Stručni loža
BSTRÖINI KURJAČ
Гласник Удружења Ложача Државних Жслезиица и Бродовау Београду Glasnik Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic in Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
ГОД. XI
Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата 12 дин.
Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.
Ishaja 12 krat v letu Posamezna številka 1 din. Letna naročnina 12 din.
Београд, 1 јули 1934 г. Beograd, 1 juli 1934 g. Beograd, 1 juli 1934 g.
Број 7
Угљеви Југославије као гориво.
Написао
Г. Инж. Милоје Здравковић Начелник Машинског оделења Дир. желез. Београд.
— наставак —	(4)
Састав угља.
Састав угља je јако компликован. И ако угаљ no изгледу даје утисак хомогеног тела, састављен je из мно-гих једињења која још нису довољно испитана. Није довољно кад се каже да се органска супсганца угља састоји из угљеника. водоника, кисеоника, азота и сум-пора. Данас се жели да сазна како je молекил угља са-грађен. Хемиски састав почетне материје угља није још Довољно испитан Огромна разноликост угљева, н ихова хемиски потпуно везана структура и особина извесне хемиске инерције, знатно отежавају студију угља. Но и поред његове јаке сложене структуре, могу се разлико-вати три главне групе саставних делова карактеристич-них за угаљ, као и за сва чврста горива. По Јиптнеру су ти главни саставни делови:
1)	Пепео, несагоривљиви остатак угља,
2)	Хигроскопска вода и
3)	Основна супстанца, која се углавноме састоји из Угљеника, a поред њега садржи извесне количине водо-Ннка, кисеоника и азота.
Ова основна супстанца у ствари je право гориво, Такозвани чист угаљ.
У главноме се угљена супстанца састоји из угље-ника, водоника и кисеооика, a поред ова три главна са-стојака налазе се у мањим количинама: азот, сумпор, хигроскопска влага и минералне материје (пепео). У одељку о постанку угља наведено je од чега све ?ависи квалитет угља, na према томе и однос количина њего-вих главних састојака: угљеника, водоника и кисеоника. Одпос количина именованих састојака зависи још и од старости угља у толико, што у току времена настаје апсолутно смањивање именованих састојака. Ово смањи-вање није у истом односу код сваког, већ се водоник и кисеоник смањују у већој мери од угљеника, услед чега се овај последњи процентуално јаче истиче.
Угљеник, водоник и кисеоник се не налазе у угљу никада слободни већ увек у мање или више комплико-ваним једињењима.
Степен сагорљивости и пламен чистог угљеника je мали. Ова особина се најбоље опажа код геолошки ста-ријих угљева (пример: Јерма, Вр. Чука, Српски Балкан)
Од односа у којима су количинама основна три елемента заступљена у угљу, зависи вредност угља: ње-гова топлотна моћ као и понашање при сагоревању. Осим тога вредност угља зависи од садржине чистог угља — супстанце угља добијене no одбитку влаге и пепела.
Водоник се у угљу налази у разним једињењима. Нас интересују угљо-водонична једињења која доприносе образовању дима. Угаљ набацан на жар загрева се и дестилише одвајајући гасове, који се брзо мешају са ки-
сеоником из ваздуха и сагоревгју (метан, етилен). За потпуно сагоревање угљеника потребна je висока тем-пература при којој се сложена једињења распадају у проста, при чему се одваја угљеник. Ако има довољно ваздуха, одвојени угљеник he сагорети, настане ли ма-њак ваздуха или расхлаћивање гасова, то угљеник нема довољно кисеоника за сагоревање стварају дима, или се као rap нахвата на грејне површине.
Азот у угљу није ни од какве вредности за кола-ричну моћ угља, његов проценат у угљу износи од 0,4 до 2,8 (у односу на чист угаљ потиче од протеинских супстанца биљног или животињског порекла).
Сумпор у угљу je саставни део угља, који се не жели. Ma да при сагоревању одаје топлоту, наноси и штету, јер сагоревајући образује киселине које нагризају материјал који je у додиру са гасовима.
Због тога се угаљ са много сумпора избегава у употреби за ложење парних котлова, или се дејство сумпора ублажује мешавином са угљевима који имају мало сумпора. Угаљ са много сумпора je непогодан и за справљање кокса и raca, јер се кокс са много сумпора не може употребити за све сврхе, a преришћавање raca je јако сложено. У хемиским се анализама сумпор по-казује у три облика: као пиритни, затим у органским спојевима и на послетку у малим количинама као сул-фат, сумпор. Прва два облика чине тако звани сагор-љиви сумпор, то јест целокупан сумпор мање сулфатни сумпора. У нашим хемиским анализама пиритни сумпор и сумпор у органским спојевима носи назив слободан, сагорљиви или шкодљиви сумпор, док се сулфатни сум-пор назива несагорљиви или везани сумпор.
Кад се говори о штетном утицају сумпора, има се у виду количина сагорљивог сумпора. О томе, како je органски сумпор дошао у састав угља, постоје три те-орије. По првој je основна супстанца угља била без сумпора, али je вода, која je наилазила на угаљ гфи ње-говом стварању, имајући доста сулфата, унела сумпор у супстанцу угља. По другој теорији je основна супстанца угља садржавала сумпор, јер су биљке, из којих je по-стао данашњи угаљ, имале много више сумпора од да-нашњих биљака. Могуће je да сумпор у угљу потиче и од животињсхих остатака. По трећој теорији неоргански сумпор угља органски je везан са угљем утицајем бак-терија. Показало се je као правило да се садржина сум-пора повећава на местима где изнад угља, или одмах испод њега, лежи кречњак. Ово je нарочито правило код босанских и далматинских угљева.
Морска вода je такође утицала на повећање коли-чине сумпора што су то прво констатовали амерички reo-лози. Они су утврдили да сеугљеви, који су били у до-диру са морем, садржавали већи проценат сумпора.
