KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 31 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan l.Februara 1926..
EARL HOLLEY, FABRIKANT, DETROIT, DRŽAVA MICHIGAN, U. S. A.
Postupak za izradu livenih delova.
Prijava od 3. novembra 1924.	Važi od 1. marta 1925.
Predmet pronnlaska je postupak za izradu livenih komada, kod koga se gvožde naliva, u stalne, na naročiti način obradene kalupe, da bi se dobili liveni predmeti ravnomerne tvrdoče, koji se lako mogu obradivati. Po pronalasku, unutarnje se površine kalupa pre-mazuju masom, koja je otporna prema vatri koja je hemiski malo aktivna i koja izolira toplotu, pri čem se opiata po svakom live-nju oblaže oblogom od čadi tako, da liveni metal pri svakom livenju dolazi u dodir sa svežini slojem čadi.
Sami kalupi sastoje se od livenog gvožda, koje, što je korisno, ima ravnomernu struktura, kao i gvožde, koje če se u njima liti, na primer pri izradi komada od sivog live-nog gvožda, sastoje se iz mekog sivog livenog gvožda.
Da bi se postupak izveo pravilno, rnoraju se sledeče tačke uzeti u obzir.
1)	temperatura nalivenog gvožda,
2)	temperatura kalupskih zidova,
3)	debljina zida kalupa od livenog gvožda,
4)	postavljanje izolišučeg šamotskog, he: mijski neaktivnog omotača, koji zadržava toplotu u livenom komadu,
5)	postavljanje debelog prašnog sloja čadi,
6)	potpuno čiščenje kalupskih zidova pre opiate od čadi,
7)	elastičnost naprava, koje drže kalupe, da bi izdrž:.le jak pritisak pri stvrdnjavanju gvožda,
8)	uklanjanje nehermetičnosti upotrebom jedne uzane oko kalupa opasane trake, tako, da se delovi kalupa dodiruju po srazmerno uzanoj ivici,
9)	pri izradi velikih livenih predmeta, ne-prekidno hladenje,
10)	struktura livenog gvožda',
11} struktura metalnih kalupa.
Iz ekonomskih razloga potrebno je, da se' liveni predmeti što pre izvade iz kalupa, na-ime na temperaturi oko 900 stepeni C. Time se hladenje kalupa jako uproščuje, ako se ne radi o naročilo velikim predmetima i o-mogučava veči efekt kalupske naprave.
Da bi se dobili ostri liveni predmeti mora se gvožde razlivati pri dobrom, žutom usi-janju, dakle iznad 1200 stepeni C. Ako se u kratkim razmacrma vremena gvožde sipa u stalne kalupe na toj temperaturi, onda se' može obični zaštitni sloj raziistati, ispariti ili. poči za nalivenim gvoždem.
Ako se momentanim hladenjem očvrsne spoljna površina i dokle je god unutrašnjost tečna, onda metal ne razvija dovoljno toplotu unutra, da spoljni sloj omekša, tako da postaja tvrda mesta, koja se čak i pri drugom usijavanju teško mogu otstraniti.
Za izvodenje postupka upotrebljeni permanentni kalupi mogu se izradivati na svaki podesan način n. pr. pomoču suhog peščanog kalupa i suhog peščanog jezgra. Površina kalupa i jezgra može se zaštititi prevlakom od čadi, u koju se sipa izvesno istucano semenje radi olakšice za pasovanje kalupskih delova. Kalupi se mogu čistiti od livene poko-žice malim ručnirn aparatom za gulenje. Razume se, kalupi sa svoje Strane mogu se izradivati u stalnom kalupu.
Onda se kalupi za oko jedan čas vremena zagrevaju do 800®C. da bi se sprečilo iste-zanje usled naprezanja. Zatim se na temperaturi od oko 270,)C. premazuju. Ovo mazivo sastoji se obično iz 10% zasičenog ras-tvora natrijum silikata u vodi, koja je izme-
Din. 10.
šana u vodi sa istom težinom sitno mlevene šamotske zemlje. Količina šamotske zemlje može se tada smanjiti, ako je njome obradeni kalup odreden za komplikovane livene predmete. Onda je bolje i tanji sloj obloge.
Ako se može upotrebiti debeo sloj, onda se isti postavlja u slojeve od 0.24 mm. de-bljine i po postavljanju svakog sloja isti se zagreva do 535 step. C., tako, da se slojevi dobro speku. Na ovaj se način stvara sloj od 6 mm debljine. Po postignuču željeoe de-bljine omotač se ponovo zagreva da bi opiata postala stalnom.
Po izradi šamotskog sloja meče se debeo ■sloj čadi. Da bi se odredila tačna debljina ovog sloja mora se voditi računa o torne, ■da on ostane po vadejnn predmeta i pre čišče-mja pdtpuno nepovreden.
Ako se hoče izrada predmeta izlivenih od 1 kgr. težine sa debljinom zidova izmedu 5 i 20 mm. onda se preperučuje upotreba šn-pljeg gvozdenog kalupa sa debljinom zidova -od 12 mm. sa opiatom od 0,4 mm. i slojem čadi od 0.8 mm. koji se po svakom livenju obnavlja. Ako se lije svakih 1,5 ili 2 minuta, po jedan predmet onda se kalup zagreva do pri čem su nalivci u jasno crve-nom usijanju. Pri zagrevanju velikih livenih komada moraju se načiniti takvi uslovi, da vreme za stvrdnjavanje ne prede 30 sekunada dok se kod manjih objekata ne sme otiči ispod ove granice. Vreme između dva uza-stopna livenja zavisi od toplote topljenog gvožda i dejstva iste na kalup, tako, da kod večih predmeta mora proteči veče vreme da bi kalup bio ispod 615°C. največe granice koja je dozvoljena za izvodenje postupka. Iznad ove granice sloj čadi ne drži se za zidove.
