KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 13 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1930.
PATENTNI SPIS BR.6755
L’Auxiliaire des Chemins de Fer et de I’Industrie, Pariš.
Instalacija za napajanje vrućom vodom lokomolivskih i drugih kotlova.
Prijava od 30. aprila 1928.	Važi od 1. septembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 16. maja 1927. (Francuska).
Ovaj pronalazak odnosi se na instalaciju za napajanje vrućom vodom lokomotivskih i drugih kotlova, specijalno onog tipa, koji ima zagrejač mešavinom, u kome se isko-rišćuju izrađena para, para od produvanja i druge. Pronalazak, koji se može primeni-ti i kod instalacija sa površinskim zagreja-čem, ukazuje izvrstan broj usavršavanja, koja će se videti iz daljeg opisa.
Priloženi nacrt predstavlja, kao primer, jedan način izvođenja zagrejača prema pronalasku.
Sl. 1 je šema instalacije za zagrevanje prema pronalasku, u kojoj, su radi boljeg razumevanja, oba tela zagrejača raspoređena jedno u produženju drugog.
SI. 2 je horizontalni izgled oba tela zagrejača.
SI. 3 je presek po liniji 3—3 iz slike 2.
SI. 4 je presek po liniji 4—4 regulatora za redukovanje priliska pare:
SI. 5 je presek po liniji 5—5:
SI. 6 šematično prikazuje instalaciju za zagrevanje prema pronalasku, primenjenu za zagrevanje vode za napajanje lokomotiv-skog kotla.
Na nacrtu je pretpostavljeno da je zagrejač sastavljen iz dva tela A i B, pri čemu para ulazi u telo A zagrejača posredstvom regulatora za redukovanje priliska 1 koji je smešten na dovodnoj cevi za paru
2.	Ovaj regulator služi za kontrolisanje pritiska pare u komori za mešanje 6, koji se nalazi u telu A zagrejača.
Kroz ovu komoru za mešanje prolazi cev 7, koja je vezana sa cirkulacionom pumpom, koja dovodi tečnost za zagrevanje;
30	označava cilindar s hladnom vodom, a
31	cilindar s vrućom vodom ove pumpe, 36 je motorni cilindar. Cev je izbušena na način, koji omogućava da tećnost izlazi razbijena u mlazove upravljene ozdo na više. Tečnost ponovo pada na izbušenu ploču 8, sa koje u vidu sitne kiše pada u komoru 6. Para dolazi u komoru 6 kroz koleno 20 ističući prema gornjem delu komore.
Telo A ima u svome donjem delu jedan grlić 21, koji je radi čišćenja zatvoren s donje strane hormetičnim poklopcem 23. Telo A i telo B u vezi su preko cevi 3, koja utiče u prvi odeljak 9 drugog tela B, a njen drugi, povijani kraj 22, ulazi u grlič 21 skoro do poklopca sačinjavajući na taj način jedan hidraulični zatvarač.
Telo B podeljeno je u više odeljaka. Prvi od njih, odeljak za oslobođanje gasova 9 u vezi je sa atmosferom. U njemu se zagrejana voda penje i doseže do stalne visine određene visinom pregrade ili preliv-nika 9a, koji ga odvaja od sledećeg odelj-ka 10, koji obrazuje rezervoar za zagreja-nu vodu, ovaj rezervoar je tako načinjen, da nivo tečnosti u njemu ostaje stalan i niži od višeg nivoa tečnosti u komori za oslabađanje gasova 9.