Поред наведених незгода које сумпор причињава, треба напоменути и његово непријатно дејство на путнике у возу, a нарочито на особље локомотиве при вожњи у тунелима.
Сваки угаљ прати извесна количина воде, или влаге, како je наши хемичари називају у анализама.
Према томе како je вода везана са угљем разлику-
јемо: грубу влагу и хигрјскопску влагу. Груба влага je узгредан саставии део угља, она нема никакве везе са супстанцом угља. To je капиларно усисана вода, чија количина зависи од подземне воде у наслази угља, од годишњег доба, и од правилног одвођења воде из руд-ника. Груба влага je у ствари она количкна воде, коју угаљ садржи у себи при изношењу из окна, a испусти je из себе при лежању на сувом ваздуху. Ако се извесна количина угља из рудника стави на вагу, измери и по-том изложи утицају атмосферског сувог ваздуха и с временн на време мери, док се не добије стална тежина (престане опадање тежине), онда разлика у тежини све-жег угља из окна и сувог на ваздуху, даје количину грубе влаге.
Вода у угљу, сувом на ваздуху, назива се хигро-скопска влага. Хигроскопске влаге, почиње да нестаје у угљу сувом на ваздуху, на темпаратури од 75 до 80 степени. Сва количина воде, која излази из угља при овој температури, јесте механички везана вода са угљем; у њему остаје још хечиски везана вода, названа кри-стална вода, a њу je тешко одвојити од хидроскоп-ске влаге.
Садржина влаге варира код разних угљева. Про-центуално je имају највише лигнити, мање мрки a нај-мање камени угљеви. Наши камени угљеви имају у себи укупно воае од 2—5%, мрки већином око 18% a и до 20% a лигнитни око 35%.
Вода у угљу повећава трошкове превоза. Она ума-њује и топлотну моћ угља, јер се супстанца чистог угља смањује за проценат хигроскопске влаге у угљу. При сагоревању се хигровлага претвара у пару, a топлоту за ово претварање воде у пару даје угљена супстанца.
При сагоревању мокрога угља у ложишту вода испарава, a потребан број калорије за испарење воде ове — грубе влаге, узима се од угља. Теориски посма-трано, вода у угљу je штегна и квашење угља, употреб-љеног за ложење, не сме се дозволити. Свакако да je квашење угља, у великој мери, штетно. Умерено ква-шење угља, пред саму употребу, може се дозволити ако je угаљ мршав и ситан и ако јако бакује. Ако се ситан угаљ пре употребе не кваси, постоји опасност да јака промаја однесе несагореле ситне делове угља и да исти не пропадну несагорели кроз роштиље. Квашењем се ова незгода ситног угља донекле отклања. Да се до ■ несе правилна одлука, да ли угаљ треба квасити или не, потребно je утврдити: да ли су већи губитци ако се угаљ кваси или су већи Гу'битци ако се угаљ не кваси, т. ј. да ли je
p.H^H—W
где ')£ р у % стварно сагорела количина из 1 кг. угља. Н топлотна моћ угља, W топлота, утроше^а на испа-рење воде из 1 кг. квашеног угља. Опити ове врсте не постоје, a њих je код локомотивских котлова врло тешко вршити.
У сваком стучају треба умерено квасити само си-тан угаљ и угаљ који јако бакује, јер се квашење ба-ковање ублажује.
(Наставиће се)
Углед Удружења се мора сачувати
Од неког времена су се no негде, од несавесних чланова Удружења, појавиле жеље, или боље речено, грамзивост на друштвену имовину, у своје личне сврхе. Међутим постоји убеђење да je Удружење ложача једно од најнапреднијих и најпоштенијих Удружења, које je водило рачуна да очува веру чланова и свој углед у јавности, a нарочито код функционера и одлучујућих саобраћајних установа. Из тих разлога не сме се дозво-лити, да поједини чланови, или функционери у Удру-жењу забораве се толико, да због својих личних инте-реса оштете Удружење било материјално или морално, a још мање једно и друго.
Негди се појавило да се појединац заборави, na располаже са друштвеним новцем као са личном сво-јином, шта више, и ако му се примети и тражи накнада, нађе се чак увређеним и без икаквог обзира допушта, да цео случај избије на јавност и тиме убија углед Удру-жења. Неки толико далеко иду да чак подижу месечне хонораре, уносећи у записник скупштине нетачне цлфре, које je скупштина решила. Cpeha je да су овакви случа-јеви усамљени и врло ретки, a и на време примећени, те да Удружење не буде осетно оштећено.
Да се осврнемо на моралну штету Удружења, коју причињавају појединци, несавесни чланови Удружења. Овакви случајеви могу дати непријатељу могућност за понижавање угледа Удружења, a код пријатеља оправ-дану љутњу. Зато je дужност сваког члана Удружења да чува и штити углед свога Удружења и не дозволи да се више понављају овакви случајеви. Прво свакоме je Дужност, ако мисли да чини добро угледу Удружења, да не сматра друштвену имовину, с тешком муком сте-чену, као своју; и ако није у стању да нешто дотури, онда бар да je не оште "и. Несме никоме ни пасти на Ум да je то „Алајбегова слама“, већ да je то заједничка тековина, коју треба употребити на заједничке циљеве, или у нужди помоћи свога друга и тиме му олакшати те-гобе живота. Како je болно сазнање једног члана, који je одвојио, од, тешком муком и знојем заливене, месечне зараде, свој улог од 15 динара, када види да се нађе тзко неко, који расипа или присваја, на недопуштен начин, ТУ имовину за себе. Због тога, да се не би губила вера У Удружење, мора се са т?квим несавесним члановима поступити no правилима и постојећим законима. Мора се такав случај осудитии и такав несавестан члан жигосати, Ради угледа Удружења и примера осталим члановима.
