KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (1)
INUUSTRISKE SVOJINE IZDAN I. OKTOBRA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6404.
Sigbert Seelig, Berlin-Charlottenburg, Nemačka
Postupak za destilaciju ulja, pomoću metalne rastopine.
Prijava od 15. avgusta 1928.	Važi od 1. aprila 1929.
Traženo pravo prvenstva od 20. avgusta 1927. (Nemacka).
Kod poznatih postupaka za destilaciju ulja pomoću neke metalne rastopine, sprovodilo se uije celishodno u pregreja-nom stanju u reakcioni sud, koji je bio ispunjen rastopinom. Ulje se u rastopini izoliralo, sakupljalo se na površini iste, pa je kroz podesnu cev odvodjeno iz re-akcionog prostora. Pri tome je ulje, koje se sakupilo u prostoru iznad rastopine, dolazilo u dodir sa zidovima reakcionog suda. Pošto se ti zidovi zagrevaju spolja i treba toplotu da sprovedu dalje u ra-stopinu, koja se nalazi u reakcionom sudu, ti su zidovi vrlo vreli. Ipak je za ulje, koje je prošlo kroz metalnu rasto-pinu, vrlo škodljivo, kad ono dodje u dodir sa vrelim zidovima, pošto time lako nastaju izdvajanja koksa, koja mogu prouzrokovati zapušavanje aparata.
Prema ovom pronalasku izbegava se ta poteškoća time, sto se izbegava da ulje, koje izlazi iz metalne rastopine, dodje u dodir sa vrelim zidovima reakcionog suda. Kadi primera može to da se izvede time, što se u reakcioni sud umetne odozgo neka cev, koja je utopljena u metalnu rastopinu, a na svom gornjem kraju ima otvore radi izravnanja pritiska. Slovom A označeni su zidovi reakcionog suda, B označuje umetnutu cev, koja je utopljena u rastopinu kod C. Na gornjem kraju kod E ima umetnuta cev otvore za izravnanje pritiska. Tok rada odigrava se sad na sledeči način:
Ulje, koje treba da se destilira, prolazi kroz rastopinu i dolazi u prostor iznad rastopinine površine a u unutrašnjosti cevi B, a taj je prostor označen slovom G. Zidovi ovog prostora zaštićeni su od toplote sa zidova reakcionog suda pomoću umetnutog vazduha. Pošto je vaz-duh loš sprovodnih toplote, temperatura cevnih zidova je znatno niža od temperature na zidovima reakcionog suda. Dakle ulje kad izlazi iz rastopine, ne zagrejava se dalje i time se izbegava obrazovanje koksa.
Ovaj postupak se može izvesti i na taj način, što se u vazdušnom prostoru D izmedju cevi i izmedju zidova reakcionog suda pusti da cirkuliše neko sredstvo za hladjenje na pr. vazduh, pa se tako postiže daljnje hladjenje.
Daljnji izveden oblik ovog postupka postiže se, tvad se cev B produži do blizu dna reakcionog suda, pa se cevne zavojnice, koje su naslikane na nacrtu, a kroz koje se ulje sprovodi u rastopinu, izvedu tako, da se pojedini zidovi tih zavojnica medjusobno dodiruju. Time se izbegava strujanje rastopine, koje nastaje kod drugih poznatih postupaka, radi otvora sa strane u umetnutoj cevi. Pokazalo se, da je takvo strujanje suvišno i škodljivo, pošto se znatno veća količina toplote ne dovodi tim strujanjem nego sprovodje-njem. Ali strujanje donosi uvek tu opasnost, da delovi ulja dodju na pregrejani
Din 10.—
spoljašni zid pa se tamo rastavljaju izdvajanjem ulja. Opisano zaptivanje reak-cionog prostora prema spoljašnim zidovima sprečava svako strujanje i dozvoljava ua toplota ulazi samo sprovodjenjem. Cevne zavojnice, koje leže zbiveno jedna nad drugom, ispunjene su nekim sredstvom za hladjiuije na pr. uljem, koje sprečava, da suvišna toplota ulazi u re-akcioni prostoi.
Naročito treba napomenuti, da navedeni izvedeni oblici predstavljaju samo primere.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za destilaciju ulja pomoću metalne rastopi ne, naznačen time, što je ulje, koje je prošlo kroz rastopinu spre-čeno da dodiruje zidove reakcionog suda.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je u unutrašnjosti reakcionog suda, utopljena neka cev, koja ima izvesno odstojanje od zidova reakcionog suda, i sakuplja ulje koje se penje.
3.	Postupak prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što je umetnuta cev produžena do blizu dna reakcionog suda, da bi se spreeiio strujanje metalne rastopim1 u stranu.
Adpatent broj 6