KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 65 (2.s
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JUN A 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14051
Akciova společnost drive Škodovy zavody v Plzni, Praha II Č.S.R. i Ing. Popper
Otto, Wien, Austrija.
Krmilo za vozila po vodi ili za vazdušna vozila.
Prijava od 13 marta 1937.	Važi od 1 decembra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 20 marta 1936 (Č.S.R.).
Predmet ovog pronalaska jeste krmilo za vozila koja se kreču ipo vodi ili za vazdušna vozila, čijem je izvodenju i ras-poredu cilj, da se postigne što moguče vede krmilno dejstvo pri lakom rukovanju. Prema torne treba da se postigne dobro krmanjenje sa malim utroškom snage i sa relatfivno maldrp krmilnim površinama, kao i u slučajevima manje povoljnih uslo-va za krmanjenje, kao što je to naime slučaj kod širokih rečnih vozila i torne slično.
Več su poznata krmila, kod kojih sama krmilna ploča, koja je izvedena kao balansno krmilo, leži na nosaču koji se može obrtno pomerati po načinu običnog krmila. Ali poznata krmila ove vrste ima-ju nezgodu, da mogu biti izvodena samo izvesna kretanja, pošto se obrtno pomera-nje krmilne ploče vrši pomoču mehanizma koji se nalazi u prinudnoj zavisnosti od obrtnog pomeranja nosečeg mehanizma koji nosi krmilnu ploču. Uvek se prema izboru rasporeda i prenosa ovog mehanizma prethodno odreduje zakon obrtnog pomeranja krmilne ploče oko njene osovine.
Da bi se ova neminovna i u radu ne-promenljiva zavisnost otklonila i da bi se moglo sprovesti svako kretanje, da bi se time položaj krmila i okvira mogao pobesiti prema trenutnoj potrebi, po prona-lasku je uredaj tako izveden, da kako me-hanizam koji nosi krmilnu ploču, tako i krmilna ploča mogu svako za sebe biti potpuno nezavisno jedno od drugoga o-brtno pomerani oko svoje sopstvene osovine.
U svom nosečem okviru obrtno po-merljiva krmilna ploča može dakle obrtnim pomeranjem nosečeg mehanizma biti -dovedena na ono mesto, na kojem ona može dejstvovati nesmetano od obrazo-vanja vrtloga iza sredine broda, kao što je sluča j naroči to kod remorkera sa širokim punim oblicima zadnjeg dela broda, t. j. pod povoljnim uslovima strujanja. Dalje se može krmilna ploča u proizvodnim položajima paralelno pomerati, usled čega se znatno olakšavaju odnosno tek omogučuju izvesna krmilna upravljanja.
Ako se noseči mehanizam obrtno pome ra ne mehanički, več ostavljen slobod-noj igri svagda javljajučih se sila, to se na krmilnu ploču dejstvujučim vodenim pritiskom automatski dovodi na spoljnu st ranu kruga obrtanja broda i time krmilna ploča, ne menjajuči svoj ugaoni položaj, dospeva u oblast pravilnih i bržih tokova strujanja. Kod ovog rasporeda, kod kojeg osovina nosečeg mehanizma nije iz-ložena nikakvim torzioninr napi rezan jima,, i momentano javljajoče se sile, n. pr. bočni udar talasa, primaju se elastično slobodno ioscilišudim nosečim mehanizmom tako, da se stalnost kretanja broda ne utiče štet-no ili pak vrlo malo štetno. Noseči mehanizam vrši pri svom, pod dejstvom stroječe vode, odnosno vazduha izvodenom slobodnom klatljivom kretanju rad, koji je znatno veči no rad, koji je potrebno da se utroši za ugaono pomeranje uravnotežene krmilne površine (polče); dakle je posve moguče, da se kretanje krmilne
Din 15,—
ploče prouzrokuju pomoču pri klatljivom kretanjn nosečeg mehanizma dobijenog rada meduukljucenjem kakvog inago.milača snage (hidraulički, pneumatički, ili t. sl.).