Исправним члановима и правим пријатељима Удру-^еља овакви усамљени случајеви, неће пољуљати веру, и убеђење да je Уфужење ложача једно од најбољих Удружења и да he и даље остати неокаљано, окупљ'*јући °ко себе све поштене и вредне ложаче, и тиме да при-^°бија пријатеље, који ће ra у свакој прилици помагаги и Духовно водити за опште добро свију чланова, a тиме и саме Саобраћајне установе.
М.
Proslava naše 10-letnice
Dne 12. junija 1934 je bil obični zbor ljubjanske oblastne uprave Udruženja kurjačev. Vršil se je v prostrih Kačičeve gostilne na Tyrsevi cesti št. 58, kjer se nahaja tudi sedež ljubljanske uprave našega udruženja.
Samo poročilo o občnem zboru borno podali v naslednjih številkah. Omeniti želimo le toliko, da je občni zbor potekal v najboljšem redu, od začetka do konca je bilo raspoloženje na občnem zboru zelo živahno, zastopane so bile po svojih delegatih vse podružnice in zaupništva. Razveseljiva je bila tudi udeležba članov, ki so z zanimanjem sledili poročilom predsedstva svojega udruženja.
Centralo je zastopal predsepnik centralne uprave tov. Milič, z njim sta prišla še dva delegata centrale. Beogradska oblasna uprava je bila zastopana po tov. Ćosiću Milošu. Za oblastno upravo brodarjev je bil navzoč, tov. Majdan Franjo. Zagrebško oblastno upravo pa je predstavljal tov. Janežič. Na'občnem zboru je bila po večini izvoljena stara uprava.
Zvečer istega dne je bila v istih prostorih svečana proslava desetletnice obstoja ljubjanske oblastne uprave. Te svečanosti so se udeležili naslednji gospodje: načelnik ma-šinskega odelka g. ing. Fine, ki je obenem zastopal direktorja g. Cugmusa, šef vuče g. ing. Milhofer, g. ing. Weinberger, šef kurilnice I, g. ing. Gliha, šef kurilnice II, g. inž. Lavrič, podšef kurilnice II, g. inž. Spasenovič, referent maš. odeljka g. Šircelj, za Udruženje strojevodij strojni nadzira-telj g. Klembas z dvema delegatoma, poleg teh vsi zgoraj menovani zastopniki centrale in rasnih oblastnih uprav, in, seveda, veliko število tovarišev s svojci.
Uvod v proslavo je napravil tovariš Teran z naslednjimi besedami:
Spoštovani gospodje, cenjeni delegati, tovariši in vsi navzoči, V imenu oblastne uprave društva kurjačev državnih železnic Ljubjana otvarjam proslavo 10 letnice obstoja našega društva in vas vse iskreno pozdravljam, posebno naše gospode predstojnike in se vam prav lepo zahvaljujem za odziv na naše vabilo, da ste blagovolili počastiti s svojo navzočnostjo našo proslavo.
Spoštovani!
Ob jubilejih se vsak jubilant rad povrne s svvjimi mislimi v preteklosti svojega življenja in se pri taki priliki z veseljem spominja preživetih dogodkov. Ravno tako tudi idruštva ob takih prilikah pretehtajo svoje dotedanje delo vanje. Tudi mi se želimo ob naši proslavi spominjati dela našega društva. Dovolite mi, da preidem v no dobo, ko še ni bilo našega društva, ko smo bili kurjači raztreseni po raznih organizacijah, a večinom nismo bili organizirani nikjer. Nihče nas ni zastopal. Za nas ni bila nikjer izvršena nobena intervencija in nihče od voditeljev rahnih organizacij, kjer smo bili organizirani, si ni štel v dolžnost, da bi se za nas zazvel jn ščitil pravice kurjačev. Te razmere so dale povod našim starim delavcem, da so začeli razmišljati o samopomoči, o ustanovitvi našega Udruženja. V to svrho smo se večkrat sestali in končno leta 1924 v mesecu marcu sklicali širši sa st a n ek kurjačev, kateri naj bi se spremenil v ustanovni občni zbor. Na tem sastanku naši tovariši niso imeli sreče, kjati na sastanek so prišli tudi taki elementi,
ki jim je bilo združenje kurjačev trn v peti, in so napeli vse moči, da bi to preprečili, kar jim je tudi uspelo. Na omenjenem sestanku so onemogočili vsako delo in smo se razšli z gnjuvom v srcu. Vendar ni smo klonili. Šli smo na delo s podvojeno energije in s trdno voljo, da preprečimo vse zapreke. Tako smo še istega leta v mesecu juliju sklicali ustanovni občni zbor. Tudi na ustanovnem občnem zboru so se pojavili nepridipravov, temveč smo jih enostvno postavili ven pred vrata, od koder se niso upali več vrniti. Občni zbor se je potem vršil mirno in dostojno. Na tem občnem zboru je bil navdušeno izvoljen za predsednika našega udruženja neumorni delavec in soustanovitelj tov. Ček Ivan, ki je stal na čelu našemu društvu do konca svojega aktivnega službovanja ter uspešno s pomočjo svojega odbora vodil in razširial naše društvo. V kratkih mesecih so bili v našem društvu organizirani vsi kurjači oblastne direkcije Ljubljana, a čez leto dni, ko se je vršil prvi redni letni občni zbor, so bile zastopane po delegatih ne samo vse kurilnice Lubljanske direkcije temveč tudi kurilnica Karlovac, Srpske Moravice in Sušak. V tistih časih so hodili naši tovariši na ispomaganje po kurilnicah zagrebške, subotiške in beograjske direkcije, med njimi so bili tudi društveni delavci, ki so neumorno delali na to, da se razširi naše Udruženje po vsej naši Kraljevini. To delo naših tovarišev je imelo popolen uspeh. Naši bratje na jugu so nas razumeli in se navdušili za svojo organizacijo ter zašeli delati.
