja mora biti dodata cement klinkeru, zavisi od čvrstine i plastičnosti, koja se želi kod gotovog cementa.Najčvršći produkatse, kao što je gore utvrdjeno, dobija, kad se cement klin-keru dodaje približno ZVa do 8 težinskih delova suvog karbonata na svaki težinski deo slobodnog kalcijum oksida u klinkeru. Ako na primer cement-klinker sadrži 88 delova vezanog kalcijum oksida i alumini-jum slikata i slobodnog silikata i 12 delova slobodnog kalcijum oksida, to se kona-
čni produkat pri dodatku od 88 delova suvog karbonata sastoji iz približno 60/0 slobodnog kalcijum oksida, 470/0 kalcijum karbonata i 47°/0 vezanog kalcijum oksida i aluminium slikata.
Ogledi su pokazali, da sitna mešavina po pronalasku, koja se sastoji iz 100 delova portland cement klinkera samlevenog u britanski portland-cement normalne finoće i 62,4 đeia suvog kalcijum karbonata tako mlevenog, da prolazi kroz sito, koje ima 10 rupa na cm2, i koja biva tako samleve-na, da konačni produkat prolazi kroz sito sa 390 rupa na cm2, sedam dana po davanju vode ima otpornost od 35 kgr na cm2
Količina slobodnog kalcijum oksida u klinkeru koji treba da se koristi može biti iznadjena po poznatim metodama, kao što je to na primer opisano u časopisu ,,Buil-ding Research Tribunal Paper No. 9 objavljenom od strane Departmen od Scientific and Industrial Research, pod naslovom „The Estineation of Free Calcium Hydroxide in Set Cements11. Pod pretpostavkom, da je slobodni kalcijum oksid odredjen sa 10o/o> to ka 90 delova vesanog kalcijum oksida i aluminijum silikata i 10 delova slobodnog kalcijum oksida biva dovodjeno 80 delova suvog kalcium-karbonata.
Ako se upotrebljuje cement-klinker, koji sadrži 60/0 slobodnog kalcijum oksida, to ka 94 dela vezanog kalcijum oksida i aluminijum silikata i 6 delova slobodnog kalcijum oksida biva dodato 44 dela suvog kalcijum-karbonata, što čini približno 33°/0 mešavine.
Svi poznati dodatci kao šljunak, pesak, vlakne i t. si. mogu cementu biti dodavani. Ovi dodatci moraju ipak biti dodavani po mlevenju, pošto pri dodavanju pre mleve-nja konačni produkat ne bi bio upotrebljiv kao cement.
Gde, kao kod maltera, nije potrebna velika otpornost, ali je ipak potrebna velika plastičnost na primer kod upotrebe kao lep ili kao podna obloga, može se kalcijum karbonat nalaziti u višku. Ukupna sadržina kalcijum karbonata može izneti 85°/0 od u-kupne količine. U ovom slučaju će se jedan deo karbonata vezati sa slobodnim oksidom u odnosu od približno 8 : 1, dok se ostatak karbonata ponaša kao kakav dodatak.
Ako se želi proizvodjenje sporo vezu-jućeg cementa, to se može mešavini ce-ment-klinkera i kalcijum karbonata dodati odgovarajuća količina kakvog poznatog u-sporavljajučeg sredstva sa portland-cement, kao na primer kalijumbihromat borna kiselina, boraks, natrijum-sulfat, kalijum sulfat, kalcijum sulfat ili t. si.
Proizvodjenje hidrauličnog cementa po pronalasku daje brzo vezujuću čvrstu ce-
mentnu mešavinu, koja se jeftinije proizvodi no običan portland-cement.
Kod sprovodjenja postupka po pronalasku biva klinker finoće portland-cementa još dalje usitnjavan pri mlevenju sa suvim karbonatom.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodjenje hidrauličnog cementa, naznačen mešavinom i zajedničkim mlevenjem sitnozrnog-klinker-materijala kao portland-cementa, koji sadrži trikalcium silikat, sa kakvim u trgovini poznatim kalcium-karbonatom, koji je veštački sušen i sadrži manje od 0,5°/o vlage, kad se dodaje klinker-materijalu.
2.	Ppostupak po zahtevu 1, naznačen time, što je veštački sušeni kalcium karbonat tako samleven, da prolazi kroz sito sa 10 rupa na cm2 i relativno je grubozrn u odnosu prema klinker-materijalu, sa kojim se meša i melje.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što karbonat najpre biva toliko razdrobljen, da može proći kroz sito sa rupama od 2,5 cm., a po torne biva sušen, dok ne zaostane samo 0,5°/0 vlage, posle čega se osušeni karbonat melje, dok ne prolazi kroz sito sa 10 rupa na cm2, pri čemu se uklanja poslednji trag vlage, po-
sle čega se izvodi zajedničko mlevenje o-sušenog, mlevenog karbonata sa pulverizo-vanim klinker-materijalom.
4) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se mešavina sastoji iz 8 de-lova karbonata na jedan deo slobodnog oksida, koji pri dodavanju vode postaje slobodan iz trikalcium silikata klinkera.
5. Postupak za proizvodjenje hidrauličnog cementa po zahtevu 1 do 4, naznačen razdrobljavanjem krečnjaka ili kakvog drugog u trgovini poznatog kalcium karbonata dok isti ne bude osposobljen da prodje kroz sito sa veličinom rupa od 2,5 cm., zatim zagrevanjem karbonata dok isti ne bude sadržao ne više od 0,5°/0 vlage, mlevenjem karbonata dok isti ne bude prolazio kroz sito sa 10 rupa na cm2, pri čemu bivaju uklonjeni poslednji tragovi vlage, posle čega relativno grubozrni suvi karbonat biva pomoću mlevenja mešan sa klinker materijalom, koji le tako samleven, da praktično sav prolazi kroz sito sa 900 rupa na cm2, dok mešavina ne bude prolazila kroz sito sa 390 rupa na cm2, tako, da se postigne homogena mešavina, u kojoj odnos suvog karbonata prema mlevenom klinkeru iznosi približno osam delova karbonata na jedan deo slobodnog oksida klinkera.