Odeljak 10 za zagrejanu vodu vezan je za rezervoar za preliv viška, koji može biti
Din. 25.
obrazovan, kao što je na slici predstavljen od odeljka 12 tela B, koji prima suvišnu tečnost iz odeljka 10; nivo tečnosti u o-deljku 10, ne može dakle, u normalnim slučajevima, da pređe nivo gornje ivice pregrade ili prelivnika 10a, koji razdvaja ode-Ijke ili rezervoari 10 i 12. Odeljak 12 u vezi je sa sledečim odeljkom 27, ograničen pregradom 11a, koja se izdiže do iz-vesne visine. Sa donjeg dela odeljka 27 prolazi cev 11, koja služi za vezu odeljka 9, 10 i 12 sa atmosfenom, i za evakuisa-nje slučajnog viška zagrejane vode. Ova se cev završava na svom donjem delu, koničnim nastavkom 11b malog prečnika znatno manjeg preseka od preseka cevi za tii pust pare 2 u zagrejač.
Regulator za redukovunje pritiska 1 sačinjen je iz ventila 43, koji uravnotežava opruga 41, a teži da ga stalno drži otvorenim; ventilom upravlja klip 42, čija je čeona površina izložena pritisku, koji vlada u telu B, blagodareći cevčici 40 . Kada se pritisak u telu B poveća, onda teži da zatvori upust pare u komoru za mešanje i o-bratno. Primetiće se da će pritisak iznad klipa 42 biti u praksi približno atmosferski pošto je telo B u vezi sa atmosferom preko cevi 11; efektivni pritisak u komori za mešanje uravnotežava težinu vodenog stuba maksimalne visine h.
Ako efektivni pritisak pare za zagrevanje pređe težinu ovog vodenog stuba, para će se neposredno preći u telo B. Ali ovo je u vezi sa atmosferom samo preko cevi 11 i malog otvora 11b, čiji je presek sračunat da bude nedovoljan za brži izlaz većih količina pare za zagrevanje, koje dolaze iz zagrejača. Pod tim okolnostima pritisak će odmah da naraste u telu B, stavljajući na taj način u dejstvo regulator 1, koji zatvara više ili manje pridolazak pare. Preimućstvo jednog takvog regulatora* koji komunicira sa telom B, sastoji se u tome, što je slobodan od štetnog uticaja u-dara pri izlazu, kad je para za zagrevanje para koja izlazi.
Cev 11, koja služi za komuniciranje tela B sa atmosferom, ima relativno veliku du-žirtu, tako da se, ako zagrejana tečnost dolazi u odeljak 27, brzo evakuiše kroz mali otvor 11b, blagodareći znatnom pritisku, pod kojim se nalazi. Ovaj ufeđaj ima još jedno preimućstvo, koje će biti izloženo malo dalje.
Odeljak 12 za preliv viška vezan je za sud za usisavanje 13, smešten na cevi 14* koja vezuje rezervoar za napajanje 15 sa usisnim vodom 18 cirkulacione pumpe 30. Ovaj sud 13 namešten je na niži nivo od dna rezervoara 15 i načinjen je tako, da eev 17, koja ga spaja sa odeljkom 12, kao
i 14, koja ga spaja sa rezervoarom 15, da obe cevi utiču u iijegov gornji deo, dok cev 18 koja ide k pumpi (strana sisanja) polazi iz donjeg dela suda 13 za isisavanje.
Odeljak za zagrejanu vodu 10 nalazi se iznad pumpe sa vrućom vodom, a zagrejana tećnost, koja izlazi iz odeljka 10 zagrejača, potiskuje se u cilindru 31 ka aparatu koji ovu tečnost iskorišćuje, ria pr. prijemnik 32 kotla. 18, 33, 34, 35 su različite cevi koje spajaju razne organe u pumpama 30 i 31.