V	Ljubljani smo začeli izdajati svoj strokovni list „Strojni kurjač“. Z njim smo obveščali kurjaše o raznih dogodkih v naši stroki, o pomenu društva in tako širili to idejo od kurjača do kurjača i utrjevali njihovo samozavest. Prva številka našega časopisa je izšla 15 jebruarja 1925, ki smo jo razposlali vsem tovarišem in v vse kurilnice. V tem polnem delu smo dobili veselo vest iz Sarajeva, da se naši bratje iz Bosne in Hercegovine ustanovili svoje Udruženje in da so bili zelo veseli in iznenađeni, ko so dobili od nas strokovni list. ki zastopa kategorijo kurjačev. Prosili so nas naj jim pošiljamo redno večje število izvodov našega lista, kar smo jim rade volje ustregli. Tako so naši stari delavci razprostrli krila našega Udruženja po vsej Jugoslaviji, in leta 1926 v mesecu maju se je vršil v Beogradu prvi kongres, na katerem so si prvič radostno podali roke kurjači vse naše kraljevine. Združili smo se kurjači bratje Srbi, Hrvati in Slovenci v eno, trdno, vez, v kateri nas navdaja že-ija do neumornega skupnega dela.
V	teh desetih letih našega dela smo nakazali marsikatero bolničko potporo in posmrtnino. Odposlano je bilo nešteto vlog in resolucij na merodajna mesta. Voditelji društva so izvršili nešteto intervencij v prid svoje kategorije, v prid skupnosti a tudi v dobro posameznih članov. Tako pošiljamo svoje težnje, prošnje in pritožbe do svojih predstojnikov, katerim moramo priznati, da nas vsakokrat razumejo, in ako je v njih moči, nam jih ugodno rešijo. Da ni vse tako, kot bi moralo biti, in da nam ne morejo podati vsega, ker bi morali imeti, to ni njihova krivda, temveč so krive razmere, ki so zajele ne le našo nad vse nam drago domovino, marveč vso zemeljsko površino. Zato je treba, da še krepkeje primemo za delo ter s pomočjo naših predstojnikov in ostalega naroda odstranimo vse težkoče, bridkosti in te-
žave, ki teže narod naše mile nam Jugoslavije. S požrtvovalnim delo hočemo pomagati tudi naprej, da postane naša nad vse nan ljuba domovina še lepša še ljubša in še dragocenejši biser, kateremu vlada naš vzvišeni i modri vladar Kralj Aleksrndar L, ki Ga nad vse cenimo in za Katerega smo pripravljeni žrtvovati vse.
Živela Jugoslavija:
Živel naš slavni Vladar Kralj Aleksander L!
Za njim se je oglasil k besedi g. ing. Fine, ki je spregovoril približno tako:
Gospod Gugmus, direktor naše direkcije, mi je poveril nalogo, da ga ker sam ne more k Vam, zastopam in Vas vse lepo pozdravlja. Prijetna mi je ta dolžnost io prav rad sem tu med Vami.
Spominjam se še, ko sem bil šef kurilnice, da zte si to svoje društvo ustanavljali. Veseli me, da se je tako lepo razvilo po vsej naši državi. In vidim, da je sedaj skoraj nerazdružljivo.
Vaš namen je, da ščitete svoje članstvo pri oblasteh, od nezgodah v službi i t. d. Gotovo je, da je edina in najboljša zaščita kurjačev nji ova organizacija.
Priznam, da je Vaša kategorija najbolj težka in da ste bili primorani ustanoviti si svoje društvo. Tako branite in se zavzemate za svoje člane in jih zastopate pri svojih predstojnikih z intervencijami in rešite sporazumno s svojimi predstojniki marsikatero težkočo:
Lepi so sadovi Vašega truda in napornega dela in zato kličem le tako naprej!
Za strojovođe se je javil k besedi pjedsednik udruženja strojovodil g. Klembas, ki je rekel:
Cenjeni!
Doletela me je prijetna dolžnost, da Vam v imenu „Udruženja strojevodij“ iskreno čestitam k desetljetnici obstoja Vašega Udruženja.
Ni moj namen, da bi segal nazaj v dobro pred deseti leti temveč povdarjam, da je bila tedaj nujna potreba, da ste si ustanovili lastno stanovsko organizacijo. Sicer Vam ni uspelo, da bi dosegli ono, kar Vam z obzirom na Vašo brez ovomu najnapornejšo in odgovorno službo pritiče. Nepobitna resnica pa je, da ste z Vašim agilnim delovanjem pripomogli svojim članom do boljšega socialnega položaja.
Poleg tega ste z mnogim trudom in dobro voljo združili vse Vaše stanovske tovariše od Triglava do Vardarja v eno močno falango, ter s tem dokumentirali ideologijo Jugoslovenstva.
Za ves Vaš trud Vam je hvaležna domovina in članstvo, v bodoče Vam pa želim še mnogo uspehov:
Živeli!
Dvorana, ki je dala okvir proslavi, je bila svrhi primerno ozaljšana. Na počelju se je nahajala v državno tro-bojko in v zelenje ovita slika Njegovega Veličanstva. Pozornost je vzbujala na desni steni viseča slika lokomotive, delo tovariša Štefana Primarja, ki jo poklonil društvu. Nad vratmi pred vhodom je bila nameščena železniška perut s kurjaškim simbolom in z letnicama 1924—1934, tudi ovito v državno zastavo in v zelenje. Tako prirejena dvorana je že sama na sebi napravljala kar najbolj svečan vtis in dvigala razpoloženje na proslavi desetletnega dela našega ud-
ruženja. Godbeni odsek železničarskega društva „Sloge“ je z izbranim sporedom, ki ga je izvedel res lepo in umetniško, poskrbel za najboljše razpoloženje.
