KRALJEVINA SRBA, IJRVATA I SLOVENACA
.
K ?- • ■ šf!? uh ■- j! v • '
UPRAVA ZA ZAŠTITU
f KLASA- 80 (5)
•;	f
- tn9(-ttBqifJteoq *roiflSi »Igu riins
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. MARTA 1025.
PATENTNI SPIS BROJ 2662
„Predor" Fžbriqii8 de Produits Organique S. A. i Dr. Marcel Levy, Ženeva.
' ' '■ '	■	;	:	' ‘	'	f-: -	\	.•V :	■ i: • .■	-•	• .o-; ;	; f;; -
Beton kod koga se cement zamenjuje jedinu n ili sa više čvrstih i tvrdih
materija koje se normalno tope.
Prijava od II novembra 1022.	Važi od 1 febduara 1924.
Do , sad upotrebljavam armirani i iirarmi-lani betoni, koji su >e pri/uenjlvaji 7j> uraiiu k.anal'zacija. sudova za tečnosti i vodopradja sviju vrsta, sastoje se, kao Vo. se zna, i/, sim-šc šliuuka, lomljeno^ kamena, peska i dičimp nasi|mog materijala s jedne Strane i cementa, krtč;H, silikata i drugih mineralnih soli s druge strane, kojji se, izim-Auii sa odred jenom Ivd rinom vode stvrdn javaju . p'»le izveshog vremena.
Ovo se stvrdnjitumjf 'z-iživa time, sto. soli, kojih n betonu ima, krisulisu i pnjediiti kristali medjusohno \ejmje i pored topa spajtiju još različite sastojke smeše it. evrstit ,i .o:par-jiu masu. Pored toga što se upotreba betona n 'zidarstvu za ovih trideset godina silno proširila, p vaj praijevinski ma-erijal ima mane kod izvesinh plim,etra. Tako n. pr. još.se nikad ude mogao. m-č niti stid mi armiranoi:-ili iiearmiranog betom', koji bi se mogao odupreti uticajn kisdiim tli drugih, hemijskili materija .begj ita o rili stite.cih navlaka.
Beton, koji satinjaDi predmet ovog pjopn-laska, ima u o.voni pn^ledu i zn izvesno pri-ttienc nasuprot, d s-d poznatom betonu, velike i mnogobrojne kot isti.
Suština se ov<>2 betona omiva na to, ."št> se u mesto cementa upotrebi.a vaju čvrste i tvrde materije, koje se noimtil m tope. Ovim materij ima pripadaju, plavac, smola kamenog ttglia, gasna smola, stetiriiiska smola, taziii ostaci destilacije katrana, nafte, terpentina i drugih, otvrdnuli astalti, b lumen, sumpor,
.	; t .-	■ ■ .
kerozin, kaiofonium, smole, uopšte sva takva teta i proizvodi koji ii ovih proističu, koja se na hladnoći stvrdnjavaju i učvršćuju, a jtrt zHgre anjii postaju tečna ili pak žitka i koja se riofmajnp tope.
Mnoge su od ovih orttati-.kih mtiterija, kad se izrade tako,da , su tvrd.', u stn ni prirodnom stanju krta i lomljiva, ,1 liprkos tome postaju odličan ma erial za vezivanje, ako se pod izvesnim uslovima i prema rutiedjenOm postupku meša ju su zgodnim mineraltiim rhate-rijtiina, kad šljunak svake vrste, [tlovur-ae, Cigle, kamenje, lava, granit, kvare i t. d. i istovremeno s matenjaina n prahu kao sitan pešal; ili j š bolje ' sa svakojakim kahrenim prahom Itrašdoih ,od Opeke i i, d.
Na ovaj se način može dobiti čittv niz novih betona, koji'imaju osobine, koje sa dosad ‘ požiiiitim beioiiima nisu mogle dobi i ; luko se prvi put tnože izradjhati armirani ili ne arminirani betoni, koji se sami i bez upotre-I e' ikakvog' pretnazivanja opiru dejstvu he-mijskih materij i a naročito kiselina više kon-ceuttisanoj s moj kiselini.
Dalje se mo, u ovi betoni izradjivati sa vrlo ravnini povi.šinama, koji no propuštaju vodu i pri pritisku od preko 15 atiimsfeia, a da se ' pri tome ne 'primenjuje preti uživanje.
Na ovaj način izradjeni betoni u najmanju ruku su isto tohko otporni koliko obični cementni betoni,
Tri opita, koji su ispitivani rta temperaturi ’ od 200° i (3 0°, dali su ove rez dta :
Din. 20
i •	,oj oubodqo9?i
noJsd ‘-dinoob as oć ioto’J iuu«90019) «a uhiv)
Čvrstina na savijanje Čvrstina na -pritisđfo.. izraženo u laj. na opterećenje na pritisak
sm2	•— kg./cm2
■N«. 1)	65,9	420
M>. 2) na 20° C 73,4	400
M-. 3)	69,88	390
Ne. 4)	62,5	387
Ne. 5) na 600 C 70,4	391
Ne. 6)	66,5	407.