Upravljanje nosečim mehanizmom može biti i tako izvedeno, da se ovaj do izvesnog svagda odredenog ugla krme. pritiska na krmu, ili otbrtnog momenta čvrsto održava u izvesnc-m odredenom položaju, n. pr. u središnjoj ravni ib roda, i tek po prekoračenju ovog ugla, pritiska ili momenta dospeva do slobodnog klatljivog kretanja. Raspored može biti i tako izveden, da odapinjanje nosečeg mehanizma može biti po volji stavljeno u dejstvo od Strane krmara. Na ovaj način može naprezanje materijala nosečeg mehanizma biti ograničeno prema slučaju i u željenom trenutku biti proizvedeno pojačano dejstvo krmanjenja.
Kod brodova sa dva ili više propelera može dužina krakova nosečeg mehanizma biti tako izabrana, da krmilna ploča pri po volji ili slobodnom obrtnom pomeranju dospeva u aktivnu oblast propelera ko ji radi na spoljnoj strani kruga obrtanja broda.
Sve napred navedeno važi i, odgova-rajuči preneseno, za vazdušna vozila.
Na priloženem načrtu su primeri izvori en j a pronaiaska pokazani šematički.
Na sl. 1 je radi primera šematički pokazan izgled sa strane jednog oblika iz-vodenja krmila po pronalasku, dok sl. 2 do 5 pokazuju u izgledu odozgo različite položaje krmila. Sl. 6 pokazuje jedan oblik izvodenja krmila po pronalasku, kod kojeg se postiže naročite veliko skreta-nje nosečeg mehanizma i potpuna obrt-nost krmilne ploče.
Na zadnjem delu 1 (sl. 1) kakvog broda je krmilna osovia 2, koja se stavlja u dejstvo pomoču krmilne poluge 3, pomoču krmilnog čepa 4 smeštena u obrtno j šup-ljoj osovini 5. Sa krmilnem osovinom 2 su čvrsto vezani nosioci 6, 7 krmila koji se označuju kao spoljni krmilni okvir. U ovoni je krmilnom okviru pomoču čepova 9 i 10 postavljena krmilna ploča 8 obrtno oko krmilne osovine 11 kao balansna krma. Stavljanje u dejstvo krmilne ploče 8 se vrši krmilnom polugom 12 pomoču ,u-pravljačkog paralelograma 13, 14, 15, 16 i šuplje osovine 5, kroz koju prolazi krmilna osovina 2.
Ako se poluga 12 zamisli kao čvrsto vezana sa polugom 3, to če ovaj krmilni u red a j dejstvovati kao obično jednostra-no izvedeno krmilo, jer se krmilna ploča 6 obrče samo oko osovine 2 krmila. Ali ako se sredinem broda nalazeča se poluga
3 ostavi nepomično i ako se kreče samo poluga 12, 'tada se prema sl. 3 pomoču šuplje osovine 5 paralelogramskog uprav-ljača 13, 14, 15, 16 krmilna ploča 8 upo-trebljuje kao balansno krmilo.
