KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 53 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14218
„Metra" Maatschappij voor Verduurzaming van Zuivelproducten N. V.,
Amsterdam, Holandija.
Postupak za uklanjanje klica odn. za održavanje u svežem stanju sretslava za hranu i
za uživanje.
Prijava od 22 oktobra 1936.	Važi od 1 marta 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 17 avgusta 1936 (Holandija).
Pronalazak se odnosi na postupak za održavanje u svežem stanju tečnih i po-lučvrstih životnih namirnica, sretstava za hranu i sretstava za uživanje. Pronalazak sr naročilo odnosi na održavanje u svežem stanju mlečnih proizvoda.
U nemačkom patentu br. 613707 predloženo je, da se tečni mlečni proizvodi održavaju u svežem stanju na taj način da vg iz njih na niskoj temperaturi oko 10° C iznad nule uklanja gas, pa im se dodaje kiseonik pod nadpritiskom od 8—10 atmosfera i taj se pritisak kiseoni-ka stalno održava. Tako obrađene materije su se pak morale čuvati na temperaturi manjoj od 12° C iznad nule, ako su trebale da se održe duže vremena. Ovaj uslov znači za poznati i po sebi inače zadovoljavajući postupak ekonomski nedostatak, jer je stvaranje niske temperature skopčano sa troškovima, a naročito tada, kada se hranljiva sretstva žele duže vremena da drže u rezervi u toplim krajevima.
Mnogi stari ogledi, da se mleko i druga tečna ili polučvrsta hranljiva sretstva pomoću hlađenja ili zagrevanja u prisustvu kiseonika pod pritiskom održavaju u svežem stanju, nisu se pokazali kao uspešni. Ako se uspevalo da se nekoliko dana sačuvaju od kvareža, ipak se visokim zagrevanjem njihov sastav, pa usled toga i ukus, štetno menjao. Životne namirnice su ponajviše čuvane veštačkim hlađenjem, čime su se troškovi nesrazmer-no podizali.
Postupkom prema ovom pronalasku postignuto je da se tečne i polučvrste životne namirnice a naročito mleko održe više nedelja na svakoj temperaturi u svakom dobu godine i na svakoj klimi potpuno sveže i pri tome da se njihov presni karakter ostavi nepromenjen, a da se pri tome visokim zagrevanjem ne proizvode raspadanja ili da se usled skupoce-nog hlađenja postupak ne učini neekonomičnim.
Postupak kombinuje poznata sretstva (uklanjanje izlučenoga gasa) zagrevanje u atmosferi kiseonika pod pritiskom) na taj način, da hranljiva sretstva kao mleko na primer zadržavaju nedeljama svoj presni karakter, koji se kod sviju starijih postupaka konzerviranja pomoću toplote odn. zagrevanja gubio.
Naročito je korisno isterivanje izlučenoga gasa pomoću kiseonika, koji se pod pritiskom sprovodi kroz namirnicu, koja se obraduje i koji pri tome dolazi u prisan dodir sa tečnošću.
U smislu pronalaska mleko (ili druga tečna ili polučvrsta sretstva za hranu ili uživanje) se prvo oslobađa od gasova (ugljene kiseline, azota, sumporvodonika) razvijenih u njemu, pa se pre toga, za vreme toga ili posle toga zagreva na temperaturu, koja ne prelazi 80° C i u svakom slučaju se nalazi približno između 50 i 65° C. Istovremeno se namirnica, koja se o-brađuje, dovodi u atmosferi kiseonika pod visoki pritisak i na njemu se stalno održava. Posle višečasovnog zagrevanja
Din. 10.—
namirnica se ostavlja da se ohladi i uz stalno održavanje atmosfere kiseonika može se ostaviti da leži na skladištu nedeljama na proizvoljnoj temperaturi vaz-duha, a da se na njoj ništa ne promeni.
Ovaj postupak naročito pruža najvažniji napredak za mleko. Kod zagrevanja na 50—55° C uz istovremeno održavanje pritiska kiseonika od oko 10 atmosfera nastupa izumiranje bakterija, koje daleko prelazi meru izumiranja, koje se postiže na mnogo većim temperaturama kod uobičajenog postupka pasteriziranja. Sve bakterije, koje ne razvijaju spore i jedan deo spora bivaju uništeni, a neizumrle spore u atmosferi kiseonika pod visokim pritiskom ne mogu da se razvijaju. U odnosu na izumiranje bakterija odgovara i dejstvo novoga postupka što se tiče razvijanja temperature od 100" C za vreme nekoliko minuta, a da se pri tome ne izvrše promene hemisko-fizičkog stanja, dakle osobine presnega mleka ili da ne nastupi nepovoljno uplivisanje na ukus. Naročito se uništavaju sve u mleku nala-zeće se patogene klice. Usled otpadanja niskog hlađenja, koje prouzrokuje naročito visoke troškove, novi postupak postaje veoma ekonomičan.
