Bôl
p. Skok — Zagreb
Prijatelju dm Niki Županiću
prigodom šezdesete godišnjice.
Splitski Roman Palundu-
zulus postade redovnik u sa-
mostanu, koji je osnovao
Petrus Cerni u Selu u Polji-
cima,^ ostavivši kod kuće u
Splitu dva sina Petra i Pavla.
Od svojih mnogobrojnih ze-
malja, koje su se prostirale
izvan Splita, ili bolje izvan
Dioklecijanove palače: a Zu-
nano ili danas Žnjan, in
Calamito, danas Trstenik, a
sancto Ysydoro, danas Sući-
dar, a Sancto Cassiano, danas
Sukojišan, in Spalazulo, da-
nas Spalaćuni, a Spinunti,
danas Spinut^ (sve imena u
neposrednoj okolini Splita),
pokloniše kasnije braća vino-
grad a Balio samostanu sv.
Petra u pomenutom Selu, gdje im otac postade redovnik. To je bilo
oko god. 1096.^ Ime njihova oca bez sumnje je romansko, kako se
vidi već po dočetku tuzulus, u kojem treba gledati dva sraštena la-
tinska deminutivna sufiksa :uceus i :eolus.* Osnova ovome imenu
P. Skok
^ Kartular Petra Crnoga izaći će naskoro u izdanjima Srpske kraljevske
Akademije u redakciji Viktora Novaka zajedno sa mojim lingvističkim ko-
mentarom.
' O ovim imenima mjesta uporedi moje radove u Nastavnom Vjesniku,
sv. XXIII, p. 349 (Nr. 14), p. 342; Dolazak Slovena na Mediteran, p. 212.
ä V. Račkoga Documenta historiae chroaticae, p. 177.
' Upor. arcuceus > arcuzo, danas Lučac u Splitu i Gaudiolus > starodalm.
Gausulus, V. Časopis pro moderni filologu, VI, p. 144, Nr. 6. Deminutivni se
suiiksi često udvostručuju. UpoT. pipčicak, petešlćak u Žumberku (katolici).
Bôl 345
nije posvema jasna zbog toga što se ne nalazi u drugim potvrda-
ma. Ali se dade s priličnom izvjesnošču naslutiti. Srednjovjekovni
Romani u dalmatinskim gradovima zovu se vrlo često po ime-
nima riba. Palund: može biti romanski izgovor za naše polanda.
Ovo naše ime morske ribe sakriva u sebi grčki akuzativ itriXaßloa^).
Mjesto koje smo naveli važno je zbog dva razloga. Ono
sadrži, kako smo vidjeli, jedno dosad neobjašnjeno romansko-
splitsko lično ime. Ali sadrži i, pored gore navedenih, još jedno
romansko mjesno ime: a Balio., koje dosada nije također bilo
objašnjeno.
Na citiranom se mjestu ne kaže pobliže gdje se je nalazila
vinea a Balio poklonjena samostanu u Selu. God. 1192 darovala
je na istome mjestu svoju zemlju (terra) neka Splićanka Marcula
Neslane samostanu opatica sv. Benedikta u Splitu.® U doku-
mentu, gdje se to darivanje pominje, ne kaže se pobliže gdje se
nalazila terra que est a Balio. Oko god. 1119 darovao je Gronda,
sin splitskog Romana, koji se zvao Prestancius Basamure,^ filius
Anch, istom samostanu opatica svoju zemlju na istome mjestu.
Ali i ovaj put piše se samo terra ubi dicitur Abal bez daljih
indikacija za ubiciranje. Ovaj put piše se prijedlog a zajedno
sa imenom mjesta, ali se ne piše na koncu -o. Ime mjesta ne lati-
nizira se dakle i stoga valja zaključiti da Abal sadrži čisti ro-
manski splitski izgovor.