Primera radi neka je naveden način krađo za jedan takav beton.
Da bi se izradio kubni fiietar betona za-greva se do topljenja n. pr. 250/350 kg. ka-lofoniuma, sumpora gumene smole ili slični proizvodi gasne smole, pod uslovom, daupo-trebljeni proizvod ostane vrlo tvrd nav temperature, kojima će beton biti izložen. Žitkoj se masi odprilike na 200° G dodaje 1700 kg. kamenog šljunka i oko 700 kg. praha o‘d krečnjaka i zagreva se dalje uz stalno mešanje. Dobivena žitka homogena, masa sipa se u toplom stanju, kao obični cementni beton, i kalupe ili oplate i stvrdnjava pri hla-djenju obrazujući sklop velike čvrstoće, koji šta više prevazilazi onu običnog cementnog betona,
Onda se može beton na neki drugi način izradjivati. Tako n. pr. prvo se može krupni materijal za punjenje kao lomljeni kamen zagrejati od prilike na 200° C i dodati smeši organskog vezača i pesku, ili se prvo može i vezač pomešati s prahom pa onda dodati krupnozrnasti material. Isto tako se može prvo kameni šljunak, pesak i prah zagrejati pa onda tvrda smola u obliku praha dodati.
Prema svrsi upotrebe betona mogu Ise ka-lofonium, sumpor, guma ili smola zaraeniti drugim destilacionim ostacima katrana, kala-fonije, petroleuma, ili betumenom ili i produktima trantormacije ovili raznih tela, dalje prirodnim ili veštačkim smolama, s pretpostavkom razume se, da su oni čvrsti, tvrdi, neplastični i topljivi, pa bio sam produkat krt ili ne bio.
Tako gasna smola, kalafonium i druga tela ove vrste, koja sama po sebi ne pokazuju veliku čvrstoću, već su lomna i lako prskaju, daju betone koji su bolji nego li obični cementni betoni. Ove materije zajedno sa belim poroznim krečnjakom, koje se lako seče i razbija i u sitnom obliku upotrebljava, daju betone, koji su izvanredno otporni i čvi sti, što se inače nije iščekivalo. Materije, koje po sebi ne pokazuju veliku čvrstoću daju izvanredno čvrst proizvod ako medjusobno izme-šaju. Tačan razlog ovoj činjenici još nije objašnjen, on će pak to biti opitima koji su preduzeti u ovoj svrsi.
Neophodno je, da su ova tela potpuno tvrda na temperaturi kojoj će se đoenije beton
izložiti, posledica jc toga, da temperatura omekšavanja ovih tela obrazuje važan laktor; jer od nje zavisi temperatura na kojoj se beton može zagrevati, a da ne izgubi svoju otpornu moć. Iz ovih razloga mogu sa gore pomenuta tela, prema prilikama, izložiti pre svoje upotrebe naročitom postupanju, da bi se njihova temperatura omekšavanja povećala. Poznato je, n. pr. da se temperatura omekšavanja raznih vrsta smo’a postupanjem sa krečora i ona produkata katranske destilacije povećava time, što se na kraju destilacije provodi kroz masu vrela saadušnastruja, koja sa sobom povlači lako isparljive sastojke.
Poznato je takodje, da se postupanjem organskih materija kao smola bitumen, itd. sa blorom ili sumpornom kiselinom, povećava temperatura omekšanja ovih materija. Isto se tako mogu sve materije podvrći prelhodnom postupanju, da bi se očistile a naročito da im se oduzmu rastvorijive materije, koje one mogu imati. U tu svrhu one se mogu prali hladnom ili toplom vodom, hladnim ili toplim rastvorima mineralnih soli ili natrona. Da bi se ove materije načinile potpuno uporne kiselinama, one se mogu i prethodno postupati sa kon-centrisanim mineralnim solima pa onda peru tekućom vodom.
Kao što je poznato gore pomenute organske materijo postaju otpornije protiv hemij-skih agencija, ako se neutraliziraju osta!«i kiselina ili fenola; na ovaj se način dobijaju kalatonijske smole, koje postaju otpornije pro-tivn vlage i ulicaja vazduha, ako se neutraliziraju krečom, metalnim oksidima a naročito glicerinom ili sličnim telime.
Ima još drugih metala za povećanje temperature omekšanja katranskih i bitumenskih proizvoda, ali pošto su opšte poznati, nije potrebno da se ovđe pominju.