Kod večih predmeta možda je potrebno !hladenje sabijenim vazduhom, da bi se odr-.žavala temperatura u dozvoljenim grani.cama.
Kalupi se postavljaju na horizontalnom o-brtnom stolu, tako da ravnine odvajanja stoje prema rotacionoj osi vertikalno i normalno.
Pre prvog livenja, zagreju se kalupi iznad 100°C. u cilju bezbednosti protiv vode, koja bi mogla biti ua sloju čadi. Prvi izliveni komadi bacaju se dok se kalupi ne zagreju do SdCb’C. Kalupi se prvo pre uklanjanja predmeta, malo razlabave, da bi se što pre svaki pritisak između kalupa uništio, što može biti posle 15 sekunada. Pošto se Uveni predmet podesnom spravom izbaci iz kalupa, upravlja se struja sabijenog vazduha prema kalupu da bi se uklonila svaka prljavština. Po svakom livenju sloj čadi obnovi se brenerom, koji ■rotira sa kalupima. Brener može biti kao cev sa sisaljkom i da radi sa acetilenom.
U gvozdenim kalupima izradeni Uveni predmet ima, što je bolje, veču sadržinu silici-juma i može irnati strukturu sirovog gvožđa
N». 1. Ova vrsta gvožda ima silicijuma više od 2.75%. mangana 0.4 do 0 6%, ugljenika od 2 5 do 35%, a u vezanom obliku manje od 0.7%. Sumporn, kiseonika, fosfora sme biti i to vrlo malo, kao i pri livenju u pesku. Usled brzog hladenja ima manje vremena za reakcije metala, tako da je obrazovanje man-gan-sulfida manje nego pri livenju u pesku. Struktura gvožda i kalupa treba da je sko-ro ista.
Pri stapanju gvožda N°l, korisno je doda-vati na više do 10% točenog gvožda sa 0.20 do 0.30% ugljenika te se mogu postiči vrlo dobri rezultati bez dometaka sačme. Dovod vazduha u topioničku peč reguliše se tako da zona topljenja ima mali prostor te zato gvožde ne upija mnogo kiseonika. Procenat vezanog ugljenika uklanja se zatim time. što se izbegava hladenje jakim mlazom hladnog vazduha. Uvek je lakše obrazovati vezani u-gljenik nego otstraniti ga topljenjem (usijanjem) Smeša od 50% sačme i 50% sirovog gvožda još se može upotrebiti, ako sačma ima gornju strukturu.
Time što se toplota otopljenog gvožda do-sta dugo zadržava, da bi se dala mogočnost silicijumu da izdvoji sav ugljenik, ali ne i toliko da omoguči obrazovanje krupne kristalne, — livenju u peska svojstvene strukture-postaje vrlo dobar produkat.
Ako se stalni kalupi rade sa malo vezanim ugljenikom, onda se bolje hvata omot od samota, jer ovo gvožđe ima otvoreniju strukturu nego točeno gvožđe ili belo gvožđe.
Patentni zahtevi:
1.	Posupak za izradu livenih predmeta u metalnim kalupima, nanačen time, što se kalup snabdeva prevlakom od lepljivog, hemi-ski neaktivnog, izolišučeg šamotskog materi-jala i jednim slojem amorfnog ugljena. čija se debljina bira tako, da ostaje netaknuta pri vadenju izlivenog predmeta.
2.	Postupak za izradu livenih delova, po zahtevu 1, naznačen time, što se kalup zagreva, zatim premazuje mazivom od silikat-nog rastvora i samota, našta se postavlja-srazmerno debela prevlaka od amorfnog u-gljena.
3.	Postupak za izradu livenih delova, po zahtevu 1, naznačen time, što se zaštitna o-plata postavlja u nekoliko slojeva i između postavljanja po dva sloja zagreva kalup.
4.	Postupak za izradu livenih delova, po zahtevu 1, naznačen time, što se debljina ka-lupskog zida i sloja i proces livenja održa-vaju tako, da temperatura kalupa ostaje na oko 5ß5°C. a predmeti se vade sa tempe-raturom od 785°C.
5.	Postupak za izradu livenih delova, po zahtevu 4, naznačen time, što se livenje vrši
u kalupima tankih zidova i prevlake tako bi-raju, da se liveni predmet od 1 kgr. težine toliko stvrdne za 33 sekundi, da se može več izvaditi iz kalupa.
6.	Postupak za izradu livenih delova, po zahtevu 1, naznačen time, što se livenje vrši u gvozdenim kalupima, čija je materijalna struktura jednaka sa strukturam nalivenog gvožda.
7.	Postupak za izradu livenih delova, po zahtevu 1, naznačen time, što se zidovi kalupa čiste pre postavljanja nove prevlake od čadi.
8.	Postupak za izradu livenih delova, po
zahtevu 1, naznačen time, što se kalupi po svakom livenju hlade.
9.	Postupak za izradu livenih delova, po zahtevu 1, naznačen time, što se delovi kalupa drže elestičnim napravama.
10.	Postupak za izradu delova, po zahtevu-1, naznačen time, što se upotrebljavaju kalupi koji se dodiruju uaanim ivicama.
11.	Postupak za izradu livenih delova, po-zahtevu 1, naznačen time, što se delovi kalupa odmah po nalivanju razlabavljuju, pre nego se otvore za vadenje izlivenog predmeta.