Da se u onome a sakriva zaista prijedlog, to saznajemo iz
grafije koju čitamo god. 1281, kad se pominje terra de Ballo,^ koju
ostavlja kožar Radoš, Radosius pelliparius, dakle bez sumnje
splitski Sloven, crkvi sv. Dujma u Splitu sa naređenjem da se iz
dohotka od 20 sekstara ulja što se dobivaju sa poklonjene zemlje
pale svijeće na dan svetih Triju Kralja u noći (in nocte Epi-
phanie).
Upor. Zeitschrift für romanische Philologie, sv. L, p. 525 i sv. LIV, str. 474.
* Upor. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae, etc., sv. II, p. 33, 257.
Basamura je imperativni compositum. Prvi dio sadrži glagol basiare
»ljubiti«, a drugi je dio kolektivni plural mura »zidovi«. Basamura znači »onaj
koji ljubi zidove«. Ovaki se imperativni nadimci češće susreću u dalmatinskim
srednjovjekovnim gradovima. Upor. moj rad »O simbiozi i nestanku starih Ro-
mana u Dalmaciji i na Primorju u svijetlu onomastike«. Razprave (Ljubljana),
sv. IV, s. 10 i 32. Ostala dva lična imena Gronda i Anch nejasna su.
ä V. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae etc., sv. VI, p. 381.
346 P. Skok, Zagreb:
Ime mjesta, u kojem su se nalazile pomenute njive i vino-
gradi, glasilo je dakle u splitskom romanskom izgovoru Bal.
U današnjoj slovenskoj toponomastici najbliže splitske oko-
lice nalazimo naziv Bol na putu što vodi iz Splita u Solin, dakle
na teritoriji izvan Dioklecijanove palače. Po ovom imenu bila je
nazvana i gradska ulica u Splitu: Bolska ulica.^ Promjena nagla-
všenoga romanskog a u naše o (Bal > Bol) nalazi se i inače u
pretslovenskim imenima mjesta splitske okolice (primjer: Mas'
sarum > Mosor), kao i u pretslovenskoj toponomastici dalma-
tinskoj uopće (primjer: Cattarum > Kotor).
Bol u neposrednoj splitskoj okolici nije nikada bio ime na-
selja, nego ime zemljišnih čestica, ono što Nijemci zovu Flur-
name, a Francuzi lieu dit. Ali ime Bôl dolazi u Dalmaciji i kao
ime naselja na ostrvu Braču. Ovdje nemamo za nj doduše onako
starih potvrđenih romanskih naziva kao u Splitu, jer se brački
Bol pominje god. 1184, i to sasvim u srpsko-hrvatskom obliku
zajedno s prijedlogom u istom jeziku. Te godine pominje se
Comes Bratko na Bolu.^°
Kad se danas na licu mjesta ispita teren i toponomastika
koja se na nj odnosi onda se dobivaju ovi veoma važni podatci
za poznavanje razvitka naselja Bol, pa se na taj način može
nadoknaditi ono što nam ne daju pisani dokumenti. Današnji
Bol nalazi se na morskoj obali istočno od brda koje se zove u
narječju onoga kraja KoštUo. Narod zove manje brdo pored Ko-
štila Košulce. U jeziku ovoga kraja razlikuje se opća riječ kaštie(l)
(na pr. Kaštiel L6de u samome mjestu). Ova je riječ nastala od
ital. castello. Na Koštilu ima tragova starih zdanja. Prema tome
u nazivu brda Koštilo treba tražiti stariju posuđenicu, koja je
nastala od latinskoga castellum. Koštilo pokazuje istu promjenu
nenaglašenoga romanskog a > o kao i opća naša posuđenica
kostel}^ Pored toga nalazimo u Koštilu jošte i promjenu roman-
' Upor. moj Zweiter vorläufiger Bericht über die toponomastische Berei-
sung Dalmatiens (Anzeiger der phil. - bist. Klasse der kaiserl. Akademie der
Wissenschaften Wien, 1915, Nr. XXVI.) S. 4.