Dalje može odgovarajuči sl. 4 ostavlja-njem u miru krmilne poluge 12 i kreta-njem poluge 3 krmilna ploča 8 biti na obe strane dovedena paralelno sa prvobitnim središnim položajem u odnosu na brod, jer krmilna poluga 3 izvodi iz osnovnog položaja krmilni okvir 6, 7, dok se krmilna ploča 8 održava odnosno pomera paralelno pomoču paralelogramskog upravijača 13, 14, 15, 16. Ali ovo paralelno pomeranje može biti automatski postizano i za svaki proizvoljni ugao, u koji se krmilna ploča 8 dovela upravljanjem krmilne poluge 12, upravljanjem krmilne poluge 3, odnosno pod uticajem vodenog pritiska. Ovaj je način dejstva od naročitog praktičnog značaja, jer se može pomoču na sl. 4 ucr-tanog paralelnog pomeranja krmilne ploče 8 ublažiti ili poništiti nesimetrični pritisak, koji n.pr. izaziva neparni broj propelera, ili kod vučenih objekata u grupi deluje iz-van središne ravni broda. Od ovog ili onog drugog izlaznog položaja mogu inače potrebna upravljanja krmila biti pomoču krmilne poluge 12 tačno onako izvodena, kao od položaja okvira u središnoj ravni broda, kao sto to pokazuje sl. 5. Noseči mehani-zam 6, 7, u ko jem je krmilna ploča 8 ume-štena obrtno, može j pomoču kakvog ure-daja za utvrdivanje ili kakvog uredaja za kočenje, n. pr. pomoču na osovini 2 krmila posiavljenog kočionog doboša 17, na koji dejstvuje pomoču ruke, noge ili na proizvoljan drugi način u dejstvo slavljana na načrtu nepokazana kočiona traka, kočiona vilica ili t. sl., biti čvrsto drža n u izvesnom odredenom ili proizvolj-nom položaju, tako, da krmilo deluje kao obično balansno krmilo. Ured a j za utvrdivanje odnosno kočenje može umesto na oso.vini 2 krmila biti postavljen i na pro-izvoljnom drugom mestu sa krmilom ve-zanog pogonsko g mehanizma ili nosečeg mehanizma.
Popustanjem kočnice 17, odnosno naprave za čvrsto držanje, koje se može po-stiči i za vreme voženja, ili automatski, ili po volji, dobija noseči mehanizam 6, 7 svo-ju slobodnu pomerljivost (izvedljivost iz osnovnog položaja) ponovo, koja se u da-tom slučaju može po volji ponovo napu-stiti.
Izvesno, ugaonom pomeranju krmilne ploče nasuprot stavljeno krmilno dejstvo če nastupiti prostim paralelnim pornera-njem krmilne ploče iz normalnog položaja,
1 to naročilo kod veoma ibrzih vozila, naročilo kod vazdušnih vozila. Kod ovih se i ovim paralelnim pomeranjem nastalo dejstvo cepanja izmedu nosečih površina -i krmilne površine izaziva premene aerodina-mičkih odnosa, naročilo kad krmilna površina oibrazuje znatan deo noseče površine.
Prema sl. 6 se prenošenje pomeranja krmilne ploče 8 izvodi kroz unutrašnjost kakvog šupljeg kraka 18, koji se može po-merati pomoču krmilne poluge 3. Osovina 5 za obrtno pomeranje krmilne ploče 8 je ovde, nasuprot izvodenju prema sl. 1 postavljena u unutrašnjosti osovine 2, koja služi kao osovina za obrtno pomeranje no-sečeg mehanizma, i nosi točak 19, koji na točak 20, koji je predviden na osovini 11 krmila, prenosi šilu pomoču Gall-ovog ili kakvog drugog lanca, užeta ili drugih be-skonačnih elemenata 21. Pogon krmilne osovine 5 se vrši pomoču krmilne poluge 12, a pogon osovine 2 nosečeg mehanizma se vrši pomoču poluge 3.
Ovim se uredajem postiže, da ne po-stoje nikakvi slobodno nalazeči se prenosni delovi, jer se prenošenje vrši kroz u-nutrašnjost šupljeg nosečeg kraka 18, dalje se tako postiže izvesna naročilo vehKa pomerljivost izvan osnovnog položaja i bočno skretanje nosečeg mehanizma i potpu-na sposobnost za okretanje krmilne ploče beskonačnim prenošenjem, tako, da je ova pravilno uravnotežena i za voženje unazad.
Patentni zahtevi:
1.	) Krmilo za vozila po vodi 1 za vaz-dušna vozila, kod kojeg je krmilna ploča prvenstveno izvedena kao balansno krmilo, na, po načinu običnog krmila za upravljanje, obrtno pomerljivom nosečem mehanizmu, naznačeno time, što se kako noseči mehanizam (6, 7) oko svoje osovine (2), tako i krmilna ploča (8) oko svoje osovine (11) svagda, t.j. i za vreme voženja mogu obrtno pomerati u potpunoj i nepo-srednoj nezavisnosti jedno od drugoga.
