KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta'J934.
PATENTNI SPIS BR. H101
GeselLchaft fiir Chemische Industrie in Basel, Basel, Švajcarska.
Postupak za izvođenje novih pomoćnih materija, koje se pre svega upotrebljuju u tekstilnoj industriji kao sretstvo za pranje, omekšavanje, vlaženje i t. d-
i postupak za njihovu primenu.
Prijava od 13 aprila 1933.	Važi od 1 februara 1934.
Nađeno je da se može doći do novih produkata, ako se ciklični amidini, koji se, s jedne strane, izvode iz o-, odnosno 1,8-arilendiamina, i koji su, s druge strane, na M-ugljeničnom atomu zamenjeni sa izves-nim alifatičnim ili hidroaromatičnim ostatkom, koji se sastoji bar iz 3 ugljenična atoma, postupanjem sa sulfonišući dejstvu-jućim sredstvima ili iscrpnim alkiliranjem odnosno ariliranjem odnosno aralkilira-njem prevedu u rastvorljiva u vodi jedi-njenja- Do takvih u vodi rastvorljivih je-dinjenja se isto tako dolazi, ako se ciklični amidini, koji dolaze u pitanje, iscrpno alkilišu odnosno arilišu, odnosno aralkili-šu i sulfonišu. Sulfonisanje može u datom slučaju biti preduzimano i po prethodnpm delimičnom alkilisanju odnosno arilisanju odnosno aralkilisanju.
Tako dobivei produkti obrazuju sa bazama ili kiselinama soli, koje imaju izvrs-no, peruće, egalizujuće, disperziono i vlažeče dejstvo. Oni mogu stoga da kao važna pomoćna sredstva dođu do upotrebe u tekstilnoj industriji kao i u svima drugim industrijskim granama, u kojima takva pomoćna sredstva bivaju upotrebljena. lz-vestan broj produkata koji se mogu dobiti imaju još i druge osobine: na primer daju sa bojama nerastvorljive taloge, tako, da mogu biti korišćeni za osposobljavanje boje za postojanost u vodi. Najzad može izvestan broj novih produkata biti upo-
trebljen i za spravljanje sredstva za umek-šavanje-
Među cikličnim amidinima, koji za ovaj postupak dolaze u obzir kao ishodne materije, mogu potpuno opšte biti pomenuti, eventualno u NH-grupi, alkilnim, aralkil-nim ili arilnim ostatkom zamenjeni imida-coli, odnosno perimidini, koji bivaju dobivani iz o-fenilendiamina ili njegovih ho-molcga ili analoga, kao što su na primer o-tuluilendiamin, hlorisani o-fenilendiamin, o-nitranilin, o-aminodifenilamin, o-amino-monometilailin, o-, odnosno 1,8-naftilen-diamin, i iz alifatičnih kiselina, kao buter-na kiselina, kapron kiselina, kapril kiselina, kaprin kiselina, laurin kiselina, arahin kiselina, cerotin kiselina itd., ili iz naften-skih kiselina ili još iz mešavina podesnih kiselina.
Za prevođenje u sulfonske kiseline su podesne hlorosulfon-kiseline, sumporna kiselina kao i sumporna kiselina koja sadrži anhidrid sumporne kiseline- Alkilisanje, aralkilisanje, arilisanje odnosno iscrpno alkilisanje, odnosno aralkilisanje vrši se podesno pomoću postupanja podesnim sredstvima za alkilisanje, aralkilisanje, ili arilisanje. Kao takvo mogu na primer biti pomenuti: benzilhlorid, hlormetilnatta-lin i njihovi derivati, alkilhalogenidi, ha-logenalkilsulfonkiseline, hlorhidrini, epi-hlorhidrini, alkilsulfati, dihlornitrobenzol itd.
Din. 20-
Do istih jedinjenja se dolazi takode, kad se sulfonkiseline od o-diamina ili, peri dia-mina, u kojima jedna od aminogrupa može biti zamenjena alkil-ostatkom, aralkil-ostatkom ili aril-ostatkom, tretiraju već pomenutim alifatičnim ili hidroaromatič-nim sredstvima za acilisanje.
Izvođenje i upotreba novih tekstilnih pomoćnih materija mogu biti objašnjeni sledećim primerima.