Tako smo lepo in dostojno proslavili desetletnico trdega dela, in se pri tem zbrali prvič v Ljubljani v krogu svojih gospodov predstojnikov. O sami proslavi ne bomo izgubljali nadaljnih besed, omenimo le to, da gospodje udeleženici Izven kroga našega udruženja priznavajo, da kaj takega niso pričakovali. Izrazili so svoje priznanje organizaciji vse prireditve, ki da je potekla v takem redu in tako dostojno in ki je bila tako skrbno pripravljena.
Naslednjega dne, 13. junija, je oblastna uprava priredila izlet skozi Vintgar na Bled. Ves prejšnji dan je lilo kakor iz škafa, še pozno v noč ni kazalo, da se nas bo nebo usmililo. Ker pa je bilo za izlet prijavljenih precejšnje število naših tovarišev z juga, ki bi bili nad vse radi poleteli na našo lepo Gorenjsko, smo sklenili, da bo izlet ob vsakem vremenu. Pa so nam bili vremenski preroki naklonjeni, nebo se je že v jutarnjih urah zjasnilo, nastal je krasen dan, kakor jih je bilo letoš še malo. Naši bratje z juga so bili tako deležni vremenske naklonjenosti in so se lahko predali uživanju prelepega koščka slovenske zemlje. Seveda so bili z njimi tudi slovenski tovariši, nekateri z družinami, ki so se prvič priključili občudovanju krasote Vintgarske soteske in blejskega kotiča z jezerom. Priklenil nas je Vintgar s svojim slapom ki se pod mostom vali preko skal in razpršuje svoje vodne mase, da se lomi svetloba v vseh barvnih odtenkih mavrice. Nismo se mogli odtrgati od krasote prizora, najraje bi kar tam ostali v nemem občudovanju prelepe igre narave. Pa je bilo treba iti naprej, in ob vsakem koraku so se razgrinjale pred zavzetimi pogledi nove krasote. V vijugah se vije pot nad kristalno čisto vodo, vmes so vodopadi pod navpično v višino štrlečimi stenami in skalami. Nič manj pa ni veličanstven prvi pogled človeka, ki prihaja prvič v ta kraj, na Bled z jezerom, z otokom sredi jezera in s cerkvico na otoku. Človek se divi prizoru in ga občuduje v zavesti, da bi drugog zaman iskal nekaj podobnega.
Za izlet nam je železniška uprava ustrežljivo stavila na raspolago četveroosen voz, da smo ostali tudi ves čas vožnje tja in nazaj skupaj v družabni povezanosti.
Naši predstojniki so nam ob priliki proslave šli vsestransko na roko, predvsem s tem, da so dali kurjačem v najviši možni meri dopuste. Tako so omogućili mnogim našim tovarišem udeležbo na občnem zboru, na proslavi in na izletu, da se je celokupna prireditev lahko izvršila v tako lepem, lahko bi rekli veličanstvenem stilu. Za to usluž-nost in toliko razumevanje izrekamo našim gospodom naj-Prisrčnejšo zahvalo!
Bože Palantin.
Lož^či, širite
svoj stručni list
Болесничке потпоре
Под горњим насловом појавили су се чланци, у ко-јима се третирају болесничке потлоре на два засебна начина, односно различита схватања Једно je схватање да болесничке потпоре треба Удружење да даје члано-вима дневничарима, докле je друго схватање да треба подједнако да имају право регулисани службеници и дневничари, a чланови Удружења.
Интересантно je осврнути се на побуде, које су се појавиле да би се створила оваква два различита с.хва-тања, пружање помоћи у случају болести члана Удру-жења. Ко je мало упућен у послове Удружења, он зна, да често пута нема новаца, да би ve исплатила односно указала, помоћ за време болести чланова Удружења. Да би се до некле осигурао сталан приход, односно извесна сума новаца за потлоре, унет je нарочити члан 15. дру-штвених Правила. Па и поред тога не би се могло пот-пуно постићи циљ, наравно, да се помогне онај коме je стварно потребно и најнужније, када се даје.сваком члану Удружења, који je болестан. Разумљиво je, да je свакоме од помоћи извесна сума, али има међу њима, којима je то једина помоћ, односно једини начин да дође до из-весна сумице, докле je то другима вишак на већ прим-љен приход. Па, пошто Удружење има и за циљ мате-ријално помагање својих чланова у случају болести, онда je најбоље остварен цил, Удружења, ако помогне оног свог члана, коме ће та сумица бити једини приход за издржавање и помоћи за време болести, a то je случај код чланова који су дневничари.
Друго схватање поделе болничке потпоре je то: да су сви чланови једнаки, na према томе имају и једнака права и дужности. И то je тачно. Али ако сваки члан улаже у Удружење да би исто добио, онда му не треба Удружење, већ тај свој улог нека улаже на књижицу у неку банку, na ће имати оно што je и уложио. Дакле, није тачно да ако сви улажу, да и сви треба да имају користи, већ треба помислити: да не да Бог, да му треба таква noMoh и да му je тако потребна, као једном днев-ничару, који je за време болести једино упућен на ту малу помоћ, али велику јер je једина. Социјално чувство и другарство треба сваког члана Удружења да обузме, да би заједннчким снагама помогли своје Удружење a новчано онога коме je то најпрече и најпотребније.
Регулисани службеници, a чланови Удружења, су до некле оснгурани. a за време своје болести примају своју плату не смањену, поред тога знатно се разликује у висини од дневничара. Докле дневничар добија ума-њену дневницу и то добије je доцкан, те je на тај начин принуђен да се задужује аконто своје дневнице. A по-знато je Да се нигде не добије на зајам, a да се скупо не плати та услуга. Поред тога знатно je мања плата (днавница) дневничарима од регулисаног службеника истих квалификација и исте године службе.