" Smičiklas: Codex diplomaticus, sv. II, p. 190 i Ciccarelli: Osservazioni
suir Isola della Brazza e sopra quella nobilta, I, Venezia 1802, p. 105—6.
" Upor. Revue des Etudes slaves, t. VII, p. 182. Lat. dočetak sum može
imati kadikad zamjenu 'O: vino, Diklo, Dicmo. I ovo može također biti kriterium
starosti naziva Koštilo.
Bôl 347
skog otvorenoga naglašenoga e > i kao na primjer i u splitskom
imenu Flrule za femlae}^ Iz ove lingvističke analize izlazi da je
naziv brda starija posudenica negoli opća riječ kaštte(l) u bolskom
dij alektu.
Toponomastika ovoga kraja potvrđuje ovu lingvističku
analizu. i
U blizini Koštila nalazi se ime brda Vîdovica. Imena brda
nazvana po sv. Vidu kristijanizuju nazive iz poganske slovenske
mitolo'gije.^^ Na starije slovensko uređenje u ovome kraju upu-
ćuje naziv Županov dvor^* Ovako se zove jedan dio Bola na
istoku sjeverno od crkve Sancta Maria de Bolo poviše sv. Libe-
rata. Do Županova Dvora vodi Stagna. Ovako se zove jedan dio
strmog Bola. Riječ Stagna pozna samo Vrančić u značenju
»platea«.^^ Inače za ovu riječ nemamo drugih potvrda iz hrvatskih
vrela. Danas je očuvana samo u slovenačkom kao n. pl. stdgna
i kao f. pl. stagné u značenju »Triebweg für das Vieh, gewöhnlich
zwischen zwei Zäunen«.^" Navodim samo ova imena mjesta koja
očevidno dokazuju da je Bol veoma staro slovensko naselje.
Jedan arheološki podatak veli nam da je Bol kao naselje
postojao i u vizantinsko vrijeme. Našao se u njemu tegurium sa
natpisom crkve sv. Teodora.Kao i svi vizantinski gradovi
dalmatinske teme imao je dakle i on u vizantinsko vrijeme vi-
zantinskog sveca za zaštitnika. Neko naselje, valjda kakav rim-
ski praedium rusticum, villa, nalazio se, sudeći po arheološkim
ostacima, ovdje još ranije u rimsko doba prije vizantinskog na-
selja. Kao i drugdje u Dalmaciji, tako i ovdje slovensko naselje
nastalo je na ranijem pretslovenskom.^®
" Upor. Nastavni Vjesnik, sv. XXIX, p. 230.
" Upor. Starohrvatska prosvjeta, n. s., sv. II, 74 u interesantnom članku
Peisker - Pilar, Koje su vjere bili stari Sloveni prije krštenja.
" Upor. naša imena mjesta Županja, Županje u selu Žrnovi iznad Korčule
i Županjac u Bosni.
" Upor. Miklošič: Etymologisches Wörterbuch der slav. Sprachen, p. 328.
Upor. Pleteršnik, Slov.-nemški slovar, sv. II, p. 572. Riječ je potvrđena
Î u starocrkvenoslov. jeziku: crurm »platea«, v. Miklošič, Lexicon palaeoslove-
nico - graeco - latinum, p. 899, a u etimologičkoj je vezi sa stidza > slov. steza,
srp.-hrv. staza, kako je več Miklošič, Etym. W., p. 328 dobro učio.
" Upor. Vjesnik hrvatskog arheološkog društva, sv. XI (1889), p. 65.
" Upor. moje djelo Dolazak Slovena na Mediteran, p. 177 i si.