Primer 1. U 50 delova hlorosulfonkise-line biva pri mešanju na + 10° postupno uneseno 25 delova p. heptadesilbenzimida-cola, i zatim mešavina biva mešana pri 20—25°, dok se jedna proba reakcione mase ne rastvori bistro u rablaženom so-da-rastvoru, što traje 20—30 časova.
Reakciona masa biva zatim umešana u ledeno ohlađeni zasićeni rastvor kuhinjske soli, pri čemu se sulfonisani produkat izdvaja kao masa koja se stvrdnjava po kratkom vremenu, i koja biva izdvajana usisavanjem.
Dobiveni produkat biva suspendiran u vreloj vodi, i pomoću dodatka lužine na-trijum hidroksida neutralisan, pri čemu biva dobiven bistar jako peneči rastvor, iz kojeg isparavanjem biva dobivena natri-jumova so p heptadesil-benzimidacolsul-fonkiseline.
Dobiveni produkat se lako rastvara u vreloj vodi, i obrazuje jako peneći rastvor, koji ima izvrsne peruće, kvaseće i dispresione osobine-
Do istog produkta se dolazi, kad se u-mesto sa hlorosulfon-kiselinom sulfoniše oleumom. Zagreva se na primer 178 delova p heptadesil-benzimidacola na 100— 200° i pušta se da ova rastopina postupno dotiče ka 356 delova monohidrata sumporne kiseline pri 10—30u. Po tome se o-prezno pri 5—-IO" dodaje 170 delova ole-uma (24% SOa) i mešavina se meša pri 5—10,° dok jedna proba iste u vodenim alkalijama ne bude bistro rastvorljiva, posle čega se produkat izliva na led. Izvođena sulfonkiselina biva izdvojena filtrova-njem, oprana i kao što je gore opisano dalje prerađena.
Dobiveni produkti mogu u datom slučaju biti beljeni pomoću oksidaconih sredstva, kao što su hipohloriti, vodonični su-peroksid, permanganati, itd.
Primer 2. U 75 delova hlorosufon-kise-line koja je ohlađena na 5—10" i koja biva mešana (mučena), unosi se postupno 25 delova p undesil-benzimidacola i mešavina se meša pri 20—25° tako dugo, doR se jedna izuzeta proba ne rastvori bistro u razblaženom soda-rastvoru- Zatim produkat biva prerađivan kao što je opisano u
primeru 1. Tako dobiveni p undesil-benz-midacolsulfonkiseli natrijum obrazuje sa mekom i trvdom vodom jako peneće rastvore, koji imaju izvrsne peruće osobine.
Primer 3. 30 delova mešavine od p naf-tenil-benzimiđacola biva pri 10—20" postupno pomešano sa 90 delova hlorosul-fon-kiseline i mešavina biva mešana, dok jedna izuzeta proba ne bude bistro rastvorljiva u soda-rastvoru. Po preradiva-nju produkta kao što je opisano u primeru 1, dobija se mešavina soli p naftenil-benzimidacolsulfonkiseline kao u vodi Iako rastvorljivi produkat, koji je izvrsno sredstvo za kvašenje i za pranje.
Primer 4. 100 delova /i-heptadesenil-benzimidacola proizvedenog kondenzova-njem uljane kiseline sa o-fenilendiaminom biva rastvoreno u 300 delova monohidrata pri 10—20"- Zatim se hladi na 5", dodaje kapljanjem pri 0—5° 150 delova 24%-nog oleuma, dok se jedna proba potpuno ne rastvori u vodenim alkalijama. Po uobičajenom preradivanju, kao što je opisano u primeru 1, dobija se produkat, koji obrazuje peneće rastvore, koji imaju izrazite peruće i kvaseće osobine,
Do sličnih se jedinjenja dolazi pri upotrebi imidacolmešavina, koje su dobivene kondenzovanjem aromatičnih peri- ili o-diamina sa mešavinama masnih kiselina, kao što su masna kiselina iz ulja koksove palme, masna kiselina iz palmovog u-Ija, tvrda masna kiselina, masna kiselina iz ulja od soje, masna kiselina iz ulja od semena od Arachis hypogaea, masna kiselina iz masti iz kostiju itd.