Njegov uspeh pripisuje mu se pre svega kombinovanju isterivanja razvijenoga gasa sa zagrevanjem u atmosferi kiseonika pod visokim pritiskom. U mleku razvijeni gasovi dosada nisu dozvoljavali kiseoniku da dode do potpunog dejstva, nego su šta više ostavljali mogućnost daljeg življenja bakterijama i sporama. U nerazređenom kiseoniku, koji pod visokim pritiskom potpuno prolazi kroz mleko otsečena ie klicama i sporama svaka mogućnost življenja odn. razvijanja.
Iscrpna istraživanja dala su, da postoji izvesna zavisnost između delovanja toplote i pritiska kiseonika na mikroorganizme od sadržine hranljivih sretstava polazne materije i da se preporučuje, da se kod koncentracija jačih hranljivih materija imaju da upotrebe veći pritisci kiseonika odn. više temperature odn. duže vreme uplivisanja no kod materija siromašnijih hranljivim sretstvima. U svima slučajevima temperature, koje treba da se upotrebe leže bitno niže nego li inače u-potrebljavane temperature kod pasteriziranja ili steriliziranja tako, da se izbega-vaju i nedostatci, koji potiču od takvih temperatura.
Primer 1: 50 kg. buljona od mesa smešta se u sud u kome se razvija pritisak i u njemu nalazeći se gasovi se iste-ruju pomoću uvođenja kiseonika. Potom se povećava pritisak kiseonika na oko 10
atmosfera pa se buljon na tom pritisku zagreva 4—8 časova na oko 50° C Potom se sud ostavlja zajedno sa njegovom sa-držinom da se ohladi uz zadržavanje nad-pritiska kiseonika od 10 atmosfera. Sadr-žina može nedeljama da leži nepromenje-na na svakoj spoljašnjoj temperaturi.
Primer 2: 100 kg potpunog mleka, koji su zagrejani na 58—60° C uvedu se u sud pod pritiskom. Kiseonik se sa dna utiskuje u mleko, da bi se u njemu nalazeći se gasovi istisnuli. Posle kratkog sprovodenja kiseonika povišava se pritisak kiseonika na oko 10 atmosfera i sud se zagreva na 58—60" C i drži se 4—8 sati na toj temperaturi. Potom se uz održavanje pritiska kiseonika od 8—12 atmosfera hladi na proizvoljan način. Mleko u sudu ostaje sada nedeljama bez i-kakvog hlađenja sveže i na visokoj spoljašnjoj temperaturi. Ono ima preimućstvo naročito prema pasteriziranom ili steriliziranom mleku, preimućtsvo, da ono nema ukus kuvanog i da na njegovu belan-čevinu nije štetno uplivisano tako, da su njegova hranljiva vrednost i svarljivost praktično nepromenjeni. Ukus je blagoda-reći uklanjanju u njemu razvijenih gasova čistiji od ukusa presnog mleka.
Primer 3: 25 kg zgusnutog mleka sa 18°/o mašću bogate suve substance na 65" C sipa se u sud u kome se razvija pritisak pa se kao i u primerima 1 i 2 vrši oslobođenje od gasova pomoću propuštanja kiseonika. Potom se udešava nadpritisak kiseonika od oko 10 atmosfera i sud se zagreva 4—8 časova na temperaturi od 65" C. Potom se sadržina suda uz održavanje nadpritiska kiseonika od 10 atmosfera hladi ili se hladi uz upotrebu kakvog sretstva za hlađenje. Mleko sada može da ostane nedeljama sveže na običnoj temperaturi n. pr. 20—35" C i ništa se ne menja.
Dovoljno je, da se toplotna obrada izvrši uvek prema polaznom materijalu na 50—60" C za vreme od 4 do 8 časova u atmosferi kiseonika pod pritiskom od 10—12 atmosfera. Može se upotrebiti kiseonik, koji se dobija u trgovini.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za održavanje u svežem stanju tečnih ili polučvrstih sretstava za hranu i uživanje, naročito mlečnih proizvoda uz upotrebu kiseonika pod pritiskom, naznačen time, što se upotrebljavaju tehničke mere isterivanja gasova razvijenih u materijalu koji se obraduje, zatim zagrevanja materije, koja se obradu-
je, na temperaturu, koja ne prelazi 80° C u atmosferi nerazređenog kiseonika pod pritiskom od 5 do 20 atmosfera, zatim hlađenja i ležanja obrađenoga materijala u atmosferi komprimiranoga kiseonika.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se isterivanje gasova vrši u već zagrejanom materijalu, koji se obraduje.
3)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se isterivanje gasova vrši pro-tiskivanjem kiseonika kroz materijal koji se obraduje.
4)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se zagrevanje vrši na tempera-
turi koja ne premaša 65° C.
5)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se pritisak ne povećava iznad 8 do 12 atmofera.
6)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se jednom postignuto zasićava-nje materijala, koji se obrađuje, sa drugim gasovima nerazređenog kiseonika održava po mogućnosti i za vreme hlađenja i ležanja.
7)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se temperatura obrade, pritisak i trajanje zagrevanja biraju srazmerno njegovoj sadržini hranljivih materija.