Rad zagrejača je sledeči:
Para se dovodi kroz regulator za redu-kovanje pritiska 1, i kroz cev 2 u komoru za mešanje 6, u kome se meša sa tečnos-ću, koja se bačena vertikalnim mlazevima razbije i rasprašuje o limanu pregradu, da zatim ponovo u vidu kiše, prođe kroz rupice ploče 8 dovršavajući kondenziju pare. Tečnost se zagrejaua i pomešana sa parom koju je kondenzovala, ponovo penje pod uticajem pritiska u odeljak 9 za oslabađa-nje gasova, kroz savijutak 22 i cev 3. Dužina savijutka 22 izabrana je prema normalnom pritisku pare za zagrevanje, kojom se raspolaže, i to tako, da održava razliku nivoa, koja tačno odgovara ovom pritisku. U isto vreme nivo tečnosti u komori za mešanje 6 uvek treba da bude znatno niže od nivoa izbušene ploče 8. Mešavina zagrejane tečnosti i kondenzovane pare* koja se penje u odeljak 9, preliva sa duž ivice pregrade 9a i pada u odeljak 10 sa visine, koja odgovara stvorenoj razlici u nivoima, 'koje tečnost može dostići u odelj-cima 9 i 10.
U tečnosti rastvoreni gasovi oslobađaja-vaju se usled zagrevanja, počinju da odi-laze usled penjanja tečnosti u odeljku 9 i dovršavaju odilaženje, kada se tečnost razlije i padne prelivajući preko pregrade 9a u odeljak 10,
Ovi gasovi izlaze u atmosferu kroz cev 11 i riastavak 11b.
Tečnost se dovodi zagrejaču pomoću cilindra 30, koji rriože biti sinhron ili asinhron cilindru 31, ili mora imati veći ili jednak efekat u upoređenju s njim (31); pri-mena suda 13 ima za cilj da se izbegne svako ulaženje vazduha, mogućnost za prekid rada pumpe 30, kao i da dopusti asin-hronizam između oba cilindra,
Primena cevi 11 i nastavka 11b ima sem toga sledeče primućstvo: ako bi se, usled taloženja mulja proizašlog zbog zagrevanja vode za napajanje kotlova, ili zbog ma koga razloga, presek za prolaz tečnosti u cevima 17 i 33 postao suviše mali, tada bi pridolaženje količine vode za zagrevanje bilo veće od količine zagrejane vode, koja izlazi iz zagrejača, te bi se odeljci 12, 10,
9	i 6 brzo napunili točnošću; nivo tečnosti u komori za mešanje 6 mogao bi dostići nivo izlaznog otvorena kolena 20 i tečnost bi tada odlazila kroz cev 2 u regulator, a odatle u cilindre parne mašine ili u ma koji drugi aparat, u kojima bi mogla da prouzrokuje ozbiljan kvar.
Blagodareći usvojenome uređaju, čim tečnost dođe do nivoa prelivnica 11a, prelazi u odeljak 27 i zbog velike dužine cevi 11 izlazi u spoljnu okolinu kroz nastavak 11b u prkos njegovih malih dimenzija.
SI. 6 pokazuje kako bi se postavila jedna ovakva instalacija na slučaj lokomotive, cev 11 prolazi oko kotla i završava se pod ramom 38 označava cevni vod za uzimanje pare.
Raspored krajeva cevi za dovod tečnosti kako iz rezervoara 15 tako i iz odeljka za preliv 12, koji su na gornjem delu suda 13, dok je odvod k cirkulacionoj pumpi 30 postavljen na donjem delu suda 13, ima za cilj da osigura isticanje tečnosti, koja se može zateći u odeljku 12, izbegavajući da dejstvo sisanja pumpe ne deluje prvenstveno na dovod tečnosti, koja dolazi iz rezervoara 15, šio bi moglo izazvati ispunjavanje suda 42, i prema tome uništavanje op-stojeće razlike u nivou tečnosti u odeljku
10	i odeljku 9.
Zapaziće se da regulator za redukovanje pritiska predstavljen si. 5 zadrži i jedan u-ređaj za zatvaranje izlazne pare, koji je načinjen na sledeči način: cevi 50, koja dolazi od razvodnika mašine, spojena bilo sa upusnom vodom motora iza regulatora lokomotive, bilo sa upusnom slavinom za svežu paru, što je svejedno, ulazi u cilindrični prostor 51, prema donjoj površini klipa, aksialno pokretnog između cevi za dovod sveže pare 54 i cevi 55, koja izlazi u regulator iznad klipa 42.