U mesto lemljenog krečnjaka mogu se u-potrebiti svakojaki ka-ueni šljunak, lomljene opeke, lava, poredan, granit, kvare, pluta, koks, ugalj, zgura, šljunak, u opšte svaki čvrsti lomljeni materijal itd. Lomljeni minerali sa oštrim ivicama i rapavim površinama daju mnogo čvršće betone negoli šljunak sa ravnom površinom. Prah od krečnjaka može se zameniti i drugim još sitnije uprašenim materijama, kao ilovača, poredan, plovac, gra-f.t, ugalj, čadj, fosilna zemlja, vrlo sitan pesak itd. ili ma kakav drugi neaktivan prah. Ovaj prah kao srestvo za razblaživanje ima fizikalno dejstvo.
Izbor krupnih i sitnih sastojaka novog betona od velike je važnosti.
Tako za jedan kubni metar betona sa tvrdim i neporoznim krečnjakom treba u lemljenom i prašnom stanju 250 kg. tvrde gasne smole, dok su potrebni sa poroznim, mekim,
i koji se stče, kiecnjakom odprilikc 400 kg., a sa lomljenim plavcem i uprašenom JO'il-nom zemljom odprilikc 500 kg. tvrde gasne smole. Otuda izalazi da uzajamne proporcionalne količine sastojaka zavise i od sklopa smeša. U svakom pak slučaju mora se o tome voditi računa, da se krupnom materialu dodaju dovoljno' sitno-uprašenih materija, da bi se dobila debela testasta masa, u kojoj krupno kamenje lebdi i ravnomerno jo razdeljeno.
Da bi sc sprožilo skupljanje betona pri stvrdnjavanju, upotrebljava se po mogućstvu mnogo krupne i uprašene nasipne materije.
1 oplate se moraju načiniti tako, da se mogu uklon ti, čim se beton stvrdne ali je još vruć. Umesto da se oplate o.Imali po stvrdnjavanju betona odnose, ove se pravo tako, da se iivesni delevi, čim se je beton stvrđ-nuo, udalje iz oplate odnosno kalupa, da bi dopustile betonu mogućnost sb bodnog skupljanja. I beton se može ohladiti pomoću vazduha ili hladne vode, što pak iziskuje izve-me mere opreznosti. Tako se beton mora, čim je nasipan u kalupe, sa sviju strana istovremeno hladiti i to dok se no stvrdne. Odnošenje o-plata odnosno kalupa mora su uvek učiniti dok je beton još vruć, ili se mora, kao što je gore pomenuto voditi računa, da su oplate načinjene lako, da kad se klinovi izvuku, o-plata omogući da se beton može skupiti.
Ako se naprasno liladi, preporučuje se da se učini kroz rupu za sipanje mali pritisak, da bi se sprečilo obrazovanje rupa ili mehuriea zbog prebrzog hladjenja.
Vrsta betona po ovom pronalasku ne smo se brkati sa katranskim smešama, koje se n-potrebljavaju z» posipanje ulica, patosa ili krovova za mašinska postolja. Ove sraeie moraju više ili manje biti mekane, plastične i elastične i nikada se ne upotrebljavaju u gra-djevinarstvu u mesto običnog cementnog betona za gradjenje velikih rezervoa a. vodovoda, sa visokim pritiskom (do 20 kim.), nasipe, jezera, kloake, podvodnih radova itd.
Postoje već ast Itne cevi ali se u stvari izradjuju ove cevi od cementa, gvoždja, stakla ili drveta, i onda ili spolja ili iznutra provlači veštačkim iii prirodnim asfaltom ili se uzima astaitna ili katranasta hartija, koja se nekoliko piUa uvije tako da se naprave cevi, koje su u istini naćinjene iz slojeva hartije i asfalta ili katrana.
Ove činjenice još bolje ističu suštinu pronalaska, jer su, pošto su prirodni ili veslački aslalti baš zbog svoje prirode malo otporni, naprotiv plastični i kovni, to se oni ne mogu upotrebiti za fabrikaciju cevi, jer bi one bile premalo otporne; otuda je potrebno da se one armiraju drvetom, cementnim betonom, sta-
klom ili hartijom. Dalja osobina prirodnih i veštačkih asfalta je moć probojnosti (sravni: Kichardson: Moderno popločavanje asfaltom str. 559—569). dok novi beton prema ovom pronalasku mora ostali sasvim tvrd. Vrste smole koje se sad mogu kupovati ne smoju biti suviše tvrde pošto se tvrde smole ne u-potrebljavaju. Fabrike gde se katran peče, koje izradjuju tvrdu smolu, omekšavaju ovu dodavanjem ulja, da bi se ona mogla prodati na pijaci (sravni: Lunge i Kobler, industrija ugljenog katrana i amonijaka str. 514). Smola, koja se za ovi beton po ovom pronalasku troši, mora na protiv gore rečenom, biti tvrda.