348 P. Skok, Zagreb:
Tradicija, koja i danas postoji u Bolu, veli da se najstariji
Bol nije nalazio ondje gdje je danas, uz morsku obalu, nego više
medu brdima, ili bolje pod brdima,^® ondje gdje se danas nalazi
dio Bola koji se zove Podbôrje, a izgovora se u dijalektu ovoga
kraja Polbârje?° Ova tradicija biće ispravna, kako nas uče isto-
rija i današnja topografija ovoga mjesta. Kao obalsko naselje bio
je Bol izložen gusarskim napadajima. Zbog toga moralo je biti
staro naselje dalje od obale. Današnji Bol uz morsku obalu nastao
je sav u mletačko doba, kada je igrao važnu ulogu. Pored toga
nalazimo i ovdje naziv Obala. Ali ovaj naziv nema nikakove veze
sa morskom obalom, već se ovako zove uzvišeni teren, koji se
spušta od Markove Kuće na novom putu (napravljenom od Fran-
cuza) niže Podborja sve do onog dijela ovoga primorskog gra-
dića koji se zove Rudina, upravo pred općinsku kuću. Ovaj naziv
terena ide upravo u neku ruku okomito na morsku obalu i nema
s njom nikakove veze. Ovaj naziv dolazi od oć^ -j- vala (Vrančić
piše obvala), od postverbalne izvedenice od glagola valjati ili
valiti, i znači »zid, bedem, saeptum, vallum«. Po svoj prilici bilo
je tu u stara vremena zemljano utvrđenje za obranu. Današnje
značenje riječi obala »brijeg mora ili rijeke, ripa« sekundarno
je.-^ Iz ovoga topografskog naziva jasno vidimo da je najstariji
Bol bio zaštićen »obalom« od navala gusara sa strane današnje
morske obale. Toj zaštiti služio je i castellum na brdu. Od toga
castelluma očuvalo je Koštilo trag u današnjoj toponomastici
Bola.
Iz ovih se razmatranja vidi koliko nam mogu poslužiti topo-
nomastika i ispitivanje terena pri rekonstrukciji istorije starih
naselja. Samo ispitivanja ne smiju da budu čisto lingvistička.
Teren Bola i toponomastiku koja se na nj odnosi studirao sam u aprilu
ove godine na licu mjesta. Pomagao mi je g. inspektor u m. I. Babić, na čemu
mu ovdje najljepše zahvaljujem. G. Babić, potomak stare plemićke porodice
porijeklom iz Bosne, pozna vrlo dobro istoriju Bola, jer se i sam intenzivno
njome bavi.
Oscilacija u izgovoru Polborje i Polharje opaža se neprestano. Ta osci-
lacija dolazi odatle što se u ovom dijalektu zamenjuju neprestano o i a. Ispravno
je bez sumnje samo Podborje, čime se označuje naselje pod borovima. Ali kako
školovani ljudi znaju da je o dijalekatski izgovor za a u književnom jeziku,
stavljaju a, kad hoće govoriti književno, i na ono mjesto gdje je ispravno samo o.
21 Upor. Akad. Rječnik, VIII, p. 303, 492. Obala dolazi kao naziv za bre-
žuljak (u Makarskoj), kao naziv zemljišta (u Poljicima) i kao ime naselja ili
mahale (Tuzla).
Bôl 349
nego se moraju naizmjence kontrolirati lingvistička saznanja i
stvarna ispitivanja.
Nakon ovih konstatacija vratimo se ispitivanju postanja
predslovenskog toponima Bol. Utvrdili smo da je romanski iz-
govor glasio Bal. Utvrdili smo, nadalje, i to da je splitski Bol bio
u neposrednoj blizini Dioklecijanove palače. Brački Bol bio je u
brdu, ne na obali kao danas. Položaj jednoga i drugoga Bola ima
nešto zajedničko. Oba su mogla biti zemljana utvrđenja, splitski
za Dioklecijanovu palaču, brački za ono utvrđenje na brdu, za
castellum, protiv navala gusara. Vrlo je vjerojatno da oba naziva
Bal i Bol potječu iz istoga latinskoga vrela. Latinski naziv za
zemljana utvrđenja i palisade je vallum. Ova se riječ očuvala do
danas u romanskim jezicima.^^ Promjena početnoga konsonanta'
x> > b opaža se već u vulgarnom latinitetu i značajka je dobrome
dijelu vulgarno-latinskih riječi.^^ Na ovaj način najlakše se ob-
jašnjava starodalmatinski romanski oblik Bal. Slovenski izgovor
Bol već je gore objašnjen.