Pritisak sveže pare koji, pri otvorenom regulatoru dela na klip 52 prdržava iglu 53 u njegovom sedištu te se gornja površina klipa nalazi pod pritiskom koji vlada u komori za oslobadaanje gasova blagodareći cevi 40.
Ako se regulator zatvori, prestaje delovanje pritiska na ktip 52, koji se tada spušta i igla 53 otvara prolaz svežoj pari iz cevi 54 u cev 55. Sveža para dela na klip 42 te prouzrokuje zatvaranje regulatora.
Korist od ovog uređaja je sledeča:
Ako lokomotiva, na kojoj je postavljen zagrejač, radi sa promajom zasnovanom na izrađenoj (izlaznoj) pari, može se dogoditi, da pri zatvorenom regulatoru promaja u dimnjaku bude dovoljna da proizvode depresiju u komori za mešanje 6. Ova depresija bi izazvala prekid u proticanju vode između odeljka 9 i 10, tela B, i pošto
pumpa 30 neprestaje da dovodi vodu, nivo vode u komori 6 mogao bi dospeti do nivoa izlaza kolena 20 i voda otičući dalje ka cilindrima mašine bi pričiniti vrlo veliku štetu.
Blagodareći opisanom uređaju, ova je opisnost otklonjena, jer regulator prekida svaku vezu sa izlazom pare, čim je loko-motivski regulator, zatvoren.
Uređaj koji je opisan naročito je podesan za slučaj kada se u zagrejač takođe dovodi izrađena para motornog cilindera 36, pumpe i drugih pomoćnih mašina, koje ulaze u instalaciju, ili su postavljene na lokomotivi. U ovome slučaju takve pare prolaze kroz specijalnu cev 20a a njihov upu-st ne reguliše se regulatorom.
Kad se zatvori regulator, dovod izrađene pare iz mašine prestaje i odmah u komori 6 nastaje pad pritiska. U ovome je trenutku nivo vode u komori veoma nizak, te se odeljak 9 prazni u komoru 6. Isticanje vode iz odeljka 9 u odeljak 10 prekinuće se dakle za izvesno vreme i može se dogodili da je ovo vreme dovoljno, da se odeljak 10 potpuno isprazni. Od toga će trenutka pumpa 31 usisavali vazduh, te će ispasti iz rada, šio povlači poznate nezgode. Blagodareći gore opisanom uređeju za automatsko zatvaranje, ova je opasnost otklonjena. Čim se lokomotivski regulalor zatvori, regulator za redukovanje pritiska 1 zatvara se tako, da izrađena para, koja dolazi kroz 20a, u mesto da izađe kroz cev 2, proizvodi nadpritisak u komori 6, koji je dovoljan da održi proticanje vode između ode-Ijaka 9 i 10 i da se izbegne potpuno pražnjenje ovog poslednjeg. Sem toga ova iz-iađena para predaje svoju toplotu hladnoj vodi, koju šalje pumpa 30, tako da zagre-vanje nije sasvim prekinuto ni pri zatvorenom regulatoru što bi se proizvelo, ako bi izrađena para pomoćnih motora izlazila kroz cev 2.
Zapaziće se da uređaj, koji nosi grlić 21 i savijutak 22 da bi imao hidraulični zatvor i sprečavao paru da direktno prolazi u telo B, daje velika primućstva, kada je, kao što je to slučaj kod lokomotiva, konstrukcija aparata, izvedena u velikoj meri s obzirom da ne bude utrpana. Dozvoljava zaista dajući svu potrebnu dubinu grliću 21, koja odgovara nadpritisku, koji treba da vlada u komori za mešanje, da joj se dadu pogodan oblik i dimenzije, radi smeštanja zagrejača na kotao a u prostoru koji se ima na raspoloženju.
I sam oblik zagrejača, izveden u dva te la dozvoljava lako smeštanje na gornjem delu kotla; s druge sirane njegove uzdužne ose.