Из свега rope изложеног излази, да потпоре, у слу-чају болести члана — дневничара, треба бесусловно обез-бедити, да би имали увек и неокрњене, a ако би толико новаца преостајало онда може додељивати и члановима
регулисаним службеницима, али опет умањена, бар за умањене приходе члана дневничара од члана — регули-саног службеника. Јачи увек треба да се више жргвује од слабијег. У једној заједници јачи мора понети више, односно жртвовати се више, него слабији, и то за то-лико више, колико слабији није у стању. Зато не треба уско гледати на ова питања и са гледишта личног инте-реса, већ треба далеко гледати и водити рачуна о оп-штим интересима, те ће на тај начин бити обезбеђени и интереси свију.	М.
Допис од члана дневничара
из Београда.
Обласној управи удружења ложача државних железница и бродова Београд.
Цењеном свом Удружењу, као и мојим колегама и друговима ложача државних железница и бродова.
Могу вам се топло захвалити на вашем топлом бра-тољубљу, што ми je та Управа изашла у сусрет у мојим најкритичнијим моментима и часовима моје болести, no доласку кући из болнице где сам боловао дуже времена.
У току моје тешке и дуге болести, као ложач днев-ничар, нисам добивао никакве новчане принадлежности од моје ложионице, a и оно мало што бих требао да добијем, то бих добио тек no повратку из болнице, од-носно одобрењу боловања проведеног у тисој.
Вративши се својој кући код породице, која живи само од моје зараде, нисам имао ни пет napa, већ ми je та Управа, према својим Правилима, дала помоћ у суми од динара 580.— пет стотина осамдесет за све време коje сам био у болници.
Не могу да пропустим a да се овом приликом јавно не захвалим тој Управи на великој пажњи према своме другу, члану али боље pehn брату, јер нема просто тих речи којима бих се могао вама захвалити на исплаћеној ми болесничкој помоћи, која je мени и мојој породици дала опстанак до пријема мојих осталих принадлежности од своје јединице и оздрављења. Овом прилкко препо-ручујем свима колегама дневничарима који се још нису уписали у наше Удружење, да не губе време, већ да се одмах упишу у нашу Обласну управу т.ј. Удружење, које има главни цил^ за потпомагање свију нас чланова, који се нађемо, као што сам i a био, у оваквим невољама и тегобама.
HajTonanje се захваљујем.
Учтив,
Љубиша Цвејић
ложач дневничар ложионице Београд
ЛОЖс*ЧИ, ширитс
CBOf стручни лист
Zapisnik
Sa X redovne godišnje skupštine Oblasne uprave Udruženja ložača drž. železnica u Subotici održane dne 21-V-1934 god. u kafani Čipak, Paralelni put br. 45.
Skupštini su bili prisutni sledeči delegati i to: iz Pododbora Vršac: Lane Ivan, Ivošev Dimitrije i Buzarević Petar, iz Podod. N. Sad: Pištignjat Dušan i Milivojević Dušan, iz Pododb. Sombor: Beljanski Žarko, Ujsasi Stevan i Djaković Žarko, iz Podod: Vinkovci: Čujić Nikola, Dragičević Dane i Djuraković Ivan, iz podod: Vel. Bečkerek: Markovič Petar, iz povereništva Vel. Kikinda: Knežev Ivan, iz pover. Senta: Kablar Ilija. Od strane Direkćije Subotica bio je g. inž. Stojkovič Radoslav, referent mašinskog odellenja, a od strane ložionice g. inž. Tomič Ozren, od strane Centralne j uprave bio je drug Vuletić Stjepan.
Skupštinu otvara drug Efimov Nikola u 9 sati i 45 minuta i pozdravlja izaslanike Direkcije ložionice i Centralne uprave kao i delegate, posle čega predlaže da sa skupštine pošalju pozdravne depeše Nj. V. Kralju Aleksandru 1, Ministru saobraćaja, Generalnom Direktoru, Direktoru Beogradske direkcije i počasnom pretsedniku Udruženja ložača, Direktoru Subotičke direkcije, Načelniku mašinskog odelenja i šefu ložionice. Posle pročitane svake depeše svi prisutni pozdravljaju sa „živio“.
Posle ovoga prešlo se na biranje pretsednika skupštine i dva overača zapisnika, pa je za pretsednika izabran drug Efimov, a za overače zapisnika Pištignjat Dušan i Čujić Nikola.
Gosp. inž. Stojkovič u ime Direkcije pozdravlja skupštinu želeći joj srećan rad, opominjući prisutne da budu mirni i odmereni prilikom predlaganja i rešavanja svih pitanja koja budu na dnevnom redu.
Drug Vuletić pozdravlja takodje skupštinu u ime Oblasne i Centralne uprave Beograd, preporučujući da se svako pitanje resava mirno, pametno i tačno.
Drug Efimov podnosi izveštaj o svome radu kao pret-sednik Obi. uprave u toku dva meseca i čita zapisnike koji su uvedeni u knjigu zapisnika sa sednica koje u opšte nisu držane i zbog kojih su Pualič i Rašuo bili supendovani. Drug Golo Stojan podnosi izveštaj kao pretsednik nadz. odbora navodeći da je blagajna bila uvek ispravna i vo-djena u redu. Potom objašnjava da su Pualič i Rašuo supendovani na predlog većine članova Obi. uprave bez prisustva pododbora, pošto se članovi Obi. uprave nisu složili da se pozovu pododbori, jer bi delegatima trebalo platiti dijurne. Kritikuje prošlogodišnju skupštinu koja je u upravi i nadz. odbor izabrala kao članove i drugove iz pododbora, što je protivno društvenim pravilima. Radi istinitosti svojih navoda čita zapisnik sednice na kojoj je rešeno da se Paulič i Rašuo suspenduju.