Sa novim se postupkom đobijaju neposredno, a da se- ne armiraju, cevi, koje su otpornije od cementnih suncem.
U sledečem navešćemo priirercevi, koja je načinjena pomoću najrasprostranjenog tvrdnog i topljivog proizvoda, gasni katran čija se je destilacija dovoljno izvodila da bi se dobio suhi katran, koji je vrlo tvrd a i na temperaturo od «00 i više ostaje tvrd.
Ovom vrlo tvrdom smolom, koja je vrlo krta i sjajna dolnja se. ako je ona stopljena i izmešana šljunkom peskom i kamenim prahom, beton, koji — ako so naliva u kalupe za cevi od 30 sm. prečnika, 4 sm. debljine i i metar dužine. — gradi cevi za čiji slom treba pritisak od 3500 kg. i to na temperature od 20 i 60° 0. Ovi su opiti izvodjenja od strane savez teh. Više škole u Cirihu i cev je, kao obično, bila na svom gornjem delu opterećena na dužini 50 sm.
Za cementnu cev, koja M se lila u istom kalupu, kao što je onaj, koji bi se upotre-.bio za beton po ovome pronalasku t. j. koja bi imala potpuno Dte dimenzije i pod istim uslovima ispitivana na pritisak trebalo je svega 2500 kg., da bi se prozrokovao prelom.
Savezničke norme za Svnjvarsku zahtevaju z\ jednu cev od 30 sm prečnika otpor od 2500 kg.
Bili su drugi opiti izvodjeni sa eevima raznih preč Oka i raznih oblika i utvrdjena je ista razlika u korist ovog betona.
Ako se ove nove cevi fabrički izradjuju, onda se ove iz adjnju sa skoro istu eenu, kao cerac.itne cevi. Otuda se odmah vidi važnost novog betona za izradu kanalizacija sviju vrsta, pošto se cevi rade za skoro istu cenu, kao cementne cevi, ali pri čem su cevi od novog betona jače, otpornije prolih hemijskih sup-stanca i istovremeno nepropustljive i imaju vrlo ravne površine.
Mogu se cevi ili makak vi sudovi i time gra-d,ti, što se beton u kalupima stavlja prilikom hladjenja pod pritisak. Ali ovo nije bezuslovno potrebno.
Može se jieštOf tesfcasti beton izradjivati koji $e lije u kulujte i nabisa.
Postoji, više patenata za preobračanje žit-kili r bituminoznih materija u veštački asfalt. Kori svih se ovih patenata pok ušiva da se ovim proizvodima dadu osobine asfalta. Ovi moraj-u pre biti neli i' plastični a da se pri , tana -pak njiliova; gustina he menja na osetan jiiiein ni leti ni, zimi. Prirodnim .asfakskini i zemljama dodaje se uvek izvesna količina vrlo mekog bitumer a, ako se priprav lja Kvački as-. .talt, da ne bi na bhidnuei pucao.
. Baš zato što. su i;prirodiii ili veštački askdti . mekani i -jilastični, ne tnogii oni služiti za spravljanje betona^ za. gradjonje kanalskih postrojenja,., rezervoara sviti vrsta* i sličnih gradjevina.
• f)a bi se . gornje bolje.-istaklo,' izvodjeni su • opiti sa raznim asfaltima za iz adu • betona ■za građjenje kanalskili postrojenja i t. d., naročiti: sa. Sey.'Sel.-nsi i toro. kakav: stiupo-trebi jeva za izradu livenih astallskili ktildrnis. Ovi se betoni spra vi jiij'u ovako :
Al faU. §e istopi, zatim izmeša sa šljunkom, da ,bi . š§,: dobila. .skr.oz jedm.stavna kaša, u .kojoj se. kmiienje. no može vio; slagati na .d^ig.. Beton je. prema tome :siičaii onome, koji Šp upotrebljava za. izradu, ulifhih kaldrpia. Izradjo.ni su više: jilokp. a . od 3b ..^ .12 siti , koji .sij ispitivani na savijanje i pritisak u zavodu .za ispitivanje materijala .siraz tebn. velikoj štoli I ».de sit konstante did ive.ne iz ovih ispitivanja.
Izražena čvrstoća,na.	čvrstoća «a.pritisak gpt<‘re-
savijanje u kg. na. cm,2 ćonje na pritisak kg./cin,2
m. 31 a na 20» 10.7	3,1
N2. 31 b na f0°	5,7	15
Zotim se je eev i/.radjeha od istog, iislalt-betona sa 30 srn, prečniku,. 1 m. dužine i 4 srn. debljine, sloinila već ha teinpenituri 2.0° sa slabim opierećenjem.