Primer 5. 1.84 delova o-aminodifenila-mina biva sa 2.84 dela stearinske kiseline, uz izbegavanje pristupa vazduha, zajedno stopljeno, i rastopina biva za vreme od 20 časova zagrevana na 200". Podesno se poslednji delovi obrazujuće se vode izgone sprovodenjem suvog ugljenioksida kroz reakcioni prostor. Dobivena rastopina, koja se sastoji iz /i-heptadesil-N-benzimiđa-cola, može direktno ili po prekristalizo-vanju i oduzimanju boje produkta iz alkohola biti sulfonisana prema sledečem:
1 deo ^-heptadesil-N-fenil-benzimidaco-la biva pri -i- 10" rastvoren u dva dela monohidrata sumporne kiseline uz dobro mešanje, i biva zatim puštano da pri + 5" 1 deo oleuma (60—65%) lagano dotiče ka rastvoru, tako, da temperatura ne prelazi preko + 5". Pošto je cela količina dotekla, vrši se mešanje pri navedenoj temperaturi, dok jedna proba sulfonisane mase ne bude bistro rastvorljiva u vodi.
Obrada dobivenog sulfonisanog produkta se vrši na poznat način. Dobija se
natrijumova so /i-heptadesil-N-fenilbenzi-midacola kao prah, koji je lako rastvor-ljiv u vodi, i koji daje jako peneče rastvore, koji imaju izvrsnu moć pranja.
Primer 6. 1,98 delova N-benzil-o-fenilen-diamina biva uz izbegavanje pristupa vaz-duha stopljeno sa 2,84 dela stearinske kiseline, i rastopina biva za vreme od 20 časova zagrevana na 200". Podesno se poslednji delovi obrazujuće se vode izgone pomoću sprovođenja suvog uvljen-diok-sida kroz reakcioni prostor Dobivena rastopina koja se sastoji iz M-heptadesil-N-benzimidacola, može direktno ili po podesnom čišćenju istih biti sulfonisana prema sledečem:
1 deo ju-heptadesil-N-benzimidacola biva u stopljenom stanju postupno uz mešanje i hlađenje puštan da utiče u 1 deo mono-hidrata sumporne kiseline, tako, da temperatura mešavine ne prede + 10". Čim je sve doteklo i kad je postala homogena viskozna masa, ista se ohlađuje na 0", i sada se pušta da jedan deo oleuma (60— 65%) lagano dotiče, tako, da temperatura ne prelazi preko + 5". Pošto je sve doteklo, mešavina se meša još tako dugo pri navedenoj temperaturi dalje, dok se jedna proba ne rastvori bistro u vodi, što približno traje 1 do 2 časa.
Sulfonisana masa biva izlivena na led, biva neutralizovana lužinom natrijum hidroksida i isparena. Dobija se sulfonisa-ni fi-heptadesil-N-benzil-benzimidacol kao prašak koji se lako rastvara u vodi, i čiji rastvori imaju izvrsne peruće osobine.
Primer 7. 20 delova /j.-heptadesil-l, 2-naftimidacola (izvedenog kondenzova-njem 1,2 naftilendiamina sa stearinskom kiselinom) bivaju umešani u 100 delova monohidrata sumporne kiseline, posle čega tako dobiveni rastvor biva zagrevan za vreme od 16 časova na vodenom kupatilu. Dobivena, jedva obojena sulfonisana mešavina biva umešana u 200 delova leda, i izlučena sulfon-kiselina biva filtrirana na poreznom porcelanu. Poslednja biva radi daljeg čišćenja prana zasićenim rastvorom kuhinjske soli.
Rastvor neutralisane kiseline pokazuje jako peneće osobine i ima izvrsna peruća i dispergujuća dejstva.
Primer 8. 11,9 delova 1,8-naftilendia-min-4-sulfonkiseline biva pomešano sa približno 50 delova hlorida stearinske kiseline pri 120—150", dok ne bude popustilo razvijanje sone kiseline. Po tome biva mešavina ohlađena, radi uklanjanja suvišnog hlorida stearinske kiseline i postale stearinske kiseline, biva pomešana sa približno 400 delova benzola, kratko vre-
me biva digerirana, filtrirana i prana benzolom. Zaostali, slabo zelenkasto-žu-to obojeni kondenzacioni produkat je u vodenim alkalijama rastvorljiv i ima slične osobine kao produkat iz primera 10.
