KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11463
Telefunken Gesellschaft fiir drahtlose Telegraphie m. b. H.,
Berlin, Nemačka.
Radioprijemnik sa okvirnom antenom.
Prijava od 3 februara 1934.	Važi od 1 jula 1934.
Traženo pravo prvenstva od 14 februara 1933 (Nemačka).
Prijem radiootpravljača u velikim varošima biva veoma štetno utican i delimično onemogućavan smetajućim šumovima. Glavne velikovaroške smetnje jesu kolektorski šumovi od motora, smetnje od aparata za lečenje koji rade visokom frekvencom, pu-ckaranje od prekidača i t si.
Ispitivanja su pokazala, da ove smetnje većinom postaju usled sprezanja sobne antene sa svetlosnom mrežom (eventualno i sa gasnim vodom ili vodovodom). Stoga je predlagano, da se postave visoke antene i da se ove pomoću kapacitivno zaklonjenih dovoda vežu sa prijemnikovim ulazom. Stvarno takva antenska postrojenja daju većinom dobro oslobadjanje od smetnji. Nezgoda takvih postrojenja leži u prvom redu u velikom trošku.
Dalja ispitivanja su sad pokazala, da gore pomenute smetnje praktično nemaju nikakvo magnetno blisko polje (Nahfeld). Stoga je pokušavano, da se prijemnici o-slobode od smetnji na taj način, što bi se upotrebile okvirne antene. No ipak se pokazuje da jedna okvirna antena samo veoma uslovno prima bez smetnji. Prilike su pokazane u si. 1.
U ovoj slici R pretstvlja okvirnu antenu koja je sa kondenzatorom C podešena na talas koji treba da se prima, i leži na rešetki ulazne pojačavajuće cevi M. Katodna strana ovog kola je vezana sa zemnim potencijalom. Svetlosni vod L, koji se na-
lazi u blizini, usled motorskih smetnji ili t. si., pretstavlja izvor smetajućih napona. Izmedju L i R postoji sad kapacitet Co. Preko ovog kapaciteta i ulaznog kola, u zemlju odlazeća smetajuća oscilisanja pre-trpljuju tada znatno opadanje napona na podešenom okvirnom kolu.
Pronalazak ukazuje sada jednostavan put, da se okvirni prijemnik učini neoset-Ijivim prema takvim smetnjama, koji jedno-vremeno ima čisto konstruktivne i za praktično izvodjenje prijemnika važne koristi.
Po pronalasku biva upotrebljen nepo-dešeni okvir, koji je na takav način vezan induktivno sa podešenim prvim prijemnim kolom, da je impedanca induktiviteta sprezanja mala u odnosu prema impedanci kapaciteta sprezanja okvira sa smetajućim vodovima. Pod normalnim uslovima je kapacitet koji spreže smetajuće vodove sa okvirom približne veličine 20 cm. Kod normalnih okvirnih prijemnika su do sada upotrebljavana većinom podešena okvirna kola, koja za korisnu frekvencu imaju prividni otpor od približno 100000 oma.
Kod pronalaska ulazno kolo nije podešeno i moro jedino impedanca induktiviteta sprezanja biti tako izabrana, da njen otpor za korisnu frekvencu bude znatno manji no otpor kapaciteta od približno 20 cm. Za ovaj cilj su podesni induktiviteti veličine od 25000 cm. i manji.
Din. 10.—
Pronalazak je objašnjen pomoću si. 2. Okvir R je preko malog i jednostrano za zemlju vezanog induktiviteta Lj i indukti-viteta La spregnut sa podešenim kolom G. koje se nalazi na rešetki pojačavajuće cevi M. L, je jednostrano vezan sa zemnim potencijalom (može se naravno i sredina od Lj ili kakva druga tačka sa L! vezati za zemni potencijalom). Smetajući vod L vo di prema zemnom potencijalu smetajuća os-cilisanja i ima prema okviru kapacitet Co sprezanja. Ako se za talas koji se prima učini w L5 malim u odnosu prema 1 ,
.w Ćo
to je bez daljeg jasno, da smetajuća osci-lisanja koja potiču Iz L, i koja odlaze u zemlju preko Co i R na Li ne proizvode nikakav praktično primetan pad smetajućeg napona. Neka je na primer X — 500 m, Co, kao što to približno odgovora normalnim uslovima, 20 cm. i Lt = 1500 cm. tada je kapacitivni otpor sprezanja približno 12000 Q dok je w Lj samo približno 5 fl. Pronalazak ima koristi u različitom pogledu za praktično izvodjenje prijemnika, na primer okvirna antena može biti izvedena kao jednomotajni prsten, i dalje postoji mogućnost, da se okvir jednostrano veže za zemlju.
Pošto je radi postizanja dobrih jačina prijemnog glasa podesno čvrsto sprezanje okvirnog kola R sa ulaznim kolom L2, G, to se preporučuje da se tranformator Lv L2 upotrebi tranformator visoke frekvence sa gvozdenim jezgrom, odnosno sa jezgrom iz gvoždaste mase
Osetljivost ne trpi usled ovog rasporeda. O tome se može osvedočiti sledečim posmatranjem. Ako se obeleži sa W otpor koji se nalazi u kolu rešetke cevi M (si. 2), na kojem biva utrošena prijemna snaga, i sa n! primarni broj uvojaka sprežućeg transformatora, to za u okvirno kolo preneseni otpor W’ važi sledeči odnos:
W’ = a. nt 2
0 faktoru a proporcionaliteta sadrži se* kao konstantno uzeti sekundarni namotaj n2 uvojaka, mera sprezanja i t. si. Na otporu W’ javljajući se naizmenični napon E proporcionalan je broju nR okvirnih uvojaka. Dakle važi jednačina:
E = b. nR
Na otporu W’ utrošena snaga izračunava se u E2 = b2 . nR2 W a n,2
Iz ove se jednačine vidi, da utrošena snaga zavisi od odnosa izmedju nR i n^ a ne od jedne ovih dveju količina. Ako se dakle broj okvirnih uvojaka i broj uvojaka sprež-nog kalema redukuje u istom odnosu, to biva prenošena ista snaga. Tačan račun i iscrpni eksperimenti potvrdjuju ovo posma-tranje u punoj meri
Patentni zahtevi:
1)	Radioprijemnik sa okvirnom antenom naročitoprijemnik udaljenih otpravljača (Run-dfunkemfanger), naznačen time, što je ne-podešeni okvir induktivno tako spregnut sa ulaznim kolom prijemnika, da je pri radnom talasu impendanca sprežnog induktiviteta mala prema impedanci kapacitata od 20 cm.
2)	Radioprijemnik po zahtevu 1, naznačena time, što je induktivitet sprezanja veličine od 25000 cm. odnosno je od ove manji.
3)	Radioprijemnik po zahtevu 1, naznačen time, što se okvir sastoji iz jednog na-motaja.
4)	Radioprijemnik po zahtevu 1, naznačen time, što sprežni transformator obez bedjuje čvrsto sprezanje i prvenstveno je izveden kao visokofrekventni transformator sa gvozdenim jezgrom (transformator sa jezgrom iz mase).
Ad pat.br. 114 63


I






■




\