Asfalti se mogu upotrebiti i .za,''izradu betona, ali se prethodno moraju tretirati, da bi izgubili svoju ras.tegliro.st i svoj plasticitet, tla "bi se oni štvrdili na temperaturi na kojoj se docnije podvrgava beton, t. j. .astalli neče imati više osobina koje su svojstvene ašt iltima i oni se tad ne mogu upotrebiti. Za kaldrmi-sanje ulica i t. d. Asfalti se mogu na razne načine očvršćavati, ali to ostavljamo da pumi njem o ovde.
■ Osim toga ne mogu so tvrdi i krti katranski proizvodi, koji se upotrebi jirjii za oTaj pesih-pak i mešajti sa krečnjakoin ili drugim praško-viiPa, zameniti asfalt, pošto bi oni bili suviše lomljivi, lako bi pucali i ne bi se mogli upotrebiti za prelivanje, ulica;
Ovi se proizvodi odlikuju od drugih je lino tirne,, što oni mogu pod. gtrre pomenutini oslovima služiti za izradu betona, koji je sličan
cementnom betonu, pri čefri je .neophodno da tu ima grubog .šljunka ili još bolje sitnog lomljenog kamena.	b
Isto se tako-mora novi beton liti po gore označenim pravilima u oplato i ove uklanjati.
Rezervoar: od 2 m. širine, i- 4 m. dužine i 6 m. visine, koj je načinjen od smešo tvrde smole, kamenog- pralia i peska, tako da se dobija kaša, koja se onda lije u oplate, slo-laieoi so; u parčad ako se oplata skine, ovo zbog hiađjenja i iz ršenog skupljanja. Napi-o-tiv se mož*1, čim se upotrebi grubi' šljunak i behitak. dobiti- rezervmr sirfa kakvih dimenzija a darsc ne plašilo, da će ispucati i .da čo se .stehali.
Ako -se pesak zameni i sitnim kamenom šljunkom onda jc opasnost sloma pri skupljanju manje. Za malo i po svom obliku jednostavne predmete može se načiniti- beton bez upotrebe šljunka i sitnog kamena naročito ako-so vo li računa, .da se beton spolja hladi,' dok se njegov unutarnji deo drži još mrnćaneo'fsi DfinJeisi oto (ohoz anhstii iti Prisustvo grubog, bel u tka ili još bol je šljunka, igra dakle vrlo veliku ulogu pri spfiv-Ijanju novog betona. Proces koji se zbiva ješte samo fizikalni, jer še može rna kakva kakvoću čvrstog materiala upotreliiti kao šljunak ili prali, ako jc on guste strukture lnije porozan. Dobivene su konstante od prilike iste. Tako se može ivpotrobiti kao šljunak: ili prah homogeni krrč ijitk, silikatno kamenje, kvare..granit, homogeni pe.ščar, koji se •upotrebljava u liemijskoj iulnsti-iji, ili kakav sličan proizvod u č- r.stotn obliku.
Kao opšta pravila možemo-iskazati da: Tji.u koliko je tkivo gnš-e čvrstog -predmeta :	uaqiaoq r s DjavajJdaTtog
2)	at koliko je katran manja jiotrebna količina:
l3) u koliko ,je veći odnos-Tvrs'ih tela-u obliku šljunka i praha u .toliko je manja, o-pasn/ist da će beton pucati.
Iz gornjih je izlaganja jasno, da svi patenti, koji govore o izradi veštičkih asfalta, nemaju ničeg zajedničkog, za ovim patentom.
Ako beton po ovome .pronalasku ima, u odnosu na čvrstoću i otpornu moć, osobine običnog cementnog netona, onda on ima i njegove mane ako je reč o;izradi uličnih kaldrma. OvhJ bi beton bio, zi ovu svrhu, suviše tvrd, a ne bi podneo udare .konjskih kopita i gvozdenih kolskih obruča a da se ne. iscepa. Ali se ovaj ..beton može upotrebiti pod uslo-Vom da se pređuzmu ove mere opreznosti.
t) Btton se prema ovom pronalasku može upot ebiti mesto cementnog betona, koji se u izvesnim sluč'j.evima prekriva slojem asfalta. U stvari je poznato, da astalfcske kaldrme imaju podlogu od običnog betona; beton po ovom
prorm'iisku može u ovom shičojo vrlo korisno zameniti običan cemenlni beton, pošto on vodu ne propušta.
2) beton po ovom pronalasku se može i kao kaldrma »potrebiti, pod uslcvom, da se zaštiti od udara slojem običnog aslalla ili ms-kakvjm drupim mekim i elastičnim materialom, koji ju do sad upotrebljavan za tu svrhu.
Tako s« može uspešno »potrebiti asfalt, katran, smeša smole i katrana i tome slično.