Primer 9. 20 delova /i-heptadesil-per-imidina (izvedenog zagrevanjem 1,8-nafti-lendiamina sa stearinskom kiselinom) bivaju postupno pri sobnoj temperaturi u-mešani u 100 delova monohidrata sumporne kiseline. Pošto se derivat perimidi-na potpuno rastvorio, biva mešavina za-grejana na vodenom kupatilu, dok jedna proba reakcione mase ne bude bistro rastvorljiva u vodi.
Sulfonisana mešavina biva zatim umešana u 200 delova leda, pri čemu se sul-fonisani produkat izlučuje kao amorfna delimično nabubrela masa, koja može biti usisavanjem uklonjena. Radi daljeg čišćenja može poslednja biti pomešana i prana sa zasićenim rastvorom natrijum hlorida-
Tako dobiveni sulfonisani ^.-heptadesil-perimidin biva zatim suspendiran u vreloj vodi, i mešavina biva neutralizovana lužinom sode iz natrijumhidroksida, i rastvor biva isparen do suvosti- Rezultuje natrijumova so sulfonisanog /i-heptadesi'-perimidina kao slabo zeleno-žuto obojeni prah, koji se rastvara u vodi uz obrazovanje jako penečih rastvora. Rastvori imaju za sirovu vunu izvrsne peruće osobine.
Primer 10. U 50 delova hloro-fmlfon-kiseline, koja ima temperaturu od 5°, biva postupno umešano 25 delova sitno pul-verizovanog /u-heptadesil-perimidina i mešavina biva mešana pri ovoj temperaturi, dok sve ne bude rastvoreno. Zatim se povećava temperatura reakcione mešavine na 25 do 30" i meša se dalje tri časa pri ovoj temperaturi- Zatim se mešajući unosi sulfonisana masa u 200 delova leda, pri čemu se sulfonisani produkat izdvaja kao zrnasta masa, koja kao što je opisano u primeru 9, biva dalje prerađena-
Primer 11. U 50 delova hlorosulfon-ki-seline, koja je ohlađena na 5°, biva postupno uz izbegavanje povećanja temperature umešano 20 delova ^-undesil-per-imidina (spravljenog zagrevanjem 1,8-naf-tilendiamina i laurin-kiseline), posle čega produkat biva sulfonisan pod istim uslo-vima, kao što je opisano u primeru 10.
Rezultuje natrijumova so sulfonisanog perimidina kao zelenkasto-žuto obojeni prah, koji se u vodi lako rastvara i koji ima izvrsne osobine kvašenja i pranja.
Primer 12. 1,08 delova o-fenilendiamina i 2,84 delova stearinske kiseline bivaju
podesno uz izbegavanje pristupa vazduha međusobno stopljeni i rastopina biva za-grevana za vreme od 2ii časova na 200°-Radi potpunog uklanjanja poslednjih de-lova vlage biva na završetku duvana suva struja ugljendioksida ili azota kroz reak-cioni prostor koji se nalazi iznad rastopi-ne. Zatim se rastopina pušta da se ohladi do na 100* i tada se pri dobrom mešanju dodaje 1,14 delova benzilhlorida i 0,82 de-lova natrijum-acetata (bez vode) i zrgre-va se mešavina pri stalnom mešanju za vreme od tri časa na 110—120°, i zatim se temperatura iste povećava do na 200", da bi se izgonila obrazovana sirćetna kiselina i drugi sporedni produkti. Podesno se u reakcionom sudu obrazuje vakuum radi olakšanja destilisanja isparljivih produkata.
Umesto natrijum-acetata mogu biti upo-trebljena i druga sredstva koja vezuju kiseline, kao što su bezvodni natrijum-kar-bonat, kalcijum-karbonat i t. si-
Pošto su svi isparijivi sastojpi pri 200" izdestilisani iz rastopine, pušta se ista da se bez mešanja ohladi, pri čemu se obrazovani natrijum-hlorid taloži na dnu suda i fi heptadesil-N-benzil-benzimidacol može pri temperaturi od 50" biti lako odliven kao mrko obojeno ulje i eventualno da mu se pomoću podesnih sredstava oduzme boja.
