KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. AVGUSTA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 995.
Ing. Edmund Kolb, Bež.
Krovni vez aß.
Prijava od 29. marta 1921.	Vazi od 1. avgusta 1922.
Pravo pivenstva od 29. septembra 1914. (Austrja).
UPRAVA ZA ZAST1TU KLASA 37 (1)
Predmet ovog pronalaska je jedan rešetkast nosač (krovni vezae), čiji je sklop načinjen s obzirom na ideju, da še vezač izgradi sjedne Strane sa što većom uštedom u materijaln. s druge strane potpuno statički iz osnovnih ele-menata, koji su normalizirani i omogoči sklapanje krovnih vezača različitih rasponskih širina iz istih elemenata.
Krovni vezač sastoji se iz više od dva na savijanje i pritisak opteroćenih gornjopojasnih štapova večih dužina, čija težišna' osa leži iznad spojne linije čvornog sistema rešetkastog nosača i iz zidnih članaka, koji su opterećeni na zatezanje ili na pritisak.
Prema pronalasku izvršuje se veza gornjopojasnih štapova, koji su sklopljeni iz osnovnih elemenata, samo na donjem delu tih osnovnih elemenata ili gornji pojas vezača ima useke na sistemskim tačkama. Na taj način osigurano je jasno prenošenje silinog dejstva i dobija se povoljno sprovodjenje pritisnih sila, koje dejstvuju izmedju sistemskih čvorova, u donji pojas spojnikovih gornjopojasnih štapova, koji je opterećen sekundarnim savijanjem na pritisak. Naprezanje ovih gornjopojasnih štipova znatno umanjuje se na taj način pri izboru dovoljno dugačkih elemenata i pri tom stvo-riti krovni vezači sa znatno različitim raspon-skim širinama, što se samo ima promeniti broj ovih gornjopojasnih štapova, a da se naprezanje elemenata kromog vezača ne izmeni u značajnijnj meri.
Crtež pokazuje, na primer, šematično predstavljanje predmeta pronalaska i to u slikama
1 i 2 pa do 5. Prema pronalasku daju se sklapati kako sedlasti krovovi odnosno mansardni krovovi tako isto i lučmi krovovi, i bitnost pronalaska je u torne, što su susedni gornjopojasni šlapovi krovnog spojnika ekscentrično spojene jedno s drugim.
Krovni vezač je rešetkasti nosač, čiji je gornji pojas obrazovan iz više od dva osnovna elementa a. većih dužina, koji su odozgo ležečim letvama h. napregnuti na sekundarno savijanje. Gornjopojasni elementi a. medju-sobno su vezane u tačkama sistemskih čvorova c. tako, da težišna linija ovih gornjopojasnih elemenata leži iznad tačaka sistemskih čvorova, a što se postiže time, što se vrši veza gornjopojasnih elemenata a. jedno s drugim i sa zidnim člancima d. samo u donjem delu tih gornjopojasnih elemenata, bilo da se pri tom gradjevni elementi a. prema svojim krajevima sužavaju, bilo da gornji pojas ima u čvornim tačkama žljebove ili ureze, koji su okrenuti rešetkastim* nosačima sastavljenim iz ovih elemenata.
Gornjopojasni štapovi su puni ili clankasti; kod gornjopojasnih štapova od protilisanog gvoždja donji krak protila vezuje se sa po-trehnim presečnim površinama, koje imaju da prenose pritishivanje.
Pošto pri uzetom rasporedu, shodno pronalasku, težišne ose stoje u jednom opštem odstojanju od čvorne tačke i prema torne postoji u tom odstojanju odgovarajuči ekscentrični krak, prema torne se stvori jedan obrtni momenat, to ovaj raspored dozvoljava znatno
Din. 2.
olakšanje gornjopojasnog štapa i to usled zatežućih sila u donjem pojasu, koje se javljaju u elementiraa izazvane sekundarnim optereee-njem na povijanje. Uvaj raspored osiguiava uz to jasno dejstvo sila, pri čemu oni urezi deluju, da usled nejasnih spojeva nikakvi dodatci naprezanja ne dolaze od gornjeg pojasa u sistemske čvorove.
Dalje preimućstvo ovog rasporeda leži u torne, što se ovi osnovni elementi a. daju koristiti za gradjenja krovnih vezača koji su u dužnim rasponima jedno od drugog razli-čiti, na taj nsčin, što se dakle na primer, lučni spojnik u gornjem pojasu sastavi iz šest ili osam elemenata u mesto iz četiri i ti ekscentrično postavljeni elementi biče pri tom, uvek opterečeni po proračunu u dozvo-Ijenim granicama, a da pri tom ne budu odveč jako dimenzionirani za manje raspone. Ovim je omogueeno da se takvi jednoliki gradje-vinski elementi izrade u večoj količini, da bi se imali na raspoloženju u slučaju [potrebe.
Donji pojasi ovih vezača primaju na sebe samo zatežuoa opterečenja i mogu s toga biti sastavljeni iz okruglog gvoždja, pljosnatog gvožija ili običnih profila, kao i iz ivičastog drveta i kod lučnih i mansardnih krovova pravi se raspored celishodno tako, da donji
pojas dobije samo jedmi čvornu tačku c1, koja jejako uzdignuta naviše, dakle izbačena iznad spojnih linija vezača ležišta f., da bi se u zidnim člancima d. osiguralo isključivo po-javljivanje zatežučih naprezanja i to u svima slučajevima opterečivanja.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Krovni vezač za više no dva gornjopo-jasna štapa napregnuta na savijanje, naznačen time, da su po dva susedna štapa u svojim donjim delovima, tako ekscentrično spojena jedno s drugim, tako da težišna osa ovih štapova ne prolazi kroz sistemske čvorove več iznad istih.
2.	Krovni vezač po zahtevu pod I, naznačen, time da su gornjopojasni štapovi krovnog vezača snabdeveni urezima u sistemskim čvo-rovima, da bi so na taj način proizveo ekscen-tričan spoj štapova.
3.	Postupak za pravljenje krovnih vezača po zahtevima pod 1. i 2. različitih rasponskih širina, naznačen time, da je veči ili manji broj osnovnih elemenata gornjopojasnih štapova jedno s drugim eksczntdčno vezano u jedan krovni vezač a odgo varaj uči svakoj raspon-skoj širini.
/4ć/ patent broj 995".
'