Takva se kaldrma može npr. izraditi na sledeči način:
Prvo se lije ovaj IMon na površinu koja se pokriva i zatim na betonsku podlogu sipa mekani i elastični material.
Od ovog se betona mogu graditi i koc»e za kaldrmisanje, čija se površina prevlači mekanim i elast'čnim slojem.
Da navedemo jedan takav primer:
Ove se materije mtšaju uz zagrevanje: 450 kg. tvrde gasne smole, nattina smola ili kakva druga smola lošijeg ijebiujeg kvaliteta, koja u vodi na 70° ostaje tvrda; (da bi odredili čvrstinu, stavlja se list ove smole od 5 m.m. debljine u toplu vodu i zagreva nekoliko minuta. l.ist pri tom treba ostati potpuno tvrd i da se ne grebe noktom ni savija.) 8500 kg. kompaktnog krečnjačkog šljunka ili belutka. 1500 kg. običnog peska. 700 kg. krečnjaka u prask u.
Snuša se pravi po gore opi-anom postupku i razliva se na kamenoj podlozi ili tlu, da ld se^po potrebi dobio sloj od 5—15 srn. debljine. Čim s« masa stvrdne ali dok je još topla, pokriva se slojem aslalla koji je debeo 5 — 20 m.m. Na ovaj način dodivei.a ulična kaldrma obrazuje posle bladjenja jedan .jedini blok, pošto se potpuno i čvrsto aslalisU sloj pri-pija u4 podlogu od smolnog betona. Kao što se iz napred rečenog vidi, razlikuje se ovaj postupak oi svih dosad poznatih postupaka time, što se prvo izradjuje čvrst i otporan beton, ali koji nema čvrstoću za udar koja je potrebna za pokrivanje ulica: da bi izdržala -habanjo ud sirane kida i konjskih kopita i na koji se, toga radi nasipa sloj i stalta, tako da se oba sloja čvrsto vežu i načine potpuni čvrst sklop. Ako se čekićem ta/.Ilije komad novog betona koji je prevučen a-iattom, onda sloj astrtha stalno čvrst stoji na betonu i pielom se vrši kao da je ceo koma i bio potpuno homogen
Doduše postoj« slični postupci zt izradu uličnih kaldrma, ali se oni tako izvode:
Kao podloga sipa se mi eša a.-fdta i kamenog šljunka i preko toga se sipa sloj asfalta. II mesto asfalta, po ovom pronalasku, novi beton zahteva jeftinu tvidu smolu, čim Su dobivaju dobre i istovremeno jeftine ulične kaldrme.
U mesto astaltskog sloja, može se kao prevlaka upotrebiti svaki drugi materijal, koji može dati mekanu i elastičnu površinu. Da bi se olakšala veza starog smolnog betona sa jednim novim, može se površina starog betona premazati firnajsom ili prosto katranom ili izmedjr starog i novog betona, dok je ovaj još vreo i tečan razliti tanak sloj mekanog asfalta. Ovo se može na sledeči način ura liti: zidarskom se mistrijom nešto podigne novi još tečan i mek betonski sloj i sipa asialt u mali medjuprostor. Na ovaj se način dobi ja odlična veza oba slo.ja, pri čem je spojni slij u isto vreme još i elastičan, neka su navtiio-ni u sledečem nekoliko primera postupka za izradu novog, betona po ovom pronalasku.
Primer za izradu betona otpornog prema liiselinama, 500 kg. smole ili druge topljive mater je koju kiseline ne nagrižu, koja ostaje tvrda odprilike na 80° 0., gr ej u se do topljenja i mešaju uz stalno mešanje sa 1200 kg. par-črda od porcelana ili sa komadjem od pečene ilovače ili kvarca, čiji pojedini komadi imaju debljinu od 1—30 m. m. kakvi izlaze iz sprave za lomljenje kamena. Da bi se nekoliko spre-čilo sleganje ovog komadja, dodaje se uz stalno zagrevanje vrlo sitan porcelanski prah, čime postaje masa gusta i žitka i krupni čvrsti sastojci lebde u njoj. čim se masa toliko zgusne, da se njeni čvrsti sastojci ne odvajaju od tečnog dela, ona se razliva, dok je još topiš, u drvene oplate, tačno onako kako, se radi sa običnim cementnim betonom.
Ako se hoće izraditi armirani beten, onda se postupa rasporedom gvozdenih armatura ktto kod običnog cementnog betona.
Od ov.ig se betona mogu gradili rezervoari proizvoljne zapremine, kanalizacije i tome si čuo, koje se opiru uticaju kiselina i naročito koneentrisanoj sonoj kiselini, tako da oni posle nekoliko mesečne upotrebe ne pokazuje ni najmanje tragove najedanja.