1 deo, kao što je gore opisano, spravljenog /A-heptadesil-N-benzil-benzimidaco-la biva zagrejan na 30—40°, pri čemu se utečnjava u viskozno ulje; ovo ulje se pri dobrom mešanju i hlađenju polako pušta da utiče u 1 deo monohidrata sumporne kiseline, tako, da temperatura mešavine ne prelazi + 10". Čim je cela količina do-tekla, biva viskozna mešavina ohlađena na 0 do + 5", posle čega se 1 deo oleuma (65—65% SO:i) pušta lagano da dotiče, tako, da ne bude prekoračena temperatura od + 5". Pošto je sav oleum dote-kao, mešavina za sulfonisanje se meša dalje pri temperaturi + 5, dok se jedna proba produkata ne rastvori bistro u vodi. Masa koja se sulfoniše biva kao obično prerađena; na primer može se ista izliti na led, neutralisati pomoću lužine natri-jum-hidroksida i ispariti. Tada se đobija natrijumova so sulfonisanog /i-heptadesil-N-benzil-benzimidacola mešana sa natri-jum sulfatom kao prah koji je lako ra-stvorljiv u vodi, i čiji rastvori jako pene i imaju izvrsne peruće osobine.
Umesto u ovom primeru navedenog benzilhlorida mogu biti upotrebljena i druga masna aromatična, alifatična ili aromatična halogena jedinjenja, čiji se
hiogen može lako zameniti, kao što su derivati benzilhlorida, hlormetilna/ftalin i njegovi derivati nitrisani hlorni benzoli, alilhlorid, halogenalkilsulfonkiseline it. si.
Dobiveni produkti mogu u datom slučaju biti beljeni pomoću oksidacionih sredstava, kao što su hipohloriti, vodenični superoksid, permanganati itd.
Primer 13.100 delova prema primeru 12 izvedenog /n-heptadesil-N-benzil-jbenzimi-dacola biva stopljeno pri temperaturi od 100—120“ i biva pušteno da lagano uz mešanje dotiče ka 100 delova monohidrata pri temperaturi od 10—30"- Po tome biva pomešan sa 50 delova tetrahloreta-na, kratko vreme mešan, a zatim ohlađen na 0—5°, i pri ovoj temperaturi biva sul-fonisan sa 100 delova 50—65%-nog oleuma. Po preradi mase sulfonskiseline kao što je bilo opisano u primeru 12, biva dobiven jasno obojen u vidu praha sulfonat, koji se kako u alkalnim tako i u ksielim vodenim medijama rastvara uz obrazovanje jako penečih rastvora.
Umesto tetrahloretana kao sredstva za razblaživanje pri sulfonisanju, mogu biti upotrebljena i druga podesna sredstva za razblaživanje, kao na primer trihloretilen. Takode se može ^-heptadesil-N-benzil-benzimidacol najpre rastvoriti u tetrahlo-retanu, a po tome da se sulfoniše po poznatim metodama.
Dobiveni produkti se daju u datom slučaju beliti pomoću oksidacionih sredstva.
Primer 14. Izvodi se, kao što je u primeru 12 opisano, iz 100 delova tehničke mešavine stearinske palmtiin kiseline i 41 dela o-fenilendiamina, mešavina pentade-sil-benzimidacola i heptadesil-benzimida-cola, koja se ostavlja da se ohladi na 140—120", posle čega se postupno dodaje 46 delova benzilhlorida.
Po mešanju za vreme od šest časova pri temperaturi od 140—150" biva temperatura mešavine povećana na 170" i biva mešana za daljih šest časova. Tako dobivena reakciona mešavina benzilisanih imi-dacolhlorhidrata biva sulfonisana na isti način kao što je opisano u primeru 13, pri čemu isto tako rezultuje produkat sa izvrsnim osobinama u pogledu pranja. Temperatura pri benzilisanju može biti menja-na u veoma širokim granicama.
PrimerlS. 100 delova /t-heptadesenil-ben-zimidacola biva mešano pri 140—145". Zatim biva kapljanjem dodato 36 delova benzilhlorida, i biva još približno deset časova održavana ova temperatura- Po hlađenju na približno 100" pušta se 100 delova dobivenog produkta benzilisanja da polako utiču u 300 delova monohidrata
sumporne kiseline pri temperaturi 10—20°. Po tome mešavina biva ohlađena na 5", posle čega pri temperaturi 0—5° biva postupno dodato 150 delova 60—65%-nog oleuma. Sulfonisana mešavina biva mešana pri ovoj temperaturi, dok se jedna proba iste potpuno bistro ne rastvori u vodi. Produkat biva zatim prerađen, kao što je opisano u primeru 12. Rezultuje jasno obojen, u vidu praha, sulfonat, koji se u vodi rastvara uz obrazovanje penečih rastvora.