Drug Bašič, blagajnik podnosi izveštaj o stanju blagajne po mesečima i pojedinačno — po partijama odnosno prihode i rashode. Prihodi su bili 55.487 dinara, a rashodi 49.194.75.— dinara. Ostalo je gotovine u kasi 6.290 din. a sa depozitima pododbora 12.290.— din. te je ovaj izveštaj primljen kao tačan.
Drug Jurič Andjelko čita pismeni izveštaj odnosno kritiku a koja glasi: Povodom pregleda ovogodišnjeg rada u Obi. upravi udruženja ložača u Subotici čast mi je kao članu nadz. odbora Centralne uprave podneti siedeći izveštaj :
1)	Bivši pretsednik ove uprave Pualić Dane i bivši sekretar Rašuo Ilija sus,.,endovani su od dužnosti 17-1V-1934 god. iz razloga što je po većini članova, pre vanredne sed-nice, kao i na dan sednice ustanovljeno da su imenovani radili protiv naših društvenih pravila i da su na taj način oštetili društvenu imovinu u iznosu od 1.650 dinara, koja je svojina sviju nas. a ne svojina, pojedinih funkcionera. Zbog ovog usledila je vanredna sednica na dan 17-1V-1934 god. na zahtev većine članova, te su imenovani supendo-vani, da ne bi i dalje nanosili štetu udruženju u društvenoj imovini svojim nesavesnim i protivpravilnim radom.
2)	Kakve su to krivice? Dana 13-VI-1933 god. Paulić je otišao sa sekretarom Kulundžićem na kongres u Beograd koga je on sam poveo i birao, a nije prethodno sazvao i održao sednicu da se biraju delegati za kongres, kao što propisuju naša društvena pravila, niti su na kongres odneli neku rezoluciju pošto je bilo članova koji bi imali da kongresu upute neke molbe, žalbe i t. d. a niti je po povratku sa kongresa poneo Obi. upravi izveštaj o radu i zaključcima kongresa, niti on sam zna ko je izabran u vodjstvo Centralne uprave, a oba su naplatili dijurne u iznosu od 900.— dinara. Tu su već u početku oštećene blagajne za jednu zamašnu svotu u današnje vreme.
3)	Dana 10-IX-1933 g. Pualić je otišao u Novi Sad sa pretsednikom nadz. odbora Golom, a nije pre toga sazvao sednicu, a posle povratka iz N. Sad nisu podneli ni kakav izveštaj, a naplatili su dijurnu svaki po 100.— din.
4)	Dana 20-IX-1933 god. po drugi put je otišao u N. Sad opet sa Golom po istom poslu kao dana 10-1X-1933 god. a nije prethodno sazvao sednicu ni pre polaska ni Posle dolaska, a naplatili su dijurne svaki po 100.— djn.
5)	Dana 3 i-XII-1933 god. otišao je u Vinkovce na zabavu, o tome nije nikoga izvestio a naplatio je dijurnu od 100.— dinara.
6)	Dana 4-III-1934 god. otišao je u Vršac, a nije sazvao nikakvu sednicu, niti je podneo makakav izveštaj o radu pododbora, izboru nove uprave i t. d. a naplatio je bijurnu od 200. dinara.
7)	Dana 20-III-1934 god. otišao je u Vinkovce po svojoj volji, nije sazvao, sednicu, niti je podneo izveštaj da °Pravda samovoljni odlazak, a naplatio je dijurnl od 150.— binara. Ovo se sve vidi iz knjige blagajne, priznanica i ^jige zapisnika.
(Svršiće se)
Записник
Сазвате годишње скупштине Удружења ложача др-^Збних железница и бродова Пододбор Нови Сад на дан и маја 1934 године са следећим дневним редом:
1)	извештај претседника, секретара и благајника;
2)	извештај претседника надзорног одбора;
3)	извештај делегата Обласне управе у Суботици;
4)	давање разрешице старој управи и бирање нове управе;
5)	разне молбе, жалбе и осгало.
Претседник пододоора отвара годишњу конферен-цију у заказано време на којој je био већи број чланова. У своме извештају за цело своје време рада т. ј. од 6-Х 1933 године na до 10 маја 1934 године и за све ово време, наводи као незадовољавајући рад, што je кри-вица самих чланова овог пододбора, са разлогом тим, што нису редовно посећивали заказане седнице, те се са њиховом немарношћу спречавао рад овог пододбора. У исто време наводи кривицу саме Обласне управе, која за цело прошло време, није водила ни најмање рачуна о својим пододборима, a нарочито о Пододбору у Новом Саду, нешто из незнаља, a нешто и из нехата, a што je за сваку осуду. Од главних тачака наводи као један пример: од дана организовиња овог Пододбора na још до данас овом Пододбору није додељен посмртни фонд, што се je безувјетно требало учинити и без тражења и учесталих интервенција овог Пододбора, a које су на жалост још до дунас без успеха остале, док су се по-једини повереници наше Обласне Управе разметали и ра-сипали нашу крваву зарађеау тековину без обзира на штедњу и невоље појединих чланова, који свакодневно падају у беду и слабе материјалне прилике.
Овако кетачним и несавесним радом претсед-ника Обласне управе, причињена je штета како чланству тако и целокупном удружењу.
Друг Питињот моли целокупно чланство и вођство Обласне управе у Суботици, да се ово од данас na у" будуће не би дешавало, него да се боље поведе рачуна о штедњи као и то да се савесним и тачним радом ре-гулишу сва питања и потребе Удружења са вољом на време, a не као што се je то до данас радило, да су поједине личности из Обласне управе из Суботице ишле на забаву у Винковце, a no повратку у Суботицу напла-ћивали дијурне no 100.— динара. И ако се овај пут није могао сматрати за службено путовање.