2.	) Krmilo za vozila po vodi i u vazdu-hu po zahtevu 1, naznačena time, što se obrtno pomeranje nosečeg mehanizma (6, 7) vrši pod pritiskom struječe vode, odnosno vazduha na krmilnu ploču (8) automat-ski i neposredno.
3.	) Krmilo za vozila po vodi i u vazdu-hu, po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što sc rad, koji vrši noseči mehanizam (6,7) pri svome klatljivom kretanju, izvodenom pod pritiskom vode koja deluje na krmilnu ploču, pomoču podesnih sredstava 'na
primer pomoču kakve opruge nagomilava i prvenstveno se upotrebljuje za ugaono pomeranje krmilne ploče (8).
4.	) Krmilo za vozila po vodi i u vazdu-hu, po zahtevu 1 odnosno 1 i 2, kod kojeg se noseči mehanizam (6,7) može obrtno pomerati pomoču krmilne poluge, jarma ili t.sl. (3), naznačeno time, što je za obrtno pomeranje nosečim mehanizmom drža-ne krmilne ploče (8) predvidena naročita prvenstveno oko osovine za obrtno pomeranje nosečeg mehanizma obrtno pomer-ljiva krmilna poluga, jaram ili t.sl. (12).
5.	) Krmilo za vozila po vodi i u vaz-duhu po zahtevu 1, 2 i 3, naznačeno time, što je noseči mehanizam (6,7) krmilne ploče (8) utvrden na vretenu (2) krme, dok su obrtni čepovi (9,10) krmilne ploče (8) pomoču poluge i upravljača (13,14,15,16) zglobno vezani sa obrtnom čaurom (12), koja obuhvata krmilno vreteno (2), prvenstveno pomoču upravljajučeg paralelograma.
6.	) Krmilo za vozila po vodi i u vaz-duhu po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što je prenosni mehanizam ka krmilnoj ploči postavljen u unutrašnjost šupljeg kraka (18) nosečeg mehanizma.
7.	) Krmilo za vozila po vodi i u vaz-duhu, po zahtevu 1 ili po zahtevu 1 do 5, naznačeno time, što je prenosni mehanizam ka krmilnoj ploči (8) izveden kao besko-načni prenosni mehanizam (21) (na primer kao u sebe zatvoreni Gall-ov lanac, kao zupčanik, kao frikcioni kotur i t.sl.) i krmilna je ploča (8) tako postavljena u nosečem mehanizmu (6,7) da se pomoču be-skonačnog mehanizma (21) obezbeduje potpuno obrtno pomeranje krmilne ploče (8), tako, da ova i pri voženju unazad bro-da može biti dovedena u ispravni balansni odnos.
8.	) Krmilo za vozila po vodi i u vaz-duhu po zahtevu 1 do 5, naznačeno time, što je na krmilnoj osovini (9) odnosno na proizvoljnom mestu sa njirne vezanog nosečeg mehanizma ili pogonskog prenosnog mehanizma postavljen uredaj (17), pomoču kojeg se noseči mehanizam (6,7) krmilne ploče (8) može fiksirati odnosno kočiti do izvesnog odredenog ugla krmila, pritiska na krmilo ili obrtnog momenta.
9.	) Krmilo za vozila po vodi i u vazdu-hu po zahtevu 1, naznačeno time, što krmilna ploča obrazuje znatan deo nagibne odnosno noseče površine i, paralelno po-merena prema osnovnom položaju, vrši u-pravljajuče dejstvo, tako, da se sa istim u-redajima ipak i za vreme rada (pogona) može prelaziti na drugu vrstu upravljanja.








$
JL.-=r±r