Ipak pronalazak nije strogo ograničen da
zagrevač sa 2 tela; elementi, koji sačinjavaju zagrevač, mogu biti u izvesnim slučajevima, obrazovani iz manjeg ili većeg broja teia.
Tako bi rezervoar za preliv mogao biti potpuno nezavisan, a ne samo kao jedan odeljak 12 teia B, i mogao bi biti vezan sa istim podesnim cevima.
Isto tako detalji konstrukcije ili rasporeda celine u instalaciji dati su samo radi bolje jasnosti i mogu biti proizvoljno modificirani, a da se pri tome ne izađe iz okvira pronalaska.
Najzad jasno je, da se pronalazak može korisno primeniti i kod instalacije sa površinskim zagrejačem, koji bi prema pronalasku bio vezan za jedan rezervoar za preliv 12 u vezi sa atmosferom s jedne strane, a sa upustom za pumpu za hladnu vodu s druge strane.
Patentni zahtevi:
1.	Instalacija za napajanje vrućom vodom lokomotivskih ili drugih kotlova, naznačena time, što je zagrejač vode za napajanje, koji može biti proizvoljnog tipa (bilo površinski zagrejač, bilo zagrejač mešavinom), spojen sa sudom za preliv viška, koji je u stalnoj vezi sa atmosferom s jedne i sa u-pustom cirkulacione pumpe hladne vode s drude strane, pri čemu se višak vruće vode preliva iz zagrejača u rezervoar za preliv.
2.	Instalacija prema zahtevu 1, naznačena time, što je rezervoar za vruću vodu, u vezi sa atmosferom, postavljen između zagrejača i pomenutog suda za preliv viška tako, da vruća voda iz zagrejača otiče u rezervoar, a višak u sud za preliv viška, pri čemu je rezervoar vezan sa upustom pumpe za vruću vodu i smešten na viši nivo nego pumpa.
3.	Instalacija prema zahtevima 1—2, naznačena time, što su pumpa za vruću vodu i pumpa za hladnu vodu namenjene za s-inhroni rad i sačinjavaju na primer dva cilindra jedne tandem-pumpe, pri čemu cilindar s hladnom vodom pomennte pumpe ima veći efekat od cilindra zu vruću vodu.
4.	Instalacija prema zahtevu 1, koja ima jedan zagrejač mešavinom, naznačen time, što su sud za preliv viška i rezervoar za vruću vodu grupisani u jednom istom telu i što su načinjeni iz jednog ili više odelja-ka tog teia, u vezi sa atmosferom, dok je komora za mešanje, koja se preimućstveno obrazuje iz jednog odvojenog teia, koje zana za prvi odeljak prvog teia, koji je u vezi sa atmosferom, preko hidrauličnog za-
tvarača, koji je namenjen da održava normalni pritisak u komori za mešenje.
5.	Instalacija prema patentnim zahtevima 1—4, naznačena time, što je sud za preliv viška spojen sa upustom cirkulacione pumpe za hladnu vodu pomoću jednog suda za usisavanje smeštenog između rezervoara za napajanje i ususta pomenute pumpe.
6.	Istalacija prema patentnom zuhtevu 4, naznačena time, što je zagrejana tečnost, dolazeći iz komore za mešanje kroz hidraulički spoj, teče najpre u prvi odeljak, ili. odeljak za oslobađanje gasova, koji je u vezi sa atmosterom, zatim preliva u tankom sloju, padajući s izvesne visine, u sledći odeljak, koji obrazuje pom. rezervoar za vruću vodu, koji je u vezi sa atmosferom, a u kome se nivo zagrejane tečnosti održava niže od nivoa tečnosti u odeljku za oslobađanje gasova, da bi se osiguralo o-slobađanje gasova i pare zadržane u tečnosti.
7.	Instalacija prema zahtevu pod 4, naznačena time, što se nivo vode u odeljku, koji obrazuje rezervoar za vruću vodu, održava stalan pomoću jednog prelivnika, koji ga odvaja od sledećeg odeljka, koji obrazuje rezervoar za preliv viška.