U mesto tvrde smole može se upotrebiti neka dnua gore pomenuta matuiija. Izbor: ove materije za\i-i od njene otporne snaee protiv kiselina, njene čunu njene tvrdoće, ela-sticitutii i temperature omekšanja.
U mesto sitnog komadja porcelanskog, može se ma kakva druga vrsta kamenja upotrebiti kao lava, plavupak, kvare, i t. d. koja se opire kiselini. Prah od porcelana se isto tako može zameuiti drugim kamenim prahom kao fosilnom, pialtom od plavutka i tome slično.
Beton za ledenice.
Kao što se zna rezervoare u ledenicama od običnog cementnog betona prate razne nezgode. I-palo je zv rukom, da se grade rezervoari svakojake veličine za ledenice.
Takav se beton može n. pr. spremati na s'eđeei način :
250 kg, smole 1200 kg. šljunka liOO kg. peska 350 kg. kamenog pralni, izmešaju se kao što je prethodnim primerima opisano.
Može se i u mesto šljunka dol ati sitno zrnasta pluta, da hi se dobio beton, koji je nari'č ti toplotni izolator.
Dalje se mogu zidati i betonski lezervoari sa šupljim ziđoiima, da bi se stvorili toploto izolirajući vazdušni slojevi.
Ovaj je beton otporan prema mrazu i zi-mrznjavanju kao i temparaturnim promenama. Greda, m činjena od gornjeg betona od 2 m. dužine i 10 sm. širine izlože se za vreme od nekoliko dana temperatura mržnjenja od 14* C, posle čega se ona metne u toplu vodu od preko 40°. Greda je podnela ovu temperatursku promenu bez ikakve štete. Dalje je pokušaj načinjen sa komadom betona koji je bio potpuno pokriven ledom. Ovaj komad bio je zatim izložen uticaju vodene pare, da bi se led otopio i tim postupkom ništa nije pretrpeo.
Ove osobine betona po ovom pronalasku čine iste naročito pogodne za industriju hladnoće i čine relikti korist nasuprot običnim cementnim betonima.
Ovaj se beton može npotrebiti za provlačenje rezervoara od cementnog betona. Za ovu svrhu sipa se na cementu sloj od smol-nog betona koji je debeo nekoliko santime-tara, da bi prevukao ćelu unutarnju površinu rezervoara. Onaj se beton drži vilo dobro uz cementni beton, na ovaj način načinjeni rezervoar bio je u upotrebi za vreme od nekoliko meseci a da se nikakakve pukotine nisu mogle videti.
Kao opšte pravilo za spravljanje ovog betona mora biti jednog topljivog tela, koje na temperaturi kojoj će se beton izložiti ostaje tvrdo. Nije potrebno, da je ovo samo telo otporno, ono može biti vilo krto. Ovo telo meša se u istopljenom stsuju sa šljunkom čvrstih produkata i prahom, prvenstveno sa takvima od gustog materiala. Smeša se mora načiniti tako, da se dobije vrlo homogena masa, u kojoj će se toliko koliko je mogućno dodati čvrstog tela i praha, tako da čvrsta tela lebde u smeši. Sifno-zrnasti praškovi daju bolje rezultate negoli krupno zrnasta. Veličina šljunka zavisite od debljine betona, koji se hoće dobili.
Ovrsia tela i prahovi se In ba spraviti tako, da izmedju njih nema šupljine i išla pravila koja služe pri izboru šljunka, belutka i peska kod cementnog betona, važe i za novi beton. Mali otpaci od čvrstih tela (kamenja, porcelana, granita itd.) valja pretpostaviti pesku.
Da bi se dobile sasvim glatke površine, koje
su šta više glađje od porcelanskih, što je kod cevi naročito važno sipa se novi beton u prethodno zgrejane kalupe i oplate, koje imaju glatku površinu. Za dnene oplate ili kalupa može se npotrebiti polirano (ino ili još bolje drvo prevučeno gvozdenim limom ili tome slično. Beton se može liti u hladne kalupe odnosno oplate.
Nova vrsta betona nema ničeg zajedničkog sa produktima katrana, koji se upotrebljavaju za provlačenje i kaldrmisanje ulica, tla ili krovova ili za mašinska postolja. Oni se još nikad nisu upotrebljavali u gradjevinarstvu u mesto običnog cementnog betona, i za izradu nasipa, virova, teških rezeruoara, vodovode sa visokim pritiskom do 20 atmos.
Ovaj se beton može npotrebiti i za oblaganje zemljišta i tome slično, ali da samo pritom zameni sloje cementnog betona a ne asfalt.