Do sličnih jedinjenja se dospeva pri upotrebi benzilisanih imidacola, spravljenih iz aromatičnih o-diamina i masnih kiselina iz ulja iz kokosve palme, ulja iz palme i drugih mešavina masnih kiselina.
Primer 16. 241 delova po primeru 14 dobivene mešavine benzilisanih benzimida-colhlorhidrata biva stopljeno pri temperaturi 120—125°. Po tome se uz mešanje postupno dodaje u rastopinu 60 delova sitno pulverisane sode i, pošto je popustilo razvijanje ugljene kiseline, 70 delova benzilhlorida. Mešavina biva tada mešana za vreme od 6—10 časova pri 125° i biva ostavljena da se ohladi.
Radi prečišćavanja dobivenog produkta biva sirovi produkat radi uklanjanja sode i ostalih anorganskih sastojaka filtriran u stopljenom stanju, a otvrdli filtrat biva ekstrahovan radi uklanjanja eventaulno još nalazećih se ishodnih materijalija sa organskim sredstvima za rastvaranje, kao na primer benzolom. Na ovaj način se do-bijaju kvaternerne amonijum soli benzilisanih benzimidacola formule
N
/\/ \C-R,
I i ^
\/\N	/-v
Cl /\CH, - /
u kojoj umesto Ri treba da se stave hep-tadesil- i pentadesil- ostatci, kao bezbojni kristalisani prah, koji je rastvorljiv u vreloj vodi uz obrazovanje jako penečih rastvora-
Ako se umesto benzilhlorida upotrebe ekvimolekularne količine 2,4-dihlor-l-ni-trobenzola, to se dobija sličan produkat. Isto tako uspeva takođe da se uticajem di-metilsulfata u prisustvu natrijumkarbonata /^-heptadesil-benzimidacol prevede u kva-te^nernu metilisanu amonijumovu so, koja je rastvorljiva u vodi uz obrazovanje penečih rastvora, i koja ima osobinu, da taloži rastvore boje. U ovom primeru po-
menuti produkti mogu biti upotrebljeni za bojadisanja, nepopustljiva u vodi, direktnim bojama na prirodnoj ili regene-risanoj celulozi.
Primer 17. 20 delova prema primeru 16 dobivenog produkta biva pri 0—5° pomešano sa 20 delova monohidrata sumporne kiseline. Ovoj mešavini biva zatim dodato 20 delova oleuma (60—65% SOa) uz brižljivo hlađenje, posle čega se još dalje vrši mešanje za vreme od jednoga časa pri 0". Čim se jedna proba rastvorena u vodi više ne muti, izliva se reakciona mešavina na led, neutrališe se lužinom na-triumhidroksida i rastvor se isparava do suvosti- Na ovaj način se dobija isto tako produkat, koji ima izvrsne osobine u pogledu pranja.
Primer 18. 40 delova prema primeru 14 dobivene mešavine benzilisanih benzimi-dacolhlorhidrata biva dotle mešano sa 200 delova 10-nog rastvora sode pri približno 50°, dok se ne izdvoji masa kao mrko obojeno ulje. Ova biva odvojena od vodenog sloja, biva prana vodom do iščezavanja alkalne reakcije, i biva sušena u vakuumu pri 40—90". 25 delova tako dobivenog produkta biva pri 0—-S0 uneseno u 50 delova oleuma (24% SOa) i mešano pri 0°, dok jedna proba ne bude potpuno rastvorljiva u vodi. Po tome reakcioni produkat biva prerađen kao što je opisano u primeru 12-
Primer 19. 66,8 delova ^-heptadesenil-benzimidacola biva sa 27,2 delova benzilhlorida mešano šest časova pri temperaturi 160—165°. Po tome biva dodato, pri ostaloj istoj temperaturi, 20,6 delova kal-cinisane sode i 100 delova trihlorbenzola i biva mešano za vreme od pola časa. Zatim se još jednom dodaje 27,2 delova benzilhlorida i po dvočasovnom mešanju se hladi, filtrira, pere ostatak benzolom, suši isti i dalje se postupa kao što je opisano u primeru 16.