8.	Instalacija prema zahtevu 7, naznačena time, što je odeljak, koji čini rezervoar za preliv viška, koji je spojen za upust pumpe za hladnu vodu i služi za evakuisa-nje normalnog preliva viška vruće vode, spojen sa sledećim odeljkom, koji nosi otvor za vezu sa atmosferom i služi za eva-kuisanje slučajnog viška vruće vode.
9.	Instalacija prema patentnim zahtevima 1, 4, 5, 6, 7 i 8 naznačena time, što je presek otvora, koji služi za vezu suda za preliv viška sa atmosferom, znatno manji od preseka cevi, koja služi za upust pare u zagrejač.
10.	Instalacija prema zahlevima 8 i 9, naznačena time, što je pomenuti otvor relativno malog preseka načinjen na najnižem kraju jedne dugačke cevi koja prolazi od donjeg dela pododeljka za evakuisanje slučajnog viška, tako da obezbeđuje oticanje slučajnog viška vode, koji bi se mogao desiti da se nakupi u odeljku za preliv.
11.	Instalacija prema zahtevima 4—10, u kojoj se voda za napajanje zagreva izrađenom parom kakovg motora, naznačena time, što se pritisak pare u komori za mešanje kontroliše regulatorom za regulisanje pritiska time, što uravnotežava težinu stuba tečnosti, koji obrazuje hidraulični zatvarač, dok pomenuti regulator za redukovanje pritiska izložen je pritisku, koji vlada u reci-pijentu za preliv viška ili odeljku u vezi sa
atmosferom, tako da prekida ili redukuje dovod pare za zagrevanje u komoru za mešanje, kada pritisak u ovoj komori pređe vrednost, koja odgovara težini pomenutog stuba tečnost, t. j. kada je para direktno prošla u recipijent za preliv viška.
12.	Instalacija prema patentnom zahtevu 11, naznačena time, što je regulator za re-dukovanje pritiska, koji kontroliše devod izrađene pare iz motora u zagrejač, tako namešten, da prekida svaku vezu između komore za mešanje i izlaza iz motora, čim je upust sveže pare u motor prekinut.
13.	Instalacija prema patentnom [zahtevu pod 12, naznačena time, žto se u komoru za mešanje dovodi izrađena para pomoćnih
motora, pri čem upust ove izrađene pare u komoru za mešanje ne reguliše pomenuti regulator, usled čega se u komori za mešanje proizvodi nadpritisak, čak i kada je u-puštanje sveže pare u glavni motor obustavljeno.
14.	Instalacija prema hahtevu 4 i 6, naznačena time, što je hidraulični spoj, koji vaspostavlja vezu između oba tela, ostvaren pomoću cevi, koja ulazi u prvi odeljak ili odeljak za oslobađanje gasova drugog tela ispod maksimalnog nivoa tečnosti u ovom poslednjem, dok je drugi kraj po-menute cevi savijen prema dole i ulazi u grlič podesnog oblika i dubine, i smešten na donjem delu prvog tela.
' '	'	'	■ r ; ]	: ' ’ i
.
. ..
■
........................... ■ - .
‘
' ■
■
'
■
'
.
; - / •
■ ■
-
I


;

Adpatent broj6755.
•V: v-
c:.
o

*	,-i	. - V- -■■ \ .*'
•	; .	>	V'
•	............ ■ -	?■•	’■ v-
m* , ,	■ i • '/•*.*•»•'
^ 'V ’"

a,
-f-	4Vv«
•’/C:
...■rrj;..
r
V'
J: . L
.h',
r .	. „ ,	-
> .............— Jr
' * /V -• • v-
^ -Vf-v.	. .V-,,

!; r
''	i
-t *s , v.- •>. i:- •>• ...v,-•;	.





.V ' t .
; i
{
:*,i. /



"'"'n ' "







v' •
Vv' ■*
. .J