Résumé
L'auteur examine les formes historiques a Ballo (a. 1096, 1192),
Abal (a. 1119), de Ballo (a. 1281) des documents émanant de Split, y
reconnaît le lieu dit Bôl (pres de Split, en dehors du palais de Dioclétien,
sur la route vers Solin) et établit dans Bal la prononciation romane du
dialecte de la principale ville dalmate. Ce nom de lieu donne lieu a la
comparaison avec Bôl, nom d'une bourgade située au bord de la mer
sur l'île de Brač, dont quelques vestiges archéologiques permettent de
postuler l'existence aux époques romaine et byzantine. A l'époque slave,
la mention d'un »comes Bratco na Bolu«, en 1184, nous porte a considérer
Bol comme une agglomération ayant quelque importance déja au temps
de la premiere occupation de l'île par des Slaves.
Bol de Split et Bol de Brač sont homonymes ayant sans doute la
meme origine. Pour arriver a la dépister, l'auteur examine l'emplacement
de Bol de Brač et la toponymie de son territoire. D'apres les indications
Upor. Meyer-Lübke, Romanisches etymologisches Wörterbuch, 3. Aufl.,
Nr. 9135. Ernout-Meillet, Dictionnaire étymologique de la langue latine, p. 1030.
Upor. Parodi, Del passaggio di v in b e di certe perturbazioni fonetiche
nel latino volgare. Remania (Paris), XXVII (1898), p. 177—245, naročito p. 204
i. si. Ovamo bi išla i naša tuđica u Dalmaciji balatura, ako je ispravna Parodijeva
etimologija koju daje na citiranom mjestu. Ovamo ne idu naše tuđice bolta,
Bale (ime mjesta u Istri) za Valle, jer se naše b osniva u ovim slučajevima na
bilabijalnom spirantu današnjih furlanskih dijalekata.
350 P. Skok, Zagreb: Bôl
des indigenes, il établit que Bol de Brač, au bas moyen âge, ne se
trouvait pas, comme aujourd'hui, au bord de la mer, le site actuel
remontant a l'époque vénitienne, mais dans l'endroit situé pres des
montagnes, la ou se trouve aujourd'hui Podborje. Tout attenant a
Podborje, deux montagnes portent les noms de Koštilo et Koštilce
(forme deminutive du premier mot), appellations dont l'origine ne peut
etre autre que castellum. A quelques centaines de pas plus loin de
Podborje, on rencontre une levée de terain s'étendant en bas vers la côte,
jusqu'a Rudine, levée qui, tout en étant assez loin du bord de la mer,
porte le nom d'Obala, au sens de »saeptum, vallum« et non pas au sens
actuel de »bord de mer ou de cours d'eau«.
Bol de Split et Bol de Brač ont ceci de commun que tous les deux
permettent l'interprétation d'un »ensemble formé par la levée et la
palissade servant a la défense militaire«, de ce que les Latins appelaient
vallum, mot entré dans le lexique roman. L'analyse linguistique de Bol
nous mene, d'autre part, aussi a la meme source, b au lieu de v étant
un phénomene phonétique appartenant déja au latin vulgaire et le chan-
gement de a accentué en o étant propre a la toponymie ancienne de ces
contrées.
A la toponymie slave de la premiere époque il faut attribuer Stagna,
proprement »platea, place«, mot attesté en ancien slave ecclésiastique
et dans les parlers Slovenes modernes, et Županov dvor, proprement
»la cour de župan, fonctionnaire de l'ancienne administration slave«,
deux noms de quartier de Bol. A l'ancien dalmate de Split appartient,
par contre, le nom d'homme Palunduzulus, déminutif dérivé du nom
de poisson polanda au moyen du suffixe -uzulus, dans lequel se sont
soudés -uceus et -olus latins.