Na sličan način se postupa pri upotrebi ju-undesil-, propil- itd,- benzimidacola, ili njihovih mešavina umesto ^-heptadesenil-benzimidacola.
Tako dobivena tela obrazuju rastresite prahove koji su rastvorljivi u vodi uz obrazovanje penečih rastvora- Ona imaju osobinu da povećavaju dejstvo vlaženja, i poboljšavaju sposobnost direktnih boja da se ne razilaze u vodi.
Primer 20. 35,6 delova /t-heptadesenil-benzimidacola biva za vreme od šest časova mešano sa 9,3 delova epihlorhidrina i 100 delova hlorbenzola, pri temperaturi od 120—130". Po tome biva dodato 10,6 delova natrijum karbonata i zatim još
jednom 9,3 delova epihlorhidrina. Po dvo-časovnom mešanju reakciona mešavina se hladi, filtrira se sona mešavina i radi čišćenja se dalje postupa kao što je opisano u primeru 16.
Primer 21 • Sirova vuna se pere pri temperaturi od 45° u kupatilu koje na litar sadrži 1 gr. /A-undesilbenzimidacol-sulfon-kiselog natrijuma. Oprana vuna je bela. Kod tvrde vode efekat pranja nije poništen.
Do istog efekta se dolazi, kad se ume-sto imidacol-derivata upotrebi 1 gram na-trijumove soli sulfonisanog p.-heptadesil-perimidina.
Primer 22. Vunena roba se pere u običnoj tvrdoj vodi, pri 50° sa kupatilom koje sadrži 1,5 gr- /j.-undesilbenzimidacolsulfon-kiselog natrijuma. Komadi robe mogu po tome biti bojadisani, a da ne nastaju izlučivanja.
Primer 23. Vunena roba se pere u običnoj tvrdoj vodi pri temperaturi od 50° sa kupatilom, koje po litru sadrži 1,5 gr. N-benzil-/j.-undesilbenzimidacolsulfon kiselog natrijuma (dobivenog sulfoniranjem produkta uticanjem benzilhlorida na /i-unde-silbenzimidacol). Komadi robe mogu po tome biti bojadisani, a da ne nastupe izlučivanja-
Primer 24. Kupatilo koje se sastoji iz 20° DH-tvrde vode i 2,5 gr. sapuna po litru, bilo je kuvano za vreme od jednog časa. Kupatilo ne peni i biva izdvajan ljigavi krečni sapun. Pri dodatku od 0,5 gr. po litru ,u-heptadesilbenzimidacolsulfonki-selog natrijuma kupatilo peni jako i ne biva izdvajan nikakav krečni sapun.
Primer 25- Pomeša se 100 delova najboljeg sapuna, pretvorenog zagrevanjem u tečno stanje, sa 3—10 delova natrijumsul-fonata, koji je dobiven pomoću sulfonisa-nja imidacol-mešavine, koja sama biva dobivana kondenzovanjem o-fenilendiamina sa tehničkom mešavinom stearinske i pal-mitin kiseline. Ako se ovaj sapun upotrebi za pranje, na primer po dodatcima navedenih primera u tvrdoj vodi, to prisustvo sulfonata imidacola prouzrokuje znatno smanjenje izdvajanja krečnog sapuna.
Primer 26. /A-unđesilbenzimidacolsulfon-kiseli natrijum ima u vodenom rastvoru jaku snagu vlaženja. Tako je već koncen-trisanost od 1 gr. po litru pomenutog produkta, dovoljna da se pamuk u kratkom vremenu pokvasi hladnim kupatilom- Vunena pređa koja se kao što je poznato, veoma teško kvasi, veoma se brzo potapa u ovo kupatilo.
Primer 27. Pamučna roba biva podvrgnuta mercerizovanju u kupatilu, koje po litru lužine natrijum hidroksida od 0° Be sadrži 4 gr. natrijumove soli /i-undesil-benzimidacolsufon-kiseline i 0,4 gr. me-tilcikloheksanola. Sirova roba biva usled ovog dodatka znatno brže nakvašena lužinom natrijumhidroksida, no bez ovog dodatka.