По другој тачк i дневног реда подноси извештај дриг Миливоје Шмуђа о стању благајне овог Пододбора.
Извештај секретара друга Душана Миливојевића, који у своме извештају наводи пре свега да je вршио дужнос приврдменог секретара при управи овог подод-бора те за време његовог рада показали су се исти успеси као и под извештајем претседника који потвр-ђује све наводе претседника овог пододбора, и моли све другове од данас na у будуће за савеснији и правилан рад удружења.
Осим тога наводи и критикује Обласку управу оади њеног несавесног и немарног рада a нарочито под-влачи немарна и нетачна плаћања станарине a која се односи на друга Пиштигњета Душана који je у своме приватном стану, чувао "рхиву и држале се седнице, те ово сматрам за агилан и савестан рад друга Пиштигњата Душана, и молим да се другу призна за цело ово време месечно од 100.— динара као минимална награда који je ca својим досадашњим радом и заслужио.
Ово je требала сама Обласна управа да има у виду и донесе коначно решење без потребних интервенција овог пододбора, које cv на жалост одлага, е од стране Обласне управе мотивацијом да he ово питање доћи ускоро на дневни ред, што још до данас није учињено.
Затим подноси извештај претседник Надзорног од-бора друг Попарић Алојз, чист извештај који се слаже са извештајем претходника.
Потом je узео реч делегат Обласне управе Стојан Голо, који одговара и одобрава под свима наводима друга Пиштигњата и Мпливојевића и обећава да he се у будуће постарати да доведе у склад и ред све недо-статке и неправилности отклонити.
Даље одговара no предлогу друга Миливојевића као и свију присутних чланвва у погледу заостатака ста-нарине од I-IV-31 na до 6 октобра 1933 године и обе-ћава да he се све заостале станарине у најкраћем року, a најдаље до годишње скупштине Обласне управе, која he се одржати 21 маја исплатити. Такође наводи да he се на годишњој скупштини Обласне управе т.ј. 21 маја т.г. одобрити и изаслати посмртни фонд који he слу-жити искључиво за ту сврху.
Затим се прешло на давање разрешнице старој уп-рави и бирање нове управе:
Што je једногласно решено да се да разрешаица старој управи што je и учињено.
Затим се je прешло на бирање нове управе, што су једногласно изабрани и то:
За претседника Душан Пшитагњат,
За секретара Душан Миливојевић,
За благајнима MiiAiieoie Смуђа,
Чланови Стеван Шкриван, Ках Фриђеш, Цетко Вученић, Делимир Бурић,
Надзорни чланови:
Претседник Маричевић Илија,
Чланови Попарић Алојз, Велаџић Хасан, Kaiiaiua Милан.
После исцрпљеног дневног реда и избора нове управе претседник Пештигњат закључује конференцију у 20 и 30 часова и захваљује се на датом поверењу. После тога су се чланови разишли у потпуном реду и миру.
Новои Сад, 10 маја 1934 год.	Пододбор Нови Сад.
губио сам и очни вид, na се данас налазим на улици без икакве помаћи.
Ложачи и машиновође, ocehajyhn моју беду, при-текли су ми у помоћ, у очи највећих празника Христовог Васкрсења, са сумом од 320 дин,, чиме су ми no шгли да и ja у оноликој беди проведем ове свете празнике са мало радости и весеља.
Још једном најискреније се захваљујем свима доб-ротворима који осећају мој бол.
Захвалан,
Антун Лемић
Винковци.
Најтоплије се захваљујемо Обласној управи удру-жења ложача држ. железнииа и бродова у Београду на исплаћену нам новчану помоћ на име боловања ; и дру-гих помоћи:
1)	Цветко Пантелић, ложач из Београда динара 600.—
2)	Радомир Марковић.	„	из	Ћуприје	„	250.—
3)	Риста Јаневић,	„	из	Градско	„	250.—
4)	Антон Штрбанл	„	из	Београда	„	500.—
Zahvale
Mi niže navedeni ložači članovi ovog udruženja, zahvaljujemo se najtoplije Oblasnoj upravi udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, na isplaćenoj nam bolesničkoj potpori, kao i pravnoj zaštiti, u iznosu od:
Za bolesničke potpore:
Klobučar Anton, Vidovič Stjepan, Bučar Maks, Mutić Milovan, Mlapčič Mato,
ložionica:

Zagreb gl. kol. Din Zagreb-Sava	„
Zagreb gl. kol,
Brod na Savi Zagreb gl. kol.	„
Ukupno Din.
150.— 250.— 575 — 150.— 320.— '.445.—
Za pravnu zaštitu:
Srbić Mirko, ložionica: Zagreb gl. kol. .	. Din. 300.—
Vičević Poldo, „ Sušak........................ „	200.—
Ukupno Din. 500.—
н:
Захвалнице
Овим путем јавно се захваљујем свима друговима као и г. г. машиновођама ложионице Винковци, на учи-њеној ми noMohn, својим добровољним прилогом, са којим су ме потпомогли у данима најцрње беде и очаја, када сам несретним случајем, приликом рада, као испирач локомотива, пао преко канала и остао за св ку службу сасвим неспособан, a после тога, кроз кратко време, из-
Власник и од|'оворни Уредник за Удружења Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д’ Епере ул. бр. 18.
Niže navedeni Badanjek Mijo v. d. ložač iz Ložionice Zagreb gl. kol. zahvaljujem se ovime Oblasnoj upravi udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, na isplaćenoj mi posmrtnini za moju neprežaljenu suprugu Anku, u iznosu od dinara: 1.000.--(hiljadu dinara).
Mnogo zahvalni;
Ud. Badanjek Mij°
Штампа „Слога“ Душана Поповићз Kp. Александра ул. 3 — Тел. 25-798