PATENTNI ZAHTEV! :
1)	. Postupak za izradu armiranog ili ne armiranog betona, koji je otporan protiv trajnih opterećenja, i koji se može npotrebiti za gradjenje vodova visokog i niskog pritiska, kanalizacija, rezervoara otpornih prema kiselinama, vodogradja kao pregradnih brana, nasipa, kanalskih korita, podvodnih radova, rezervoara, prostora i vodova za hladnoću i ledenica, podloga za kaldrme, krovnih pokr< va, itd. naznaćen time, što se tope mateiije koje kao spojna srestva služe, kao npr. tvrda smola ili tome slične materije, koje su topljive, ali su sasvim tvrde pri docnijoj temperaturi upotrebe betona, i unose u ove topljene mase krupno razbijeni, celishosno zagrejani kame-nasti n aterial za ispunjavanje, kao belntkov, kameni šljunak, granit, kvare, peščar, porcelan, zgure ili tome slično i uz to sitan materijal, kao pesak, kameno brašno, prah od pečenog kamena, prah od plovače, granita, pepela ili tome slično u takvim količinama, da postaje na roploti žitka masa, u kojoj krupno izloženi materijal lebdi, naš ta se dobivena masa razliva u kalupe ili na drugi način kao što se upotrebljava cmnentni beton.
2)	. Oblik izvodjenja postupka po zahteva 1, naznačen time, što se upotrebljavaju kao spojna srestva u mesto tvrde smole dobivene od katrana, materije kao stearinska smola, kao i drugi ostaci nattinn smole, terpentinske, katranaste i tome slično, destilacije, tvrdi asfalt, bitumen, kerozin, kolufoniiim, smole i tome slično, sumpor i tome slične materije ili stneše ovih materija, koje topljive, ali ostaju sasvim tvrde na docnijoj temperaturi betonske upotrebe, u mesto da kao n. pr. prirodni i veštaeki asfalti budu meki i plastični.
3)	. Oblik izvodjenja postupka po zahtevo L
-do 3 'naznačen time, što se kao spojno ?re-sts^o upotrebljavaju smole, ili podesni ostaci •destilacije, čija je temperatura omekšanja povećana pedesnoni pripravom.
4)	Oulik izvod jenja postupka po zalitevu 1—3, naznačen time, što se upotrebljava za izradu toplotnog izolatora za postrojenja hladnoće i ledenica u betonu osim pomenutih spojnih srestava i nasipnih materija još i usitnjena pluta.
5J. Oblik izvodjenja postupka po zahtevima 1 i 2, u kojima se zbog umanjivanja nezgoda .postalih usled skupljanja dodaje po mogućstvu više mineralnog nasipnog materiala i što se unutarnji delovi kalupa ili oplata skidaju dok je beton još topao.
6)	. Postupak po zahtevima 1 i 2, u kojima se kalupi odnosno oplate ubrzo, pošto se beton nalije, hlade vodom ili hladnom vazđušnom strujom, da bi se beton istih brzo oslobodio.
7)	. Postupak po zahtevima 1 i 2, u kojima se zbog hladjenja sasvim glatkih površina, koje sušta više ravnije od površina poredana, beton naliva u napred zagrejane ili hladne kalupe odnosno oplate, čije se površine glačaju struganjem ili navlačenjem lima.
b). Beton koji se izradjuje prema zabievima, koji se opire uticaju kiselina, sili, baza, i drugih hemijskih materija, poglavito pak kon-•centrisanoj sonoj kiselini.
9)	. Beton izradjen po zahtevima i i 4, ko kao vrlo hrdjav toplonota odoljeva niskim temperaturama i naročito jo dobro podesan za izradu ledenica.
10)	. Beton izradjen po žahtevima I i 2, koji je za vodu neprobojan i naročito je po-đesm za izradu nasipa, vodova sa visokim i. niskim pritiskom i podvodnih radova.
11)	. Postupak po zahteva 1, po kome se sloj meke i elastične materije kao asfalt i tome slično, sipa sloj smolnog betona, tako da se oba sloja čvrsto medjusobno vežu i obrazuju jedan jedini blok, čime se mogu otporne i jettine ulične kaldrme načiniti.
12)	. Postupak za izradu šupljih predmeta od betona koji se treba vreo razlivati, čije se spojno srestvo sastoji iz topljive na temperaturi upotrebe betona tvrde materije, naznačen time, što se pri upotrebi oplata odnosno kalupa njihovi unutarnji delovi (sreza) udaljuju ili vade, dok je beton još topao.
13)	. Postupak po zahtevu 12, kod koga se kalupi odnosno oplate, odmah pošto se beton nalije hlade naglo.
14)	. Postupak po zahtevu 12, kod koga se, da bi se dobila urediti sasvim glatko površine, beton razliva u kalupe odnosno oplate, čije su površine potpuno glatko istrugane iii limom prevučene.