Primer 28- Pamučna roba po slaganju u kupatilu za kuvanje, koje sadrži po litru 10 gr- natrijumhidroksida i 1 gr. /a heptadesil-benzimidacolsulfon kiselog natrijuma, kao obično biva lužena za vreme od pet časova pri 2y2 atmosfere pritiska. Semene ljuske luženog pamuka su dobro prokuvane, pektin je dalekosežno uklonjen.
Primer 29. Sirova pamučna pređa biva tretirana alkalnim rastvorom, koji po litru sadrži 10 gr- anilida 2,3-oksinaftoe kiseline i 1 gr. ^-heptadesilbenzimidacol-sulfonkiselog natrijuma, za vreme od pola časa, i kao obično biva razvijena dia-zotisanim hloraminodofenileterom. Proizvedena šarlah-crvena niansa boje se odlikuje punoćom, jednolikošću i dobrom otpornošću na otiranje.
Primer 30. Rastvara se 1 gr. ^.-heptade-silbenzimidacolsulfon kiselog natrijuma u 500 cnr' vode, i na površinu rastvora st stavlja pet gr. vunene prede. Po kratkom vremenu je vunena pređa usled potpunog kvašenja potonula na dno suda. U obič-oj vodi kvašenje traje više časova.
Primer 31. Kože bivaju na običan način činjene, neutralisane i za vreme od 30 minuta u buretu pri 50—60" C postupane rastvorom koji sadrži 1 gr. /A-heptadesil-benzimidacol-sulfon kiselog natrijuma po litru. Po tome kože bivaju razapete radi oceđivanja, istezane i sušene u poznatim uređajima za sušenje-
Ako ove kože treba kasnije da budu bojadisane, to one bivaju gnječene u vodi od 40—50" C.
Primer 32. 10G delova vune biva boja-disano sa 4% neolanviolet 5R, 5% sumporne kiseline i 0,02% heptadesil-N.N-di-benzil-benzimidacoliumhlorida, pri čemu se počinje pri 60", za 20 minuta se dote-ruje do kuvanja i za vreme % časa se dalje kuva-
Na ovaj način bojadisana vuna je znatno dublje i ujednačenije obojena no pomoću same sumporne kiseline.
Primer 33- 100 delova pamučne pređe biva bojadisano sa 2,5% direktnog zelenkastog nebesnog plavetnila (Schultz J VII/510), 30% kristalizovane Glauberove soli i 2% sode u 20-trukom kupatilu za
vreme od jednog časa blizu temperature klučanja. Po torne biva izvedeno ispiranje i 20 minuta biva naknadno postupano u hladnom kupatilu, koje sadrži I gr. po litru kupatila heptadesil-N-N-dibenzil-ben-zimidacoliumhlorida- Jedna vodena proba daje, da je bojadisanje pređe na ovaj način naknadno postupane, znatno nepopustljivije u vodi, no pređa koja nije naknadno postupana.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za spravljanje pomoćnih materija za industrije koje upotrebljuju sredstva za pranje, za emulgisanje, za omekšavanje, za stvaranje postojanim u vodi, za kvašenje, za dispergiranje itd. naznačen time, što /i-substituisani ciklični amidini koji se, s jedne strane, izvode iz
odiamina, onosno peri-diamina benzolnog ili naftalinskog reda i, s druge strane, na /t-ugljeničnom atomu su substituisani ali-fatičnim ili hidroaromatičnim ostatkom sa bar tri ugljenična atoma, u datom slučaju po prethodnom delimičnom alkalisanju, odnosno aralkilisanju ili arilisanju, bivaju prevođeni u m vodi rastvorljiva jedinjenja pomoću iscrpnog alkilisanja, odnosno aral-kilisanja odnosno arilisanja ili sulfonisa-nja, ili kombinacijom obeju ovih mera.
2- Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što sulfon-kiseline bivaju tretirane o-diaminima ili peri-diaminima benzolnog ili naftalinskog reda, u kojem jedna od amino-grupa, može biti zamenjena alkil-grupom, aralkil-grupom sa alifatičnim ili hidroaromatičnim sredstvima za acidilisa-nje, koja sadrže bar četiri ugljenična atoma.