KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 23 (3j

INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 novembra 1934.
PATENTNI SPIS BR 11153
SEGECI Societe generale d’ exploitation commerciale et industnelle,
Pariš, Francusha.
Postupak za spravljanje voska u vidu praha, za glačanje.
Prijava od 11 decembra 1933	Važi od 1 marta 1934.
Činjeni su razni pokušaji da se voskovi i voskovni ugljovodonici dovedu na oblik praha, naročito u cilju da se potrošačima pruži vosak podesan za glačanje i koji se može razastirati posipanjem i u tačno određenim količinama po površini, koju treba glačati, tako, da se uprosti rad trljanja i glačanja.
Tako se pomišljalo da se vrši mehaničko pretvaranje u prah, u drobilicama, voska, koji je malo ovlažen pomoću alkohola. Takođe se pomišljalo da se produkti u vidu praha za glačanje izvode pomoću voskovnih emulzija sušenjem i pretvaranjem voskova ili sličnih supstanci, pretvorenih u tečno stanje pomoću topljenja, pri čemu se tako dobivene mase u vidu praha zatim mešaju sa raznim drugim supstancama u vidu praha kao sa glinom ili peskom. Najzad je pomišljano, da se vosak rastapa pomoću veoma toplog alok-hola i (da se mešavina muti u hladnoj vodi do hlađenja.
Ni jedan od ovih postupaka nije bio zadovoljavajući. Stvarno, ni jedan od njih ne daje vosak u vidu praha dovoljne fino-' će da bi mogao biti raspodeljivan posipanjem; i da se jednoliko raspodeljuje po površini,; koju treba glačati. Osim toga, ni jedan od ovih (postupaka ne omogućuje zadovoljavajuće industrijsko proizvođenje.
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšani postupak, kojim se izbegavaju gore navedene nezgode i kojim se omogućuje dobivanje, sa zadovoljavajućim; industrijskim prizvođenjem, voska u vidu sitnog praha, koji se polako može posipati i koji je podesan da se, bez rasipanja, koristi za lako
glačanje svih površina ili zidova, koji su do sada bili mazani voskom, glačani ili gla-đeni na sličan način. Predmet ovog pronalaska je takođe kao novi industrijski pro-dukat vosak u vidu sitnog praha, koji se proizvodi po ovom postupku.
Postupak, predmet ovog pronalaska, sastoji se u tome, da se rastope voskovi ili prirodni ili veštački voskovi ugljovodonici ili njihove mešcavine, da se tako rastopljeni vosak dovede u stanje sitne raspodeljenosti u samoj tečnosti, koja obrazuje sredinu za disperziju, a zatim da se ohlade radi odvajanja od iste, ali birajući materije i radeći iako da se odnosne specifične težine voska ili mešavine voskova i pomenute tečnosti prim etno slažu.
Ako se, pak, vosak ili mešavina voskova rastopi u kakvoj tečnosti slične specifične težine, dobija se emulzija ili dispersija voska sitno izdeljenog, koji nema nikakve težnje za taloženje ovoga voska, pošto se ovaj nalazi potpuno u suspenziji u celoj masi ove tečnosti, usled saglasnosti njihovih odnosnih specifičnih težina. Može se, uostalom, zahvaljujući većem ili manjem homogenisanju dispersije voska u tečnosti saglasne specifične težine, ovom vosku dodeliti proizvoljan stepen zahtevane finoće.
Posle većeg ili manjeg homogenisanja pušta se da se rashladi dispersija voska, dobivena prema napred navedenom, do ispod tačke topljenja voska. Zatim se od tečnsoti izdvaja ovaj vosak, koji se javlja u vidu sitnih zrnaca, koristeći centrifugalnu napravu 7a ceđenje ili filtarsku presu, zatim se ostavlja da se osuši pod smanjenim priti-
Din. 5.—
skom. Najzad se, prema potrebi, može prali presejati kroz sita sa postupno sve manjim rupama.
Mogu se za industrijsko izvođenje postupka koristiti različiti proizvodi ili veštački voskovi ili njihove mešavine, a naročito ce-rezin, parafin, vosak zvani „Montan”, vosak ,,Karnaubi’\ i t. d.
Kao tečnost namenjena obrazovanju tečne sredine za dispersiju, može se korisno upotrebiti proizvoljno ma koja tečnost, samo da, pošto je pomešana ili dodata vodi, ili drugim tečnostima, može praktično biti dovedena na istu specifičnu težinu, koju ima tretirani vosak ili mešavina voska. Osvedo-čenje o saglasnosti specifičnih težina oba elementa u prisustvu voska, ili mešavine voskova i tečnosti, jeste lako. Korisno je da se između tečnosti, koje se mogu upotrebiti koristi tečnost, koja što je moguće manje rastvara vosak, i čija je, osim toga, tačka ključanja viša za približno 10" C od ta-tačke topljenja voska ili mešavine voskova koje treba emulzionisati.
Sledeči primeri su dati, kao uputi bez ograničenja, za olakšanje razumevanja izvođenja pronalaska.
PRIMER 1: 5 delova parafina i 5 de-lova cerezina je stopljeno sa 80 delova alkohola i 20 delova vode u jednom sudu za-grejanom prvenstveno pomoću pare, i koji sadrži sistem za hlađenje suprotnim strujanjem, i prisno su raspodeljeni u tečnoj masi pomoću kakvog uređaja za mućenja proizvoljnog podesnog tipa, zatim se mešavina hladi. Mešavina voskova kao i tečnost koja obrazuje sredinu za dispergovanje imaju istu specifičnu težinu od 0.86. Rad se izvodi prema gore navedenom.
PRIMER 2: 7 delova parafina, 2 dela cerezina i 1 deo veštačkog voska stopljeno je zajedno u jednom sudu, zatim je tretirano kao u primeru 1 sa 63 delova propilnog alkohola N i 40 delova vode. Rad se izvodi kao i prethodno:
PRIMER 3; 10 delova voska , Montana”, 10 delova voska ,,Karnauba” i £0 delova parafina, prvenstveno prethodno usitnjenog istopljeno u zagrejanom sudu prvenstveno pomoću pare i tretirano je kao u primeru 1 pomoću tečnosti obrazovane iz 40 delova alkohola i 60 delova vode. Rad se izvodi kao prethodno. Specifična težina rezultuju-ćeg produkta jednaka je 0,89.
Posle hlađenja do ispod tačke topljenja voskova i odvajanja ovih, tečnost može biti ponovo korišćena.
Povratno dobijanje može dostići 80°/o ako je koriščenj uređaj dobro izveden. Ovaj uređaj se može sastojati iz naprava poznatog tipa pod uslovom da su podesne za izvođenje gornjih radova.
Postupak je dakle ekonoman i omogućuje povećano dobijanje.
Patentni zahtev:
Postupak za proizvođenje voska u vidu praha, koji se može koristiti za glačanje ili glađenje, naznačen time, što se rastopljeni voskovi iii prirodni ili veštački vo-skovni ugljovodonici ili njihove mešavine, dovode u stanje sitne izdeljenosti u tečnosti, koja obrazuje sredinu za disperzovanje, a zatim se vrši hlađenje radi rastavljanja, pri čemu se biraju materije i radi tako, da u svakom slučaju odnosno specifične težine voska ili mešavine voskova, koji se rastapaju, i tečnosti za dispergovanje primetno odgovaraju jedna drugoj.