KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1. JUNA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5940.
Etablissements Lambiotte Frčres, Pariš.
Postupak obezbojadisavanja acetonskih i metilenskih ulja i pri tome rezultujučih
proizvoda.
Prijava od 1. decembra 192G.	Važi od 1. juna 1928.
Traženo pravo prvenstva od 14. decembra 1925. (Francuska).
Poznato je, da teška acetonska ulja (tačka ključanja 125"—200"), koja potiču od pirogenog dodatka kalcijuin acetata i teška metalna ula (tačka ključanja 100"— 200"), koja se dobivaju pri ratifikaciji drvenog alkohola, imaju ugasito žutu ili mrku boju, koja im jako ograničava^ upotrebu i industriju. Frakciona destilacija ne može te boje da ukloni. Dobivene frakcije pokazuju doduše manje intenzivnu obo jenost nego sirova ulja od kojih su dobivene, ali one ponovo dobiju svoju prvobitnu- boju, čim se izlože svetlosti.
Činjeni su mnogobrojni ogledi fizičke i hemiske prirode, da se obezbojadišu ta ulja: Ogledi sa sredstvima za obezbojadi savanje (Fullererde, Kieselgur, Kies-elsau-regel itd.), ogledi sa jakim mineralnim bazama ili jakim mineralnim kiselinama, a specijalno sa hlorovodničnom kiselinom u gasovitom stanju i vodnjikavom rastvoru. Ali ova razna sredstva vode sauno del'mič-no cilju.
Izgleda da se boja tih ulja (čiji je sastav još malo poznat) može pripisati prisustvu izvesnih neobojenih ili specifično žuto obojenih sastavnih delova (cykličir ketoni, furan-derivati itd.), koji imaju naročitu sklonost ka kondenzaciji i polime-rizaciji i to doduše kako sporoj tako i spontanoj uz obrazovanje obojenih ostataka, koji se ne mogu destilirati.
U prkos tome opažanju pokušalo se osloboditi ta ulja od ovih ili onih bojadi-savih sastojaka, koji vrše bojadisanje, i
prema ovom pronalasku, koji je učinio S. Lichtenberg, je ideja, sprovesti potpunu kondenzaciju i polimerizaciju kod tih sastojaka, da bi se oni mogli lako odvojiti od ulja destilacijom. Priznato je, da su najbolja kondenzaciona i polimerzaciona sredstva bezvodni metalni kloridi i specijalno kloridi kalcijuma, magnezijuma, cinka, aluminijuma, gvoždja, kalaja i antimona.
Tako tretirana i oslobodjena ulja od njihovih obojenih i bojadišućih delova (sastojaka) kao što su ter, smole i katran, koji nastaju kod kondenzacije i polimeri-zacije tih sastojaka, potpuno su bezbojni i obrazuju nove industrijske produkte, kakvi se do danas nisu mogli dobiti.
Dovoljno je za praktično sprovodjenje ovoga postupka, zagrevati sirova ulja pri običnom pritisku ili povišenom pritisku kroz više časova sa malim dodatkom bezvodnog metalnog klorida (oko 5%) sa povratnim natrag tekućim hladjenjem i zatim ili destilirati pri običnom pritisku vazduha ili u vakuumu, da bi dobili potpuno bezbojna ulja, koja se ne bojadišu ponovo pri dužem uticaju svetlosti.
Produkti kondenzacije i polimerizaci-je ostaju u destilacionom aparatu u vidu tern., smola ili katrana. Mogu se udaljiti i lakši produkti u neobojadisanom obliku za vreme trajanja povratno tekućeg hla-djenja na manjoj temperaturi.
Samo po sebi se razume, da se može preduzeti prednje postupanje kako sa si-
Din 5.—
rovim uljima n stanju u kome dolaze iz fabrike, tako i sa izvesnim frakcijama tih ulja, koje su prvo odlučene destilacijom. Isto tako je samo po sebi razumljivo, kada postupamo sa delom gustim i viskoznim uljanim frakcijama, u kojim® se rdjavo raspodeljuje praškoviti metalni hlo-rid, da taj nedostatak možemo uklonih upotrebom internog razdelnog sredstva, koje ne može da stupi u reakciju sa kon-denzacionim sredstvima.
Niže je opisano nekoliko primera, koji pokazuju pronalazak:
1. primer.
U rezervoar od čeličnog lima zapremi-ne oko 400 I, koji je snabdeven indirektnom grejnom cevi i iznad toga stojećim kondenzacionim aparatom, koji se po želji može da upotrebi kao hladnik u penju-ćem se pravcu, stavlja se oko 200 kg. teškog acetonskog ulja (tačka ključanja 125"—200") i 10 kg. suvog magnesium klorida u grubom praškovitom stanju. Ulje se dovodi do ključanja i rektifikuje se za 3—4 sata. Posle toga vremena se destilira na običnoj temperaturi i u recipijentu se (lobija bistra tečnost, koja karakteristično miriše na voće. U sudu se pak dobija na tolpoti lepo crn, krt, sjajni ter školjka-stog preloma.
ii. primer.
U čelični pritisni kazan 400 1 zaprem!* ne uvodi se 200 kg metilen ulja (frakcija, koja kod 125"—295" prelazi) i 10 kg suvog hlornoga jedinjenja. Pritisni kazan se zagreva pomoću čeličnog kupatila za vreme od 2—3 sata i održava mu se pritisak na oko 3 atmosfere. Posle toga
vremena se ostavlja pritisni kazan da se đelimično ohladi, da bi se pritisak smanjio. On se zatim spaja sa predloženim hladnikom radi destilacije. U recipijentu se dobija bistra bezbojna tečnost oštrog karakterističnog mirisa. U pritisnom ka-zanu se dobija ugasito mrki i debelo tekući ter.
Patentni zahtevi.
1)	Postupak obezbojadisavanja ace-tonskih i metilenskih ulja, naznačen time, što se sastoji u postupanju tih ujla pomoću supstance, koja može da proizvede potpunu kodenzaciju i polimerizaciju obojenih i bojadišućih sastojaka, koji izazivaju bojenje ulja.
2)	Postupak obezbojadisavanja ulja prema 1. patentnom zahtevu, naznačen time, što se upotrebljava kao dejstvuju-ća substanca bezvodni metalni hlorid, a naročito kalcijum hlorid, magnezijum hlorid, gvozdeni hlorid, kalajni hlorid' ili antimon hlorid.
3)	Postupak prema 1. i 2. patentnom zahtevu, naznačen time, što se bezvodni metalni hloridi primenjuju u obliku praška.
4)	Postupak prema 1. patentnom zahtevu, naznačen time, što se obojena ulja, kojima se dodaju suvi metalni hloridi sa ili bez mešanja, podvrgavaju u kakvom rezervoaru pri običnom ili povećanom pritisku povratno tekućem zagrevanju, pri čemu se može dobijeni produkt da izloži istovremeno ili docnije frakcionoj destilaciji pri običnom pritisku ili u vakuumu, radi odvajanja neobojenih ulja i produkata kondenzacije.